- Ovaj narod je kratkog pamćenja i to nas je mnogo koštalo kroz istoriju. Iako nam je bomba usporila gradnju hrama i dalje je usporava, ljudi su počeli da i decu provode pored Pošte; deca se igraju, kao da se ništa nije dogodilo. Bombe su tu - u čudu priča protonamesnik Života Marković, starešina hrama Sveti Sava u najvećem kragujevačkom naselju Aerodrom.

Nekoliko stotina metara dalje u Pošti negde u zemlji nalazi se bomba koju su avioni NATO-a ispalili 8. maja prošle godine.

Tu je i pijaca koju posećuje nekoliko hiljada ljudi. Svakodnevica je pobedila. Ljudi normalno pazare, prodavci trguju, ima i dilera, prodavaca cigareta... Da se bilo gde u Evropi ili SAD dogodilo nešto slično, verovatno bi naselje bilo evakuisano, okolne kuće iseljene, radnje zatvorene. Nasuprot tome, ovde su vremenom zgrada Pošte i bomba negde ispod nje postale oličenje nas Srba kao naroda.

- Ma kome se j... za bombu. Šta bi još da se dogodi ovom narodu? Vidiš da nemamo šta da jedemo. Propadamo načisto. A bomba? Ma to je... Ne znam, niko je više i ne pominje. Znamo da je tu negde. Nas 200.000 s Kosova je propalo, ostali smo bez igde ičega, oštampali su nam legitimacije kao da smo kriminalci i sad me pitaš za bombu. Neka je... - kaže Dragan Radunović, rodom iz Peći, u pauzi razgovora sa svojim zemljakom Savom Orovićem, koji ovde prodaje krompir. Savi nije prijatno saznanje da možda i sedi na nekoj bombi teškoj preko tonu, ali odmahuje glavom.

- Šta ćeš, i to ti je život - kaže.

Ni starini Iliji Nedeljkoviću, nekadašnjem harmonikašu, ne smeta bomba. Svakodnevno prošeta do pijace. Kaže: "Naviko sam..."

Prvih dana posle bombardovanja zgrade ulica pored Pošte bila je zatvorena. Na ulazu i izlazu bile su postavljene metalne table, tamo levo je bila zatvorena i Avalska ulica. Danas "barikada" više nema. Mnogi znakovi završili su kao idealni materijal za antene. Nikoga više od hiljade prolaznika ne dotiču generalije NATO projektila, koje su detaljno opisane u ponudi za rad na uništenju jedne građevinske firme. Tu se kaže da je reč o vođenoj avio-bombi MK 84 težine oko 1.360 kilograma i dužine oko tri metra. Bomba se nalazi ispod Pošte na dubini do 20 metara.

Ponuda detaljno opisuje i redosled radova koji su potrebni da bi se bomba otklonila. Kao prvo, najbitnije je pronaći bombu! Zatim, otkopati zemlju do konstrukcije temelja, razbiti deo temelja, deo podne ploče i otvoriti pravac prema bombi. Pored toga, potrebno je ručno otkopati deo zemlje, uraditi potkop s podgrađivanjem ispod temelja do bombe, kao i otkopati zemlju oko bombe, vađenje i utovar. Na kraju, bombu bi trebalo oterati na mesto aktiviranja do 50 kilometara. Uglavnom na ponudi se i završilo.

Samo desetak metara od Pošte radi i prodavnica auto-delova i poljoopreme "AM Čigra", čija vlasnica Ljubica Škundarić svakodnevno dolazi na posao.

- Uveče poljubim unuke i sutra na posao. Moramo da radimo. Ja i suprug smo ovde uložili 25 godina rada u "Zastavi" i šta ću. Preko četiri meseca sam sedela kući i niko nas nije pitao da li imamo od čega da živimo. A porez za tih četiri meseca nisu zaboravili da skinu s računa - ozlojeđena je Ljubica.

Ona kaže da niko "ne vidi ljude koji žive pored Pošte i da niko od nadležnih nije došao da ih eventualno upozori da je tu opasno raditi, a kamoli stanovati".

Odmah tu pored nalazi se i kafić, čije mušterije sede na terasi. Na pijaci markantni brkajlija ubeđen je da se problem bombe ne rešava kako bi neko budzašto kupio benzinsku pumpu, zgradu i sve ostalo.

- Čekaju da se sve obezvredi. To se čeka - ubeđen je.

Čuje se i priča da je Pošta trebalo da bude bombardovana i pre 8. maja, ali da se neki dobronamerni pilot (a i takvih priča ima na pijaci) sažalio, jer je "bio lep dan i mnogo ljudi je izašlo van", kako reče jedna sredovečna gospođa.

- Nisam se plašila ni kada su bombardovali, a eno je zgrada gde živim - pokazuje nam zgradu nekih stotinak metara od Pošte, Dušanka Đorđević, dok sa suprugom tik pored kritičnog mesta šeta trinaestmesečnog unuka Jovana. Ni Jovan ne haje za bombu.

Dragan Alempijević