Početak - rođen je 14. januara 1955. godine u Kotoru, u građanskoj porodici. Otac Mihailo i majka Milenka izrodili su tri sina: Miodraga, Milorada i Momira. Zbog prirode posla kojim se bavila glava kuće, porodica se često selila. Vukovići su čevsko-pivskog porekla i ima ih u celoj Crnoj Gori.

Detinjstvo - rastao je svuda po malo, tako da je upoznao sve običaje u Crnoj Gori. Kažu da je bio dobro dete.

Nacionalnost - Crnogorac. "Biti prvi znači zaštitničku funkciju, kao što biti prvi u porodici znači da taj neko brine o njoj. To pojačava osećaj muževnosti kod muškarca", smatra Vuković. Crna Gora je za njega mitski prostor na kojem tri stvari nemaju prođu - anticrnogorstvo, antisrpstvo i antijugoslovenstvo.

Verska opredeljenost - detalj koji nije zabeležen u dostupnim biografskim podacima.

Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kolašinu, bio je odličan đak. Studirao je prava u Podgorici, gde je i diplomirao. Još nije doktorirao (delom i zbog dvadesetogodišnjeg političkog angažmana), iako je davno predao skicu za doktorsku tezu.

Karijera - počeo je kao asistent-pripravnik za ustavno pravo na Pravnom fakultetu u Podgorici. Biran je za studenta prorektora na Univerzitetu Veljko Vlahović. Bio je predsednik SSO Crne Gore, potom i SSO SFRJ. Bio je, kako kaže, ponosan na tu veliku Jugoslaviju, prešao je da živi u Beograd (odvajkada đetićki san).

Ostaće upamćen kao prvi omladinac koji je posle smrti Josipa Broza primio štafetu na ondašnjem Stadionu JNA (danas stadionu "Partizan", prim. a.). Dobro se seća ovog događaja, kao i da se tadašnji predsednik države, Sergej Krajger, zbunio i izjavio: "Omladini čestitam veličanstvenu privredu", umesto priredbu. Godine 1981. bio je svedok učestalih svađa u državnom vrhu, početka velike krize prouzrokovane demonstracijama na Kosovu. Ako je, prema sopstvenom priznanju, u politiku ušao zbog emocija i druženja, ovi događaji srušili su mu sve iluzije, pa je iz nje i izašao.

Nesrećan zbog svega, zbog aritmije je završio u bolnici u Zemunu (prvi put u postelji za tadašnjih 26 godina). Vratio se iz Beograda u Podgoricu i sledećih osam meseci proveo na Birou za nezaposlene. U politiku se vratio s "događanjem naroda". Pozvali su ga drugovi iz generacije jer su se u Crnoj Gori dešavali silni lomovi. Ipak, nije aktivno učestvovao u "antibirokratskoj revoluciji" i "velikosrpskim" mitinzima, već je s ocem sedeo kod kuće. Po osnivanju DPS-a nije bio u najužem rukovodstvu, kako su mnogi mislili. Vuković tvrdi da su ga neki "koji su krčkali političku čorbu, onemogućili da bude u samom vrhu partije".

"Zahvaljujući tadašnjim rukovodiocima onemogućeno mi je da radim na Ustavu Crne Gore iako sam prethodno radio na Ustavu Jugoslavije", navodi Vuković (jedan je od autora "žabljačkog" Ustava). Ali, bio je u vrhu republičke vlasti, u tri saziva predsednik Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu Skupštine Crne Gore, potpredsednik crnogorske Vlade u dva mandata. Za divno čudo, stiže da se bavi i šahom - predsednikovao je u podgoričkom klubu "Budućnost" i Šahovskom savezu Jugoslavije, čak je i jedan od osnivača Crnogorskog olimpijskog komiteta. U međuvremenu, bio je i član Ustavne komisije SRJ, sad je član ove komisije u crnogorskom parlamentu.

Kad je došlo do loma u DPS-u prvi se izjasnio "za" što su, kako kaže, mnogi protumačili da je bio za Momira Bulatovića a protiv Mila Đukanovića (objasnio je da je "za" značilo da glasa za utvrđivanje odgovornosti njegovog kolege potpredsednika Slavka Drljevića, odnosno utvrđivanje odgovornosti kompletne Vlade, i njega samog. Ipak, i danas se mogu čuti tumačenja da je Miško bio Momov, "pa je naprasno postao Milov"). Novinari su zabeležili da ga je predsednik Đukanović pozvao na razgovor "u četiri oka", u kojem su se stvari do kraja razjasnile. Trenutno je savetnik crnogorskog predsednika i predsednik Izvršnog odbora DPS.

Stranački angažman - bio je član SK. Ne bilo kakav, već član CK SK Crne Gore, zamenik generalnog direktora Marksističkog centra SK Crne Gore, sekretar Opštinskog komiteta SK Podgorice. "U politici sam iz maksimalno nacionalnih razloga, ni novac, niti lečenje mentalnih nedostataka koje imam, nisu razlog bavljenja politikom jer, niti imam materijalne koristi, niti imam neke velike mentalne "procepe" koje bi trebalo da lečim", sam priznaje.

Zanimljivosti - ne veruje ljudima koji mucaju, prave pauzu kad govore, koji su fizički nesređeni i pripadaju neurednim ljudima. Bradu je pustio da bi se odmorio. Inače, veoma drži do imidža -svog i drugih javnih ličnosti. Ne voli komedije, nema živaca za horor ostvarenja, dopadaju mu se Kusturičini i Felinijevi filmovi. Glumio bi u "Fatalnoj privlačnosti", prelistava "Plejboj" i - nema nema ništa protiv ako je nekome potreban kao podsticaj "jer je ovo vreme različitih pristupa". "Ali, ako nešto pređe donju granicu tolerancije to ne volim ni da vidim ni da čujem". I oni koji ga ne vole priznaju da je mnoge "nokautirao" verbalnim umećem. Novinari ga znaju kao vrednog sagovornika, često dobiju i "višak izjave" od gospodina Vukovića. Bez ustezanja komentariše sve aktuelne događaje, u ime crnogorske vlasti, u raznim medijima. Lično tvrdi da je iskren, uz ogradu: "Znam neke stvari koje iz razumljivih razloga ne mogu da kažem jer će izazvati probleme koji se u ovom trenutku ne mogu rešiti, a mogu isprovocirati i mnogo veće".

Oženjen je Svetlanom (rođenom Janković). Imaju Sinišu, učenika trećeg razreda gimnazije i Maju, učenicu prvog razreda gimnazije. Ubeđen je da mu je glavni adut to što je običan, a euforiju i ekskluzivu nikad nije smatrao poželjnom robom.

Zorica Vulić