- U početku, pre nego što sam pristala da posećujem sednice PAVK, zamišljala sam ko zna šta se tu dešava, ali sve je ispalo sasvim normalno. Imam svoje mesto, stolicu za srpsku zajednicu, pričala nam je u Atini svoje (ljudske) utiske sa sednica Privremenog veća Kosova član SNV Rada Trajković i odskora pripadnica DHSS.

- Prvi put kad sam ušla u salu, Rugova i Ćosja su mi poželeli dobrodošlicu i rukovali se sa mnom... Na kom jeziku? Normalno, oni na albanskom ja na srpskom, svako svoj identitet čuva. Na kraju krajeva, svako se bori za svoj narod, ja za svoj i preko jezika... kaže Trajkovićeva.

Govorite li albanski?
- Ne, ali razumem sve što kažu. U svakom slučaju, mogu i da im odgovorim, ali ga ne govorim perfektno.

Jesu li se pri prvom susretu smeškali, jesu bili ljubazni?
- Ne, ne, naprotiv. Čak se Ćosja, koji je sedeo do mene, trudio da me ni laktom ne dotakne - znate, ni u pokretu ne žele da izraze bilo kakvu bliskost. Evo, na primer Tači: došao je, nije se ni pozdravio, nije poželeo dobrodošlicu, nije se rukovao, što je i bilo dobro jer da mi je pružio ruku, ja njemu ne bih. Znam da je on bio direktan egzekutor, a vidite, ja sam ipak lekar koji uvek nudi život i mislim da ni u političkom kontekstu ne bih mogla da se rukujem.

Na kom jeziku se komunicira tokom sednica?
- Oni na albanskom, ja na srpskom, sve se prevodi na engleski, a onda svakom od članova na njegov jezik.

Imate slušalice?
- Ne, imam prevodioca koji sedi iza mene...

Kakav je Kušner prema Vama?
- Znate, oni su jedva dočekali da mi učestvujemo na sednicama. Što se tiče oficijelnog ophođenja, mogu reći da je Kušner sasvim korektan.

		Šta bi rekao? Šta mislite da bi Vam povodom Vašeg ulaska u PAVK danas rekao Vaš predsednik Vaše bivše stranke? - Hoćete iskreno? Naravno. - Ja sam bila u Vladi koja se borila za srpski interes i kada sada razmišljam, ne vidim razliku između gospodina Tačija i predsednika moje bivše stranke. Ovaj poslednji je izneverio sva obećanja oko Kosova, a Tači je ubijao Srbe. Međutim, Tači je na kraju ispao heroj jer je radio za svoj narod, a sadašnji potpredsednik srpske Vlade protiv svog naroda.

Dobro, kako izgleda kada dođe do sukobljavanja stavova?
- To je nešto sasvim normalno, ja iznosim stavove svoje zajednice, Albanci svoje...

Ne zovete ih Šiptari?
- Pa dobro, izleti mi, ali ne vodim računa kako ih zovem ...

Oni baš ne vole da ih zovemo tako...
- Apsolutno ne komentarišu. Bilo je samo na drugom sastanku, gospodin Tači je hteo nešto da me pita, što sam ja odbila jer sam ja tu da sarađujem sa međunarodnom zajednicom i šta imam da kažem, kažem njima, a ne Tačiju...

Ipak ga zovete gospodinom?
- Tačija?

Da.
- Pa, znate, ja sam fina gospođa...

Opet da vas pitam, kako je bilo kad ste prvi put seli s njima?
- Ljudski, vrlo sam se tužno osećala. Bila sam nervozna, napeta, osećala sam se kao da sam sama na svetu, čak nesigurna iako to nije moja osobina... Ali kad sam čula da predstavnici Albanaca iznose svoje probleme, sve sam zaboravila i krenula da se borim za svoj narod.

M. Mijailović