Svaku posetu Jugoslaviji Brus Ralston koristio je ne samo da bi se obavestio o sudbini svojih investicija i poslovanju preduzeća u kojima je njegov kapital uložen, već i da bi što bolje upoznao naše podneblje, ljude i njihovu istoriju. Kada je ratni požar počeo da se širi našom zemljom, gospodin Ralston u više navrata dolazio je ovde i susretao se s najrazličitijim ljudima kako bi obezbedio promociju i zaštitu interesa i ciljeva srpskog naroda u Americi. Zbog toga je odlazio na razna mesta - od Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve do Srpske akademije nauka i putovao po svim krajevima od Knina do Prizrena.

Kada se ona Jugoslavija već raspala, a njenom ostatku, sa sedištem u Beogradu, izrečene međunarodne osude i sankcije, g. Ralston je izdejstvovao u svojoj državi Delaver Senatsku rezoluciju kojom je ovlašćen da putuje u Jugoslaviju i vodi sa sobom one Amerikance za koje smatra da bi trebalo da se upoznaju sa suštinom građanskog rata na Balkanu i da istinito o tome izveste po povratku u Ameriku.

Tako je, u 1993. godini, g. Ralston tri puta (zima, leto i jesen) dovodio američke političke delegacije u našu zemlju i upoznavao ih s raznim ljudima i mestima kako bi što bolje shvatili šta se ovde zbiva. Te posete, međutim, nije bilo nimalo lako ostvariti što zbog prepreka u Americi, što zbog prilika u Jugoslaviji. Tako je u februaru 1993. godine, od planiranih sedam članova delegacije g. Ralston uspeo da dovede samo jednog gosta iz Amerike, dok su ostali odustajali u poslednjem trenutku pred putovanje, a jedan od njih ostao je u hotelu na budimpeštanskom aerodromu, odakle jednostavno nije smeo da produži za Beograd.

Bez obzira na to, g. Ralston je tokom šest dana februara obišao ministre u Vladi Srbije, vođstva protestantske, katoličke i jevrejske zajednice, Patrijaršiju SPC, predsedništvo SANU... Tom prilikom bio je i u Vukovaru, gostovao je na *Studiju B*, Trećem kanalu RTS, Redakciji Satelitskog programa RTS, u "Politici* i *Radio Beogradu*. Stigao je i da odgleda predstavu "Koštana* u Narodnom pozorištu u Beogradu (aplaudirao je Usniji Redžepovoj), a u pauzi predstave primio ga je tadašnji upravnik pozorišta Aleksandar Berček.

Susret u Janji

Pola godine kasnije, u avgustu 1993, Brus Ralston uspeo je da okupi mnogo veću delegaciju iz Amerike s kojom je stigao u Beograd. Članovi delegacije bili su Ana Pavlićević-Harkins i Aleksandar Malić, predstavnici Srpske pravoslavne crkve iz Amerike, Đoja Lučente i Džejms Banard, savetnici za spoljnu politiku u američkom Kongresu i Senatu, Čarls Ferbanks, saradnik *Yon Hopkins* instituta, Stiven Halper, publicista i savetnik za strategijska pitanja i Lesli Braun, urednica Radio Amerike.

Preko Temišvara i Budimpešte - zato što je beogradski aerodrom bio već zatvoren za međunarodne letove - gosti iz Amerike okupili su se s g. Ralstonom u Beogradu 10. avgusta 1993. godine i isto veče sastali se s Aleksom Buhom, tadašnjim ministrom inostranih poslova Republike Srpske, Slobodanom Jarčevićem, ministrom inostranih poslova Republike Srpske Krajine, akademikom Miloradom Ekmečićem i mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim Jovanom. Na večeri u restoranu ABC "PRODUKTA" dogovoreni su poslednji detalji, a rano ujutro narednog dana ispred hotela *Moskva* u Beogradu krenuli su na put do Knina kroz područja u kojima se ratovalo.

Posle prelaska Drine, prva pauza bila je u Bijeljini, u vojnom pres-centru. Gosti iz Amerike tražili su da se lično uvere ima li muslimana koji slobodno žive na teritoriji pod srpskom vlašću. Potpukovnik Vojske Republike Srpske Petar Dmitrović uputio nas je u Janju, veliko muslimansko naselje južno od Bijeljine, gde su bile stacionirane jake oružane formacije muslimanskih snaga, a posle njihovog proterivanja, civili su nastavili da žive normalno, koliko je to moguće u ratnom okruženju.

U samoj Janji g. Halper, kao iskusni novinar, tražio je da mu se omogući da sam, uz prevodioca, prošeta selom i razgovara s meštanima. Tom prilikom umalo nije nastradao. Iza prvog ugla zastao je pred prodavnicom i počeo da se raspituje kod prolaznika o životu muslimana u Janji, o tome da li ih neko maltretira, proteruje i slično.

Na njegovu nesreću u blizini su bile i neke žene Srpkinje iz susednih sela koja su zauzele muslimanske oružane snage. Kad su shvatile da je gost iz Amerike i da se raspituje i brine za sudbinu muslimana, zasule su ga psovkama i pretnjama, zato što ne brine i za sudbinu Srba. Malo je nedostajalo da američki novinar ode izgreban iz Janje, ali se tako već na prvom koraku lepo upoznao s prilikama na zaraćenoj teritoriji. Vojnici Republike Srpske, koji su bili u pratnji, ispratili su gosta s smehom.

Američki ustav i bosanske šljive

Na području Brčkog delegacija je prišla na puškomet do muslimansko-hrvatskih linija i razgledala porušene i popaljene kuće iz kojih je ta vojska proterana. Čudili su se Amerikanci krvožednim porukama koje su muslimanski vojnici ostavili na zidovima kuća u kojima su logorovali, a naročito onim porukama koje su bile ukrašavane ustaškim simbolima.

U Banjaluci i Kninu političari, vojnici i sveštenici dočekali su Amerikance srdačno i pričali im o svojoj borbi, a gosti su imali priliku i da prisustvuju sednici Vlade Republike Srpske Krajine u Kninu. Na povratku iz Knina izbio je incident, jer Amerikanci nisu hteli da napuste Plitvice. Posle obilaska izbegličkog kampa u blizini prelepih jezera, nisu hteli da nastave put, već su tražili da obiđu čitav park, da se slikaju, da se nadišu lepog vazduha. Da bi ostvarili svoju želju, skupili su se u krug, dogovorili i glasali dizanjem dva prsta. Smatrali su da je njihova jednoglasna odluka dovoljan razlog da za jedan dan produže boravak na ratnom području gde je sve moguće, gde opasnost vreba na svakom koraku, posebno goste iz Amerike, koji su došli preko Beograda.

U povratku, u koridoru, delu Posavine koju je osvojila srpska vojska da bi održala vezu od Drine do Krajine, američki gosti imali su priliku da u brdima između Brčkog i Banjaluke posete kuću jednog običnog srpskog domaćina. Upoznali su čoveka koji je proveo prethodnih osam meseci u rovu, gledajući kako na njegovom imanju logoruje muslimanska vojska. Prilikom probijanja koridora, bio je teško ranjen u stomak i još je nosio zavoj oko celog tela.

On i njegovi otac i majka, žena i deca nisu dali gostima iz Amerike da nastave put samo posle popijene kafe i hladne vode, nego su ih zadržali na ručku. Ispečeno je prase, poslužena ledena rakija i pivo, lubenice rashlađene u bunaru, a posle ručka ispod vinove loze u dvorištu, domaćin je poveo goste u obilazak imanja. Kad su bili u voćnjaku, objasnio im da njegove šljive potiču od kalema koje su zasadili njegovi preci, još u doba kad nije postojao ni Američki ustav ni američka država: "Starije su moje šljive...*

DRAGOLJUB PETROVIĆ

Sutra: POSETA KOJA JE ODJEKNULA U VAŠINGTONU