Uvek su Bogatinci počinjali trkačku sezonu na Cveti, Šapčani jednu nedelju kasnije na Uskrs. Tako je bilo i sada. Puno sveta sjatilo se u nedelju na hipodrom u Bogatiću. U vazduhu se osećao svečarski miris. Cveti su veliki crkveni god, a i konji su ponovo zagalopirali Mačvom. Dva su to najveća praznika za Mačvane... I ništa nije slutilo tragediji golemoj... A ona se zbila...

U prvoj trci dana, dvogodačkoj, Miomira nije jahala. Spremala je svog Kapetana Buša za drugu trku. I izjahala je Miomira prvu trku u sezoni i predzadnju trku svog života i bila u placu. Četvrta... Bila je zadovoljna i Kapetanom i svojim jahanjem.

Na ivici regularnosti Tomislav Šainović, savezni sudija za galopski sport: - Svi naši hipodromi imaju dosta nedostataka. Hipodrom u Bogatiću ponajviše. Poslednjih deset godina sve trke u zemlji održavaju se na granici regularnosti. Zar se smelo dozvoliti da betonski stubovi štrče na spoljnoj strani staze bez žičane ograde? Od kako je zemlja oko hipodroma vraćena seljacima, žica je skinuta, pokradena, odneta. Ostali su samo stubovi. I hipodromi u Šapcu i Beogradu imaju more nedostataka. Dovoljno je da se samo jedan papirić ili najlon kesa nađu na stazi i konj može da se oklizne i da preko njega padne i deset ostalih konja. Gledam i na šabačkom hipodromu kako je šiblje izbilo sa unutrašnje strane staze. To može da poseče u punom trku i konja i jahača. Pooštrićemo uslove održavanja galopskih trka. Poslednjih deset godina sve se u ovoj zemlji improvizuje, posle kada nam dođe glave onda joj... Na ovom istom mestu je prošle godine i Ištvan Lenđel jedva izvukao živu glavu... Vojin Rašić, prvi čovek šabačkog hipodroma: - Novo rukovodstvo šabačkog hipodroma obećava da ćemo sve preduzeti da trke u Šapcu budu sigurne i bezbedne. Pre svake trke veterinar će pregledati svakog konja. Svaki konj koji bude pod blokadom ili suviše ušprican, biće udaljen sa staze. Samo konj koji je pod bolom ili suviše vitaminiziran ponaša se kao razjarena životinja. To je opasno. Vlada Arsenović, direktor i glavni urednik specijalizovane konjičke revije "Galop": - Na zapadu, a posebno u Engleskoj, naročito se vodi računa o naravi mladih konja. Često su dvogoci sa najboljim papirima prodavani za male pare samo zbog lude naravi. Na zapadu su džokeju gospoda, kod nas su džokeji često i ukrotitelji suludih životinja. Peter Tolvai, džokej: - Minju sam poznavao još dok je jahala u Bečeju. Bila je suviše hrabra. Nije se plašila ni jedne trke, ni jednog konja. Ipak, žensko je to, trka je veliki napor. Volela je izazov, prva je ujutro bila na hipodromu, zadnja odlazila...

Pobedila u trideset trka Miomira Minja Knežević rođena je u Šapcu pre 23 godine. Sa 15 godina počela je da jaše. Iza sebe imala je više od trideset pobeda i stekla je titulu džokeja profesionalca. Jedina u Jugoslaviji, malo je žena džokeja profesionalaca u svetu. Studirala je veterinu. Imala je i svoju štalu sa tri grla: Kapetana Buša, Aksanosa i Vebera u kooperaciji sa jednim odgajivačem. Poslednjih nekoliko godina jahala je za poznatu štalu "Markovića" iz Šapca.

Oko pola šest na programu je bila glavna trka dana. U padoku poslednji dogovor džokeja sa sudijama i trenerima. Miomira skače u sedlo čandrljivog Vebera. Trogodi ždrebac se propinje i preča se još u padoku... Miomira ga tapše po vratu i nešto mu govori...

Zvanični spiker hipodroma najavljuje: Volga sa džokejom Ilićem, Valeri sa Peterom Tolvai, Savana sa Tikom Vukovićem, Leon sa Bugarinom Šekerovskim, Amajličanka sa Vujanićem i Veber sa Miomirom Knežević.

Veber zadnji ulazi u start mašinu. Nećka se, peni... I trka je puštena. Miomira je skroz unutra tik uz unutrašnju ogradu. Svi koji su u grupi, tek je 400 metara od starta još hiljadu do cilja. Odjednom Veber počinje da vuče skroz udesno, na spoljnu stranu staze... O tome šta se kasnije dešavalo, priča Peter Tolvai, džokej koji je jahao Valeri.

- Jahali smo tu deonicu Miomira i ja glavu uz glavu. Ništa nisam primećivao, koncentrisao sam se na trku i svoje grlo. Odjednom čujem da mi Minja viče: "Burek, pusti me, ne mogu da ga održim". Ja malo secnem mog konja i pustim nju... U tom trenutku vidim kako konj naglo vuče još udesno, tad udara na Željka Ilića i on koči, sada je na redu Bugarin Šekerovski i on se sklanja i pravi prostor Miomiri da smiri podivljalu životinju. Ali konj je poludeo, očiju zakrvavljenih...

Neko od džokeja je čuo kad je vikala: "Padam, ne mogu više..." Konj je išao ka betonskim stubovima koji ograđuju stazu. Mislim da je životinja instinktivno reagovala da izbegne stub u zadnjem momentu ili ga je Miomira poslednjim naporom pokušala izbeći, konj je prošao tik pored stuba, a pod inercijom zadržavanja putanje kretanja usled velike brzine i sile, Miomira je udarila po sred tog betonskog stuba... To se dešavalo sve u nekoliko sekundi. Nismo znali šta se desilo sa Miomirom... Završili smo trku, čak je i Veber bez Miomire prošao stazom.

I onda šok... Na stazi je ostalo nepomično telo... Svi su se nadali da je to običan pad. Padala je Miomira sa konja više puta. Ovog puta isprečio se betonski stub širine dvanaest santimetara. Između stubova bio je prostor od tri metra. Zla sudbina htela je da Miomira glavom udari baš u stub.

U beloj džokejskoj opremi sa belom kacigom, crnim drugim čizmama i crvenim korbačem, jahala je Miomira svoju poslednju trku.
Na Kamičkom groblju uz samu stazu šabačkog hipodroma, sahranjena je šabačka amazonka, jedina devojka profesionalni džokej u Jugoslaviji.

U nedelju, kad se začuje topot galopera na stazi šabačkog hipodroma, svi će se sećati hrabre Minje. A ona će to sve gledati sa neba.

Bilo joj je tek 23... Čekao ju je i Veterinarski fakultet i život devojački... Ona je sve to podarila konjima... Čak i život svoj...

Mačvani će je pamtiti... Voleli smo je i za života... Jer... Konjari su ipak čudni ljudi... I u smrt odlaze čudom... I na konjima...

D. V. Misojčić