UŽICE - U izdanju beogradske "Prosvete" i Zavičajnog muzeja iz Priboja, u Užicu je ovih dana iz štampe izašla knjiga "Osaćanski neimari", autora Dragiše Milosavljevića, direktora Narodnog muzeja u Užicu.

Rukopis je posvećen Osaćanima, čuvenim graditeljima, majstorima iz istočne Bosne, o kojima se, iako su ostavili dubok trag u graditeljstvu Srbije, krajem 18. u 19. i početkom 20. veka, veoma malo zna.

- To su majstori koji su svakog proleća prelazili Drinu, dolazili u Srbiju gradeći sakralne i svetovne objekte, velike konake, posebno onaj u Kragujevcu, u doba Miloša Obrenovića. Njihove kuće, osaćanke, sa visokim strmim krovovima i danas krase delove centralne i zapadne Srbije, istočne Bosne, padine Zlatibora - kaže autor.

Amidžin konak u kome je danas Muzej grada Kragujevca, jedan je od reprezentativnih objekata ostalih iza Osaćana, napominje Milosavljević. Mnogo je više crkava - brvnara koje su sačuvane, recimo crkva - brvnara u Dugu kod Užica.

Milosavljević je na ovoj knjizi radio punih sedam godina.

- Ono što je kod Osaćana fenomen, jeste da je graditeljski poziv bio posebno cenjen. Sva druga zanimanja su važna, ali je najvažnije biti graditelj. Sva muška deca bila su rađanjem predodređena za ovaj posao. Taj fenomen na drugim teritorijama nije poznat - kaže Milosavljević.

Osaćani su, kaže Milosavljević, početkom 19. veka, obnavljali i obnovili spaljenu i porušenu Srbiju.

- Niko ih nije bolje znao od Ive Andrića. Andrić govori o njihovoj težnji, kao usponu, da se popenju na neku višu tačku od drugih. Andrić je pronikao u suštinu majstora i ja sam se trudio da ovu knjigu posvetim majstorima u svim pozivima - kaže Milosavljević.

Z. Šaponjić