Odrastao sam na ovoj kaldrmi, ali me niko nije "izvašerio" kao taj momak uoči Savindana 1998. godine, priča nam Milija Belušević, upravnik prestižnog valjevskog restorana "Šofer bar" u centru grada, držeći pred sobom "Glas" s vesticom o tome da je u Velikoj Plani, po poternici Duška Đukanovića, istražnog sudije Opštinskog suda u Valjevu, uhapšen Milisav - Misa Vitorović (1966), radnik bez stalnog zaposlenja iz sela Gornja Atenica, kod Čačka.

Vitorović, 1992. godine osuđivan na tri meseca zatvora zbog prevare, ugovorio je tada ručak za 110 osoba predstavljajući se kao Milan Marjanović, predsednik Udruženja boraca rata 1991/92. "Sveti Sava", sa sedištem u Pantićevoj 72 u Valjevu.

		Tablice 500 maraka Vitorović, koji se od 27. marta (26. marta uhapšen je u Velikoj Plani) nalazi u valjevskom istražnom zatvoru, priznao je delo. Suština je izgleda u tome da je s nekim Valjevcima sklapao posao, za po 500 DEM, da im preregistruje uvozne automobile na domaće tablice. Tada su to invalidi mogli, a on je obećavao da će sa "kolegama pomoći".

- Kako da mu ne poveruješ, burazeru, kad se lepo predstavio. Veli ima sponzore u Grčkoj, Holandiji, Belgiji… Ima para na računu, plaća odmah, brine o svemu. Veli, doći će ljudi sa svih strana, hoće svoju slavu Svetog Savu da proslave. Ima, kaže, i invalida u kolicima.

Za njih stolovi da budu posebno namešteni, kako bi mogli da priđu, a i posna hrana da im se spremi (riba, pastrmka, po mogućstvu), jer su na dijeti! - dodaje Belušević. - Pa još kad te zamoli da se i "pravi čirak" za sveću donese, a on će nama da pokloni ikonu Svetog Save s Hilandara donetu - ko bi posumnjao!

Kod nas u restoranu bio na dva-tri dana uoči Savindana, išao i u SDK da uplati unapred. Vratio se, veli gužva neviđena, ostavio čoveka da plati. Posle doveo i neku četvoricu, ručaše, sedeše nekoliko sati, ceh od 770 dinara dogovorismo da "priključimo" uz račun za slavski ručak. Nosili mu i roštilj kod sestre u neku od zgrada kod bolnice…

Prevara je otkrivena 27. januara 1998. godine kada su ujutru u dogovoreno vreme došli samo konobari i pop Stojadin (protonamesnik valjevski Stojadin Pavlović došao je u ispomoć svešteniku Tomi Pavloviću, koji nije mogao da prihvati dogovor zbog zauzetosti).

Jedan od konobara, Milomir Stojanović Beli, kome je "odjednom svanulo pred očima", trkne do Pantićeve 72 da proveri. Privatna kuća, niko nema pojma ni o čemu. Kakvo Udruženje ratnika, kakvi bakrači!

- Šta sam radio s hranom? I bacio, i nisam bacio! Spremili smo sve po dogovoru. On birao meni: predjelo (sir, kajmak, proja, pihtije), dinstano svinjsko pečenje, krompir ispod sača, pita s jabukama…

To je izašlo 30 dinara po čoveku, kad se preračunaš po tadašnjem kursu nemačke marke - oko 1.000 DEM. Lepa pažnja, nema šta! - vraća film Belušević. - Teraću ga do boga, baš sam se zainatio.

Upravnik restorana "Šofer bar" kaže da su mu se javljali ljudi iz Aranđelovca ili Zemuna koji su slično nagraisali. U Aranđelovcu je "naš prijatelj" uzimao i građu za zidanje kuća borcima. Čovek stvarno nema levu šaku, ili prste na njoj, ne sećam se više, to me je i "navuklo". Još kaže da je ranjen u borbama za Vukovar. Neću da grešim dušu, izgleda da je prste "porubio" negde radeći na cirkularu. Čudo jedno!

A i u Valjevu je bilo ljudi koje je "zavrnuo" za cigarete, strane naravno, na primer. Dolazila kod nas komšinica tu s jedne trafike. Kaže, ostavio im kilogram kafe a uzeo cigarete, po nekoliko boksova, baš odabranih, za sahranu nekog od saboraca. Kaže, običaj je kod njih u Udruženju da se dele ljudima na sahrani!

Izgleda da SUP-u nisu smeli ni da prijave cigarete prodavane "na crno". Nekima je u "Ribolovcu" na Pećini, gledao u šolju, lagao i pare uzimao, a stanovao navodno kod neke od valjevskih gatara u Belom Polju. Đavo bi ga znao - kaže Belušević.

Kao svedoci, uz zaposlene u "Šofer baru" i sveštenike Stojadina i Tomu Pavlovića, pojavljuju se i dva momka od Petrovića iz obližnjeg sela Zlatarića. Bili zainteresovani za legalizaciju uvoznih automobila.

Nesuđenom ratniku, koji je pred istražnim sudijom izjavio da se predstavljao kao predstavnik a ne predsednik Udruženja ratnika 91/92. "Sveti Sava" Milan Marjanović, jer je to njegov kolega koji je trebao da bude izabran za predsednika ove boračke organizacije, pritvor će, po svemu sudeći, biti produžen.

Istražni postupak nije okončan a policija ga je jedva pronašla i lišila slobode. NJegovi roditelji u Gornjoj Atenici, čačanskoj policiji rekli su da se danima nije pojavljivao kod kuće. On opet tvrdi da jeste, sem retkih odlazaka u Beograd, a nema ni sredstava za život "sem 90 dinara invalidnine mesečno", pa bi slično delo mogao ponoviti.

B.V.