[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 24. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


23. Apr 2000 16:28 (GMT+01:00)

U aleksinačkoj Ulici Vuka Karadžića obnova traje, ali na poseban način

Tražite pare od Mrkonjića!

Porodica Jonić sama obnovila kuću i čeka na obećanu nadoknadu štete od države

Radmila i Saša Jonić žive u Ulici Vuka Karadžića u Aleksincu. Dva projektila NATO-a pala su 5. aprila prošle godine samo petnaestak metara od kuće Jonića, u kojoj je tog trenutka bilo i njihovo četvoro dece - Jovan (13), Jelisaveta (5) i trogodišnji blizanci Milorad i Vasilije.

Niko od njih na sreću nije poginuo, ali im je porodična kuća potpuno demolirana zbog strahovite detonacije. Danas, godinu dana kasnije, Jonići su sami obnovili svoju kuću, držeći se obećanja čelnih ljudi opštine (vlast drže socijalisti) da će im novac uložen u rekonstrukciju, a šteta je procenjena na 200.000 dinara, biti nadoknađen.

To se do sada nije desilo, iako su pisali na bezbroj adresa. Iz Direkcije za obnovu zemlje nedavno im je poručeno da "sačuvaju račune" i da "se o tome razmišlja", te "kako je za takve stvari nadležna opština".

Majka nije izdržala

Majka Saše Jonića, Branka, umrla je 1. septembra na Nefrološkoj klinici Medicinskog fakulteta u Nišu.

- Preminula je od posledica stresa doživljenog prilikom bombardovanja koji je pogoršao njenu hroničnu bolest - kažu Jonići.

Bez lustera, slika i zavesa

Dovijajući se kako znaju, Jonići su u popravku kuće uložili više od deset hiljada maraka. U dugovima su do guše. Međutim, u kući nemaju nijedan luster, zavesu, tepih, lampu ili sliku.

- Sve je to uništeno. Deca ne mogu da shvate zašto nam je kuća "tako ružna i prazna i zašto su nam gole sijalice"- pričaju.
Posle bombardovanja, ostali su i bez dva automobila i bez kompletne zimske garderobe i obuće.

- Na preporuku predsednika SO Aleksinac Slobodana Stevanovića kuću smo mukotrpnim radom, koji je trajao skoro dva meseca, doveli u stanje pogodno za stanovanje, dobivši u tu svrhu crep za pokrivanje krova i simbolične količine cementa i kreča. Sve ostalo, što će reći: građu za krovnu konstrukciju, vezivni materijal, kompletnu stolariju, materijal za gletovanje i krečenje, platili smo sami.

Platili smo i privatne majstore, pošto nismo građevinci pa da sami radimo, jer državne nisu hteli da nam pošalju i pored molbi - kaže Radmila Jonić za "Glas".

Radmilina privatna stomatološka ordinacija takođe se nalazila u kući, i ona je isto tako oštećena prilikom bombardovanja.

- Prilikom procene štete, lokal nam uopšte nije uzet u obzir, iako se kao adaptirana garaža nalazio u sklopu kuće. Ali se zato, nama naočigled, u komšiluku, gde je žicom ograđeno gradilište, zidaju objekti kakvi su se nalazili samo u snovima vlasnika kuća.

Plafoni prizemlja dižu se na visinu pogodnu za lokal, prave se prava potkrovlja s izolacijom, podrumi kojih nije ranije bilo, a u zadnjim dvorištima niču razne arhitektonske besmislice, sve naravno na račun države, a na štetu nas koji ne možemo da ostvarimo ni svoja osnovna prava - tvrdi Saša Jonić.

Sve su uradili, kažu sagovornici "Glasa", da ne bi živeli kao podstanari i potucali se po Aleksincu.

- Naše troje dece, a povremeno i najstariji sin, bili su jedina deca u predškolskoj ustanovi "Lane", provodeći zajedno s vaspitačicama prepodneva u podrumu. Dva sledeća meseca proveli smo živeći po tuđim kućama, a spavajući u podrumima tih kuća, što je ostavilo posledica na zdravlje i dece i nas.

Cilj nam je bio da se što pre vratimo u sopstveni dom, bili smo praktično, prvi primer obnove u ovoj zemlji, a sada su nas svi zaboravili. Sete nas se samo kad treba uručiti vojni poziv ili nešto slično - priča Radmila.

U Opštini Aleksinac, kako tvrde, na sve molbe dobijali su sledeće odgovore: "Predsednik nije tu, šta oćete, bre, pa dali smo vam crep, tražite pare od Mrkonjića!"

- Kao majka trojice budućih vojnika, mnogo puta sam od ove države bila surovo kažnjena - isplatom porodiljskih bolovanja sa zakašnjenjem od dve godine, nemanjem prava na dečiji dodatak i raznim drugim stvarima. Ne mogu da se složim da i sada, posle svega, moja deca ispaštaju.

Nas nije udario automobil, neko se, da izvinete, s nama grubo zavitlavao, a i sada se zavitlava. Ne mogu da prihvatim odgovor koji najčešće čujem: Kažite hvala Bogu što ste živi i zdravi. Ili: Ma niste trebali da popravljate bilo šta! Ako je trebalo da gledamo kako naša kuća propada, i ako je državi jeftinije da zida iz temelja nego da rekonstruiše, onda stvarno ne znam šta da kažem - kaže Radmila Jonić.

I u okolnim kućama, van ograđenog gradilišta, Aleksinčani koji imaju oštećenja i rešenja za rekonstrukciju ostali su kratkih rukava. Neki od njih pokušavali su više puta da se probiju do državnih zvaničnika koji su dolazili u obilazak susednog gradilišta, ali su ih telohranitelji na grub način sprečavali da bilo šta objasne. Sada čekaju, ali ne znaju jedino - dokle.

D. Petrović


vesti po rubrikama

^reportaža

16:28h U aleksinačkoj Ulici Vuka Karadžića obnova traje, ali na poseban način
16:37h Zoran Bursać, maratonac - amater najbrži poštar na Balkanu
16:49h Muzejski voz prvi put ove godine od Beograda do Sremskih Karlovaca
16:57h Posle dve godine uhapšen "autor" nesvakidašnje prevare u valjevskom restoranu "Šofer bar"
17:05h Amerikanci sve više koriste sintetičke hormonske preparate
     


     


FastCounter by LinkExchange