[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 24. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


23. Apr 2000 16:33 (GMT+01:00)

KO JE OVAJ ČOVEK?

BRUS RALSTON

(Američki san i srpska java)

Početak - rođen je 1930. godine u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo. NJegov otac Džejms A. Ralston, poreklom je iz Irske. U Americi su već nekoliko generacija. Majka mu je bila Norma Ketrin, devojačko Kristoferson. NJeni roditelji potiču iz Lervika u Norveškoj, a u Ameriku su došli pred kraj prošlog veka.

Detinjstvo - odrastao je kao i svaki Amerikanac. Porodica Ralston preselila se iz Klivlenda u gradić na jugoistoku Ohaja, Sent Klersvil, kada je Brus imao šest meseci. Odgajan je kao metodista.

Nacionalnost - Amerikanac irsko-norveškog porekla.

Verska opredeljenost - pripadao je protestantima, zvali su ih škotski Irci, da bi se razlikovali od irskih katolika. U katoličku veru prešao je kada se oženio sa Meri Džajn čiji je stric bio sveštenik, monsinjor i kancelar biskupije u Vilingu.
"Redovno sam odlazio na mise do 1993. godine, kad sam u Beogradu posetio izložbu o hrvatskim logorima smrti za vreme Drugog svetskog rata. Od tada nisam nogom kročio u katoličku crkvu".

Obrazovanje - prvih 12 godina pohađao je državne škole u Sent Klersvilu, gradiću sa oko 3.000 stanovnika. Maturirao je 1947, pa jednu godinu išao na koledž, da bi sledeću proveo u američkoj vojsci kao poručnik za snabdevanje u sanitetskoj jedinici. Potom se vraća još jednu godinu na koledž Boldvin - Volis. Prelazi na Državni univerzitet u Kentu, gde je diplomirao komunikacije i političke nauke.

Karijera - više od 30 godina je profesionalni lobista najvećih biznis korporacija za njihove odnose sa državom, kao što su E.I. Du Pont Compani, Consolidatet Rail corporation CDžS Transportation compani, MCI telekomunikaciona kompanija.

Proglašen je za jednu od deset najuticajnijih ličnosti u državi Delaver koja je, kako s ponosom podseća mister Brus, prva potpisala američki ustav. Dugogodišnji je potpredsednik Privredne komore države Delaver. Potom postaje potpredsednik "Ronaco sistems" Inc. Holding kompanije iz Delavera, koja poseduje više operativnih kompanija u Srbiji i Rumuniji.

Predsednik je "Bruce Ralston Associaties" Inc. konstalting kompanija, "1315 Properties" Inc. koja poseduje poslovne zgrade i komplekse apartmana, "Global Securitu Management" Inc. iz Delavera i istoimene firme iz Španije koja se bavi menadžmentom, i "Global Securitu Promotions" Inc. u okviru koje je i profesionalni košarkaški klub u Španiji, a ova firma sponzoriše i auto-moto klub koji učestvuje u evropskim prvenstvima. Između 1990. i 1998. godine bio je više od trideset puta u Srbiji i ratom zahvaćenim srpskim krajevima, a desetak puta u privatnim, prijateljskim posetama, pa i na svadbama starijih sinova svog prijatelja Radisava Rodića i na zlatnoj svadbi njegovih roditelja.

Poznat je i omiljen gost hotela "Moskva" u Beogradu, kao i u beogradskoj Skadarliji. U to vreme okupio je i doveo deset puta američke delegacije u kojima su bili ugledni političari, bankari, finansijski stručnjaci, privrednici, naučnici i kulturni poslenici. Svi oni poneli su odavde ikone srpskih svetaca, osveštane u Sabornoj crkvi i crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu.

Mister Brus kaže da mu se prijatelji hvale kako drže u svojim kancelarijama u Americi ikone osveštane u srpskim crkvama i kako im - veruju - to pomaže u biznisu. I ofis mister Brusa u Doveru pun je predmeta - znamenja i uspomena iz poseta Srbiji. Dovodio je u Beograd pored ostalih važnih ljudi i jednu od vodećih ličnosti svetski poznatog finansijskog koncerna "Merilinč", a drugom prilikom i predstavnike Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz Vašingtona, inače njegove prijatelje.

Na žalost našu, obe ove firme nisu sklopile posao u Srbiji, ali su potom to uspeli u Rumuniji. Prilikom poslednje posete Jugoslaviji (1998.) doveo je dva moćna poslovna čoveka iz Luksemburga, agente za plasman slobodnog kapitala iz čitavog sveta, preko luksemburške filijale najvećih međunarodnih finansijskih kompanija.

Bili su zainteresovani za plasman kapitala u Srbiji, ali nisu našli način da to ostvare. I oni su zastali pred preprekama sa kojima se u više navrata u Srbiji sudario plasirani kapital njihovog prijatelja i poslovnog partnera Brusa Ralstona.

Stranački angažman - aktivan je i u Republikanskoj i u Demokratskoj partiji Sjedinjenih Američkih Država, uvek uz konzervativne kandidate. Godine 1972. bio je glavni čovek za finansije (prikuplja, rukovodi i raspolaže novčanim fondom za izbornu kampanju) Komiteta u kancelariji za ponovni izbor predsednika Niksona, republikanca.

Istu dužnost obavljao je i 1984. u kampanji za izbor demokrate Šermana Tribita, predsedničkog kandidata iz države Delavar. Trenutno obavlja iste poslova za izbor Džordža V. Buša za predsednika, kao i za ponovni izbor Bila Rota, predstavnika Delavara u Senatu SAD.

Rot je predsednik Odbora za finansije u Senatu SAD, što je jedan od najuticajnijih položaja u Senatu, a podrazumeva da je istovremeno i jedan od najuticajnijih ljudi u Americi. Takođe je angažovan i u izbornoj kampanji Džona Berisa za mesto guvernera Delavara. "Svi su oni republikanci, Rot i Beris su moji dugogodišnji prijatelji", kaže Brus.

Zanimljivosti - u Beograd je, pre deset godina, kaže, došao s milionima dolara kapitala. "Čuo sam da Beograd ima dobru poslovnu klimu". Mister Brus, kako ga u Srbiji prijateljski zovu, ističe da nije došao ovde "da bi delio lekcije" već što je svojevremeno pozvan od strane jugoslovenske vlade koja je tražila inostrana ulaganja, a i od svog dugogodišnjeg prijatelja Radisava Rodića, koji ga je pozvao da bude investitor i partner u stvaranju Mešovitog preduzeća "ABC PRODUKTA" iz Beograda, koje je danas firma poznata u svetskim poslovnim krugovima.

Mister Brus sa suprugom Meri Džejn i svojim prijateljima koje je dovodio iz Amerike, zahvaljujući poznanstvu sa g. Rodićem, obišao je sve važnije manastire u Srbiji i zanimljive spomenika kulture u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. U svakoj prilici tokom gostovanja u protekloj deceniji, ovaj Amerikanac isticao je svoje prijateljske namere kao i nepravdu koja se nanosi Srbima.

On je član "Srbneta" kao i gotovo svih drugih srpsko-američkih društava na tlu Amerike. Brus Ralston, pored drugih gostiju iz Amerike, doveo je u oktobru 1993. saradnika CATO instituta Daga Bendoua. Dag Bendou je jedan od autora studije ovog instituta, koja se pojavila početkom 2000. godine pod naslovom "Besmislena NATO pobeda" i u kojoj se iz raznih uglova naučno analizira i osuđuje agresija Zapadne vojne alijanse na Jugoslaviju, a "Glas javnosti" je u petnaest nastavaka preneo najzanimljivije delove ove studije.

Njegova kompanija je platila teksaškom novinaru i snimatelju Ričardu Rosu troškove boravka u našoj zemlji na ratištima i posle toga finansirala snimanje filma pod nazivom "Silovanje razuma", ali na žalost on nikad nije prikazan američkoj javnosti zato što je nosio sasvim drugačije poruke od onih na koje je ona navikla. Gospodin Ralston je, ipak, kopije ovog filma na kasetama dostavio mnogim uticajnim ljudima u SAD.

Našao je vremena i da napiše niz tekstova kojima se suprotstavlja sankcijama i objašnjavao da one pogađaju najugroženije a koriste razvoju kriminala i staleža "crnoberzijanaca". U delegacijama koje je dovodio u Srbiju tokom protekle decenije, često su bili i ugledni američki novinari kao što je Stiven Halper, kolumnista i savetnik za strateška pitanja u Vladi američkog predsednika Džimija Kartera, govorilo se četvrti čovek Stejt departmenta.

Po povratku iz Srbije, zahvaljujući zalaganju gospodina Ralstona, Halper je objavio seriju članaka u tiražnim američkim novinama 1993. godine (na primer "Vašington tajms"), što su tada preneli i naši mediji (Tanjug, Politika, RTS i ostali), tumačeći ove napise u korist "srpske stvari", kao najavu zaokreta američke spoljne politike prema nama. Ni tada ni do sada nije se znalo da je ovaj podsticaj medijima dao Brus Ralston sa njegovim prijateljima u beogradskoj kafani "Svrati bato" prilikom susreta sa političkim liderima vladajućih i opozicionih stranaka Srbije. Tokom brojnih dolazaka u Srbiju Brus Ralston je bio rado priman u svim srpskim institucijama, od Patrijaršije do SANU, od Ministarstva spoljnih poslova do Ministarstva vera.

Svuda je bio rado priman, sve njegove posete državni i drugi mediji su pažljivo beležili. Na žalost, srpski zvaničnici nisu umeli ili nisu hteli da iskoriste dobre usluge i namere uticajnog Amerikanca koji je stavljao na raspolaganje svoje timove i veze u najuticajnijim krugovima Amerike u korist srpskog naroda i odbrane srpskih interesa. Posećivao je srpske vojnike na mnogim frontovima tokom ratnih godina, sreo sa s mnogim vojnim uglednicima.

G. Ralston od 1998. godine nije bio u Srbiji, ali se očekuje da uskoro dođe i da na licu mesta raspravi zbog čega se njegov kapital, uložen u poslednjih deset godina u ovu zemlju, pokušava oteti a uloženi trud pokušava uništiti.

ZORICA VULIĆ

Opširnije u feljtonu na strani 8:
BRUS RALSTON: DA LI JE BEOGRAD MRTVO MORE ZA BIZNIS


vesti po rubrikama

^politika

14:56h Serija incidenata tokom vikenda na području Kosmeta
15:06h Orahovački Srbi već deset meseci u okruženju Kfora
15:11h SPO: Srbima sve teže
15:24h Protest žena na Kosovu ispred zatvora
15:28h Članovi SPO se sukobili s policijomu u bilizini Sremske Mitrovice
15:44h Posle usvajanja platforme o Sandžaku kao multietničkoj regiji
15:56h Ispitivanje javnog mnjenja pred lokalne izbore u Herceg Novom
16:04h Srbi u Ibarskom Kolašinu prilagodili se teškim uslovima
16:17h U Gornjem Milanovcu otkriven spomenik mladićima poginulim u ratovima od 1991. do 2000. godine
16:23h Dragoljub Ojdanić u Takovu poručio: "Sledili smo primer Miloša Obrenovića"
16:33h KO JE OVAJ ČOVEK? - BRUS RALSTON
16:47h Vladan Batić posle susreta opozicije i prestolonaslednika u Atini
     


     


FastCounter by LinkExchange