Jedno od trenutno najvažnijih pitanja za Komisiju, kako tvrde sami njeni službenici, jeste da smisli proceduru na osnovu koje će firme registrovane u Srbiji (koje prema tom principu automatski potpadaju pod režim "bele liste", a samim tim i pod režim pooštrenih sankcija) moći da zatraže izuzeće od kazni.

Iako još nije pripremljen ni tačan postupak ni spisak institucija kojima bi konkretno neko od vlasnika firmi u Srbiji mogao da se obrati i predoči zahtevane dokaze, u Briselu smatraju da bi u ovom slučaju mogao biti primenjen isti ili postupak sličan onom koji je korišćen prošle godine.

		Podsetnik za "bele" i "crne" Prema najnovijoj ministarskoj odluci o pooštravanju finansijskih sankcija, za firme registrovane na teritoriji SRJ važiće dva principa. One koje sedište imaju u Srbiji biće stavljene na "belu listu", što znači da će automatski potpadati pod režim novih sankcija, za razliku od onih sa teritorije Crne Gore i Kosova, za koje važi "crna lista" i koje će stoga moći slobodno da posluju sa svojim partnerima iz zemalja EU. Firme iz Srbije koje smatraju da treba da budu izuzete od režima sankcija treba Evropskoj uniji da na uvid predstave sledeće dokaze: - da su u mogućnosti da slobodno posluju i zarađenim sredstvima raspolažu van kontrole Vlada Srbije i SRJ. - da njihove mesečne finansijske transakcije unutar EU ne prelaze iznos od 100.000 evra. - da pruže dokaze da se ne bave odnosno ne posluju ni u jednoj od sledećih delatnosti: bankarstvo i pružanje finansijskih usluga, energetika i trgovina gorivom, proizvodnja i trgovina vojnom i policijskom opremom, transport, petrohemija, proizvodnja ili trgovina čelikom i gvožđem.

Pošto se očekuje da priliv zahteva za izuzeće od kazni bude ogroman, kao najbezbolnije i najefikasnije rešenje nameće se ono koje su ministri finansija EU usvojili još 15. juna 1999. kada su odlučili da Jugoslaviji ponovo uvedu sankcije i to u vidu zamrzavanja finansijskih sredstava SRJ u inostranstvu i zabranu ulaganja iz inostranstva u našu zemlju.

U tada usvojenom trodelnom aneksu, koji se odnosio na regulativu u slučaju fizičkih lica, firmi i spiska institucija u članicama EU kojima se treba obratiti sa zahtevom za izuzeće od kazni, bila su predviđena sledeća dva principa:

1) firma, kompanija, banka ili bilo koje drugo pravno lice registrovano u Jugoslaviji koje posluje sa partnerom iz neke od 15 članica EU, a smatra da treba da bude izuzeto od sankcija, trebalo je da se direktno obrati partneru s kojim posluje koji se opet u svoje i ime firme iz SRJ direktno obraća zvaničnoj instituciji u svojoj zemlji i traži da se ta jugoslovenska firma izuzme od kazni. To se smatralo najlakšim i najkraćim putem koji je i korišćen u najvećem broju slučajeva jer se pretpostavljalo da je u interesu i naše, a naročito strane firme, da kod svoje vlade isposluje nastavak obostrane saradnje.

2) druga mogućnost je podrazumevala da se firma iz SRJ tada direktno obrati nekoj od državnih institucija zemalja EU sa čijom firmom sarađuje i samostalno i samo u svoje ime, uz podnošenje izvesnih dokaza na uvid, izdejstvuje "skidanje" s kaznene liste. Ovo je smatrano težim načinom iako je svojevremeno bio objavljen čitav spisak institucija koje su se u svakoj od 15 članica EU bavile ovom temom.

S. Đ. P.