[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS JAVNOSTI” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 9. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


08. Apr 2000 16:13 (GMT+01:00)

Reporter "Glasa" na putu za okupiranu Kosovsku Mitrovicu

Bat okupatorske čizme

Vidi čiča NATO zastavu kod Jerinja, pa kaži čija je Kosovo zemlja

Autobusi koji saobraćaju na relaciji Beograd - Kosovska Mitrovica, svakoga dana su puni. Petkom naročito ima gužve, pa su mnogi putnici prinuđeni da sve vreme putovanja, od 9.30 do 16,30 odstoje. S vremena na vreme, neko od putnika ustane i na pola sata ustupi mesto.

Putnici razgovorom prekraćuju vreme, a teme su raznovrsne. Zakače se oko politike, stranaka, penzija, žale se na skupoću… Ovoga puta imaju i dodatnu temu za razgovor. Dvojica Kineza, takođe putnici, sve vreme ćute, a ljudi koji ih znatiželjno posmatraju, pitaju se da li su možda prethodnica onih koji bi da nasele Kosovo. I tako do Rudnice, i Donjeg Jerinja.

Put kod Rudnice, poslednja je tačka na kojoj se nalaze srpski policajci. Pored punkta, nekoliko kioska s mešovitom robom. Jedan mladić u šali reče da je ovo jedini fri-šop u kome se pazari za dinare. Naši policajci daju znak vozaču do prođe. Vozimo se pet kilometara dugom ničijom zemljom.

- Kako ničijom? Našom! - svađa se stariji čovek sa svojim saputnikom, kojem bi mogao otac da mu bude.
- Vide ti čiča NATO zastavu kod Jerinja, pa reci čija je Kosovo zemlja - uporan je momak.
- Naša, srpska, pa neka je gazi čija god čizma hoće - ne da se čiča, ali ubrzo zaćuta.

Autobus stade pred punktom belgijskih vojnika. Petnaest je sati. Kolona automobila otegla se i ne obećava ništa do sat-dva čekanja na ulazak na Kosovo.

- Dobro došli u Srbiju - kroz zube "cedi" jedan student.
A to parče zemlje Srbije belgijski vojnici opasali su bodljikavom živom, načičkali bunkerima, dobro obezbeđenim džakovima peska iz kojih izviruju puščane cevi. Posle petnaestak minuta autobusu prilazi vojnik, daje znak vozaču da pretekne kolonu i zaustavi se sa strane. U autobusu priča ne prestaje.

- Sve bih ih ubio, te idiote okupatorske, oni da mi gledaju u torbu - viče jedan starac.
- Ama ljudi nisu oni krivi. Radi vojska svoj posao. Ljutite se na one koji su ih ovde doveli - čuje se ženski glas iz sredine autobusa.
- Samo da ne uđu i zatraže lične karte - nadvikuje sve jedan mladić i dodaje da su Kforu dostavljeni spiskovi Srba, koji su navodno počinili ratne zločine.
- Ništa lakše no Srbina proglasiti krivim i izmisliti mu zločin, a fotografije su pronašli u opljačkanim stanovima pa mogu da rade sa njima šta hoće - viče jedan 20-godišnjak.

Granicu, ipak, prelazimo bez većih problema i nastavljamo prema Leposaviću. Posle 10 metara vožnje, nailazimo na improvizovane tezge sa cigaretama, naročito stranim. Kinezi, zadovoljno trljaju ruke. Znaju oni da je Kosovo postalo meka za trgovinu.

- Ovo ti je brate prava bescarinska zona. Celo Kosovo je fri-šop. Čuo sam od prijatelja, da je na Kosovo uvezeno oko 500.000 automobila. Šiptari ih prodaju za jevtine pare. Tamo iza Dudinog Krša kod Mitrovice, Srbi od Šiptara mogu da kupe strano vozilo za 2-3.000 DEM - govori jedan čovek.

Autobus polako ide ka Leposaviću. Proleće je i ljudi rade u baštama i na njivama. U Leposaviću u autobus ulazi grupa dece, učenika mlađih razreda osnovne škole. Krenuli su peške prema Sočanici, pa ih je vozač primio.

- Hvala čiko, umorni smo, a ja sam imao i pismeni.
- Hvala Bogu da im je to jedina briga - šapuće starija žena.

U Kosovsku Mitrovicu stižemo oko 16.30. Ovaj grad mnogima je ostao u lepoj ustanovi, jer je u njemu pulsirao život. I danas je grad pun ljudi, ali i vojnika, najviše francuskih i Unmik policije. Nije Mitrovica, što je bila. U severnom delu danas živi oko 17.000 Srba - Mitrovčana i izbeglica iz ostalih delova Kosova.

Njihov život sveo se na razmišljanja o povratku kućama, stalnoj pripravnosti jer Šiptari mogu u svakom trenutku da krenu preko mosta, šetnjama ulicama, sedenju u sve brojnim kafanama i kafićima, koji se pune oko 17 sati.

Reporter "Glasa" prošetao je ulicama severne Mitrovice u petak veče oko 23 sata. Bile su puste, iako policijski čas počinje sat kasnije. Kod mosta, koji spaja dve obale Ibra, ispred i iza nekoliko redova bodljikave žice, stoje francuski vojnici. S pristojne udaljenosti posmatramo šta se dešava na drugoj obali Ibra, gde se živi sasvim drugačijim načinom života.

Da li bi moglo tamo da se ode, prolete misao kroz glavu, a pred očima ređaju se slike pekare u kojoj su posle skopskih, pravljeni najbolji đevreci u bivšoj Jugoslaviji, poslastičare kod "Pelivana" u kojoj se prodavala odlična boza, pa niza starih dućana…

Brujanje motora oklopnih vozila koji patroliraju gradom, vrati nas u stvarnost i "odvede" u toplinu sobe, u kojoj, dok ovo pišemo, čuje se brujanje helikoptera nad gradom. Prošla je ponoć. Mitrovica je utonula u mrak. Nema vode, telefoni ćute.

Sa ulice dopiru zvuci motora, vojnih vozila i odjekuju koraci stranih vojnika. Patroliraju. U srpskoj Mitrovici Srbi će na ulice moći tek u 6 ujutru, pošto ih probudi brujanje motora helikoptera.

Lj. Staletović


vesti po rubrikama

^reportaža

16:13h

Reporter "Glasa" na putu za okupiranu Kosovsku Mitrovicu

16:28h

Grci u petak izlaze na izbore, glasaju uprkos izobilju u kojem žive

16:36h

Rašljari i radiestezija na samoj granici nauke i paranormalnog

16:42h

Leticija Kasta, simbol Francuske Republike, napustila Pariz

17:09h

Američka privatna firma "Selera Džinomiks" potpuno dešifrovala ljudski genom

 



     


FastCounter by LinkExchange