- U mladosti sam bio osobenjak, imao sam malo prijatelja, mnogo sam čitao, bio loš đak, želeo sam da pišem. Ponašao sam se kao divljak, iako sam živeo u dobrostojećoj porodici.

Moji roditelji nisu razumeli moje ponašanje: kada sam imao 17 godina, u dogovoru sa lekarom poslali su me u jednu psihijatrijsku ustanovu, ubeđeni da sam lud. To iskustvo je obeležilo moj život. Tamo su shvatili da sam normalan, posle nekoliko dana su me pustili, ali uprkos tome to iskustvo je za mene bilo traumatično.

Posle toga sam počeo da se ponašam kao huligan, razbijao sam automobile, izloge... i ponovo su me vratili na kliniku. Pobegao sam, ali su me našli. Tako sam se treći put obreo u ludnici. Moji roditelji su stvarno mislili da sam lud, ali kasnije su shvatili moj bunt i pustili me da živim na svoj način.

Nisam zaboravio te dane provedene u ludnici i rešio sam da ih ponovo preživim u ovom romanu kroz lik Veronike. To je priča o devojci koja, iako ima sasvim normalan život, nije srećna. Zato odlučuje da umre, progutavši veliku dozu pilula za spavanje.

Ali, pokušaj samoubistva ne uspeva i devojku smeštaju na jednu psihijatrijsku kliniku. Tamo upoznaje drugačiju stvarnost, za koju uopšte nije ni znala da postoji... ", priča Paulo Koeljo (52), o svom najnovijem romanu "Veronika je odlučila da umre".

Sa 23 miliona prodatih knjiga širom sveta, Koeljo je, uz Ronalda i Pelea, najpoznatiji Brazilac na svetu. "Ono što želim da pokažem u ovoj knjizi jeste da svako od nas ima nešto jedinstveno, neki zanos koji treba da se iskaže i zato ne treba nikome dozvoliti da uništi našu specifičnost pripisujući je našem navodnom ludilu", nastavlja Koeljo.

Uprkos velikoj popularnosti, Paulu Koelju često zameraju da piše knjige za tinejdžere, aludirajući na njegov jednostavan stil pisanja. Ali, takve kritike mu izgleda ne smetaju: "Srećan sam da imam puno mladih čitalaca. Verujem da sam uspeo da stvorim jednostavan jezik, a da pritom ne budem površan.

Važniji mi je sadržaj nego forma i sebe smatram avangardnim". Koeljo trenutno razmišlja da se na četiri meseca povuče u franjevački manastir blizu Tuluza. "Želeo bih da u potrazi za pravom borbom proživim iskustvo totalnog pokoravanja".

J.Jovanović