BEOGRAD - Na eventualnim lokalnim izborima u Srbiji koji će biti sprovedeni po većinskom sistemu u jednom krugu vlast bi sigurno izgubila ukoliko bi za takmaca u izbornoj utakmici imala ujedinjenu opoziciju. Ali, ako bi lokalni izbori bili raspisani istovremeno sa saveznim, vladajuće stranke imale bi prednost prilikom kontrole izbora.

Ukoliko bi na lokalne izbore opozicija izašla s više "izbornih lista" gde bi svaka stranka ili opozicioni savez podržao samo svoje kandidate ona bi ih izgubila čak i ako ne bi paralelno bili održani savezni - izjavio je za "Glas" Marko Blagojević, koordinator Centra za slobodne izbore i demokratiju.

I većinski i proporcionalni sistem su podjednako legitimni sa svim manama i prednostima koje imaju, objašnjava Blagojević, dodajući da nijedan po svojoj prirodi nije dobar niti loš već da je mnogo značajnije koji je primereniji objektivnoj situaciji u društvu.

- Većinski izborni sistem podrazumeva da birači glasaju za ličnosti, s imenom i prezimenom, opredeljuju se za pojedinačnog kandidata bez obzira da li ga je kandidovala stranka, koalicija ili grupa građana.

Prema sadašnjem zakonu na lokalne izbore primenjivao bi se ovaj sistem i to u jednom krugu. Bez obzira koliko je glasača izašlo na izbore i bez obzira što bi jedan kandidat mogao imati samo glas prednosti u odnosu na nekog od konkurenata - on osvaja mandat.

Prvi krug izbora je istovremeno i poslednji. Većinski sistem primenjuje se u mnogim razvijenim zemljama, na primer, u SAD i Velikoj Britaniji, sa dvopartijskim sistemima gde se pokazao celishodnim. NJegov kvalitet je što se na ispit stavljaju lični kvaliteti i mane kandidata - ističe Blagojević.

- Na političkoj sceni Srbije postoji veliki broj stranaka, a na lokalnim izborima mogle bi se pojaviti i brojne grupe građana. Iza pojedinih kandidata grupa građana mogli bi se prikriti i oni iz vladajućih stranaka.

Tako se dobre strane većinskog izbornog sistema u Srbiji pretvaraju u mane koje proizlaze iz sredine gde se oni održavaju. Srbija je heterogeno društvo verski, etnički, politički. Mnogo je stranaka, mnogo političkih orijentacija, a tu su i grupe građana, takođe, sa posebnim političkim orijentacijama.

U uslovima kakvi postoje u Srbiji većinski sistem ne može da obezbedi da sastav skupština opština i gradskih skupština bude slika izborne volje glasačkog tela. Ovaj sistem favorizuje najjače. Ta činjenica morala bi po logici da utiče na ujedinjenje opozicije koja bi jedino tako mogla da pobedi - rekao je Blagojević.

Opozicija je ipak 1996. pobedila u velikom broju gradova i opština i pored većinskog izbornog sistema?
- Tada je presudio dvokružni sistem. U drugi krug su prolazili obično kandidat vladajuće stranke i kandidat opozicije pa su se glasači koji su opoziciono orijentisani uglavnom odlučivali da svoje glasove koncentrišu i poklone opozicionom kandidatu, ali sada izbori bi bili jednokružni.

Posle zahteva opozicionih stranaka iz oktobra meseca da se primeni proporcionalni izborni sistem na lokalnom nivou, odgovor vlasti je bio upravo suprotan - Zakon o lokalnoj samoupravi, pooštren većinski sistem.

Time je opoziciji bačena rukavica u lice. Vlast je očekivala razlaz opozicionih stranaka, ali je time ušla i u veliki rizik. Većinski sistem favorizuje najjaču stranku, a SPS je sračunao da je jači od bilo koje stranke, i to sam, pa i od nekih saveza i da bi udružen sa SRS dobio još više na snazi. Ipak, oni te izbore i tako ujedinjeni gube ukoliko za konkurenta imaju ujedinjenu opoziciju.

U ovakvim okolnostima opozicija bi u gradovima i opštinama gde je sada na vlasti birala izborne komisije i biračke odbore na biračkim mestima i imala punu kontrolu izbora, a verovatno bi i proširila posle njih vlast i u drugim opštinama. Ali, ako bi paralelno bili raspisani savezni izbori vladajuće stranke bi imenovale saveznu izbornu komisiju, komisije u izbornim jedinicama i biračke odbore što bi im donelo veliku prednost - kaže Blagojević.

Može li biti saveznih izbora bez saglasnosti Crne Gore?
- Bez saglasnosti Crne Gore savezni izbori se ne mogu raspisati. Oni se mogu sprovesti na silu, ali je pitanje koliko su stranke na vlasti spremne da idu mimo zakona. Slobodan Milošević neće raspisati izbore ako ne bude siguran da će na njima pobediti.

Na kraju, ko kaže da se izbori uopšte moraju raspisati. Kastro je sasvim ugodno vladao 30 godina i bez izbora. Milošević nije siguran da bi pobedio ako budu sprovedeni samo lokalni izbori i ne verujem da će to učiniti bez saveznih. On ima vremena na pretek i smatra da mu ono ide na ruku.

Ivan Stojković