[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS JAVNOSTI” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 2. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


01. Apr 2000 15:45 (GMT+01:00)

Slobodan Antonić, sociolog, o tome šta održava vladajuću političku elitu

Iz "gulaga" se ne beži

Društvena i politička kriza, u kojoj bi Milošević bio napušten od svog okruženja, na žalost mora biti veća i teža od svih dosadašnjih

Ovdašnja politička elita komponovana je poput piramide na čijem je vrhu koncentrisana moć u rukama jednog čoveka, odnosno porodice. Milošević se pokazao veštim u jednom periodu tranzicije prethodnog nedemokratskog u drugi tip autoritarnog režima, zasnovanog na njegovoj ličnoj vlasti, koji bi se mogao okarakterisati kao sultanizam.

Krajem osamdesetih on je zaista bio popularan u narodu i tu činjenicu je iskoristio kada je stvorio SPS, a izborna pobeda 1990, kada je sam Milošević dobio 63 odsto, a njegova partija 47 odsto glasova, potvrdila je da je šef bio popularniji od svoje partije.

Bilo je, dakle, lako da se stranka napravi tako da u njoj postoji samo prvi čovek, a da su svi ostali samo podanici, objašnjava sociolog Slobodan Antonić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kako efikasno funkcioniše pomenuti sistem piramide.

Posle 1997. situacija se promenila, videlo se da je Milošević izgubio taj legitimitet i da na pravim demokratskim izborima ne može osvojiti vlast, ali do osipanja političke elite koju je formirao ipak nije došlo. Zašto?

- Uglavnom su presudna dva mehanizma sa kojima se ta politička elita čvrsto drži na okupu i pod kontrolom. Prvi je za normalne parlamentarne države neuobičajeni i u tom pogledu originalni izborni zakon prema kojem vrh stranke može da smeni svakog svog poslanika.

Upravo zato su letos bile nerealne ideje opozicije o formiranju privremene vlade koju bi možda podržali i neki disidenti iz vladajućih stranaka. Drugi način je kontrola poslovanja i kapitala i sada se, posle poništavanja privatizacije u Srbiji, procenjuje da Miloševićev režim kontroliše oko 85 odsto proizvodnog i finansijskog kapitala u zemlji.

Kad padnu sve maske

Znači li to da u ovako autoritarnom režimu ni izborni put ne bi ništa promenio?

- Verovatno je da će neki izbori biti raspisani. Ako opozicija odluči da na njih izađe bitno je da na izbore izađe i što veći broj građana jer će tada i izborna krađa biti teža i vidljivija, a režim će se lakše demaskirati.

Glasačima će biti jasno da se izborima ništa ne može postići jer imaju posla sa autoritarnim režimom. Kada se skinu poslednje maske parlamentarizma i demokratije moraće da nastupi period otvorene autoritarne vladavine i režim će morati da uđe u otvoreno nasilje i rat protiv svog naroda.

To je stanje poput onog kada lekar utvrdi da bolujete od teške bolesti, ali vam ne može reći tačno kada ćete umreti. Ovaj režim je sociološki mrtav, pošto je socijalna baza koja ga još podržava isuviše tanka i na njoj se ne može održati.

Moguće je samo da vlada nasiljem i bojim se da će jedino tako moći da bude uklonjen. Kada kažem nasilje to ne mora da bude građanski rat ili neko veliko krvoproliće, može recimo da bude " dvorski puč"...

Ostatak koji nije pod direktnim nadzorom države, takođe, nije slobodan i praktično niko ovde ne može poslovati bez uticaja države. U takvim uslovima uspešno se kontroliše i ekonomska elita, a politički kapital se kroz sistem povlastica i monopola pretvara u ekonomski kapital, ili pojednostavljeno rečeno oni koji su u tom povlašćenom krugu lako stiču dobit.

Zato je u ovakvom autoritarnom režimu bitan i psihološki faktor, odnosno politička elita podržava nosioca vlasti, ne iz straha, već zbog osećaja direktne materijalne koristi.

Režim se održava dokle god u toj političkoj eliti, u policiji, vojsci, među biznismenima, političarima, bogatašima, ima dovoljno onih koji ga podržavaju jer misle da Milošević nema konkurente i da će ostati na vlasti. Niko od njih neće prerano promeniti stranu da ne bi izgubio političke i ekonomske privilegije.

Uostalom neka pretrčavanja ili takvi pokušaji koja su se dogodila na prelazu iz 1996. u 1997. godinu ( Bogoljub Karić, Nebojša Čović, pa i Milo Đukanović sa svojom prvom izjavom o Miloševiću kao anahronom političaru) dogodila su se upravo zato što se mislilo da je njegov položaj ozbiljno poljuljan.

Nažalost, do sada se njegova politička elita mogla uveriti da je on iz svih dosadašnjih kriza uspevao da izađe. Recimo, 1997. čitavih 88 dana najmanje sto hiljada ljudi je bilo na ulicama, protiv režima su bili crkva, univerzitet, društvena elita i kolebljivci iz sopstvenih redova, a on je ipak preživeo. Baš kao i prošlogodišnji rat.

Zato mislim da politička i društvena kriza, u kojoj bi Milošević bio napušten od svog okruženja, mora biti mnoga veća i teža od svih dosadašnjih.

U poslednje vreme se sve češće govori da bi opozicija trebalo da ponudi "svilene stepenice" za mirnu promenu vlasti i da ubedi pripadnike vladajuće nomenklature da neće biti revanšizma.

- Autoritarni režimi odlaze sa scene na dva načina. Moguće je da umerenjaci u eliti preovladaju i naprave pakt sa opozicijom da će u mehanizmu prenosa vlasti biti zaštićeni i da ih neće ganjati po ulicama. Drugi je neka vrsta državnog udara, u kojem opet učestvuje jedan deo pripadnika već postojeće političke elite.

Ali u oba slučaja potrebno je razdvojiti nosioca režima od ostatka elite. U poslednje vreme srpska opozicija pokušava da nađe takav mehanizam i da stvori pakt sa vladajućom elitom, što može biti i u formi okruglog stola oko elementarnih izbornih uslova, doduše, bez uspeha.

Svi dosadašnji izbori bili su neslobodni i nepošteni, donekle sa izuzetkom onih iz 1990. i 1992. kada je vlast uzela četiri do pet odsto tuđih glasova. Danas, kada je jasno da bi i pored nepoštenih uslova, samo ako bi se pošteno prebrojali glasovi, režim izgubio izbore, teško je uopšte očekivati takav sporazum.

Imajući u vidu karakter Miloševića kao nosioca vlasti, njegovu psihološku strukturu, porodičnu situaciju, haške i druge optužnice, ne može se očekivati da bi on na to pristao. Ništa slično se nije dogodilo ni 1997. kada je situacija bila mnogo povoljnija za demokratsku tranziciju od sadašnje jer Milošević tada nije bio proglašen za ratnog zločinca i igrao je sasvim drugačiju ulogu u međunarodnim odnosima.

Danas je iluzorno očekivati da će on raspisati izbore, izgubiti ih i mirno otići sa scene. Mislim da su toga svesni i akteri opozicije, ali shvataju da mora da se odigra cela igra da bi režim pokazao svoje pravo lice.

Pritisak međunarodne zajednice na ovdašnji režim se stalno povećava, ali se pri tome vuku i kontraproduktivni potezi. Koliko to realno otežava situaciju?

- Mislim da je zapadni pristup, u kojem nije napravljena nikakva diferencijacija i gde su kroz razne optužnice i sprečavanje izlaska iz zemlje pripadnika vladajuće nomenklature svi strpani u isti koš, loš i da ne doprinosi takvom mirnom raspletu.

Domaća politička elita je tako u specifičnoj situaciji jer ni fizički ne može da se odvoji od Miloševića. I oni koji bi, na primer, u određenom trenutku hteli da odu ili pobegnu u inostranstvo, to ne mogu jer se nalaze na crnoj listi.

Zbog toga, uz razrađene mehanizme unutrašnje kontrole, teško da će se u samoj političkoj eliti naći neko ko će napraviti dovoljno veliki rascep unutar strukture vlasti da bi se mogao napraviti pomenuti sporazum.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^intervju

15:30h

Momčilo Trajković uoči nedeljnog sastanka SNV u Gračanici

15:45h Slobodan Antonić, sociolog, o tome šta održava vladajuću političku elitu
16:06h Dragoljub Đuričić, član G-17, za "Glas"
   


     


FastCounter by LinkExchange