GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Činjenice

Ko će paziti i maziti Srbiju

Promene. Svi pričamo o promenama, mi, svesni bliske, sada već tako izvesne biološke propasti srpskog naroda, priželjkujemo te iste promene što pre. Jer, vremena više nema. Pesak srpskog peščanog sata neumitno i bezobzirno curi. I ja sam za promene. Ali, dali li smo shvatili da promena počinje prvo u glavi svakog od nas, da možemo promeniti Srbiju, pa čak i svet, jedino ako se prvo mi promenimo.

Dovoljno je da, svako od nas, za sebe izdvoji samo pet minuta vremena u toku dana, da pogleda svoj obraz u ogledalu i zapita se: "Ko sam ja? I da li sam i sa čime zaslužio život poniženog, zgužvanog, umornog čoveka čuda?" Zašto smo dozvolili da nam se sve ovo desi, zašto i dalje tolerišemo poraz, uvrede i laž?

Ne moram Bogu da se pravdam da volim Srbiju. On to zna. Ima li vode koja ne voli svoj izvor, ima li ptice koja ne voli nebo? Volim Srbiji i baš zato ne mogu ravnodušno da gledam njeno propadanje. I baš zato nisam izdajnik. Jednostavno, volim Srbiju i ona voli mene. I baš zato sam i ja odgovorna za sve što joj se dešava. Ne ostavlja se prijatelj u nevolji, ni neprijatelju se, čak, ne puca u leđa.

Nije li nas, sve zajedno, sramota, zbog svega zlog što je učinjeno ovoj prelepoj Srbiji? Ako ništa nismo učinili da sprečimo zlo, da li to znači da smo saučesnici?

Verujem da je Bog u predahu, umoran od stvaranja sveta, stvorio kutak za svoju dušu, a zove se Srbija. Rođeni u prirodnom bogatstvu ponašamo se kao razmažena bogataška deca navikla na raskoš, a nenavikla na poštovanje i rad.

Razmaženi smo, neodgovorni i lenji. Biser Srbija, pa šta? Čak ni to što sve naše komšije zavidljivo vire kroz zavesu priželjkujući Biser Srbiju ne čini nas nespokojnim, niti nas brine.

Ono što nam se dešava nije kazna, već iskušenje. Kada ćemo to najzad shvatiti? Ali, bojim se, ako se uskoro ne osvestimo, ne trgnemo i ne počnemo da se borimo za svoje, zasluženo mesto pod kapom nebeskom, blago će nam biti oduzeto, jer, očigledno, ne znamo šta bi sa njim, ne zaslužujemo ga, a mi sami, bićemo gurnuti na sporedni, slepi kolosek u memlu, prašinu i zaborav.

Zašto se Lepa Srbija ne bi oporavila od dugogodišnjih trauma i preudala za nekog ko će je maziti i paziti, ko će umeti da vidi i neguje njenu lepotu? Dok mi i dalje čekamo da se desi čudo ne shvatajući da je već sam život čudo i da je moć u nama. Vreme je da upotrebimo tu moć u plemenite i humanitarne svrhe.

Šta se to dešava sa nama? Gde je nestalo samopouzdanje? Srbija je čist, planinski izvor, riznica mudrosti, mila napaćena majka željna naše brige i ljubavi. Pokažimo joj svoju ljubav, pomozimo joj da izađe iz ovog pakla. Nema ničeg junačkog i časnog u trpljenju laži, prevara i krađa.

Nema ničeg junačkog u tome posvađati se sa celim komšilukom, trpeti glad, poniženje, izolaciju. Čini se, ni naroda sa više junačkih pesama, ni većih kukavica, kakve smo sada. Nemojmo se pravdati pravoslavljem, jer se u praksi vidi da o njemu malo znamo.

Božije milosrđe je bezgranično, ali je i strogost Njegova neumoljiva prema onima koji nemaju hrabrosti da se odvaže i svoju sudbinu uzmu u ruke. Sudbina nam je onakva kakvu je sami poželimo, stvorimo, oživimo.

Zameramo opoziciji na neodlučnosti, smušenosti, a trpimo laž i manipulaciju pozicije. Zameramo onima koji još nešto i čine očekujući, uporno, da drugi završe naš posao velikog prolećnog spremanja. Akcija podrazumeva odgovornost, ali da li smo mi za to spremni?

Pa, i opozicija i pozicija su iz nas potekle, od nas sve počinje, sa nama se sve završava. odakle nam to suludo shvatanje da od nas ništa ne zavisi, da smo mali, beznačajni i sitni. Kada ćemo shvatiti da oni od nas crpu svoje životne sokove, da na nama počivaju, da ih mi održavamo tu gde su?

Zar ne primećujete da mi imamo glavnu ulogu u ovom našem filmu, da se otimaju oko nas i naše naklonosti, kao sujetni udvarači oko lepe i bogate udavače? Svi oni znaju koliko smo važni i lome se oko nas, samo mi toga nismo svesni. Oni obećavaju. Mi biramo.

Ravno je samoubistvu poverovati onom ko vas je jednom (ali, u našem slučaju nije samo jednom) slagao, ko vas je izdao, ko vas je pokrao, ko vas je posvađao sa komšijama, ko vas je izloži smrti. U našoj veri jeste praštanje, ali ne i zatvaranje očiju pred nepravdom.

Setimo se, Pravoslavci, reči našeg Učitelja da se Drvo poznaje po svojim plodovima.

A plodovi su u Srbiji, poslednjih godina, retki, opori, gorki, suvi i sitni. A svi ih uporno, mada s mukom, gutamo. Izolacija, ratovi, glad, kolone prognanih, laž, siromaštvo, crnina i limeni sanduci.
Kako smo posejali, tako žanjemo.

Nataša Todorovski,
Niš


Reagovanje

Ponekad smo nedostojni

Preduhitrio me je moj imenjak g. Nikola Cerovac i u "Glasu" od 9. marta i slikovito prikazao ono što ja već duže razmišljam. Drago mi je, jer je g. Cerovac zaista slikovito opisao ono što se dešava na našim grobljima, nažalost u selu i gradu.

Te masovne grobljanske gozbe održavaju se par puta godišnje, kada su Zadužnice. Međutim, gozba žderanje, pijanka, vika i smeh, vidljiva je i svaki dan na većim grobljima. Daje se, kobajagi, pomen za sedam, četrdeset dana, godišnjica i slično.

Zaista je tužno gledati sliku kada se na grobnicu prostru čaršavi s gomilom hrane i pića, pored koje se veselo priča, smeje, pije pa i opija. Ovim činom, skrnavi se groblje u celini. Na groblje dolazi masa klošara (čak i s malom decom), odnosi se hrana i piće, a posle kradu cveće, sveće i uništavaju nadgrobne spomenike.

Normalno, na groblju se ostavljaju otpaci hrane, pa dolaze psi lutalice, mačke, množe se glodari i slično. A na dan Zadušnica pred kapijama groblja možete videti zaprežna kola i prikolice napunjene ostacima hrane i pića. Sveštenici (većina) kažu da su to paganski običaji i da nemaju veze sa hrišćanstvom. Kada ih upitate što se nešto ne preduzme, obično slegnu ramenima.

Da bi se ova bruka malo iskorenila predlažem da crkva pa i uprave groblja pripreme kratko uputstvo o hrišćanskim i građanskim običajima na groblju i u domu u dane pomena našim pokojnicima. Ovo uputstvo uručivalo bi se svakoj porodici posle sahrane pokojnika.

Mislim da bi se posle toga smanjile ove fešte, jer mnogi ljudi misle da tako treba i da to oni rade za dušu pokojnika.

Mr Nikola Radulović,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange