GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Polemika

Ljudi su veoma površni

Želim prvo da pohvalim "Glas" kao jedine dnevne novine koje prelaze minimalan kriterijum kvaliteta (istine) potreban da bih kupovao i čitao novine.

Pišem intrigiran pismom mr Nikole Radulovića ("Da li su krivi lekari i babice"). Unapred da kažem da bih voleo da o ovome svoj komentar da neko ko zna mnogo više od mene (takvih koji čitaju vaš list ima dosta). U suprotnom, mislim da na pitanja gospodina Radulovića može odgovoriti svako ko se makar i malo oseća hrišćaninom.

Iskreno, strašno je koliko su ljudi danas uopšte površini i koliko malo znaju o nekim važnim stvarima u životu, a u isto vreme odlučno kritizerski govore o njima. Prosto neverovatno koliko se, pogotovo visoko obrazovanih ljudi, ovih dana oglasilo povodom zabrane pričešćivanja lekara i babica koji vrše abortus, a da se ja pitam da li je uopšte bilo ko od njih pročitao saopštenje Sinoda. Sinod nije doneo nikakvu odluku, već je smatrao za važno u ovom trenutku da podseti svoj narod na ono što se zna već 2.000 godina. I ova zabrana nema nikakve suštinske veze s brigom da se poveća natalitet u Srbiji, već s tim da je abortus čedomorstvo, tj. ubistvo, i samim tim što se tiče Crkve - tu više nema mesta polemisanju. Naravno, posle svakog abortusa jedna osoba u ovoj zemlji ne vidi svet, pa je u tom smislu ovo povezano s natalitetom, ali ponavljam: zabrana nema veze s brigom o natalitetu. Sinod ovim saopštenjem nije nikome uskratio slobodu izbora u svom životu. Ono je upućeno onim ljudima koji žele da se pričešćuju i da pripadaju crkvi Hristovoj.

Gospodin je pitao zašto naši crkveni velikodostojnici ne mogu da se žene, šta su to oni lično učinili da ne dođe do istrebljenja srpskog naroda i zašto je onemogućen napredak sveštenicima koji se žene. LJudi koji su izabrali monaški život (poznajem nekoliko njih) već su pronašli najveću ljubav svog života - Hrista i toliko je spoznali da ne žele da se udalje više iz nje i ceo svoj život, što je više moguće, žele da posvete NJemu. Kroz takav život oni dosta pomažu i svom narodu (najviše molitvom - jer imaju dovoljno veliko i čisto srce da više čuju i vide i samim tim su bliže Gospodu). Oni su bili, a i sada su, esencija onog što je najvrednije u Srpstvu, onog što nas je održalo poslednjih hiljadu godina - zdravog pravoslavnog duha srpskog naroda. I oni sveštenici koji se žene i te kako mogu da napreduju u svom životu, kao i svaki čovek. Istinski napredak u životu se ne ogleda u tome koju čovek titulu nosi ispod svog imena, već koliko toga dobrog je uradio u svom životu za sebe i za ljude oko sebe. Još samo da kažem da istinski napredak u Hristovoj crkvi nema veze s talentom i ambicioznošću, kako kaže gospodin, već s tim koliko čovek ima ljubavi u sebi.

Što se tiče zabrane ulaska žena u oltar i Hilandar, navešću slikovito samo jedan od mnogo razloga. Zamislite da u trenutku dok sveštenik služi Liturgiju i izgovara molitvu, u oltaru uđe žena u mini suknji ili s dekolte-izrezom (i takve dolaze u crkvu). I koliko vidim, vama nije dovoljno što neki ljudi mogu da svojim helikopterima slete nasred bašte bratije u Hilandaru, već bi dozvolili da, recimo, neke žene posle uspešnog šopinga svrate malo i obiđu i ove lepe građevine po Hilandaru, pogledaju te čudne muškarce koji su se zavetovali na celibat… Verovatno bi ubrzo tražili da nam otvore i prodavnice po Svetoj gori, da ne idemo na dva mesta. Možete i sami zamisliti kakav bi to cirkus ispao i da od duhovne soli našeg naroda i mira koji oni nalaze na Svetoj gori - ubrzo ne bi ostalo ništa. Za one koji će pomisliti da Crkva umanjuje vrednost žena dovoljno je reći da je od ljudi rođenih na zemlji najveća žena - Bogorodica Marija.

Unapred hvala!

Goran Matović,
Arilje


Povod

Gde su ljudi dobre volje

Obraćam se svima: običnim ljudima i onim (ne)običnim, našim ljudima i stranim ljudima, onima odozdo i onima odozgo - ako su ljudi i ako u njima ima ičeg ljudskog: SPASAVAJTE PORODICE, A NE RASTURAJTE IH!

Ovo vam pišem povodom teksta u ovom listu gde se traži hraniteljska porodica za malog Iliju Šunjevarića, iz Zlokuse kod Požege. Zamislite, molim vas, pored živog oca, traži se hraniteljska porodica. Gde to ima u svetu, sem kod nas? Nigde! Zar nikom od onih koji "brinu" o nama nije palo na pamet da pomogne da se ta, ionako okrnjena porodica, sačuva i ohrabri? Zar nikom nije palo na pamet kako će biti maloj, nevinoj dušici, da mu oduzmu jedino biće njegove krvi, koje mu je preostalo. Tek je naučio da kaže tata, a već to nema kome da kaže. Tek je stao na svoje nejake nožice, ali njima još uvek ne može da potrči za tatom koga mu oduzimaju. On bi, kad bi mogao, da nije tako mali i nejak, da zna da priča i da nešto shvata, sigurno izabrao da živi uz svog oca, makar i u najvećoj bedi i siromaštvu. Ne treba njemu nikakva hraniteljska porodica, već neko ko može da pomogne njegovom ocu, da ga prehrani.

Ljudi, pomozite ako za Boga znate. Spasite ovu malu porodicu. Ne dajte da je unište. To malo biće je već izgubilo svoju majku, odvojili su ga od sestrice, a sada mu oduzimaju i oca. Još samo malo treba i on će porasti. Moći će da ide sa svojim tatom na posao, ili da ostaje sam dok otac radi, a kasnije će odrasti i krenuće u armiju. On će biti naš vojnik.

Zato vas sve molim, a posebno one koji pišu i one koji sprovode zakon. Ispravite taj zakon. On ništa ne valja. On ne ide u prilog porodice, a pogotovu ne u prilog dece. A ova pomoć koju nude malom Iki, to je jalova pomoć.

Žaklina Gačić,
Beograd


Predlog

Crkva i matematika

Svaka čast našoj Crkvi. Najzad je pokazala kako treba s nevernicima i ubicama nerođene dece. Pravoslavna crkva i treba da se bori za život, a ne za smrt. Imam samo nekoliko primedbi na njihovo ponašanje. Potrošili su za Hram ogromne količine novca, a on nije dovršen. Za krštenja ili bilo koju svetu službu uzimaju vrlo lepe sume, imaju velike količine zlatnih predmeta koje stoje i sakupljaju prašinu. Pa, Crkvo, pokaži se sada, jer za 200 godina Srbina neće biti, pa ni tebe. Prestani da se baviš politikom nego svojim narodom i očisti prvo nevernike i političare u svojim redovima. Počni da gradiš stanove za sve koji imaju više od dvoje dece i poklanjaš im ih. Takođe se obaveži da im pomažeš da stanu na noge. Nemoj mi reći, Crkvo, da za to nemaš sredstava, jer neću da ti verujem. Samo 1.000 stanova znači 3.000 dece ili za 20 godina 9.000, i sledećih 20 godina 27.000 i tako dalje. Dok 1.000 stanova puta 4.000 maraka iznosi 400 miliona maraka, ili i 270.000 Srba za 50 godina. Ovo bi bio novac za život i svi bi odvajali da ga daju i ovde i u dijaspori. Gradi Crkvo i pokazuj to svaki dan da bi ti se vernici i "nevernici" vratili. Ja sam matematičar, ali verujem u beskonačno, a to i postoji u ovoj nauci, jer Bog je beskonačan, a Crkva i narod nisu. Jer ono što urade sada, za svoj narod, i Bog će videti.

Nenad Jeremić,
Beograd


Blagodet

Ništa nije poskupelo!

G. Nikola Šainović je u pravu! Kod nas je sve pojeftinilo, kao što su: ljudski život koji ništa ne vredi, i u lovu se zna kad se može pucati na divljač, nažalost za ljude to pravilo, kod nas, ne važi! Plate i penzije, koje ne stižu ni za nedelju dana!

To on naziva "režimskom jeftinoćom", ovo sve liči na Homerove bajke pre nove ere: "Borba žaba i miševa" - i svi su bogovi izronili iz "Okeana" - samo je on, rođen na tronu ove vladavine… Što se tiče napada Alijanse na nas, toga neće biti, i ja se potpuno slažem, niko nas neće napasti, oni koji su se jednom predali, ostaje im samo da poštuju jačeg od sebe… Kad sam ovo pročitao, osećao sam se kao Lav Trocki kad ga je Staljinov malj zveknuo po temenu… Kraj priče za pametne ljude…

S poštovanjem

Čedomir M. Gavrilović,
Beli Potok


Protest

Savesnost i poštenje postadoše mane

Naše selo Dobrača je od pamtiveka bilo mirno, jer u njemu žive radni i vredni seljani. Pre nekoliko meseci nemir su uneli Dragan Lj. Petrović, predsednik MZ i Rajko Janjović, odbornik Gradske skupštine iz Kragujevca, koga je ova zajednica birala za odbornika ispred SPO. Njih dvojica su gotovo svakodnevno "opsedali" upravu SO Kragujevac iznoseći neistine o radu u selu, a posebno o radu Saše Markovića, našeg šefa mesne kancelarije. Pošto nisu pomogle verbalne prijave, presavili su tabak i konačno podneli prijavu sa potpisima i tako se konačno obelodanili, jer su često napominjali da nisu upoznati sa vinovnicima prijava.

Ova dva istomišljenika, pored ostalog zameraju Saši Markoviću što je navodno dao izjavu u javnim glasilima o uginuću stoke u ovom delu Šumadije o čemu je i Vaš list pisao. To je nebitna istina, jer je u selu uginulo tridesetak goveda i telića, kao i u selima Lužnica i Čumiću. Zatim, što traži da meštani zakažu zbor i da se o svim eventualnim nepravilnostima u radu MZ razgovara pred građanima, što odbija saradnju sa predsednikom MZ i druge insinuacije.

Sekretar Gradske uprave u Kragujevcu Milan Petković, na prijavu Rajka Janjovića, koja je podneta 20. marta 2000. godine, bez provere istinitosti navoda na istom papiru pravi zabelešku:

1. Preko kadrovski službe zatražiti izradu rešenja da se šef mesne kancelarije raspoređuje u selo Kamenicu, odmah
2. Na osnovu ove informacije starešina organa da pokrene disciplinski postupak protiv radnika Saše Markovića.

Načelnik Odeljenja opšte uprave Ljiljana Jevtić, pored ostalog obaveštava sekretara: "Smatram da ne postoji povreda radne obaveze zbog koje bi pokrenula disciplinski postupak protiv Saše Markovića. Sagledavajući ukupnu situaciju, zaključujem da se vrline kao što su odgovornost, savesnost, poštenje, sada tumače kao mane čoveka".

I pored svega Saša Marković, dobija poziv Disciplinske komisije na koju treba da se pojavi 4. aprila 2000. godine. Uručeno mu je rešenje u Kamenicu, kako je i u prijavi predložio Rajko Janjović, odbornik. Pa je sekretar to i prihvatio. Sada postoji jedna nelogičnost:

Šef mesne kancelarije iz sela Kamenice, ni kriv ni dužan, je praktično kažnjen, jer treba da radi u Dobrači, a naš u njegovom selu. I ne samo to, obavešteni smo da će u našem selu novi šef raditi samo jedan dan u sedmici, a u Kamenici četiri dana rade zajedno.

Građani sada svojim potpisima traže Zbor da se o svim pitanjima na ovom skupu razjasne i precizno utvrde odgovornosti kako šefa mesne kancelarije, tako i odbornika i predsednika MZ, koja već mesecima ne funkcioniše, jer nema kvoruma. Delegacija sela posetila je i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, koji im je dao uveravanja da će cela situacija biti objektivno sagledana i pružena puna pomoć u cilju unapređenja života i rada ovog sela. Sada su naše oči uprte jedino u gradonačelnika u koga imamo puno poverenje, jer je dosada bio uvek čovek od reči.

U ime više stotina meštana Dobrače kod Kragujevca

Dragiša Dimitrijević, Rajko Arsenijević, Dejan Vasković, Miodrag Todosijević, Milovan Mijailović


Reagovanje

Da li je g. Petrović čedan?

("Vrhunac bolesti naše prosvete", "Glas" 6. mart 2000)

Ako se pomenuti članak pročita pažljivije, može se lako zaključiti da g. Petrović upućuje sledeće optužbe na račun prosvete, bolje reći na račun nastavnika, to jest ljudi koji nose dnevnik.

Prva optužba - nastavnici su krivi, što je, kako kaže g. Petrović, u "Brozovini napredovala hiperprodukcija ljudi koji nose dnevnik". Moj odgovor na ovu optužbu glasi: posle završetka Drugog svetskog rata pa nadalje, u okviru industrijalizacije, najuren je mlad svet sa sela u gradove, a to je proizvelo hiperprodukciju učenika (a i studenata) u gradovima! Posebna je tema što je na taj način selo ostalo bez radne snage, što su stotine sela u Srbiji postale puste sa staračkim domaćinstvima, itd.

Druga optužba - "nastavnici su krivi zbog glomaznih programa i planova, jer su tako veliki planovi i programi potrebni da bi se obezbedio posao za povećani broj nastavnika!" Glomazni programi i planovi nemaju, g. Petroviću, nikakvu vezu s brojem nastavnika. Nećete valjda obezvređivati nastavu hemije, fizike, matematike, biologije, istorije, srpskog jezika, stranih jezika, fizičkog vaspitanja itd. zbog 2-3 časa marksizma, odbrane i pevanja?!

Treća optužba - "nastavnici su krivi što su, izvršavajući sulude volje raznih režima vršeći prosvetne zulume i nepravde, rekete, protekcije itd., osakatili mnoge generacije učeći decu lažljivosti, licemerju, podaništvu i lažnim vrednostima". Radim u gimnaziji više od 30 godina i tvrdim da ogroman broj mojih kolega i koleginica više nego moralno obavljaju svoj posao.
Posle iskazanih optužbi, g. Petrović donosi i sledeću presudu: "Eskadron ljudi koji nosi dnevnik nije častan i moralan, njegova posrnula branša je doživela sunovrat i neophodno je, odmah, početi promene svega u prosveti - planova, programa i ljudi od ministra do tetkice!"

Moj odgovor na Vaše optužbe g. Petroviću je sledeći: lepo Vas molim da u jednom od sledećih brojeva cenjenog lista "Glas javnosti" analizirate detaljno eskadron Vaše branše koja se očigledno uzdigla, a ne posrnula kao prosveta, bićete pošteni pa će te izneti sve Vaše pobede i poraze, sva mita i lopovluke, sve laži i rekete i, što je najbitnije, izvršiti uporednu analizu automobila koje Vaša branša vozi s automobilima koje voze nastavnici! Ovo zadnje biće Vam vrlo teško da izvršite jer "audije", "mercedese", "tojote" i sl. morate upoređivati s NULAMA, jer ljudi koji nose dnevnik najčešće i ne znaju šta je dobar automobil!
Eto toliko, g. Petroviću, od mene!

Nada Jovanović, profesor,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange