[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS JAVNOSTI” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 28. mart 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


27. Mar 2000 15:54 (GMT+01:00)

Tajne ulične ekonomije, jedine profitabilne grane jugoslovenske privrede

Kako do uspešne trotoarske firme

Koliko početnog kapitala treba za koji ulični biznis i koji rizici vrebaju iza svakog ćoška

Sve je više onih koji moraju da se snalaze kako znaju i umeju ne bi li obezbedili golu egzistenciju. Ekonomska istraživanja kažu da tek nepunih deset odsto građana Srbije danas može komotno da živi od svojih plata, dok su ostali prinuđeni da krpe kraj s krajem kako znaju i umeju. Mnogi izlaz iz ovog svojevrsnog začaranog kruga traže na ulicama. Na asfaltu je sa relativno malo novca, naime, moguće najbrže zaraditi dovoljno za hleb i sa hlebom.

No, ulična ekonomija ima neka svoja ponekad i surova pravila koja treba znati pre nego što se zaputite na trotoar. "Glas", Vas stoga upoznaje sa tehnologijom uličnog biznisa...

Preprodaja cigareta
U SRJ se mesečno samo u švercu cigareta obrne ni manje ni više nego sto miliona nemačkih maraka. Zarada samo na jednom šleperu svih švercera u lancu iznosi ravno 542 hiljade maraka. Naravno, najmanje vajde od toga imaju sitni ulični preprodavci, ali upućeni kažu da se mesečna zarada švercera cigaretama meri redom veličina nekoliko prosečnih srpskih plata. Procene Saveznog zavoda za statistiku koje kažu da oko dva i po miliona Jugoslovena svakodnevno u svoja pluća uvlači duvanski dim najbolje govore o kakvom se i kolikom tržištu radi.

Uprkos velikoj konkurenciji trafikanata, ulični šverc cigaretama i dalje ide veoma dobro. Svako ko duže radi na štrafti ima svoje stalne mušterije i proverene dobavljače, objašnjavaju nam upućeni cigaret-dileri:

Osnovna sredstva za rad:
Kartonska kutija, sto na rasklapanje, ili naprosto velika šaka u koju može stati bar pet paklica cigareta, pogodna torba (poželjno sa duplim dnom) i jatak kod kojeg se skrivaju veće količine cigareta u predostrožnosti od učestalih policijskih racija.

Mesto za rad:
Trotoar, ako je ikako moguće treba se locirati na stanici gradskog autobusa gde je najveća cirkulacija prolaznika. Iskusniji preporučuju da ne treba bežati od trafika, naprotiv. Nije zgoreg stati odmah pokraj kioska jer će za dinar ili tek pola dinara viša maloprodajna cena biti najbolja reklama za vašu robu.

Zarada:
Uslovljena je lokacijom i vrstom cigareta koju prodajete, kao i ugledom koji uživate u komšiluku, a koji opet mušterijama znači. Razlika između nabavne i prodajne cene skupljih cigareta ide i do deset dinara po paklici, dok je na jeftinijim cigaretama zarada često i jedva dva-tri dinara po kutiji. Iskusni šverceri kažu da je mesečno moguće zaraditi i do 500 nemačkih maraka.

Početni kapital:
Nekoliko stotina nemačkih maraka predstavljaju sasvim "ozbiljnu" sumu.

Rizici:
Revnosni policajci iskoristiće svaku priliku da bliski susret sa preprodavcem cigareta naplate "u naturi". Cigaret dileri sa dužim stažom preporučuju da se dnevno bar jedan boks cigareta ukalkuliše kao "policijski porez".

Perspektive:
Iako država već godinama najavljuje odlučnu borbu protiv crnog tržišta cigareta, u bliskoj budućnosti, sasvim sigurno, šverceri cigareta neće ostati besposleni.

Dilovanje deviza
Bankari na trotoaru nezaobilazan su sastavni deo svih srpskih gradova. Neupućeni verovatno ne znaju da je i čuvena turistička revija "Traveling" pre nekoliko godina preporučila svojim čitaocima da devize menjaju kod beogradskih dilera. Za razliku od bugarskih i rumunskih kolega, srpski trgovci devizama su, konstatuje "Traveling", neobično poslovni i pošteni.

Dileri od karijere najbolje su zarađivali u vreme hiperinflacije 1993. godine, ali iskusni preprodavci konvertibilne valute i danas mogu da zarade čitavih hiljadu maraka mesečno. Nisu retki oni koji su zaradili i stanove obrćući nemačke marke u krug. Postoje samostalci i oni koji rade za račun velikih firmi

Osnovna sredstva za rad:
Na štrafti je najvažnije uvek odgovoriti na zahtev mušterija. Odgovori tipa: "nemam sitno", ili "ne radim sa švajcarcima", znak su krajnje neprofesionalnosti.

Mesto za rad:
Gradske pešačke zone gde će Vaše diskretno "...vize, ...vize" biti dovoljno čujno.

Zarada:
Nema pravila. Od deset do nekoliko stotina maraka dnevno. Presudno je iskustvo, ali i promet Vašeg "lokala".

Početni kapital:
Najoptimalnije je krenuti u posao sa bar hiljadu nemačkih maraka, ali u raznim valutama i u što sitnijim apoenima.

Rizici:
Ako niste uigrani deo lokalne dilerske ekipe rizikujete batine od ostalih dilera. Za početak najpametnije je odabrati lokaciju negde "u kraju" gde Vas svi, pa i policajci, poznaju.

Perspektive:
Nikad bolje. Kako se inflacija zahuktava tako su dilerski džepovi sve puniji

Napomena:
Krivični zakon Republike Srbije za krivično delo "neovlašćena trgovina stranim novcem" predviđa kaznu zatvora u trajanju od šest meseci do tri godine zatvora.

D. J. V.


vesti po rubrikama

^reportaža

15:54h

Tajne ulične ekonomije, jedine profitabilne grane jugoslovenske privrede

16:22h

"Glas" vas savetuje gde da pecate bez rizika od cijanida i teških metala

17:21h

Kako Beograđanke posmatraju muški striptiz u diskoteci "Lagum"

17:54h

Reporter "Glasa" u Porodilištu užičke Bolnice prisustvovao rođenju trojki

 



     


FastCounter by LinkExchange