Iako se Nauru prostire na samo 21,3 kvadratna kilometra, ova republika zadaje velike brige organima gonjenja širom zemljine kugle. Ostrvska država na Pacifiku sa jedva 11.000 stanovnika, negde na putu između Australije i Havaja, postala je raj za međunarodne narkodilere i kriminalce koji peru novac.

Kako u godišnjem izveštaju o narkotrgovini tvrdi Stejt department, Nauru za pranje novca koji potiče od prodaje droge najviše koriste članovi ruske mafije. Prema podacima ruske Centralne banke poslednje godine se preko banaka na Nauruu odlilo 80 milijardi dolara, ako se tamošnje firme uopšte mogu mogu nazvati bankama.

Tako se samo na jednoj poštanskoj adresi nalazi 400 različitih bankarskih institucija. Nauru se poslednjih godina etablirao kao poreski i finansijski raj. Do sada je ova ostrvska zemlja, zapravo atol nastao od ptičjeg izmeta, živela pre svega od izvoza fosfata koji se u Australiji i Novom Zelandu koristi kao đubrivo. Ali, rezerve ove sirovine gotovo su presahle, a drugih izvora prihoda gotovo i da nema.

U potrazi za njima čak se razmišljalo o bazi za rusku flotu, dok Rusi pogledom na kompjuter nisu otkrili profitabilniju mogućnost - da ovde sakriju svoj novac.

Osnivanje banke ovde košta samo 5.680 dolara, a godišnje dažbine iznose još 4.980, što je zanemarljivo u poređenju sa zaradom. "Bankarstvo pruža značajan doprinos nacionalnom dohotku", zadovoljno konstatuje Metju Batsijua, državni sekretar republike Nauru koja je septembra prošle godine primljena u Ujedinjene nacije i gde će 2001. biti održano Svetsko prvenstvo u dizanju tegova.

Prema tvrdnji vlade SAD, Nauru su u pogledu broja finansijskih institucija po stanovniku do sada prevazišla samo Kajmanska ostrva. Ali, dok na Kajmanskim ostrvima postoji zakonska regulativa i mehanizmi za sprečavanje, ili barem smanjenje, priliva ilegalnog novca, na Nauruu, prema američkom izveštaju, nema ni najmanje kontrole: "Iako svaki zahtev za otvaranje banke mora da bude propraćen potvrdom o nekažnjavanju podnosioca zahteva, vlasti nemaju nikakve mogućnosti da provere istinitost takvih dokumenata".

Međunarodni investicioni fondovi preporučuju Nauru kao mesto u kojem se ne vrši nikakav finansijski nadzor nad prilivom novca. Vladina "Benk ov Nauru" nema autoritet nad ostalim finansijskim institucijama, iako je po svojim ingerencijama zapravo centralna banka.

"Oni prodaju rupu u saksiji", izjavio je za "Vašington post" jedan službenik "Baltik benking grup" sa sedištem u Cirihu, Londonu i Rigi koja posreduje u kontaktima sa firmama na ovom pacifičkom ostrvu. Glavni klijenti su, naravno, Rusi. Oni obilato koriste ovu "atraktivnu" destinaciju čije poslovanje, prema rečima Viktora Meljnikova, zamenika direktora ruske centralne banke, predstavlja "otvoreni poziv na finansijske prekršaje i pranje novca".

On je izneo senzacionalni podatak da je u 1998. preko Naurua netragom nestao iznos koji je tri puta veći od godišnjeg budžeta ruske vlade - oko 70 milijardi dolara. Pri tom se retko koji klijent direktno pojavljuje na ovom ostrvu, gde samo dva puta nedeljno sleće avion sa Fidžija. Ovamo zapravo ne dolazi ni novac, već se samo elektronski doznačava, a zatim "opran" nastavlja put ka drugim bankama širom sveta.

Vlada Naurua doduše priprema zakon kojim namerava da spreči teže slučajeve pranja novca. Ali, pri tom nije planirano formiranje centralnog nadzornog organa kojem bi mogle da se prijave sumnjive transakcije, konstatuje Vašington. Zbog toga SAD zahtevaju od Naurua uvođenje zakona po međunarodnom standardu koji će sprečiti pranje novca.

Prir. MVP