- Jednom mi je neki psiholog rekao da imam istančan instinkt za opasnost. Mene podsvest stalno tera na akciju, da se krećem da ne bi imali šansu da me zveknu kao papka - rekao je jednom Branislav Lainović.

Dugi je preživeo tri atentata. Prvi 1979. u Novom Sadu, kad je slučajno izbegao zasedu. Slušajući intuiciju vratio se te noći kući putem kojim, inače, nikada nije išao.

- Moj život od tih godina pa do ovih kasnih, tridesetih, božji je dar. Ne nosim nikad pancir, niti ću ga nositi - rekao je jednom.

Drugi put pokušali su da ga ubiju novembra 1991. godine na ličkom ratištu, između Ostrvice i Teslingrada, daleko od vatrene linije. Obilazio je položaje Srpske garde, a na vozilo u kojem je bio otvorena je puščana vatra.

- Automobilom sam krenuo u obilazak naše druge borbene linije. Tada je zapraštalo. Da automobil nije naleteo na izbočinu na putu, i da nisam odskočio, rafal bi me presekao po grudima. Pucao je, bez sumnje, Srbin jer su Hrvati bili potisnuti duboko u pozadinu.

A samo mesec dana ranije, 8. oktobra 1991. godine, bačena je bomba na njegovu diskoteku "Paradizo". Diskoteka, srećom, tada nije radila, a šteta je procenjena na tadašnjih 2.600.000 dinara.

- Ta eksplozija pre je bila neko upozorenje da ne bih pričao suviše. Ekstremne budale su shvatile da sam preozbiljan protivnik i velika opasnost za sve bitange u Srbiji. Inače, istraga o eksploziji u mom lokalu stala je onog dana kad se i desila - izjavio je Gordani Jovanović za tadašnji "Novosadski indeks".

Treći atentat na Dugog bio je 21. decembra 1992. godine, kada je na njega pucano iz automatskog oružja ispred novosadskog kafea "Cepelin". Iako je prva verzija govorila da je reč o belom "mercedesu" valjevske registracije, Lainović je izjavio da je na njega pucano iz automobila "fijat-kroma" tamnoplave boje s kojeg je bila skinuta zadnja šoferšajbna.

Lainović je prethodno sedeo u kafeu s prijateljima iz Novog Sada i dva trgovca iz Kragujevca.

- Otvorio sam vrata daljinskim upravljačem i žurno uskočio u kola. Dok sam palio automobil jedan od saputnika otišao je do svog "golfa" po cigarete. Rafal je odjeknuo kad sam pokušavao da se uključim u saobraćaj u Bulevaru 23. oktobra. Istrčao sam iz kola i repetirao pištolj, pokušavajući da pucam za napadačima. Leva ruka mi je klonula. Jednostavno, nisam imao osećaj da postoji - pričao je Dugi.

Napadači su došli iz pravca Železničke stanice i, posle pucnjave na Lainovića na parkingu ispred "Cepelina", uputili se ka Mostu slobode. S razdaljine od oko pola metra ispaljeno je šest metaka, dva su pogodila zadnji levi prozor, jedan je završio u stubu između prednjih i zadnjih levih vrata, a tri su pogodila prednji levi prozor. Lainović je pogođen dva puta u rame i jednom u grudi.

- Meci su povredili kost ruke u visini ramena, meka tkiva i krvne sudove. Jedan hitac prostrelio je ramenu kost, a zatim i mišić leve strane grudi, prošavši tik uz srčanu aortu - rekao je dr Đorđe Janjić, direktor novosadskog Kliničkog centra koji je operisao Dugog.

- Nisam bio u "Cepelinu" nego kod kuće. Tamo su bili Neša, Mile Bosanac Boske, Čolak, dva poslovna prijatelja iz Kragujevca... Momci su igrali remi. Dugi, koji ne pije, rekao je: "Piće će da plati onaj ko izgubi". Izgubio je Boske. Dao je Branku osam crvenih da kupi sok na drugom mestu. Dugi je izašao iz "Cepelina". Pred kafićem je bio parkiran njegov beli "mercedes", a s njim su bili trgovci iz Kragujevca. Atentatori su bili kod "Poljobanke", 100-150 metara dalje... Posle pucnjave istrčali su Boske i Čolak. Boske hvata Dugog pod ruku, a Dugi mu kaže: "Brate, ruka mi je otkinuta". U bolnicu stižu za oko dvadeset sekundi. Meni je javio Čolak. Došao sam u bolnicu za dva minuta... Izgubio je dve litre krvi. Dugi se nasmejao i rekao: "Zakačio me rafal"... - pričao je Branislavljev brat Ranko.

Iako ranjen, Lainović je ostao na nogama. Izgubio je mnogo krvi, a onesvestio se tek na operacionom stolu. Ranko je tvrdio i da je Dugi bio svestan kad su mu drugovi skidali narukvice i ogrlice, oko dvesta grama zlata s brilijantima.

- Igrao sam karte, čuo pet-šest pucnja, pogledao ka autu, skočio i povikao: "Pucaju na Lakija..." Dugi je izašao iz kola držeći u desnoj ruci revolver, pridržavajući mišicu leve ruke u koju je ranjen. Na sebi je imao kožnu braon jaknu, braon džemper i zelene pantalone. Rekao mi je: "Razmrskali su mi ruku" - prisećao se Boske.

Prvobitno, bilo je nekoliko verzija - da je u Dugog pucano iz "heklera", "škorpiona", "magnuma"..., a Branislav Lainović izjavio je pre oko dva meseca da je istraga tako traljavo sprovedena da se ni osam godina kasnije nije utvrdilo iz kog se kalibra pucalo, iako mu je izvađen metak iz grudi.

Branislava su 28 dana u bolnici čuvali radnici Gradskog SUP-a i pripadnici Srpske garde. Po izlasku iz bolnice otišao je na rehabilitaciju u Španiju.

Dugi je tvrdio da je dan ranije obavešten da će najkasnije do utorka, 22. decembra, biti likvidiran. Upozorio ga je prijatelj, biznismen svetske reputacije, saradnik palestinske obaveštajne organizacije s konspirativnim imenom Adam.

- Zahtevao je da napustim zemlju i nekoliko meseci budem gost njegove porodice. Odgovorio sam da nemam nameru da bežim, da se nisam ogrešio o zakon, niti o srpski narod...

- Imam jedanaestoro braće, ti ćeš nam biti dvanaesti i o tebi ćemo brinuti kao da te je rodila naša majka - prepričavao je Dugi Adamove reči.
- Iza pokušaja moje likvidacije kriju se isključivo politički motivi - tvrdio je Lainović januara 1993. - U mene su pucali po nalogu onih koji žele da obezglave i rasformiraju Srpsku gardu. Nažalost, pogrešno veruju da bi Garda mogla da izazove građanski rat. To je apsurdno i smešno jer nikad nismo i nećemo pucati na Srbina.

Pokušaj njegovog ubistva i njegovi prijatelji i zamenik Vuksan Milović Čiča tumačili su kao napade na Gardu. I brat Ranko tvrdio je da je isključena svaka mogućnost da je reč o nekom obračunu "jer se moj brat u Novom Sadu nikome nije toliko zamerio da bi na njega pucao".

- Dan posle mog ranjavanja u bolnicu je iz Šumadije i Banata došla veća grupa gardista pod punom ratnom spremom. Nešu Opačića, komandanta Garde za Novi Sad, zamolili su da me pita s kim sam u svađi i koga treba pronaći i naplatiti mu račun. Zahtevao sam, i to je ispoštovano, da se oružje odloži jer je krajnje vreme da se krvoproliće zaustavi - pričao je Dugi. - Ne interesuje me ko je hteo da me ubije, ne čačkam u to. Na ulici se nikome nisam zamerio, ne bavim se ni drogom, ni reketom, ni uterivanjem dugova, ničim prljavim - govorio je Dugi, ali i da je ubeđen da mu je KOS to namestio.

- Nemam pojma zbog čega. Valjda su mislili da bog zna šta znam.

N. MIJUŠKOVIĆ, M. STAJIĆ
NASTAVIĆE SE