GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Reagovanje

Izdržite još malo!

Uzimam u ruke svoje omiljeno dnevno glasilo, koje "ne ulepšava stvarnost", a i da hoće ne može je ulepšati, jer u ovoj nesrećnoj zemlji već je odavno dvanaest sati i pet minuta, i na naslovnoj strani čitam:
- "Novi pritisci na "Glas javnosti" - nepostojećim zakonom protiv novina"
- Iza toga sledi kratak tekst, pun tuge, beznađa i očaja.

Dragi moji, ne dajte se.

Njihov teror je ogroman. Spremni su na sve. Spremni su da kazne, da zatvore, i na kraju da ubiju. Morate imati i snage i volje da im se oduprete, jer oni računaju s vašim očajem i beznađem.

Ne dajte se! Oduprite se, a mi, Vaši verni čitaoci, pomoći ćemo i moralno i materijalno. Ako "oni" mogu prodavati "svoje novine" preko druga Struje i druga iz "Crvene Borbe", i tako ih materijalno održavati, i mi možemo i hoćemo da na vaš žiro-račun, kojeg odmah treba da otvorite i objavite u vašoj i našoj novini, uplaćujemo koliko ko bude mogao, i to će vas materijalno održati.

Zato odbacite očajničke gestove i krenimo svi zajedno u finansijsku akciju, koja će očuvati vašu i našu novinu. Vas će spasti ekonomske propasti, a nama ostaviti zadovoljstvo da vas i dalje čitamo, a njima, tim "jahačima apokalipse i gospodarima rata", pokazati da ipak nisu gospodari i naših života, iako nas, s vremena na vreme, ponekog i ubiju. Ovo što oni sada Vama rade, jer od njih drugačije mislite, očekivana je reakcija nekoga ko je u agoniji i ostaje mu samo još upotreba "nerazumne sile".

"Njima" ne smeta što nema lekova, što narod umire bez lekova, a kada ih i ima, nema novca za njihovu kupovinu; što je najveća farmaceutska kuća na Balkanu uništena; što u dilu uvoze lekove sumnjive vrednosti, čak i toksički opasne po živote, iz zemalja koje ne mogu da proizvedu ni običan sapun a kamoli lekove; što u poljoprivrednoj zemlji nema mleka, ulja, hleba, šećera… i što su za ove robe, kada ih slučajno bude, redovi dugi i po nekoliko stotina metara; što opet nema uredno nafte i naftnih derivata, ali im zato smeta svako ko drugačije misli od njih i ko ukazuje na sve ovo bez "lakirovki i potemkinovih sela".

Zato izdržite još malo, jer će i njima uskoro doći kraj.

Nikola Cerovac,
Užice


Zakletva

Bilo jednom u zemlji dembeliji

Kada dođoše na vlast, u zemlji embeliji, predsednik Nik okupi svoje saradnike i reče: "Jes da skoro niko od nas nije ulazio u crkvu, niti je većina krštena, ali moramo ići u crkvu na zakletvu, jer je to sada popularno, pa će narod pomisliti da smo se stvarno promenili". Mnogi se začudiše, ali kada je očuvanje vlasti, fotelja i privilegija u pitanju, onda ništa nije teško.

Neki ranije dođoše pred crkvu, osvrćući se, jer su se setili kako su godinama, krijući se oko crkve, zapisivali prijatelje, komšije, pa i rodbinu što su dolazili u crkvu, a zatim prijavljivali nadležnim organima, da bi napredovali u karijeri ili partiji. Da bi skupili hrabrost i ušli u crkvu, mnogi krišom povadiše pljoske. Poznati partijski sekretar Marti i mladi radnik - samoupravljač Rista sakriše se iza crkve i šapatom rekoše: "Druže Stari, oprosti nam za ovo i svih 6 partijskih škola, ali mora se. I sam si govorio da je, kada je očuvanje vlasti u pitanju, sve dozvoljeno. To smo dobro naučili u tvojim školama i kao strogi sekretari kojih su se svi plašili". Zatim se okrenuše na drugu stranu pa rekoše: "Bože, oprosti nam što proganjasmo nedužne ljude koji zbog nas gubiše posao, stanove, a neki završiše nedužni u zatvoru. Naredićemo da se, iz kase zemlje dembelije, uplati veliki prilog za okajanje naših grehova, kao i grehova predsednika i svih naših saradnika".

Stari sveštenik prepozna mnoge kojima škola nije išla od ruke, pa su vreme provodili sedeći na ogradi crkve, pušeći i pijući. Često su ulazili u crkvu, krali pare sa ikona, da bi kupili cigarete. Sada su se šepurili, puni sebe. Starog sveštenika iz misli povrati udarac po ramenu. Kraj njega stajaše novokomponovani vernici Rale i Mija, koji ga upitaše: "Burazeru, ima li ovde šta da se jede i pije?" Sveštenik, zabezeknut, prekrsti se i žurno uđe u crkvu, prebirajući po mislima da se seti onih koji su, kada bi ga sretali, bežali i vikali: "Ene popa baksuza" hvatajući se za dugme. Sada su postali važna gospoda koja se šepure u novim odelima. Pozvali su televiziju i mnoštvo novinara da to zabeleže. Dođe vreme da se uđe u crkvu. Tada nastade haos. Većina se krsti pogrešno, Pera neće da skine šešir, jer je ćelav pa neće biti lep na slikama. Jedva ga ubediše. Rale poče da izuva cipele. Nekako mu objasniše da se to radi pri ulasku u džamiju, a ne u crkvu. On zbunjeno reče da je gledao na TV da se ljudi izuvaju pa upita: "Zar sve crkve nemaju iste običaje?" Mladi sveštenik se prekrsti, obećavši predsedniku Niku da će odvojiti vremena da novokomponovanim vernicima održi predavanje i nauči ih bar osnovnim stvarima i pravilima.

Kada ih sveštenik zamoli da kleknu, da bi se zakleli, mnogi od njih se pobuniše: "Ma ljudi, to rade samo muslimani u džamijama". Taman ih ubediše da poslušaju, kad neki počeše da kukaju kako ih bole kolena, jer nisu klečali još od osnovne škole kada su, kao "dobri" đaci, bili u ćošku.

Uključiše se kamere, reporteri napuniše bliceve, nastade guranje. Svi hoće u prvi red da ih vide familija i narod. Pade i poneka psovka. Niko ne sluša sveštenika. Svi zinuli u kamere i foto-aparate umišljajući da je to istorijski trenutak i da će ostati zapisan u bogatoj istoriji zemlje dembelije.

Kada su sve završili, oni učeniji poljubiše ruku svešteniku, a kada to predložiše Cilu, on ljutito reče: "Ljudi, jeste li vi normalni, ja ni mojoj ženi nisam poljubio ruku!" Stari sveštenik, očinski, reče mlađem: "Bože oprosti, nigde na jedno mestu ne videh više partijskih sekretara i članova komiteta. Pa ni On ih nije mogao ovoliko okupiti. Nego, donesi dosta svete vodice da isprskamo dobro ovu našu svetinju." Važan drug Ćirko predloži da ovaj istorijski trenutak proslave kako dolikuje. Malo zatim, poznata kafana "Banana" bi prepuna. Novi vernici slaviše do zore uz obilje ića i pića.

Pa, građani zemlje dembelije, posle ove zakletve - nema zašta da se brinete. Oni su se zakleli da će rešiti sve vaše probleme. Vaše je "samo" da glasate za njih.

Nenad Ćosić,
Užice



     


FastCounter by LinkExchange