Nova knjiga "Cato" instituta (autor Ted Galen Karpenter) preporučuje američkim zvaničnicima da odbace novi strateški koncept NATO i zaključuje da učestali neograničeni intervencionizam NATO šteti SAD i sveukupnim međunarodnim odnosima. Deset spoljnopolitičkih stručnjaka analiziraju intervenciju NATO u kosovskom sukobu i tvrde da Alijansa nije uspela da postigne spoljnopolitičku pobedu.

Prenosimo deo iz poglavlja čiji je autor Geri Dempsej, spoljnopolitički analitičar "Cato" instituta, ekspert za pitanja bezbednosti SAD, specijalno za pitanja Balkana, autor priloga za "Kriščen sajens monitor", "Džornel ov komers", "Mediteranien kvorterli" i brojne druge listove i časopise.

HRVATSKA - Vazdušni udari NATO protiv SRJ teško su pogodili tri oblasti hrvatske privrede: smanjili su prihode od stranog turizma, redukovali spoljnu trgovinu i desetkovali strane direktne investicije u privatizaciju. Hrvatska centralna banka procenila je da će Hrvatska zabeležiti gubitak od deset do petnaest odsto u prihodima od turizma u 1999. Još je sumornija procena bivšeg hrvatskog ministra turizma Ivana Heraka koji smatra da će turizam biti desetkovan za čitavih 50 odsto. Samo u Dubrovniku, za vreme vazdušnog rata NATO, nedeljno je otkazivano devet hiljada rezervacija za krstarenja i u hotelima.

MMF je zabrinut zbog toga što je rat usporio privatizaciju i strane investicije u Hrvatskoj, dovodeći do odlaganja transakcija i oborivši cene državne imovine. Prema proceni funkcionera hrvatske Banke za obnovu i razvoj, šteta koju je vazdušni rat NATO naneo hrvatskoj privredi premašiće 522 miliona dolara u 1999.

MAĐARSKA - Vazdušni rat NATO uzeo je svoj danak i mađarskoj privredi koja tek što je bila počela da se oporavlja od finansijskih udaraca koje je pretrpela 1998. usled ekonomskog kraha jednog od svojih glavnih trgovinskih partnera - Rusije. Glavni sektori pogođeni operacijom NATO bili su transport, izvoz i turizam. Mađarski Zavod za statistiku procenjuje da je privreda zemlje pretrpela gubitke od 200 miliona dolara u prvih pedeset dana rata, a jedna ugledna mađarska firma za istraživanja procenjuje da bi samo sektor industrije mogao da izgubi 300 miliona dolara do kraja 1999.

Iako je zvanična Budimpešta podržavala vazdušni rat NATO i dozvolila Alijansi da koristi vazduhoplovne baze u Mađarskoj, ankete javnog mnjenja pokazale su da su dve trećine Mađara bile protiv preduzimanja vazdušnih udara sa mađarske teritorije. Mnoge Mađare je takođe zabrinjavala činjenica da bi saradnja sa NATO mogla da pruži savršen izgovor ogorčenom Beogradu da se jednog dana okomi na 300.000 Mađara koji žive u Vojvodini.

Blokada Dunava Najozbiljnije posledice po privredu Mađarske proistekle su iz NATO "blokade" Dunava. U normalnim uslovima godišnje je deset miliona tona robe transportovano ovom rekom kroz Jugoslaviju, a prema mišljenju predstavnika ministarstva za privredu plovidba Dunavom biće u potpunosti obnovljena tek negde krajem 2000.

Otkazi zbog "Zastave" Makedonska fabrika koja je proizvodila delove za jugoslovensku fabriku automobila "Zastava" morala je da otpusti 6.000 radnika pošto su NATO bombe uništile "Zastavu". Osim toga, makedonski sindikati su saopštili da je 40.000 radnika poslato na "prinudni odmor" i da 120.000 radnika mesecima nije dobilo platu. Ovaj ekonomski udarac nije mogao doći u gorem trenutku za Makedoniju pošto je stopa nezaposlenosti već bila jedna od najviših u Evropi. Očekuje se da će se makedonski deficit budžeta u 1999. povećati sa šest miliona dolara (0,1 odsto BDP) na 185 miliona dolara (4,5 odsto BDP).

Svi na gubitku Rumunsko udruženje vlasnika rečnih brodova i lučkih operatera, koje predstavlja 92 odsto rečno-transportnih kapaciteta zemlje, procenjuje da je izgubljeno skoro 90 miliona dolara za vreme jedanaestonedeljnog NATO bombardovanja: transportne kompanije su izgubile 63,9 miliona, lučki operateri 11,9 miliona, brokeri 4,9 miliona, luke i drugi rečni objekti četiri miliona, a brodograditelji 1,3 miliona dolara.

MAKEDONIJA - Vazdušni rat NATO protiv Jugoslavije naneo je ogromne gubitke makedonskoj privredi zbog prekida trgovine, priliva izbeglica i povećanog rizika od političke i ekonomske nestabilnosti. Rat je takođe prisilio makedonske fabrike koje posluju sa Jugoslavijom - neke od njih su najveći poslodavci - da obustave ili smanje proizvodnju.

Sa političke strane posledice NATO bombardovanja takođe bi mogle da budu kobne. Među Makedoncima koji su slovenskog porekla i smatraju da su se njihova srpska braća nepravedno našla na udaru licemernog NATO poraslo je antinatovsko raspoloženje. Međutim, još više od toga zabrinjava činjenica da se Makedonija suočava sa rastućim međunacionalnim tenzijama.

U zemlji već vlada nacionalna podela na Makedonce koji su slovenskog porekla i Albance koji čine otprilike jednu trećinu stanovništva. NATO bombardovanje je još više osiromašilo Makedoniju, zaoštravajući tenzije između nacionalnih grupa. Makedonski ministar inostranih poslova Aleksandar Dimitrov ističe značaj zdrave privrede za stabilizaciju, ali kaže da će njegova zemlja do kraja 1999. pretrpeti ratom prouzrokovanu štetu od oko 1,5 milijardi dolara.

RUMUNIJA - Kada je Dunav zatvoren za plovidbu zbog mostova porušenih NATO bombama iznenada je "zarobljeno" 126 rumunskih i 18 stranih barži koje su plovile za Rumuniju prevozeći 60.000 tona robe. Rumunsko ministarstvo za industriju procenjuje da će njen izvoz u Mađarsku, Austriju i Nemačku u 1999. biti smanjen za čitavih 300 miliona dolara.

Prema procenama vlade vazdušni rat NATO koštao je Rumuniju više od pola milijarde dolara zbog propalih trgovinskih transakcija i viših troškova transporta, a očekuje se da će ukupni ekonomski gubici Rumunije u 1999. dostići 915 miliona dolara. Rumunska valuta lej takođe je izgubila polovinu vrednosti od januara 1999, a strane direktne investicije smanjene su sa 29 miliona dolara mesečno pre rata na tri miliona dolara kada je rat počeo.

Stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosi 12 odsto, ali će se najverovatnije povećati posle završetka rata, kao i ako budu realizovani planovi vlade za restrukturiranje industrije. Politički potresi su već evidentni. Kada je rumunski predsednik Emil Konstantinesku podržao vazdušne udare njegova popularnost je, kako su pokazala istraživanja javnog mnjenja, preko noći opala za deset odsto.

Međutim, politička posledica NATO intervencije na Kosovu i njeni rezultati najviše zabrinjavaju Rumuniju. U Rumuniji živi 1,6 miliona Mađara i nacionalisti među njima sada se osećaju ohrabrenim da se bore za svoje sopstvene separatističke ciljeve.

Prevela J. Pejčinović

Nastaviće se