Dizni otvara radnje na 42. ulici, carstvu porno bioskopa. Brus Li umesto pornića. Policajac kao portir

Izveštač Glasa iz NJujorka
Predrag Dragosavac

Tajms skver, strogi Njujorški centar, Dizni potiskuje porniće

"Porno palata se sada prlja i lepi na staromodan način - prosutim grickalicama i gaziranim pićima..." Tako se, danas, u njujorškim kulturnim vodičima "Tajm aut" i "Vilidž vojs" reklamira program nekada najvećeg njujorškog porno bioskopa "Show world", na čijem se repertoaru već više od godinu dana prikazuju mahom hongkonški akcioni filmovi i klasični vesterni, a od pre nekoliko meseci i pravi pravcati umetnički filmovi.

Ne, nije reč o eufemizmu. Zbog "uredbi" gradonačelnika Rudolfa Đulijanija, koji je namerio da sva "legla poroka" protera sa Menhetna, većinu porno bioskopa i striptiz barova na Četredeset drugoj ulici i Osmoj aveniji već su zamenili Diznijeve prodavnice, dok se ono malo preostalih bori za goli život ispunjavajući skoro nemoguće uslove koje gradonačelnik postavlja.

A poslednja u nizu uredbi predviđa da ovi specijalizovani bioskopi, koji su sedamdesetih i osamdesetih godina doživljavali renesansu, šezdeset posto svog repertoara pokrivaju "pristojnim" sadržajem.

Pa, kako to sad izgleda? Imperija na izdisaju, po atmosferi je sada slična bioskopu "20. oktobar" u Beogradu, za koji se osamdesetih tražila karta više za "Pobesnelog Maksa", Brusa Lija ili Bada Spensera i Terensa Hila, a danas zvrji šuplje prazan.

"Porno palata" ima više spratova. U prizemlju su "video šop" i masa kabinica sa "128 različitih (pornića) za 25 centi". Na prvom spratu nekad je bio "striptiz bar" na koji, pošto je skidanje "do gole kože" na Menhetnu zabranjeno, podsećaju samo prazne garderobe i natpisi po zidovima (pravilo kuće: "sve igračice moraju da nose štikle ili čizme" ili upozorenje: "igračica koja zakasni na šou biće kažnjena sa 50 dolara). Na drugom je glavna prostorija, koju jedva zovu bioskopom, pošto je očigledno da je u nekim raskalašnijim vremenima, pre side i gradonačelnika Đulijanija, imala i druge namene, mada nije ovalnog oblika. Enterijer podseća na onu diskoteku iz "Skarfejsa" Brajana De Palme, samo što niti ima diska, niti igračica...

"Izgleda da gradonačelnik smatra da je ono što je dobro za Montanu ili Kanzas dobro i za NJujork - zajedljivo priča Tom, neobrijani sredovečni baja sa kajlom. On u "Show world" ima dugi staž, mada bi po fizionomiji i rafiniranosti mogao da bude i jedan od "naših" bakijevaca. Po uzoru na Lari Flinta, i takav "službenik" ima spremnu "žvaku" o pravima, slobodama i ostalom: "Mi ovde ne razmišljamo na taj način, već smatramo da je draž NJujorka uvek bila u slobodi da tu radiš stvari koje ne možeš nigde drugde". Zbog toga "Show world"na sve načine pokušava da preživi, jer, kako kaže, niko ne tera ljude da tu dolaze.

A ambijent i čitava atmosfera jesu prilično nadrealni za klasičnu bioskopsku publiku. Na ulazu vas dočekuje ljubazni policajac, koji se valjda ironično smeška svakome ko ga na tom mestu pita gde se prikazuju "kratki umetnički filmovi". I mada zaposleni pričaju kako im je drago što je "Show world" postao i "hram umetnosti", očito je da im je novi bioskopski program, ipak još uvek sekundarna ili tercijarna delatnost pošto niti ima plakata, niti bilo kakve oznake "za neupućene", pa lako može da vam se desi da vas put odnese na drugu stranu - do "video igrica" i prodavnice sa "suvenirima"...

Grupa mladih filmadžija okupljenih oko projekta "Firenjater Films" za prezentaciju i reklamu kratkih filmova, koja je i došla na ideju da uđe u "dil" sa porno bioskopom, priznaje da im je upravo sve to i bilo cilj - da naprave nešto što će u isto vreme biti i zanimljivo, izazovno i provokativno.

A publika? Pa, ima je. Novinaru "Glasa" se zalomilo da u "Show world" dođe po najvećem pljusku, pa je u prilično udobnim zelenim stolicama (koje mogu i da se rasklope u ležaljke) sedeo sa svega još desetak "frikova", pa ni silna ogledala kojim su opasani svi zidovi nisu pomagala da se ostvari privid ispunjenosti.

Prins, robusna crna spremačica, koja u trenerci nalakćena na pult prodaje i cepa karte, kaže da vikendom bude šezdesetak, sedamdeset posetilaca na projekciji, "što je okej poseta", mada je kapacitet bar dva puta veći. Ipak, za razliku od "multipleksa" u kojima atmosfera više podseća na robnu kuću, ovde je, valjda u skladu sa hedonističkim "svetonazorom", sve mnogo opuštenije i apsolutno nekonvencionalno.

Šank radi sve vreme projekcije, ne morate da izlazite iz sale da bi nešto pregrizli, a, što je za Ameriku postalo retkost koja se graniči sa fantastikom, dozvoljeno je i pušenje.

Foto: P. Gunjić