Veljko Milković, uz pomoć prijatelja Miroslava Zupkova, gradi vozila koja pokreće "impuls-gravitaciona maçina"

Posle više od dve decenije pronalazačke prakse, Novosađanin Veljko Milković tvrdi da je uspeo: najnoviji model "impulsnog perpetu mobila", koji je ovih dana napravio, garantovano daje više energije od one koju koristi za svoje kretanje.

"Impulsni perpetu mobile", ili "impuls-gravitaciona mašina", kako je još naziva Milković, jednostavna je sprava, koja stoji na radnom stolu u pronalazačevom limanskom stanu. Poluga sa čekićem na jednom kraju okačena je na osovinu po sredini, odmah pored na tu polugu okačeno je klatno, tako da može da pulsira. Kada se klatno pokrene, čekić lupa na jednom kraju poluge. I to lupanje - tvrdi Milković da je dokazao - sadrži više energije od one koja je potrebna da čovek rukom, blagim zamasima, održava kretanje klatna u početnoj putanji.

Pronalazač kaže da bi slična uvećana sprava mogla da pokreće velike čekiće, pumpe, kompresore, generatore. Sada radi na tome da na izum nakači mašinu za pravljenje struje, koja će snabdeti magnet na drugom kraju da uvek podigne klatno u ,za rad potreban vodoravan položaj.

- Moji proračuni pokazuju da će tada mašina davati čak i višak struje - tvrdi Veljko Milković. - Što će reći da će biti dovoljno rukom podići klatno, pustiti ga i onda mašina neće stati dok se ne izderu osovine... I sve vreme će praviti struju!

Početna komercijalizacija patenta sledi ovih dana. Milković će organizovati kućnu radinost radi proizvodnje perpetu mobile - igračaka. Očekuje da će se za stvar zainteresovati pametnija publika i da će onda poneki od kupaca i sam pokušavati da reši problem kako koristiti energiju koju daje mašina, od čega može da bude samo sveopšta korist. Ako se to desi, naša će zemlja steći unikatni pokret perpetu mobilista. Za ozbiljniju primenu pronalaska, recimo izradu velike pumpe za vodu na nekom salašu, kako kaže novosadski pronalazač, za sada nema para.

Veljko Milković, uz pomoć prijatelja Miroslava Zupkova, godinama, konstruiše vozila na niskoenergetski pogon, raznih dimenzija. Mašine pokreće tzv. antigravitacioni motor, koji koristi isti princip kao najnoviiji Milkovićev "perpetu mobile, koji daje više energije, nego što je troši". Kako rade jedna od takvih kolica "sa kosim fizičkim klatnom", na koja može da se posadi čovek, Milković i Zupkov su prikazali novinaru. Sprava izgleda jednostavno: na postolje sa četiri točka postavljena su dva klatna u kosom položaju prema pravcu kretanja. Kada Milković klatna njiçe, kolica se kreću unapred.

Ono što je još uvek problem Milkovića i Zupkova nedostatak je, dakle, novca za usavršavanje prototipova. Kako objašnjavaju, dovoljno bi bilo da se na njihova "kolica sa kosim fizičkim klatnom" nameste dva elektromagneta koji bi, na primer uz primenu solarnih baterija, klatno uvek dovodili u početni položaj,čime bi se postiglo stalno njihanje klatna levo-desno, a kolica bi za to vreme içla napred.

- Naučnici su se zainteresovali za kolica, teoretski su to razradili - kaže Milković. - Sada je bitno da praktičar Miroslav Zupkov i ja pravimo velike modele, koji idu na ručni pogon. Po mišljenju mnogih, bilo bi jako dobro da ovo ide. A ide! NJutnovi zakoni su neoborivi, postoje tristo godina, a ja sam ih dopunio tvrdnjom da je moguće jednu od suprotnih sila maksimalno iskoristiti, a drugu razložiti. U svetu ima takođe sličnih pokušaja, ali nema rezultata, ne računajući one o kojima piše totalno žuta štampa.

U čemu je drugačiji ugao iz koga Novosađanin vidi NJutnove zakone?
- Svako vozilo koje je do sada korišteno moralo se od nečeg odraziti, recimo putem pogonskih točkova - objašnjava Milković. - Ovde se radi o početnom efektu koji konstruktorima pokazuje da zakon akcije i reakcije ne shvataju bukvalno. Moguće je kretanje bez odraza, zahvaljujući unutrašnjim silama. To je do sada bila nepoznata stvar jer u udžbenicima piše da se kretanje proizvodi uz obavezno odbacivanje. Usavršavanjem ovog mehanizma koji je energetski efikasniji od postojećih visokoenergetskih motora, dobićemo vozilo koje će, za početak, trošiti jako malo energije. Sada su u upotrebi visokoenergetske mašine: recimo benzinski motor, koji 80 posto energije troši na trenje transmisije, proklizavanje toškova, bez korisnog učinka. Dokazao sam da putem impulsa u najpovoljnijem trenutku može da se dobije velika energija.

Drugim rečima, poruka Milkovića može se ovako saopštiti: ljudi su u dosadašnjem tehnološkom razvoju previše iskomplikovali stvari, sada je red da se sve to pojednostavi...

Novosadskom inovatoru - stalno podseća - ovdašnje bedne prilike ne idu na ruku. Obraćao se inostranstvu, ali tamo naše ljude ne shvataju ozbiljno; ima utisak da pisma poslata odavde i ne otvaraju. Kakva će najzad biti sudbina motora ne zna.

LJ. Nikolin