Sarajevski samit posvećen Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope završen je u subotu na očekivani način - produžavanjem sanitarnog kordona oko Srbije. Stavio je do znanja da bez odlaska sa vlasti režima u Srbiji i na saveznom nivou neće biti pomoći za obnovu i razvoj, ni uključivanja SRJ u Pakt.

No, ni zemlje regiona koje su značajno pomogle akciju NATO bombardovanja nisu dobile mnogo više od obećanja, mada su uspomene na uslugu još sveže. Osvrćući se na rezultate samita prof. Dragoslav Avramović je čak rekao da u ovom trenutku Srbija ne gubi mnogo time što nije uključena u Pakt i da će se gubitak osetiti tek kada i ako pomoć počne da pristiže ostalim zemljama regiona. "Glas" je i druge ekonomiste pitao za mišljenje.

Prof. dr Dragutin Marsenić:
Ponton nije most

- Ponton može privremeno da posluži. ali to nije most, to je kratkoročno rešenje iz nužde. Po mom mišljenju, ni mi ne možemo u obnovu bez stranih sredstava, sopstvenim sredstvima možemo samo da improvizujemo pontone. Obnova već ne teče onako kako bi trebalo da teče, jer nema novca.

- S druge strane, mislim da u čitavom regionu ne može biti reči o razvoju bez učešća Srbije u Paktu, te da će njeno isključivanje paralizovati ukupnu celinu. Drugim rečima, neće biti razvoja, moguće ni pomoći, ni za Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Bosnu, pa čak ni za Grčku. Uključivanje Jugoslavije u Pakt o stabilnosti je od ključnog značaja, a da li će i kada do njega doći - videćemo.

Mr Slobodan Milosavljević
Zar je obnova Vlade prioritet?

- Sarajevski samit predstavlja razočarenje, jer je na njemu bilo mnogo priče, ali malo ili nimalo konkretnog, pa se slažem sa prof. Avramovićem da u ovom trenutku za SRJ i Srbiju ne znači mnogo to što nije uključena u njega i što će u dogledno vreme možda moći da računa na samo malo humanitarne pomoći i ništa drugo. Zapad ne želi sadašnji režim kao partnera. To je možda bolno saznanje, ali je tako i to treba menjati.

Pritisak na novčanu masu je kod nas već i pre ovoga bio veliki, zbog značajnih budžetskih i fondovskih dugovanja i neisplaćenih zarada u privredi i potreba obnove. Sada kada je očigledno da će izostati brza pomoć iz inostranstva, pritisak na Topčider će se povećati. U takvoj situaciji pitanje je da li je najavljena obnova po hitnom postupku zgrade Vlade u Nemanjinoj zaista prvi prioritet, ili oskudna domaća sredstva treba dati u odabrane privredne aktivnosti i poljoprivredu.

Nebojša Medojević, član G 17
Nema Pakta bez Srbije

- Sudbina čitavog Pakta zavisi od centralne države regiona, a ta zemlja je Srbija, odnosno SRJ. Bez nje nema stabilnosti, uz njeno isključivanje nije moguće nikakvo sistemsko rešenje koje bi garantovalo održiv privredni rast zemalja ovog regiona. Bez uključivanja Srbije neće biti nikakve koristi ni za druge, a ni bitne pomoći, što je samit u Sarajevu već signalizirao, bez obzira što su formulisani brojni dobri mehanizmi.

- Pošto Zapad uključivanje Srbije vezuje za političke promene, a pošto je režim predsednika Miloševića trenutno stabilan, bez izgleda da se promeni do kraja godine ako ne dođe do drastičnih zbivanja, i kod kreatora međunarodne politike i kod stanovništva u Srbiji počinje da raste nervoza. Ali ona raste i u drugim zemljama regiona, jer je ovo Pakt sa otvorenim, neizvesnim krajem, čiju će sudbinu odrediti Srbija i SRJ.