GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Cetvrtak 08. jul 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
08/07/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Predstavnici mirovnih snaga za Kosovo osudili teror nad Srbima

Kfor neće trpeti nasilje Albanaca

Prvi put jasno rečeno da pripadnicima tzv. OVK neće biti dozvoljeno da preuzmu zakon u svoje ruke. Teoristi će odgovarati za ono što čine

PRIŠTINA - Brifing u pres centru KFOR-a u Prištini, održan u sredu, razlikovao se od prethodnih po tome što je novinarima saopšteno da mirovnjaci neće trpeti spiralu nasilja koje Albanci sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Prvi put oficiri KFOR-a osudili su nasilje i jasno rekli da se pripadnicima tzv. OVK neće dozvoliti da uzmu zakon u svoje ruke, bilo da su u pitanju kriminalne radnje ili osveta, i da će odgovarati za ono što čine.

Novinarima je saopšteno da su od članova zajedničke komisije iz Vojske Jugoslavije pripadnici KFOR-a obavešteni da je na putu Gnjilane-Bujanovac u utorak, na punktu koji drži tzv. OVK, pucano na vozilo u kome su ranjeni jedan hirurg i još jedna osoba. NJihova imena nisu saopštena, ali je rečeno da se sada nalaze u bolnici u Beogradu, a da KFOR sprovodi istragu o ovom slučaju.

Navedeno je još nekoliko slučajeva nasilja nad srpskim stanovništvom. U utorak oko 17,30 sati četvorica Albanaca ušla su bolnicu u Lipljanu i pretukli deset lekara i medicinskih sestara srpske nacionalnosti. Istraga i o ovom napadu je u toku.

Na kontrolnom punktu kod Uroševca, koji drže Grci, u utorak oko 23 sata jedna Srpkinja prijavila da su u njihovu kuću upala trojica maskiranih muškaraca, koji su nju i njenog muža pretukli. NJen muž je u teškom stanju prebačen u bolnicu u Prištini.

Bilo je reči i o događajima u Istoku, gde su pronađena četiri spaljena leša, a dve osobe nestale. Imena nisu saopštena imena. Novinar međunarodnog španskog radija postavio je pitanje kako je to moglo da se dogodi i kazao da su preostali Srbi u Istoku prijavili KFOR-u da im Albanci prete. Dobio je odgovor da su pripadnici KFOR-a naredili lokalnim vlastima da pruže zaštitu stanovništvu. Usledilo je pitanje da li je to praksa da se zaštita prepušta lokalnim vlastima.

Inače, u Istoku su vlast preuzeli predstavnici terorista. Oficiri KFOR-a odgovorili su da ispituju svaku prijavu, ali da nisu u mogućnosti da svakog čoveka pojedinačno zaštite.

M. M.



Zoran Anđelković, predsednik PIV Kosova i Metohije

Dve trećine Srba bez krova nad glavom

LONDON - Predsednik PIV Kosova i Metohije Zoran Anđelković izjavio je londonskom "Gardijanu" da je s Kosova izbeglo oko 130.000 Srba, dok ih je još 30.000 raseljeno unutar pokrajine.

"Gospodin Anđelković, koji s još nekoliko srpskih zvaničnika spava u svojoj kancelariji, kaže da više nema nijednog prijatelja kojem kuća ili stan nisu opljačkani i napominje da je više od 75 odsto Srba ostalo bez krova nad glavom", piše "Gardijan".

Prema pisanju britanskog lista, Anđelković je rekao da Srbi s Kosova sada polažu nade u dolazak međunarodne policije, kao i u humanitarne organizacije.

Izveštač "Gardijana" konstatuje da je "dugo čekanje na dolazak ruskih trupa uticalo da spalsnu nade Srba da će im pružiti specijalnu zaštitu".



Nekoliko hiljada Leskovčana demonstrira već dve večeri

Izbegnut sukob s policijom

Građani protestovali ispred zgrade SUP-a, kuće načelnika Jablaničkog okruga i na auto-putu. Vjačeslava Nešića policija privela, pa pustila
 

SPO nudi uslugu

Možda zbog praznika, Dana ustanka koji je i ove godine obeležen na Radan planini, nije bilo zvaničnih oglašavanja, osim u OO SPO. Iz OO SPO stiglo je saopštenje u kojem piše da je Bojana Ristić, predsednik OO SPO, dostavila zahtev MUP-u za odobrenje okupljanja od 9. jula, gde bi se SPO kao sazivač (s obzirom da građani takav zahtev na mogu da podnesu) brinuo o organizacionoj strani skupova, ne narušavajući njegov nestranački status.

LESKOVAC - Građanski protest u Leskovcu nastavljen je u utorak ali, za razliku od prethodnog koji je protekao relativno mirno, drugi miting je bio žešći, iako je bilo manje demonstranata.

Dok se u ponedeljak skoro i nije primećivala među 20.000 demonstranata, policija je sutradan na zbornom mestu mitingaša na Širokoj čaršiji stigla prva i, posle neuspelog ubeđivanja, uz obrazloženje da okupljanje nije u skladu sa zakonom, uhapsila Milorada Mitića, verovatno jer je bio najbučniji.

Kako je u međuvremenu pristigla vest da je uhapšeni Ivan Novković kažnjen s 30 dana zatvora, tenzije su narasle i trgom se, pored već viđenih parola "Ubice, lopovi, ostavke, promene..." najčešće skandiralo: "Pustite nam Ivana, pustite nam Ivana!".

S ovim zahtevom, više hiljada ljudi uputilo se ka SUP-u, gde ih je dočekao kordon policije, pojačan još jednim kad je masa počela da potiskuje policiju. Demonstranti i policija su, tako "suočeni", uz verbalne, ali povremeno i manje fizičke duele, stajali skoro jedan sat.

Masa je u jednom trenutku napravila zaokret "na levo krug" i, zaobilaznim putem, prišla zgradi SUP-a s druge strane, gde ih je policija opet spremno dočekala. Oko 20,30 sati demonstranti su se opet odlučili za "na levo krug" i uputili ulicama ka drugom kraju grada, ka kući Živojina Stefanovića, načelnika Jablaničkog okruga, uz neprestano skandiranje: "Ostavka, ostavka..."

Kako se iz kuće niko nije odazivao, deo demonstranata je, prema priči očevidaca, najpre razvalilo dvorišnu kapiju, zatim i ogradu, polupao prozore i vrata, kao i jedna kola parkirana u neposrednoj blizni. Nova trasa demonstranata kojih je, posle ovog ispada bilo znatno manje, bile su ulice koje vode van grada, ka autoputu. "Ulogorili" su se u neposrednoj blizini motela "Atina", odnosno pokušavali da blokiraju saobraćaj, ali ih je policija oko 23 sata i odatle uklonila.

Posle nekoliko hapšenja, uz one koji se kriju (slučaj sa studentom Predragom Pešićem koji je na prvom protestu bio "spiker", inače prijatelj uhapšenog Novkovića), uznemirenost u gradu se povećava.

Posle incidenta ispred kuće Živojina Stefanovića, svoju porodicu sakrio je Dobrosav Nešić, predsednik Odbora za ljudska prava. Ne od policije, kako je izjavio, već od "pretnji načelnika Stefanovića koji ga je optužio za napad na njegovu kuću". Stefanović je, kaže Nešić, potezao pištolj na njegovog brata Vjačeslava Nešića, inače, Stefanovićevog komšiju.

Leskovačka policija privela je u sredu pre podne Nešića. On je, posle izlaska iz pritvora, agenciji Beta rekao da se policija interesovala za aktere napada na kuću načelnika Jablaničkog okruga.

M. Joković



Miting Saveza za promene u četvrtak u Prokuplju

Organizatori spremni na iznenađenja

PROKUPLJE - U organizaciji Regionalnog odbora Socijaldemokratije za Toplicu i uz učešće lidera Saveza za promene u Prokuplju, u četvrtak će biti održan miting "PromniTi".

Kako najavljuju organizatori, na mitingu na Trgu topličkih junaka u 18 sati, očekuje se dolazak predsednika Socijaldemokratije Vuka Obradovića, predsednika DS Zorana Đinđića, prvog čoveka Asocijacije nezavisnih sindikata Dragana Milovanovića, predsednika DHSS Vladana Batića, predsednika GSS Gorana Svilanovića i predsednika DSVM Androša Agoštona.

Iako su, kako ističu, još 1. jula kod svih nadležih institucija prijavili skup, organizatori su spremni i na eventualna iznenađenja koja bi, kako kažu, mogle prirediti vlasti u Prokuplju. Očekuje se, kako tvrde organizatori mitinga, da do paralelnog mitinga OO SPS i isključenja struje, o čemu se govorka po gradu, neće doći i da će, kao što je izjavio potpredsednik Socijaldemokratije Pavić Obradović, miting proteći u miru, redu i dostojanstvu.

J. G.



"Mnogo je razloga, a zahtev jedan" na nekoliko mesta u Nišu

Za jedan sat 1.000 potpisa

NIŠ - Potpisivanje peticije "Mnogo je razloga, a zahtev je jedan" kojom se zahteva ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, u organizaciji nevladinih organizacija OGI, Cerid, ASNS i Saveza za promene, počela je u sredu ujutro u Nišu.

Na deset punktova u gradu, svim pijacama, ispred robnih kuća, TC "Kalča" i u centru grada, prema rečima aktivista Saveza za promene, za jedan sat prikupljeno je preko 1.000 potpisa građana koji traže ostavku predsednika SRJ.

Potpisivanju peticije na ulicama Niša prethodila je neizvesnost da li će reagovati policija, jer je u saopštenju predsednika Odbora za građansku inicijativu Nenada Popovića napomenuto da je telefonskim putem organizatoru iz policije zabranjeno javnom prikuljanje potpisa.

Skoro u isto vreme kad je postavljen punkt u centru grada, ispred spomenika "Oslobodiocima Niša" na Trgu oslobođenja počela je ceremonija obeležavanja 7. jula.

D.S.
M.S.



Načelnik SUP-a Pančevo naložio

Zabranjena peticija

PANČEVO - Odmah po prijemu pisanog obaveštenja Opštinskog odbora DS, načelnik SUP-a Pančevo Dragan Terzić u utorak je usmeno saopštio sekretaru-podnosiocu da je, po nalogu MUP-a Srbije, zabranjeno ulično prikupljanje potpisa za smenu ili ostavku predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

- Kako nismo dobili pisanu zabranu, u četvrtak ćemo početi da prikupljamo potpise u centru grada, a ako nam policija zabrani, prikupljanje ćemo nastaviti u našim stranačkim prostorijama i prostorijama drugih ovdašnjih članica Saveza za promene - najavila je Svetlana Jovanović, portparol OO DS u Pančevu, dodajući da će SZP održati miting 23. jula u Pančevu

M.M.



Ukazom predsednika SRJ Slobodana Miloševića povodom Dana ustanka i doprinosa herojskoj odbrani zemlje

Dodeljeno 1.078 odlikovanja

BEOGRAD - Predsednik SRJ Slobodan Milošević odlikovao je, povodom 7. jula - Dana ustanka naroda Srbije, pojedince i kolektive za doprinos herojskoj odbrani našeg naroda i zemlje od agresije.

Pored odlikovanih pripadnika VJ za Dan vojske, 16. jun, predsednik Republike odlikovao je povodom ovogodišnjih julskih praznika najzaslužnije pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i najzaslužnije pojedince i kolektive iz oblasti privrede, zdravstva, informisanja i drugih delatnosti.

Ordenom narodnog heroja odlikovana je:
- 124. interventna brigada posebnih jedinica policije MUP-a Srbije
Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena odlikovani su: - general-pukovnik policije Vlastimir Đorđević, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, general-potpukovnik policije Obrad Stevanović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije, general-potpukovnik policije Sreten Lukić

Ordenom jugoslovenske zastave drugog stepena odlikovani su pukovnici policije:
- Dragan Živaljević, Srđan Grekulović, Radoslav Mitrović, Radislav Stalević i Branko Prljević, i potpukovnici policije: Žarko Braković i Boško Buha

Ordenom zasluga za SRJ drugog reda odlikovani su pukovnici policije:
- Miroslav Mijatović i Bogoljub Janićević, i potpukovnik policije: Vučina Janićijević

Ordenom viteškog mača drugog stepena odlikovan je:
- potpukovnik policije Goran Radosavljević

Ordenom za hrabrost odlikovani su potpukovnici policije:
Miodrag Stevanović, Dragan Mikić i Mileta Novaković

Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena odlikovani su pukovnici policije:
- Ivan Maksimović, Dušan Gavranić, Dragutin Avramović i Gradimir Zekavica

Nastavak texta



Na demonstracijama u Kosovskoj Mitrovici

Albanci prošetali srpskim delom grada

KOSOVSKA MITROVICA - Oko 2.000 kosmetskih Albanaca, najviše dece i omladine, demonstriralo je u sredu u Kosovskoj Mitrovici između 10 i 11 sati, uz veliko obezbeđenje pripadnika francuskog Kfora i civilne policije.

Demonstranti su se okupili na gradskoj pijaci u južnom delu grada gde mahom žive Albanci, a onda su prošli glavni most na Ibru i ušli u severni deo grada, gde uglavnom žive Srbi.

Iako su albanski demonstranti tokom prolaska severnim delom grada stalno provocirali, Srbi uopšte nisu reagovali na njihove ispade.

Demonstranti su iz severnog dela Kosovske Mitrovice prošli zatim most na Ibru kod železničke stanice i vratili se na gradsku pijacu u južnom delu grada. Veliki broj Albanaca nije se priključio demonstrantima, već je posmatrao sa strane.



Otac Sava, jeromonah manastira Dečani

"Očišćen" zapadni deo Kosmeta

BANJALUKA - Jeromonah manastira Dečani otac Sava izjavio je da u zapadnom delu Kosmeta, od Prizrena na jugu do Peći, Kline i Istoka na severu, skoro da i nema Srba.

On je za banjalučki nedeljnik "Nezavisne novine" rekao da je situacija teška i u Kosovskoj Mitrovici i u gnjilanskom području, dok je stanje nešto stabilnije na području Prištine gde se srpski narod manje iseljavao i gde su ostala kompaktna srpska sela.

- Razne bande su ušle preko granice i praktično preplavile Metohiju. Bande su u naletu napravile pravi haos po Metohiji i uništile dosta imovine - istakao je otac Sava.

Prema njegovim rečima, sada su primetno organizovanije akcije Kfora, posebno u britanskom sektoru gde je zaplenjeno dosta oružja, uhapšeno 400-500 Albanaca koji su pljačkali i maltretirali Srbe. On je dodao da je situacija za Srbe najpovoljnija u britanskom i američkom sektoru, dok je "mnogo teža" u nemačkom i italijanskom.



Dr Dragor Hiber o ekonomskom suverenitetu Kosova

Visoka cena zakasnele privatizacije

Privatna svojina bi uspešnije štitila srpske nacionalne interese na Kosovu od bilo koje političke akcije

BEOGRAD - Aktuelni dokumenti o Kosovu ne govore mnogo odnosno skoro ništa o ekonomiji, mada se svi politički planovi vrte upravo oko ekonomije. Potvrda toga je jasna poruka Zapada o obnovi i ulaganjima u Kosovo, kao preduslovu za multietnički život, i uskraćivanje iste pomoći Srbiji dok u njoj ne dođe do promene vlasti i ne počnu istinske reforme. Jedina indikacija iz Rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu je upućivanje na Sporazum iz Rambujea i samo taj tekst sadrži relativno jasne ekonomske odrednice - izvesne ekonomske funkcije ostavljene su Srbiji i jugoslovenskoj federaciji, pre svega u monetarnoj oblasti, dok su tekuća ekonomska politika i javni prihodi i rashodi, u suštini poreski sistem, ostavljeni Kosovu i lokalnoj samoupravi. Već i ovakva podela je ekonomski nelogična, jer su monetarna i fiskalna politika nužno povezane, objašnjava dr Dragor Hiber, eks profesor Pravnog fakulteta, povodom zvaničnih tvrdnji da međunarodno potvrđeni državni suverenitet Jugoslavije garantuje funkcionisanje istog ekonomskog sistema i na Kosovu.

 

Darodavci tuđeg

Koliko je konzerviranje socijalizma naudilo strateškim nacionalnim interesima pokazuje i činjenica de je Srbija jedina od bivših delova SFRJ odbijala ideje o denacionalizaciji. Da je Pravoslavnoj crkvi i kolonistima koji su između dva svetska rata na Kosovu stekli svojinu na zemlji njenim krčenjem, vraćena zemlja oduzeta između 1945. i 49. godine sada bi neprikosnovena privatna svojina sigurnije štitila nacionalne istorijske i buduće interese na Kosovu od bilo koje političke akcije. Milošević je 1992. odbijao da potpiše ukaz o vraćanju zemlje Pravoslavnoj crkvi, a i sama crkva, kojoj se danas mora odati priznanje za držanje na Kosovu, tada nije bila na visini zadatka. Visoki Dečani su, na primer, prihvatili pre par godina poklon od srpske vlade od nekoliko desetina hektara zemlje. Primili su ustvari samo delić onog što im je oduzeo onaj ko se transformisao u darodavca tuđeg, podseća dr Hiber.

Da li je Srbija u ovom trenutku u situaciji da ustvari ne može da utiče na stepen buduće ekonomske samostalnosti svoje južne pokrajine?
-Nijedan međunarodni dokument nije ni pokušao da odgovori na ključno pitanje koje je na Kosovu već otvoreno, a to je pitanje svojine i gospodarenja privrednim resursima, uključujući i infrastrukturu (struju, poštu i mineralne sirovine). Da je Srbija izvršila privatizaciju, najprostije rečeno, danas bi bila u daleko boljem položaju. Privatna svojina je ljudsko pravo priznato Evropskom konvencijom o pravima čoveka i kuda god da politički krene Kosovo privatni vlasnici bi mogli biti relativno mirni. Međutim i na Kosovu imamo nesretni amalgam društvene i državne svojine. Zato se kod društvenih preduzeća na Kosovu, kao i kod onih koja su tiho prevedena u državna, može postaviti pitanje ko će njima upravljati, ko će odlučivati o njihovoj privatizaciji i naravno ko će biti korisnik sredstava od same privatizacije.

Koliku specifičnu težinu onda imaju aktuelne političke tvrdnje o Kosovu, i u ekonomskom smislu, kao o nedeljivom delu Srbije?
-Pitanje suvereniteta u ogoljenom ekonomskom obliku mora se posmatrati u svetlu činjenice da je u tržišnoj ekonomiji ekonomska politika samo servisna funkcija države. Suština ekonomskih pitanja je u vlasničkoj i upravljačkoj kontroli. Kosovo će biti deo Srbije ako i građani Srbije van pokrajine, ravnopravno sa Kosovarima, mogu da učestvuju u privatizaciji tamošnjih preduzeća pod zajedničkim pravilima igre. Biće deo Srbije i ukoliko država u okviru jedinstvenog ustavnog poretka bude odlučivala o javnoj svojini, uključujući mineralne sirovine, vodotoke , vazdušni prostor... Trenutno sve prognoze su zasnovane na neekonomskim činiocima. Ipak, ne mogu da ne ponovim: kosovska ekonomija imaće onoliko šansi bude u sastavu srpske i jugoslovenske - uz svu nezavisnost privrednih subjekata i decentralizovane funkcije države - koliko će Srbija biti spremna da bez odlaganja i efikasno uđe u ekonomsku, pravnu i političku tranziciju.

Bojana Jager



Dušan Gluvanov, generalni sekretar Banatskog foruma iz Pančeva

Ko još ima milion dinara za otkup?

Forum planira uskoro protest seljaka blokadom svih puteva u Banatu

BEOGRAD - Najavljujući skoru blokadu puteva zbog niske otkupne cene pšenice, Banatski forum rešio je da se pozabavi ozbiljnije tim problemom, kaže generalni sekretar te nevladine organizacije Dušanom Gluvakovim.

- Sa hlebom od dva i po dinara banatski paor nema šta da očekuje, i mi tražimo od Savezne vlade da odobri povećanje cene vagona žita sa 1.100 na minimum dve i po hiljade dinara. Mi i sada u svom komšiluku imamo scene da dođe čovek, obično iz neke privatne firme, čiji su vlasnici gotovo obavezno iz SPS-a ili JUL-a, sa punim gepekom novca i da kupi žito po 1.100 dinara za vagon. A onda taj isti vagon ti isti ljudi, koji sebe nazivaju patriotama, prodaju, recimo, Bugarima za tri do četiri hiljade dinara. Po tako niskoj ceni prinuđeni smo da prodajemo i soju i kukuruz jer jednostavno nemamo kome drugom da prodamo. Ja imam 50 lanaca zemlje u Crepaji i te firme koje otkupljuju imaju svoje ispostave u svim mestima. Mi se svi znamo i znamo ko iza njih stoji. Zato smo i rešili da u sledećih nekoliko dana tražimo od OEBS-a da nam obezbedi kontrolu protesta koji planiramo. Slično smo organizovali i početkom devedesetih, ali će sada biti žešće.

Ovog puta se čak i ne postavlja pitanje koje će puteve seljaci blokirati poljoprivrednom mehanizacijom, dodaje Gluvakov, jer sada svi putevi vode preko Banata.

U međuvremenu, Banatski forum, koji inače ima poslanike u mnogim opštinama u Banatu i jednog u pokrajinskom parlamentu, pozvao je seljake da sakriju žito, odnosno da ga ne prodaju po sadašnjoj sramnoj ceni.

G.J.



Tragičan epilog tuče u leskovačkom kafiću "Gold"

Ubijen vlasnik,razdvajao goste

LESKOVAC -U bašti kafića "Gold" u centru Leskovca u utorak oko 16,30 došlo je do svađe između gostiju za susednim stolovima, usledila je tuča i potezanje pištolja jednog od njih. Vlasnik kafića Goran Mitrović (33) u nameri da spreči pucnjavu, pokušao je da otme pištolj i u tom metežu začuo se pucanj. Nesrećni Mitrović je teško ranjen prevezen u bolnicu, ali je tamo izdahnuo.

Ovo je verzija očevidaca događaja jer su zvanične informacije nedostupne. Kako saznajemo počinilac ubistva je vojno lice, a njegovo ime, kao i imena drugih učesnika u ovom događaju nisu saopštena jer je ovaj slučaj, navodno, preuzela vojna policija.

M. J.



Glavni tužilac Haškog tribunala tereti Radoslava Brđanina za zločine protiv humanosti

Hapsio nesrpski živalj

BANJALUKA - Glavni tužilac Haškog suda Luiz Arbur tereti poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Radoslava Brđanina, za zločine protiv humanosti, počinjene između 1. aprila i 31. decembra 1992. godine na području Sanskog Mosta i Prijedora . Brđanina su u utorak u Banjaluci uhapsili vojnici Sfora.

U saopštenju Sfora kaže se da postoji sumnja da je Brđanin "kao predsednik Kriznog štaba Autonomne regije Krajine, planirao, podsticao, naređivao i izvršavao" napade na muslimanska i hrvatska sela, odnosno da je "ubijao i fizički zlostavljao bosanske muslimane i Hrvate".

Glavni tužilac Haškog suda tereti Brđanina da je "hapsio nesrpski živalj i odvodio ga u koncentracione logore i druge vrste objekata za pritvor i prisiljavao premeštaj i progon bosanskih muslimana i Hrvata iz područja Autonomne regije Krajine".

B. Marić

Sfor koristio civilne tablice

Bosanskohercegovačke civilne tablice na automobilima Sfora, korištene prilikom hapšenja Radoslava Brđanina nisu evidentirane ni u jednoj policijskoj stanici u BiH, saznaje "Glas" u MUP RS.

- Ovo nas navodi na dve mogućnosti. Prva: Sfor je svojim kanalima pribavio određeni broj civilnih saobraćajnih tablica koje nisu prijavljene. Druga: reč je o falsifikovanim tablicama. Ma šta bilo, po sredi je kršenje zakona, navodi sagovornik "Glasa" iz MUP-a RS, želeći da ostane anoniman.



Džim Landejl, portparol Tribunala, za "Glas"

Brđanin pred sudom već krajem nedelje

Poslanik RS prebačen u pritvor suda u Hagu. Negirana upotreba sile pripadnika Sfora prilikom hapšenja optuženog

BEOGRAD - Optuženi Radoslav Brđanin u utorak uveče je, posle hapšenja od strane pripadnika britanskog kontigenta Sfora u Banjaluci, premešten u Hag i trenutno se nalazi u pritvoru u okviru zgrade Tribunala - kaže za "Glas" Džim Landejl, portparol suda u Hagu.

Na pitanje kako se Brđanin trenutno oseća, Landejl je odgovorio da je on dobro, da se uspešno privikava na nove uslove i da je u sredu podvrgnut redovnom medicinskom pregledu.

On je negirao izjave svedoka da su pripadnici Sfora tokom hapšenja pretukli Brđanina i naneli mu teške telesne povrede. - Koliko znam i koliko sam video, a to se poklapa i sa izveštajem lekara, na uhapšenom nema nikakvih tragova nasilja, povreda, posekotina ili nečeg sličnog - tvrdi Landejl.

Upitan kada će početi i formalni sudski postupak, on je odgovorio da bi to trebalo da bude krajem ove ili početkom naredne nedelje, ali da tačan datum još nije utvrđen. Brđaninu će tada, u prvom pojavljivanju pred sudom, i formalno biti pročitani navodi optužnice na osnovu kojih će se izjasniti da li se oseća krivim ili ne.

Optužnicu protiv Brđanina, koja je do momenta njegovog lišavanja slobode i prema propisima Tribunala bila zapečaćena, Arburova je podigla 14. marta ove godine.

S.M.Đurić



Delfini se vratili u Boku kotorsku

KOTOR - Skoro deset godina jedna od velikih atrakcija zaliva Boke kotorske bio je popularni delfin Joca koji je čak bio zaštićen odlukom Skupštine opštine Kotor.

No, kada je pre tri godine Joca iščezao iz zaliva, činilo se da su delfini "zaboravili" jedan od najlepših zaliva Mediterana.

Međutim, pre nekoliko dana, kod Perasta je viđen par delfina koji su u živahnoj igri prilazili ribarskom čamcu i ometali ribare u njihovom poslu.

Iako ribarima nije baš milo da vide delfine jer ugrožavaju sitnu ribu, kupači, posebno mlađi, sa nestrpljenjem očekuju da se ti vodeni sisari približe plaži. Jer, još je u sećanju delfin Joca koji je bio prava atrakcija i rado se upuštao u veselu igru sa kupačima duž obala zaliva Boke kotorske.



"Najezda" zmija u valjevskom kraju

Poskoci napadaju ljude

VALJEVO - Prema podacima Ekološkog društva"Gradac" u minulih nedelju dana poskoci su ujeli najmanje 18 lica koja su, posle adekvatne medicinske nege, van životne opasnosti.

Članovi Ekološkog društva"Gradac" pretpostavljaju da je povećan broj ujeda poskoka moguće i posledica toga da se poodavno niko ne interesuje za njihovo hvatanje kako bi se proizveo serum antiviperinum (protiv zmijskog ujeda).

Nije, međutim, isključena ni mogućnost da su česta podrhtavanja tla uzrokovana zemljotresima u ovom kraju, od 30. septembra prošle godine, takođe, naterala poskoke da promene "pravila ponašanja". Uz to, u fabričkom krugu "Krušika", na primer, koji je potpuno promenio"lični opis" posle bombardovanja, ne može se ući od zmija.

B.V.



Šta je reporter "Glasa" video i doživeo na Kosovu posle dolaska međunarodnih snaga (4)

KFOR ne priznaje etničko čišćenje

"Glas" došao do dokumenta kojim "OVK" i Rugova pozivaju Šiptare da se isele, kako bi se stvorila "humanitarna katastrofa"
 

Proglas "OVK" i Rugove kosovskim Šiptarima
Dragi narode, blagovremeno vas obaveštavamo da se evakuišete sa rizične teritorije Republike Kosovo, jer se nastavlja velika vojna okupacijska ofanziva Srba na našu Republiku Kosovo. OVK vas ne može zaštiti.
Moramo spasisti naš narod i naše živote. Zato odmah krenite u pravcu Albanije i Makednije. Tražili smo da nam NATO pomogne protiv okupatora Srba. Tu pomoć smo i dobili. Srpske okupatorske snage su na celoj etritoriji Kosova i krenule su u veliku ofanzivu. Snage OVK nisu u mogućnosti da vam se približe i da brane šiptarski narod.
Molimo sve Šiptare koji su ugroženi od okupacijske srpske vojske da se evakuišu na vreme u pravcu Makednojie i Albanije.

Predsednik Republike Kosovo
Ibrahim Rugova

Srbi u Prištini, a da ne govorimo o drugim delovima Kosova, žive u potpunom medijskom mraku. Jedini dnevnik na srpskom "Jedinstvo", prestao je da izlazi, a nijedne srpske novine ne stižu na Kosovo. Međutim, dok je "Jedinstvo" i izlazilo nije bilo u funkciji informisanja, nego prikrivanja istine i lakiranja u službi održanja Miloševićeve vlasti, kaže bivša novinarka ovog lista, koja je želela da ostane anonimna.

-Kad god sam im donela pravu vest, ili reportažu o stanju na terenu, bacali su je u koš. Na kraju su mi rekli da ne dolazim, da se malo "odmorim", a za platu da ne brinem.

Posle upada šiptarskih terorista u zgradu RTV Priština Srbi su ostali i bez televizijskog i radio programa. Ostalo im je da gledaju TV Tiranu i italijanske programe. Predstavnici KFOR i UN radili su poslednjih dana na oživljavanju elektronskih medija, ali još nisu razrađeni detalji kako to treba da funkcioniše. S druge strane, Albanci imaju dva dnevna lista, koji se finansiraju, kao i sve drugo, iz stranih izvora - "Koha ditore" i "Kosova sot". "Koha ditore" je u ponedeljak na naslovnoj strani objavila da je "glavni posao završen" i sad predstoji rad na "demokratizaciji Kosova".

U praksi ta "demokratizacija" se svodi na izbacivanje Srba iz kuća i stanova, otmice, pljačke, ubistva. Albanci su u Prištini sve vitalne funkcije preuzeli u svoje ruke, a Srbima neće da prodaju ni hleb. Kad je ponestalo beogradskih zaliha, reporter "Glasa" se uputio na prištinsku pijacu, ali nije čuo ni jednu srpsku reč. Da ne bi bio prvi i jedini, upitam jednog prodavca povrća govori li hrvatski.

-U čemu je razlika? - pita potiho čovek, čiju dobroćudnu facu sam izabrao u mnoštvu namrštenih Šiptara.
-Od kud znam, sad se namnožilo toliko razlika da čovek ni u šta ne može biti siguran - kažem ja, uzimam robu, plaćam u dinarima i srećno se povlačim.

Kolega iz "Blica" Neđo Zejak, koji ne govori strane jezike, a nije se setio hrvatskog, prošao je mnogo gore. Stavio je korpu sa namirnicama ispred kasirke, ova ga pitala nešto na albanskom, on se zbunio i progovorio srpski. Kasirka je jednostavno sklonila korpu u stranu, a Neđo otišao praznih ruku.Tako izgleda šiptarska "demokratizacija" na delu.

U pres-centru KFOR, smeštenom u sportskom centru "Boro i Ramiz", dinare ne primaju. Samo dolari, marke i makedonski denar, jer gazda je makedonski Šiptar.

Na redovnim "brifinzima" za novinare portparol KFOR, holandski major Jan Jonsten svakodnevno daje pregled događaja i incidenata u pojedinim sektorima. Pritom nikad ne daje podatke da li su incidente izazvali Srbi ili Albanci, ni ko su žrtve.

Nastavak teksta ...



U Šumadiji je sve manje dobre stare šljivovice: kako danas prepoznati pravu domaću rakiju (1)

Od šećeruše do čistog alkohola

Prave šljivovice ima, ali samo u podrumima domaćina jer se ljudima ne isplati da je prodaju po bagatelnoj ceni. Lažnjaci preplavili bosansko i rusko tržište

- Dobraaa!
- Vidi venac, a žuti se ko dunja!
- Evo ti probaj, al' nemo' mnogo, opasna je ta rakija - nudili su seljaci iz okolnih šumadijskih mesta"pravu, domaću rakiju", za samo dvadeset pet dinara. I probali smo. Ukus špiritusa parao je unutrašnje organe. Svako ko je pio pravu šljivovicu prepoznaće ukus vode, alkohola, i još nekog sastojka koji je očigledno doneo"boju dunje".

 

Pijani sforovci

- Sljivka, sljivka - pitaju namernike došle iz Srbije vojnici iz Sfora na graničnom prelazu u Republiku Srpsku u nameri da će kupiti dobru rakiju.

Neposredno po dolasku oni su bili naivne žrtve srpske prevare. Nije bilo gotovo dana da neki vojnik između međunarodnih snaga ne završi na ispiranju, ili da prespava noć na ulici totalno kontuzovan. Vremenom su se izveštili i sada rakiju pazare od stalnih trgovaca. Litar dobre šljivovice kreće se i do 20 maraka. U okolini Kosovske Mitrovice, francuski vojnici Kfora uglavnom traže rakiju od kruške, ali i šljivovica se dobro kotira.

- Kao domaća, bogati. Nema tu domaće. Gde možeš da kupiš domaću rakiju za dve marke?! - ljutito odgovara Zoran Božinović, vlasnik kultnog šumadijskog restorana "Dukat" u Cerovcu, na starom putu Kragujevac - Beograd.

Prema njegovim rečima, "prave šljivovice ima, ali ona se nalazi u podrumima domaćina jer se ljudima ne isplati da prodaju po bagatelnoj ceni". Čuvaju za svoje potrebe. On u svom restoranu prodaje isključivo rakiju koju sam peče jer su iskustva sa preprodavcima rečju - grozna.
- U se i u svoje kljuse - kaže.

Zaista, kako danas prepoznati pravu domaću rakiju. Odomaćeno je da rakija "pokaže" venac kada se promućka flaša. Zatim, kada se ona otpije, posle nekoliko sekundi u plućima se oseti neka naviruća, neobjašnjiva toplota.

Dakle, manje-više, lako je prepoznati pravu. Ali, kako se dogodilo da u, po njoj poznatoj Šumadiji, bude sve manje dobre rakije? Štaviše, kupujući kojekakve brlje možete da se opečete, kao od žive vatre?

Nastavak teksta ...



Đorđe Milojević, direktor "Centar filma", o zlatnim danima kuće

Najvažnije - dobar film

Uslov da dobijete sledeći film bio je ekonomski i umetnički uspeh prethodnog. Današnji autori ne slušaju savete

U bioskopu "Kosmaj" u toku je dvomesečna velika revija antologijskih ostvarenja domaćeg filma snimanih tokom 33 godine postojanja "Centar filma", jednog od najznačajnijih producenata bivše Jugoslavije.

Đorđe Milojević, direktor kuće koja je u protekle tri decenije proizvela, uglavnom kao producent, oko 100 domaćih filmova (30 nagrada na svetskim festivalima i u Puli) autora poput Pavlovića, Paskaljevića, Karanovića, Markovića... kaže da se divi onima koji danas prave filmove u uslovima kada se vraća samo 20 odsto uloženog novca::

- U danima kada je apsolutni monopol imao "Avala film", dobili smo od Fonda za kinematografiju novac za dva filma sa čijim smo snimanjem krenuli istovremeno - kaže Milojević. -Bili su to "Buđenje pacova" Živojina Pavlovića ("Srebrni medved" u Berlinu) i "Nemirni" Kokana Rakonjca (Zlatna arena u Puli za Milenu Dravić). Znali smo za koga se film proizvodi: za tržište od 25 miliona stanovnika i 500 bioskopa. Uslov da se dobije sledeći film bio je da imate ekonomski i umetnički uspeh sa prethodnim. Najviše novca od eksploatacije dolazio je iz inostranstva.

Budućnost jugoslovenske kinematografije (danas se filmovi prave za deset miliona stanovnika i 60 bioskopa), Milojević vidi u izvozu:

- Trudili smo se, pre svega, da proizvedemo dobar film i obezbedimo besplatnu promociju zemlje na prestižnim festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu, San Sebastijanu, Tokiju i Torontu. Kasnije je bilo lako takve filmove prodati. Pamtim red kupaca u Montrealu za "Sabirni centar". Danas imamo fenomenalan autorski i glumački potencijal, ali mladi autori u svet često idu sa nedovršenim filmovima. Savete ne žele da čuju, za razliku, recimo, od najvećih "pokvarenjaka" ju filma - Karanovića, Grlića, Paskaljevića i Markovića. Svako od njih gledao je svoj film sa ostalom trojicom po tri-četiri puta, uvažavajući analize i primedbe kolega, verujući da je režija pre svega ritam, kaže Milojević.

V. Milivojević



"Target" Mirka Markovića posvećen zaboravljenoj generaciji

Ružičaste poruke prekinute bombama

Sedma knjiga Mirka S. Markovića "Target", na dopadljiv i koliko je moguće, duhovit način opisuje vreme od 15. marta do 15. aprila 1999. godine.

Tri drugarice na tri kraja sveta ( Los Anđeles, Beograd, Trothajm) kojima su uspešni muževi omogućili Internet vezu, počinju kompjutersku komunikaciju. NJihove male ružičaste e-mail hronike prekidaju se s prvim bombama. Rat se i bez strašnih slika ratnog razaranja, oseća, a mlade žene se protiv ludila bore lepotom i duhom.

- Roman sam pisao novim jezikom- direktnim, ponekad lascivnim i psovačkim, a jedino oružje bilo mi je, kao i svim Srbima, sarkazam. Knjigu sam posvetio jednoj zaboravljenoj generaciji, koja je otišla u inostranstvo i čeka da "neko" ode, da bi se ona vratila - kaže Mirko Marković, autor prvog srpskog "e-mail pistolarnog" romana.

D.T.



Posle rastanka sa Mecom nestaško jugoslovenskog fudbala na meti Hrvata, Grka i Japanaca

Tuđman juri Lukića

Menadžeri Kroacije širom otvorili kapije "Maksimira", a na Dalekom istoku već broje dolare

Vladan Lukić je jugoslovenski fudbalski heroj. Da, baš tako... S početkom agresije NATO rekao je zbogom Francuzima, zaboravio na važeći ugovor i profesionalne obaveze prema Mecu, vratio se u rodni Sopot, sve vreme rata bio s vojskom... Epilog: u Mecu nisu smeli da nastave saradnju sa napadačem koji je ovu malu ekipu doveo do praga šampionske titule.

Francuzi neće Srbina, ali Hrvati hoće! I to koji Hrvati, oni iz Tuđmanove Kroacije!

Dva dana sam "jurio" za Lukićem kako bih proverio tu, tajnu informaciju, pričao sa ocem Srejom i već kada sam pomislio da nema ništa od razgovora, u 23,15 Vladan se javio.
- Tek sada sam našao poruku, ceo dan sam na rekreaciji, počeo sam i ozbiljno da treniram.

Da nije kasno?
Ma, kakvi kasno, šta je sa Kroacijom?
- Uh, očigledno u ovoj našoj lepoj zemlji, ništa ne može da se sakrije... Samo, hoću da budem jasan: ja sa ljudima iz Kroacije nisam razgovarao! Niti sam dobio bilo kakvu poruku. Ono što je istina, preko menadžera sam upoznat da šampion Hrvatske želi da me angažuje. Verovatno zato što sam Srbin, čovek je prvo pitao da li bih se ja preselio u Zagreb, da bi mogao da pokuša realizaciju tog transfera. Naravno, nisam ništa odgovorio, moj princip je da se ne hvatam u kolo ako ne postoji realna potpora za bilo kakvu vrstu dogovora. Šta mislite, da li je ima?

Pita Vladan, smeje se i ne krije da dnevno dobija po četiri-pet predloga koje, ponavlja, ne shvata previše ozbiljno.
- Ozbiljno je kada počnu konkretni razgovori, a gotovo tek kada se potpiše.

Nikada nije bio previše oprezan, srce ga je uvek vodilo, ali sada je vreme da polako fudbalsku knjigu privodi kraju. Zato, možda, nije rano za Japan?
- Kako rano, na pragu sam 30. i preostaje mi jedan ili dva ugovora, zavisno od dužine. Moram dobro da razmislim, ali Japan bi svakako mogao da bude dobra opcija.

I Grci su "zagrizli", kažem Vladanu da imam informacije da Panatinaikos hoće da ga angažuje, da je i PAOK u igri...
- Sve je za mene u opticaju, samo želim konkretne dokaze o svim tim pričama. Zato radim dobro, iako sam umoran, prešao sam 4.000 kilometara do Francuske i nazad, oslabio nekoliko kilograma. Hoću da budem potpuno fit i da u finišu karijere kojom se, i pored mnogo pehova, ponosim, odigram na visokom nivou. Sigurno mogu još dve-tri sezone da budem pravi Vladan Lukić.

J.Sekulić



Milan Reljić, budućnost naše reprezentativne košarke, odgovara na sudske optužbe Grka

Lažu zbog Jugoslavije!

Federacija Grčke pokrenula je sudski proces protiv Stojakovića, Jovanovića i mene s lažnim obrazloženjem da smo davali neistinite podatke zbog dobijanja državljanstva. To je osveta jer smo izabrali da igramo za Jugoslaviju

Milan Reljić, član generacije juniora Crvene zvezde kojoj je pripadalo pravo da na Mali Kalemegdan donese titulu prvaka Evrope suočilo se svim košarkaškim zamkama.

Sa 17 godina napustio je rodni grad i otisnuo se u PAOK. U Solunu je tri godine sa Peđom Stojakovićem i našim Slovencem Rašom Nesterovićem otkrivao tajne košarke pod skutima Dude Ivkovića. Solun je prošlost, a sadašnjost i budućnost vezana je za Vareze, aktuelnog italijanskog šampiona.

- Prošlu sezonu ću brzo zaboraviti. Vareze me je ustupio Banka Raguzi sa Sicilije, članu italijanske serije "A2". Na početku sezone morao sam da idem na operaciju levog kolena koja me je udaljila sa parketa nekoliko meseci. Kasnije, kada sam se vratio u tim trener Lambruski nije mi davao veću minutažu jer želeo je da stvori tim od italijanskih igrača. Na svu sreću, sezona je okončana i vratio sam se u Vareze. Novi trener prvaka Ćedro Gali, naslednik Karla Rekalkatija koji je preuzeo Timsistem, rekao mi je da ozbiljno računa na mene u sledećoj sezoni. Imam još godinu ugovora sa Varezeom i nadam se da će me najzad sreća poslužiti da pokažem koliko vredim. Ne bih ostajao u Varezeu da mi nisu garantovali pristojnu minutažu - priča Mića Reljić.

Mnogo konfuzije unela je informacija da ste osuđeni sa Srđanom Jovanovićem od suda u Solunu zbog navodnog falsifikovanja dokumenta prilikom dobijanja grčkog pasoša. O čemu je reč?
- Košarkaška federacija Grčke pokrenula je proces na solunskom sudu protiv nas sa obrazloženjem da smo davali lažne podatke prilikom dolaska u Grčku!? Navodi iz optužnice su potpuno neistiniti jer mi nismo imali nikakve veze sa dobijanjem grčkog državljanstva već je sve završavao klub, u mom i Stojakovićevom slučaju PAOK. Nema osnova za tvrdnje da smo mi falsifikovali dokumenta. Kroz ovakve sudske postupke prolazili su svi naši igrači koji su dobili grčko državljanstvo (Tarlać, Prelević, Tomić...). Duboko sam ubeđen da je Grčka federacija pokrenula čitavu harangu zbog naših odluka da igramo za jugoslovensku reprezentaciju. U pitanju je osveta. Oni vrlo dobro znaju da nemaju šansu da dobiju spor na višoj instanci. Uložići žalbu na presudu prema kojoj sam osuđen na tri godine uslovno. Nema govora da će mi oduzeti grčki pasoš... Grci su divan narod koji nas mnogo voli u šta smo mogli da se uverimo proteklih meseci - zaključio je Reljić.

B. Jakić






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange