GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Subota 03. jul 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
03/07/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Vladika Artemije

Najteža oluja je prošla

BEOGRAD - Episkop raško-prizrenski Artemije ocenio je, povodom sadašnjih prilika na Kosovu i Metohiji, da je "ona najteža oluja prošla", saopštio je Informativni centar Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje pres.

Agencija navodi da je u razgovoru sa episkopom Artemijem saznala da snage KFOR ozbiljnije preduzimaju mere na stvaranju bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Navodi se i da su Episkopi raško-prizrenski Artemije i zahumsko-hercegovacki Atanasije posetili u četvrtak sela -Babin most, Gojbulju i Vučitrn.

Takođe je saopšteno da je sveštenik Aleksandar Naspalić "sa vojnicima KFOR helikopterom doturio 8 tona brašna selu Velika Hoča, koje broji do 1260 Srba, koje sada Albanci drže u okruženju".



Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, o trećem putu kojim ide ova partija

Između vlasti i opozicije

Vladajuće stranke i Zapad vodile promašenu politiku. Savez za promene i Đukanović igraju na američku kartu. Razgovori kod Bulatovića "tresla se gora, rodio se miš"

- Ono što se dešavalo tokom agresije NATO na SRJ omogućilo je da se jasnije definišu stvari na političkoj sceni Srbije. Ima nekoliko stranaka u Srbiji koje imaju političku relevantnost i koje su se pokazale da mogu samostalno da osvoje glasove. To su SPS, SRS, SPO, DS i DSS. Sve druge mogle su da uđu u parlament u koaliciji, bilo da je reč o vladajućoj ili opozicionoj, i u okviru toga treba danas posmatrati političke odnose u Srbiji. Socijalistima, na različite načine, komplementarno asistiraju SRS i SPO. Tu će se stvari razvijati u znaku "plus minus" SRS ili SPO u Republičkoj i Saveznoj vladi. Suštinski, ništa se neće promeniti. Izvan toga, postoje Savez za promene i DSS. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je DSS, ne računajući SPS, SRS i SPO, najjača opoziciona stranka, gledajući pojedinačno članice SZP, ali i SZP u zbiru.

Ovako političku scenu u Srbiji, posle tromesečnog bombardovanja Jugoslavije i zbivanja na Kosmetu, vidi Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije.

 

Pomirenje Milošević -Đukanović moguće

- Ponovnu saradnju Milošević-Đukanović ne bih isključio. Tim aranžmanom sve bi se moglo promeniti u trenutku kad se pokaže da je Milošević zaista ugrožen, da mu je potrebno smanjenje pritiska i zakopavanje ratnih sekira s Crnom Gorom i stvaranje jedne bolje slike pred Zapadom. Ideološko, političko i partijsko poreklo Đukanovića i Miloševića je isto i od te činjenice treba poći. Ako do toga dođe, kao što reče Matija Bećković, zajedničkoj državi potrebno je njeno pretemeljenje - kaže Koštunica.

Kako objašnjavate takvu poziciju DSS?
- DSS je uvek vodila politiku koja se svodi na sledeće: ne može se, ne samo kad je reč o Kosovu, opravdati politika vladajućih socijalista. Vrlo je lako dokazati da su mnoge stvari mogle biti izbegnute da je, ma koliko kosovsko pitanje bilo teško, Kosovo moglo da bude sačuvano u sastavu Srbije, da se Rambuje mogao izbeći, a potom i bombardovanje. Kosovo se moglo sačuvati posle raspada SFRJ kad je rečeno da se Jugoslavija raspala na šest delova. Ta prilika nije iskorišćena. Vlast nije imala odgovor na neučestvovanje Albanaca u političkom životu. Nije se smelo dozvoliti da populacija od 1,6 miliona ljudi ostane izvan političkog sistema, institucija, vlasti i da, pri tom, stvara svoje institucije. Morali su biti uterani u političke institucije Srbije. S druge strane, nikako se ne može opravdati agresija NATO i komadanje Srbije i Jugoslavije koja nemaju uporište ni u jednom od važećih pravnih dokumenata. S jedne strane imamo promašenu politiku vlasti, a s druge promašenu politiku Zapada, pre svega Vašingtona. Vlast i vladajuće stranke, naravno, neće govoriti o svojoj promašenoj politici, a stranke u SZP neće pomenuti odgovornost NATO i promašenu politiku Zapada. SZP igra na tzv. američku kartu. Izabrali su put kojim su pošli Biljana Plavšić, Milorad Dodik i Milo Đukanović - jačanje uz spoljašnju podršku. Iako je teško boriti se za pravo u međunarodnoj zajednici, ne možemo amnestirati od odgovornosti one koji su počinili toliko zločina u zemlji. Zbog toga, kritikujući jedne i druge, DSS ide trećim putem.

Kako vidite Kosovo u budućnosti?
- Bez srpske vlasti, VJ, srpske policije. Kosovo je srpsko utoliko što je srpsko na geografskoj karti. To je malo, ali, ako se za to borite, može biti mnogo. Nije ništa neobično da narod u istoriji gubi delove teritorije i kasnije povrati, pod uslovom da postoje volja i energija. Na taj način se treba odnositi prema Kosovu. Ono je samo na geografskoj karti u sastavu SRJ. Uvek treba podsećati na Rezoluciju SB gde piše da se mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, i nadati se da će biti volje među Srbima, ma gde živeli, da će Srbi ostati na Kosovu. Bez ikakve patetike, spadam u one koji smatraju da Srbi bez Kosova nisu isto što i Srbi s Kosovom.

 

Na redu Sandžak i Vojvodina

- Nesumnjivo je da će se međunarodna zajednica sada okrenuti Sandžaku i Vojvodini, ali je naš položaj tu znatno povoljniji nego kad je reč o Kosovu. Pod uslovom da ima više pameti nego do sada i da se deluje blagovremeno. Etnički sastav tih područja je drugačiji, a ti odnosi nikada nisu bili istorijski teški i napeti kao s Albancima - smatra Koštunica.

Kako komentarišete razgovore premijera Bulatovića s predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini SRJ?
Ti razgovori mogli bi se svesti na onu narodnu "tresla se gora, rodio se miš". Nema nikakvih promena. To su razgovori u krugu stranaka koje se suštinski ne razlikuju i koje, na različite načine, prave određene privide i pripadaju vladajućoj grupaciji. Nedostajala je jedna stranka da bi se došlo do preko potrebnog sporazuma, da bi profunkcionisala savezna država, a to je DPS. Bez njenog uključenja u Saveznu vladu, svi razgovori, poput ovog, ništa ne znače. Može se Đukanović nekome sviđati ili ne, DSS ne spada u njegove ideolopoklonike, ali je njegova grupacija osvojila većinu u Crnoj Gori i moraju biti uključeni u rad Savezne vlade. Bulatović je to pitanje ostavio otvorenim i to je najveći problem. Nijedan međupartijski sporazum neće biti stabilan dok se pod lupu ne stavi Savezni ustav. Treba se setiti da je svojevremeno, na konferenciji u Hagu, data mogućnost da se Crna Gora otcepi i da su, tek uz pritisak Miloševića, Crnogorci promenili odluku. Čovek koji se tada zalagao za samostalnu Crnu Goru bio je Momir Bulatović. Ostali su u zajedničkoj državi, ali uz značajne ustupke koje su dobili kroz Ustav. Milošević je tada mislio da će lako s tim izaći na kraj, da papir trpi sve.

Prema mnogim analizama, ovo je poslednja faza vladavine Slobodana Miloševića. Slažete li se s tim?
- Ništa neće biti isto kao pre. Ne bih ni najmanje hteo da potcenim tragediju krajiških Srba, ono što je zadesilo RS, ali ovo što se desilo s Kosovom učiniće da Miloševićeva politika koja je proklijala na Kosovu, posle svega, dođe pod najžešću osudu i kritiku. Ako govorimo samo o državnoj i nacionalnoj politici, onda je to kruna njegovog neuspeha. Optužnica protiv Miloševića u Hagu dovešće do nove ucene i podizanja novog spoljnjeg zida sankcija.

NATAŠA MIJUŠKOVIĆ
FOTO: BRANKO PANTELIĆ



Na Kosovu i Metohiji sigurnost građana podignuta na viši nivo

Manje kidnapovanja i obijanja stanova

Posle ubistva dvojice Srba situacija u Lipljanu pod kontrolom. U Prištini se uspostavlja civilna vlast. Stanje na Brezovici i Orahovcu dosta teško

PRIŠTINA - Albanci nastavljaju da vrše nasilja nad preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji, ali se tenzija smiruje. Opšte je mišljenje da je onaj prvi, najgori talas prošao.

Pljačkaške bande koje su došle iz Albanije vratile su se kućama. Pripadnici mirovnih snaga iz nemačkog kontigenta sprečavaju ulazak pljačkaša preko graničnog prelaza Vrdnica. Stabilizovanju stanja i sprečavanju prolaza ovim bandama ka drugim delovima Kosova i Metohije, puno je doprinelo i uvođenje policijskog časa u Prizrenu.

Što se Prištine tiče, nastavljaju se sitne provokacije, pretnje, ali i pljačkanje stanova i kidnapovanje Srba. Ono što je obeležilo petak u Prištini, jeste svakako da su vrata Skupštine grada ostala zatvorena. Sporazum o podeljenoj zastupljenosti radnika 60 Srba i 60 Albanaca, Albanci nisu prihvatili. Od civilne misije UN zatražili su da odnos zaposlenih bude devet Albanaca prema jednom Srbinu. Drugim rečima, na radna mesta trebalo bi da se vrati svih 540 radnika koji su samovoljno napustili posao.

U južnoj srpskoj pokrajini trenutno je raspoređeno 300 pripadnika međunarodne policije, koji su samo u petak zaplenili više desetina dugih cevi. U Centru za mir i toleranciju saznali smo da su iz 57 stanova pripadnici međunarodne policije izbacili Albance koji su se nasilno uselili prethodno proteravši prave vlasnike.

U Centru za mir i toleranciju saznali smo da su prijavljena kidnapovanja Miodraga Đukića, Dragoljuba Slavkovića i Mladena Vasića iz sela Radovce, SO Lipljan, koji su nestali 21. juna ove godine.

U Prištini je oteta Petrija Piljević, a prilikom pokušaja njene odbrane i komšija Zoran Đoši. Kako je Centru za mir i toleranciju javio Petrijin sin Dragan, otmičari su njihove komšinice Adeljina i Mona Ismailji i LJuljeta Đonbaljaj. Na putu Podujevo - Priština kidnapovan je LJubiša Milačić, a u selu Slovinju, SO Lipljan, Zoran Stanišić. On je kidnapovan 22. juna ispred svoje kuće, a Zoranovi roditelji mole sve oni koji mogu da im daju bilo kakvu informaciju o sinu, da jave na telefon 038 86-737.

Novinarima koji su u petak prisustvovali redovnom brifingu u sedištu KFOR-a u Prištini rečeno je da se sigurnost građana na Kosovu i Metohiji podiže na veći nivo.

Posle ubistva dvojice Srba u opštini Lipljan, situacija je pod kontrolom. Visoki oficiri misije UN istakli su da se u Prištini uspostavlja civilna vlast, ali su za stanje u Orahovcu i na Brezovici potvrdili da je dosta teško. Kasnije, u Centru za mir i toleranciju dobili smo podatak da se pogoršava i stanje na području Štrpca, u kome se nalazi oko 10.000 Srba. U Štrpcu i na Brezovici rezerve hrane i lekova su potrošene, a najavljena pomoć nije stigla.

Propali su i pokušaji grupe Srba sa Brezovice da iz Štrpca izvuku preostalih 15 Srba, jer pripadnici KFOR-a nisu prihvatili da se evakuacija izvrši uz njihovo obezbeđenje. S obzirom da su radio veze sa ovim gradom u prekidu o sudbini preostalih Srba u Uroševcu nismo mogli da dobijemo nikakve podatke.

Nema informacija o tome kada će porodica Dejana Prokića iz Kragujevca, koja već osmi dan bezuspešno pokušava da sa Instituta za sudsku medicinu preuzmu njegov leš, uspeti da sahrani sina. Lekari Instituta, Albanci, koji su ovde preuzeli "vlast", tvrde da još nisu izvršili obdukciju. Podsećamo da su Protićevo izmasakrirano telo pronašli u blizini Obilića pre desetak dana pripadnici KFOR-a. Oni su telo i prebacili na Institut.

U petak su u Prištinu stigli i predstavnici Kragujevca. Jedan od njih, Milorad Bojović, izjavio je za "Glas" da su doputovali na Kosmet sa zahtevom za dobijanje odgovora na pitanje šta je sa sudbinom dvojice Srba koji su poslednjeg dana juna ubijeni u naselju Devet Jugovića. Kragujevčani su zahtevali da identifikuju leševe. Bojović je kazao da su očevici posvedočili KFOR-u da su vozači iz Kragujevca izbačeni pored puta u ovom mestu, a da je sat vremena kasnije KFOR njihova tela odvezao u pravcu Prištine. Oni su vozili kamion kragujevačke registracije vlasništvo Auto-moto društva "Semafor".

Milka Milovanović



Informativne kuće na našem jeziku još ne rade

Uskoro dogovor o medijima na srpskom

PRIŠTINA - Medijska blokada koja je, kada je reč o informisanju na srpskom jeziku, nastupila pre nedelju dana, nastavlja se. Zgradu Doma štampe u kojoj se nalaze redakcije dnevnog lista na srpskom jeziku "Jedinstvo", televizijske stanice na srpskom "S" i na albanskom "As", Radio Korone, izdavačka kuća "Grigorije Božović", Zavod za izdavanje udžbenika Srbije i štamparija, sada obezbeđuju pripadnici KFOR-a. Iz studija Radio televizije Priština već nedelju dana se ne emituje program.

Nastavak izlaženja "Jedinstva", kako smo saznali od direktora NIJP "Panorama" Milorada Vujovića, u čijem je sastavu redakcija lista, očekuje se narednih dana, posle postizanja dogovora sa Misijom UN.

Postizanje dogovora čekaju i članovi redakcije privatnih televizijskih stanica "S" i "As", koji se takođe nadaju da će tokom naredne sedmice nastaviti emitovanje svojih programa.

U Prištini, inače, izlazi, kao i pre bombardovanja, veći broj dnevnih listova na albanskom jeziku koji se štampaju u ovom gradu. Osim toga, na frekvencijama Drugog programa RTS-a sada se prati program TV Tirana.

M. M.



Pošto je Švajcarska zamrzla sredstva visokih jugoslovenskih funkcionera

Ni traga od imovine

CIRIH - Švajcarska policija saopštila je u petak da ni nedelju dana posle odluke o zamrzavanju eventualne imovine predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četiri visoka zvaničnika SRJ i Srbije u Švajcarskoj, finansijski organi te zemlje nisu došli do podataka o postojanju takve imovine.

Portparol Federalne policijske agencije u Bernu, Folko Gali, izjavio je da je teško predvideti da li će u Švajcarskoj ikada biti pronađena neka sredstva koja bi se mogla pripadati Slobodanu Miloševiću i da državnim organima jedino preostaje da čekaju na informaciju osoba koje upravljaju takvom imovinom.

Švajcarske vlasti odlučile su nedavno da zamrznu imovinu Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića, Milana Milutinovića i Vlajka Stojiljkovića, pošto je protiv njih Haški tribunal podigao optužnicu zbog ratnih zločina.



Serđo de Melo sa liderima kosmetskih Srba i Albanaca

Savet za suzbijanje nasilja

Momčilo Trajković izrazio žaljenje zbog sudbine Albanaca, a Hašim Tači zbog nesreće Srba

PRIŠTINA - Privremeni šef prelazne administracije UN za Kosovo Serđo de Melo izjavio je u petak da želi da kosovski Srbi i Albanci obrazuju zajednički savet koji bi donosio političke odluke i nastojao da ublaži "visok nivo" nasilja u južnoj srpskoj pokrajini. De Melo je istakao da je to bila tema njegovih razgovora sa predstavnicima kosmetskih Albanca i Srba u sedištu UN u Prištini.

Albansku stranu predstavljali su premijer samoproklamovane "Privremene vlade Kosova" Hašim Tači, predsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta Redžep Ćosja, predstavnik Vetona Suroija Bljerim Šalja i predstavnik Demokratskog saveza Kosova Kol Beriša. Srbe su predstavljali vladika raško-prizrenski Artemije, otac Sava iz manastira Dečani i lideri Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković i Dušan Ristić.

Prema De Melovim rečima, obe strane su se složile da treba kazniti krivce za sve ono što se dogodilo u pokrajini tokom protekla tri meseca, dali podršku misiji UN i Kforu, i izneli identične demokratske principe na kojima u budućnosti treba da počiva Kosovo. Srpska delegacija je, kako je rekao De Melo, priznala da su Srbi Albancima u proteklom periodu načinili "ogromnu moralnu štetu", a Trajković je izrazio duboko "kajanje i žaljenje" zbog svega što se desilo Albancima.

Hašim Tači je rekao da je bio jako pogođen kada je video da u Klini više nema Srba, da je Peć razorena, da je Kosovska Mitrovica podeljena, i istakao da je to u suprotnosti sa "ciljevima borbe za slobodu", koju, prema njegovim rečima, vode kosovski Albanci.



Ivan Kovačević, portparol SPO, o sastanku predstavnika SPO sa saveznim premijerom

Bulatović izdao lažno saopštenje

UŽICE - Ivan Kovačević, portparol SPO, izjavio je u petak da je RTS pre dva dana emitovala saopštenje sa sastanka saveznog premijera Momira Bulatovića i predstavnika političkih partija koji ne odgovara istini. On je naglasio da je Milan Komnenić to saopštenje demantovao "na dostupnim medijima u Beogradu".

- Radi se o tome da je sa sastanka premijer Bulatović izdao saopštenje u kome se kaže da je postignut dogovor što apsolutno nije tačno. SPO nije nikakav dogovor postigao, SPO, odnosno Komnenić, je samo izneo stavove SPO šta nam je činiti. Ni o kakvom postignutom dogovoru nema reči. Potpuno nam je jasno da je ceo sastanak zamišljen samo da bi se Šešelj uglavio i u Saveznu vladu - izjavio je Ivan Kovačević, portparol SPO za Radio Užice.

Z.Šaponjić



Na kosmetskom tržištu novca marka potisnula dinar

Litar ulja deset maraka

PRIŠTINA - Na Kosovu i Metohiji očekuje se početak rada Evropske banke, preko koje će ovom delu Srbije biti dostavljena pomoć. Zbog toga se ovde mnogi trude da stvore što povoljniji položaj na tržištu novca, a dileri za nemačku marku plaćaju i do 20 dinara. Novi kurs marke je, inače, 17 dinara. Marka je takoreći proterala dinar sa tržišta novca, a čekovi, ni jugoslovenskih banaka, niti Poštanske štedionice, više nisu sredstvo plaćanja.

U nemačkoj valuti, istaknute su i cene u minimarketima i na pijaci. Kilogram paprike, na primer, košta od 1,5 do 2 marke, banane 4, litar ulja 10, šećera 6 maraka, kilogram brašna 40 feninga, a vekna hleba od 600 grama 60 feninga.

Od iznosa ovih cena, 2 odsto izdvaja se za porez koji je uvela tzv. OVK. U kasu ove terorističke organizacije slivaju se i sredstva po osnovu prodaje goriva, životnih namirnica i drugog. Porez na imovinu koji su Albanci morali da plaćaju za poslednjih deset godina svojim "vlastodršcima", sada se plaća po stopi od 5 odsto na poljoprivredno zemljište. Od ličnih dohodaka Albanci za porez izdvajaju 3 odsto, a za zakup prostora 10 odsto.

M. M.



Preskupa misija KFOR-a na Kosmetu, očekuje se i dolazak misije OEBS

Za čuvare mira dva miliona dolara dnevno

Za zakup više od 300.000 kvadratnih metara službenog prostora mesečno se izdvaja oko 9 miliona maraka

PRIŠTINA - Članovi misije KFOR-a i UN-a koja se nalazi na Kosmetu, zakupili su samo u Prištini više od 300.000 kvadratnih metara u Domu mladih i SPC "Boro i Ramiz", nekadašnjoj LJubljanskoj banci, Grmiji... Cena zakupa poslovnog prostora kreće se od 15 do 20 maraka po kvadratnom metru. Kada se sve izračuna, iznosi da se samo za zakup poslovnog prostora mesečno izdvoji oko 9 miliona maraka.

Ugovaranje poslovnog prostora se nastavlja, jer na Kosmet pristižu novi mirovnjaci. Očekuje se i dolazak članova Misije OEBS-a i stotinjak humanitarnih organizacija.

Na ime plata, smeštaja, ishrane i usluga pripadnika mirovnih snaga i civilne misije, UN i zemlje koje su poslale svoje vojnike, dnevno za svakog izdvajaju prosečno po 300 dolara. Primera radi, plata vojnika zapadnih zemalja, iznosi 100 dolara dnevno. Polovinu od te sume moraju izdvojiti za smeštaj.

U južnoj srpskoj pokrajini trenutno se nalazi oko 28.000 pripadnika KFOR-a i nešto više od 300 civilnih mirovnjaka. NJima na usluzi stoji oko 2.500 prevodilaca koji na ime dnevnica dobijaju 15, odnosno 25 dolara ako idu u rizična područja.

Sve u svemu, svakoga dana za mirovnu misiju KFOR-a svet trenutno izdvaja oko 2 miliona dolara. Kada stigne čitav kontigent, od 50.000 vojnika, međunarodna policija i oko 10.000 pripadnika OEBS-a pomenuta suma biće povećana za novih 1,5 miliona dolara. U ovo nisu uračunati troškove goriva, niti svega potrebnog za održavanje tehnike.

M. M.



Kosovu Polju preti humanitarna katastrofa

Nestaje hleb

KOSOVO POLJE - Od pre tri dana u Kosovu Polju ne radi pekara. Predsednik SO Kosovo Polje Dobrica Lazić rekao nam je da ovoj opštini u kojoj su osim ovdašnjih Srba, smešteni i prognanici iz većeg broja gradova na Kosmetu, preti humanitarna katastrofa. Osim nestašice hleba, nema ni drugih namirnica. Opljačkana je i hrana sa farme od 10.000 tovnih svinja u Dobrevu.

- I pored našeg zahteva KFOR-u da obezbedi čuvanje ove farme, do danas nam nisu izašli u susret. U petak, nakon velike pljačke, na farmu nisu mogli da odu ni radnici. NJihov odlazak na posao više nije bezbedan - rekao nam je predsednik SO Kosovo Polje Dobrica Lazić.

M. M.



Ministarstvo zdravlja saopštilo

Po plate u Zvečan

BEOGRAD - Od nedelje u osam do ponedeljka u 18 sati, svi zdravstveni radnici sa Kosova i Metohije koji su iz straha za ličnu bezbednost napustili pokrajinu, moraju da se jave Domu zdravlja "Zvečan". Tamo će im biti isplaćene zaostale zarade i dobiće informacije o svom daljem radnom angažovanju.

Oni koji se ne odazovu pozivu, mogu smatrati da su ostali bez posla, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.



Ivan Novković, radnik TV Leskovac, zaključavši se u režiju obratio se sugrađanima i zatražio ostavku načelnika Okruga

Rekao sam ono što svi znaju

LESKOVAC - Još se uzbuđenje TV gledalaca košarkaške utakmice Jugoslavija - Nemačka posle završenog poluvremena nije stišalo, a umesto uobičajenih EPP poruka mogli su da odgledaju "nastavak" koji je izazvao burne reakcije kod svih koji su se zatekli ispred malih ekrana.

"Sa televizije" im se obratio nepoznati mladić, rekavši da se zove Ivan Novković, da je radnik TV Leskovac i da ima tremu zbog koje se izvinjava gledaocima. Zatim je zatražio ostavku načelnika Jablaničkog okruga i predsednika OO SPS Živojina Stevanovića, a Leskovčane pozvao da se okupe u ponedeljak 5. jula u centru grada, ispred Robne kuće "Beograd".

Nastavak košarkaške utakmice koji je usledio leskovački gledaoci pratili su sa manje pažnje našavši se u čudu i ne znajući da li se, kako jedan sugrađanin reče, radi o nekakvoj skrivenoj kameri.

 

Šta su čuli Leskovčani

"Glas" prenosi deo obraćanja Ivana Novkovića Leskovčanima:
- Lepo je od Živojina Stevanovića što je načelnik Okruga, ali je pogubno što je naneo katastrofalne posledice nama građanima, a i seljacima. Zahvaljujući njemu postali smo nerazvijeni, ali sam siguran da će se od danas građani smejati samo njemu, najvećem gubitniku juga Srbije.

Pokažite da ste dobri u dubini duše, dajte ostavku. Da li poštujete integritet ličnosti? Kako se osećate kada smenjujete bolje od sebe i kada ljude koji drugačije misle ostavljate bez posla? Volite li ljude? Da li ste kreirali pozitivne promene kada ste poslali 40.000 ljudi u rat? Da li ste osetili potrebu da budete tamo sa njima sve vreme, kao što je to uradio naš patrijarh Pavle? Verujete li u Boga? Imate li odgovor na ova pitanja? Ako ne znate odgovor, pitajte ljude.

Nije u pitanju ni jedna stranka jer sam glas naroda i odgovaram samo njemu - rekao je Ivan Novković u sedmominutnom obraćanju sugrađanima.

Posle saopštenja UO Televizije Leskovac koje je ubrzo usledilo, bilo je ipak jasno da nije reč o šali. U saopštenju je postupak Ivana Novkovića nazvan "vandalskim pokušajem da se sruši ono što NATO nije uspeo". Usledilo je i izvinjenje v.d. glavnog i odgovornog urednika Aleksandra Davinića gledaocima "zbog grube zloupotrebe od strane radnika TV koji je ugrozio ugled kuće i kolega".

U saopštenja IO SPS Novkovićev postupak se osuđuje kao "zlonameran, uperen na čoveka koji ima veliki ugled u ovoj sredini". Rečeno je i to da je Ivan Novković " piratski upad u program ostvario preteći oružjem kolegama koje su sa njim bile u smeni".

- Imao sam ključeve od režije, pošto radim od početka na TV Leskovac, sastavio sam i snimio tekst i čekao priliku da kažem ono što mislim i što svi znaju. Čekao sam poluvreme, zaključao sam se i pustio kasetu. Posle govora koji je trajao sedam minuta, pustio sam spot Bore Čorbe "Pogledaj dom svoj anđele", izašao iz režije i sa TV - rekao je za "Glas" Ivan Novković.

- Tokom obraćanja Leskovčanima, kolege su me molile da prekinem, da direktor zove, da je to veoma opasno što radim. Nisam želeo da ih poslušam jer sam znao da činim dobru stvar - kaže Novković.

- Poslužio sam se više srcem nego mozgom. Razgovarao sam sa svojim prijateljima rezervistima koji su se vratili sa fronta. Svi znaju istinu koju sam rekao, ali svi imaju strah, a ja sam odlučio da pobedim taj strah i da prvi izađem u ponedeljak u 18 sati na plato ispred Robne kuće. Nije tačno da sam pretio pištoljem i bombama. Svi znaju da nisam pobegao - kaže Ivan.

Novković se posle "svoje emisije" brzo udaljio iz prostorija TV i od tada se samo nagađalo šta se sa njim zbilo. Pričalo se da je uhapšen, da je navodno već preko granice, ali nam je potvrdio da se samo "sklonio na sigurno".

M. J.
D.S.



Ispovest Velimira Ilića, gradonačelnika Čačka, koji se dva ratna meseca krio po čačanskim planinama

Pakao zaista postoji

Opkolili su mi kuću, video sam duge cevi, pobegao sam kroz prozor u trenerci i bez lične karte

- Posle bombardovanja preduzeća "Mehanizacija", kada je 10. maja u Čačku poginulo četiri i povređeno 12 civila, dao sam izjavu nekim lokalnim medijima koju je prenela i"Slobodna Evropa". Već 19. maja u večernjim satima kuću su mi blokirale i opkolile jake vojne policijske snage. Ugledao sam "duge cevi" sa svih strana, što je značilo da treba da se sklonim, tim pre što su mi radio - amateri javili da vojna policija ima nalog da me odmah privede u Beograd. Uspeo sam, samo u trenerci i patikama, da pobegnem i preko Jelice stignem do Brezovica. Počeo sam da se skrivam po šumama i improvizovanim skrovištima na planini Torlak, spavao sam po senima i danima se krio kao progonjena zver.

 

Građani negirali optužnicu

Na Gradskom trgu, za vreme mitinga Saveza za promene, Čačani su sa oduševljenjem i ovacijama pozdravili povratak svog gradonačelnika. Zbog toga je Velimir Ilić izjavio da mu je 29. jun najdraži dan u životu i objasnio:

- Posle ovakvog dočeka ne postoji optužnica koja me može tereti za bilo šta. Jednostavno, građani su je negirali, ne samo oni koji su me dočekali na Trgu u utorak, već i više od 20.000 Čačana koji su danima potpisivali peticiju i zahtev vojnim vlastima da obustave krivični postupak protiv njihovog predsednika.

Ovako je svoju priču o skoro dvomesečnom izgnanstvu, samo dva dana posle spektakularnog pojavljivanja na čačanskom mitingu Saveza za promene "Dan posle", započeo gradonačelnik Čačka Velimir Ilić, protiv koga su vojne vlasti sredinom maja, u jeku NATO agresije, podigle optužnicu "stavljajući mu na dušu" izdaju i podrivanje bezbednosti zemlje. Iako ga ni tada, ni kasnije, niko od zvaničnika iz komande Užičkog korpusa nije pozvao na saslušanje, niti bilo kakav razgovor, Ilić je, kaže, bio primoran da pobegne jer je uvideo da je "vrag odneo šalu" kada su mu specijalci opkolili porodičnu kuću u Atenici.

- Igrom slučaja sam se obreo u Brezovicama jer sam bežao od mesta podno Ovčara, koji je često bombardovan, a i zbog skoro svakodnevnog raketiranja Lađevaca, izbegavao sam sela prema kraljevačkoj opštini. Razmišljao sam da se na Rudniku zadržim dva-tri dana dok "ne uzmem vazduha", ali jedan meštanin je zabunom, pošto sam bio u trenerci sa žutim "trakama" i "zvezdicama", obavestio najbližu vojnu jedinicu da je video pilota. Usledila je potera za mnom i bežeći od vojnika povredio sam nogu. Srećom, jedan domaćin me je primio u kuću, i izvesno vreme me lečio i hranio, sve dok po selu nije počelo da se priča da on krije predsednika. Morao sam da napustim taj kraj i pošto sam novo utočište našao kod jednog vernika, zamolio sam ga da obavesti lokalnog sveštenika. Posle toga posećivali su me monasi koji su pešice dolazili preko Jelice, donosili mi hranu, pomagali mi. Jednog dana pronašao me je i vladika koji mi je poklonio ikonu i savetovao da se od nje ne odvajam i stalno je nosim, a nikako oružje, koje ustvari nisam ni imao jer sam pobegao i bez lične karte - priča Ilić.

Osim meštana, predsedniku se, dok se danima skrivao po šumama Torlaka, pomagali i rezervisti, stacionirani na ovoj planini, koji su mu obezbeđivali hranu, sokove, pa čak i staru uniformu, da se "kamuflira".

- Za ovih četrdeset i više dana uverio sam se da pakao zaista postoji jer sam dane i noći provodio u šumama, na stogovima sena, u skrovištima u kojima su minuti bili duži od sata. Jutro sam dočekivao budan i pomalo danju spavao, dok meštani nisu masovno krenuli u šume da beru pečurke. Ponovo sam bežao. To su zaista bili najteži dani u mom životu - priča Velimir Ilić, okružen brojnim prijateljima u svojoj kući u Atenici.

 

Hvala socijalistima

U Brezovicama, u selu u kome se 43 dana skrivao, predsednik Ilić na poslednjim lokalnim izborima opozicija nije dobila ni jedan glas. Zvuči paradoksalno, ali gradonačelnika Čačka, dugogodišnjeg opozicionara, čuvali su socijalisti:

- Iako je reč o SPS sredini, u kojoj ni u okolnim selima nema opozicije, meštani su me štitili, hranili i pomagali mi ljudski jer su shvatili da su moja elementarna prava i slobode ugroženi. A tek kada su videli da sam povređen, od srca su mi pomogli, iako većinu od njih, tako reći, nikada nisam u životu video. Dugujem im neizmernu zahvalnost.

Optužnica vojnih vlasti je gradonačelniku Čačka tim neprihvatljivija jer je, tvrdi Ilić, opštinsko rukovodstvo izuzetno dobro sarađivalo sa komandom Užičkog korpusa. Dogovaralo se sa starešinama i u najtežim trenucima, prilikom organizovanja sahrana poginulih vojnika, posete čačanskim vojnim jedinicama na ratištu... Čačanska SO je imala razumevanje za probleme i potrebe VJ, pa je iz ograničenog ratnog budžeta izdvojila značajna sredstva za nabavku neophodne opreme za vojsku i sve što je opštinsko rukovodstvo radilo u teškom ratnom periodu, činilo je, tvrdi Ilić, jedino u interesu naroda i vojske. Zbog toga su i sumnje da je svojim izjavama "obeležio" vojne ciljeve i ugrozio bezbednost zemlje u vreme NATO agresije, potpuno neosnovane, tvrdi Ilić:

- Nikakve zle namere nisam imao kada sam pomenuo pogone preduzeća "Mehanizacija", jer oni su već bili bombardovani, građani poginuli. Posle toga ovi objekti više nisu raketirani, što znači da ih ja nisam "izdao" kao vojne ciljeve, te da nisam mogao ni ugroziti bezbednost grada i čitave zemlje. Pripisan mi je i nekakav razgovor sa rezervistima mobilisanim u Crnoj Gori. Kada su polagali zakletvu u jednom manastiru, ja sam im navodno rekao da je stav opštinskog rukovodstva, da oni ne treba da brane Slobodana Miloševića, već Mila Đukanovića. To nije tačno i neko mora i te optužbe da dokaže jer ja nisam ni video grupu rezervista, niti sam sa njima razgovarao. Ako je vlast obećala da će posle ukidanja ratnog stanja sve biti vraćeno u nekakve normalne okvire, ja očekujem da će vojne vlasti ukinuti poternicu i da me konačno neko od nadležnih zvaničnika pozove i sasluša. Najtragičnije, ako su tačne informacije iz Generalštaba, da je reč o političkom progonu i da je vojnoj policiji jednostavno naređeno da me privede i uhapsi. Ja sam predsednik opštine i lider jedne velike stranke i sigurno imam pravo da konkretno i argumentovano kritikujem i vlast.

M. Nešić



Kako beogradski ulični prevaranti jašu na kosovskoj nesreći

"Mile Prevara" laže i kad ćuti

Domišljatim prevarantima ovdašnjim ništa nije sveto. Pa ni Kosovo. Oni i muku tamošnjih Srba bezočno koriste ne bi li što lakše došli do novca

Milena, sredovečna beogradska domaćica, junskog predvečerja je s ponosom prepričavala kako je tog poslepodneva pomogla "sirotim izbeglicama".

Negde u blizini Beogradske autobuske stanice prišao joj je, pričala je, brka namučenog izraza lica. Molećivo je gledajući počeo je da joj priča svoju tužnu priču. Kao došao je baš tog jutra sa Kosova. Iz Prištine. Morao je da beži. U Beogradu nema baš nikoga, a za put do izbegličkog centra u Kraljevu, gde mu se nalazi sva familija, hitno mu je trebalo 35 dinara. Molio je Milenu da mu, ako ikako može, pomogne.

Gledala ga je Milena, streljale su je njegove "mučeničke" oči... Počeo je sa ruke da skida i zlatnu venčanu burmu, da je da "u zalog".

E onda je nešto prepuklo u njenim grudima, u trenutku je zaboravila na svu besparicu, decu, prazan frižider... I dala mu je. Poslednjih pedeset dinara iz iskrzanog novčanika. Nije joj bilo žao. Svejedno što je posle pod stare dane morala da se švercuje u tramvaju. Svejedno, eto "sevap je..."

I ukućani su razumeli Milenu. Muž joj je samo rekao: - Ako si dala i trebala si da daš. Lako ćemo mi, šta će oni, siroti ljudi...

Ćerka je ljubila mamu, hvalila je kako je "zlatna", govorila da i nema baš veze što sutra neće biti sladoleda...

Porodičnu idilu i nehotice je pokvarila komšinica Zorica. Došla je te večeri na kaficu i počela da priča šta joj se tog dana kad je pošla na posao desilo "odma' tu kod štajge". I ona je pričala o brki, zlatnoj burmi, izbegličkom centru i njoj je tražio 35 dinara, a ona mu je dala poslednjih tridesetak...

Još malo konsultacija tipa: "jel imao crne farmerke, jeste, pa daaaa... sa džepovima sa strane i u crvenkastoj košulji. Sa kratkim rukavima. Jeste... Ti, majku mu njegovu!".

E stvar je tu već bila jasna kao dan. Milena i Zorica, dve komšinice, naletele su, što bi se reklo, na istu minu. "Pale" su na staru "foru" beogradskog asfalta.

Domišljatim prevarantima ovdašnjim ništa nije sveto. Oni i muku kosovskih Srba bezočno koriste ne bi li što lakše došli do novca.

Na platou ispred prestoničke autobuske stanice "dobro obavešteni" taksisti daju svoj prilog našoj priči:
- Aaaa, "Mile Prevara" ti je to. Taj je opasan. Što se ono kaže, laže i kad ćuti... Pazi, obično stane tamo na ćošak gde prolazi najviše ljudi i baci gvir. Odvoji žrtvu i onda počinje žvaku. Kao bolesna mu žena, ćerka na samrti, umro mu otac, a on nema za kartu, pa ako biste mogli i tako te fore. Sad mu je ta fora sa Kosovom aktuelna. Mile je tako "dobar" da ti je prosto neprijatno da mu ne daš lovu, ako stvarno nemaš pocrveniš od sramote... Šta ti je, bre, pa taj troje dece u Jagodini 'rani na tu foru - upućuje nas robusni taksista "divljak".

Čistač cipela sedi preko puta i smeje se na sav glas. Nema, kaže, dana a da bar "dva'es dileja" ne padne na tu "foricu". I nije, tvrdi čistač, Mile Prevara jedini. Ima ih sad još pet, šest povremenih, al' je Mile najbolji. I mi novinari baš nemamo sreće, Mileta baš ovih dana nešto muči čir na dvanaestercu, pa "uz'o bolovanje...". A imali bi, kaže, šta da vidimo.

- Prsten? Koja bre, burma? Aaaa, to, ma nije ti to "tozla", to je mesing, al' ljudi se primaju najstrašnije. Pa dosad je Mile "prod'o" bar sto takvih šatro zlatnih...

Poslepodne na istoj lokaciji pokušavamo da ulovimo nekog od prevaranata. Ali, mrka kapa. Ponovo natrčavamo na onog musavog čistača.

- Ma ne moš ti njih da nađeš, a neće ni oni tebe. Ti odvajaju na stranu ove naivne provincijalce i bakute. To ti je najjača fora...

Fora ili ne, tek jedini savet naivnim čitaocima bi mogao da glasi: oprezno sa sažaljenjem!

D.J.Vučićević



Biljana Vilimon o životu i stvaralaštvu međ' "legitimnim ciljevima"

Doberman me ujeo za srce

"Zbogom pameti"- autentične, garave slike koje kao da su bile na "doradi" u Generalštabu. Pod bombama u mislima Kemalov stih "Ako me pitaš kako smo - živi smo"

Život je kao džungla. Pun lepota, ali i opasnosti! Biljanu Vilimon je, recimo, nekoliko dana pre otvaranja izložbe napao komšijski pas. Nije je ujeo bukvalno, ali je, kaže, ujeo za srce. Taman je odahnula nakon poslednje sirene, kad ono opet na nju kidiše jedan Nemac - doberman.

Slike izložene pod prikladnim naslovom "Zbogom, pameti" (KCB), nastajale su tokom 70 i nešto ratnih dana, u domu i ateljeu ušuškanom među sve samim legitimnim ciljevima, kako bi rekao Džejmi Šej. Sve ide u rok službe jer sama Vilimon kaže da je slikarstvo, u neku ruku, najopasnija umetnost. Najopasnija za mentalni sistem.

- Stalno gledam u moje slike i one u mene. Opominju me. Treba mi mnogo hrabrosti za njih. Za 2000. godinu sam spremala novi ciklus koji je, sa ranijima "Kroz crveno" i "YU Heads", trebalo da čini trilogiju. Bila sam skoro pri kraju i desio se ovaj rat. Shvatila sam da neću imati zamišljenu trilogiju, nego će se u nju udenuti i jedno poglavlje između.

Je li luda umetnička hrabrost usuditi se da gotovo direktno i dnevno komentarišeš, da budeš ekstremno aktuelan?
- Ovde sam skoro sasvim usamljena u takvom reagovanju na stvarnost. Kod nas je to krajnje nepopularno. Slikari naprave neki "Ratni atelje", iznesu stare slike, sede na ulici, koketiraju i čekaju da ih neko uslika, da na mala vrata uđu u medije. Mene to ne zanima. Sve što radim mora da ima boju moje ličnosti i nipošto ne sme biti plod puke želje za pojavljivanjem. Toga mi je preko glave.

"Nema nam spasa, moramo da pobedimo", piše na jednoj slici. I, jesmo li pobedili?
- Obožavam rečenicu koju je Egon Savin zabeležio kada je režirao predstavu "Tamna je noć": "Propali smo pouzdano, opustite se i uživajte." To je moj moto svih ovih godina. "Nema nam spasa, moramo da pobedimo" je parola koju sam "snimila" na ulici i koja me beskrajno zasmejala. Da, to smo mi. Život kao da nam je napisao Jonesko. Rukovodeći se tim velikim apsurdom u svojoj umetnosti, ipak nalazim neki sistem. Ove moje slike mi izgledaju tako garavo, kao da su bile na "doradi" u Generalštabu. Autentične su. Samo im fale rupe, pošto mi je već na krovu bila rupa od gelera.

U katalogu je Neda Todorović napisala za Vaše slike da duhovite jesu, ali vesele nisu. Hoće li jednom biti veselosti?
- Mnogi se uplaše od mojih slika i to me je uvek vređalo. Upitam se šta ti ljudi vide na ulici. Nešto drugačije? Kakva to lica oni sreću, s kim se druže? Ono što ja vidim izvan ateljea mnogo je strašnije. Tu strahotu nikad i neću moći da zabeležim. Kada bih to i postigla, slike bi bile samo ilustracije, a to ne smeju biti.

Da li nas permanentna patnja čini gorim, opsednutim samo svojim jadom?
- Samosažaljenje je dečja bolest koju sam davno odbolovala. Nikada ne žalim sebe, ali žalim ovu zemlju. Jer, mogla bi tako mnogo. I u vreme bombardovanja, kada je bilo najstrašnije, na pameti su mi bili, verovao ili ne, neki ljudi iz Sarajeva, Kemal Monteno, recimo. Oni su tamo tri-četiri godine proveli u podrumima i stvarali su nešto u takvim uslovima. Najviše sam slušala Arsenovu i Kemalovu pesmu "Pismo prijatelju" i mislila o Kemalovom stihu:"Ako pitaš kako smo - živi smo".

Radovan Kupres
Foto: Zoran Raš



Rade Šerbedžija povodom nesporazuma s LJubišom Ristićem

Omaž starim vremenima

Verujem da su namere bile najlepše, ali ja sam još živ, kaže poznati glumac u izjavi za naš list

- LJubiša Ristić sigurno želi da svoj novi ambiciozni teatar postavi na temelje nekadašnjeg KPGT-a, čiji je osnivač bio i u kojem smo pravili dobre predstave. Zato pojedine prostore današnjeg KPGT-a naziva po svojim starim saradnicima, Nadi Kokotović i meni. Shvatam da je to njegov omaž našim zajedničkim starim vremenima, da je to učinio iz najlepših namera, ali meni je sve to malo nelagodno. Živ sam i, prema tome, ne treba moje ime da nose nikakva pozorišta, ulice, trgovi...- izjavio je Rade Šerbedžija za "Glas javnosti" povodom početka rada Teatra "Šerbedžija" u sklopu Ristićevog Međunarodnog art centra (Šećerana). Reakcija je bio plaćeni oglas u "Politici", kojim slavni glumac obaveštava Beograđane da je živ i zdrav.

Šerbedžija još kaže da ga nisu zabrinule negativne političke implikacije ukazane mu "počasti" i da će se svakako narednih dana javiti ljudima iz Šećerane i u direktnom razgovoru razjasniti stvar. Na drugoj strani, LJubiša Ristić nema nameru da za novine komentariše ovaj slučaj.

R. Kupres






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange