GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Petak 02. jul 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
02/07/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Predsednik Crne Gore o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore

Đukanović: Stečaj za saveznu administraciju

Crna Gora je u SRJ iz uverenja, a ne nužde, ali insistira na ravnopravnosti. Previše je suvišnih ministarstava, zajednička mogu biti samo ona za spoljnu politiku, finansije i odbranu

PODGORICA - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović zatražio je da se nad saveznom administracijom proglasi stečaj, a onda da se Crna Gora i Srbija dogovore koje poslove, i u kom obimu treba obavljati na saveznom nivou. Zajednički poslovi dve federalne jedinice, po rečima Đukanovića, mogu biti spoljna politika, monetarna problematika i odbrana, ali i te funkcije se ne mogu u potpunosti preneti na savezni nivo.

Crnogorski predsednik je ovo istakao u kontekstu objašnjenja o potrebi redefinisanja odnosa između Crne Gore i Srbije. To je nužno - kazao je, iz političkih razloga, ali i kao vid racionalizacije. Šta će dva republička ministarstva ekologije i savezno, šta će tri ministarstva sporta, šta će još neke funkcije na saveznom nivou, upitao je Đukanović.

 

Bolje vreme nego glave

Na pitanje, zašto Crna Gora nije brža u opredeljivanju svog državnog statusa i zašto gubi vreme u ovakvoj zajedničkoj državi, Đukanović je odgovorio da je bolje izgubiti vreme, nego glave, aludirajući na mogućnost sukoba oko ovog pitanja, uz isticanje da je potrebno još vremena da bi svi u Crnoj Gori shvatili da odluka u vezi sa time mora biti zrela.

- Ne treba da smeta ukoliko bi Crna Gora imala i deo monetarne politike, ili deo odbrane, čime bi se izbegla dalja instrumentalizacija VJ - rekao je on, dodajući da "sve ostalo treba raspustiti i organizovati se tako da živimo i funkcionišemo kao svaka efikasna država".

Ocenjujući da ne postoje savezna vlada, niti savezni parlament, da "mi nemamo saveznu državu", crnogorski predsednik je rekao da između Srbije i Crne Gore treba napraviti takav državni savez u kome će zaista i kvalitetno funkcionisati ono o čemu se dve članice dogovore.

Crnoj Gori, naglasio je njen predsednik, Jugoslavija nije potrebna ništa više nego Srbiji. Crna Gora, u svakom pogledu, bez obzira na razlike u fizičkim veličinama, mora biti 50 odsto u jugoslovenskoj zajednici. "Ili ćemo biti po 50 odsto, ili će, svako za sebe, biti sto odsto", rekao je Đukanović. Jugoslavija je, po njegovim rečima, dobar državni okvir i za Srbiju i za Crnu Goru, ali samo uz uslov apsolutne ravnopravnosti obe članice.

 

Ravnopravno u VSO

Đukanović se posebno osvrnuo na pitanje vojske, naglašavajući da se "nikad više ne može dogoditi, niti da se proglašava ratno stanje na teritoriji jedne federalne jedinice bez njene saglasnosti, niti da se upotrebi vojska bez odluke Vrhovnog saveta odbrane koji će odlučivati konsenzusom".

Kod crnogorskih građana se, međutim, objasnio je Đukanović, pojavila ozbiljna rezerva prema ovakvoj Jugoslaviji. On je saopštio podatak o rezultatima istraživanja javnog mnjenja, prema kome se više od 50 odsto građana Crne Gore izjasnilo za promenu modela uređenja odnosa sa Srbijom. Jedni traže nezavisnu Crnu Goru, a drugi u ovoj grupaciji konfederaciju.

Crna Gora u Jugoslaviju ne ulazi iz nužde, već iz uverenja. Pogotovo, ne ulazi da bi trpela torture i destrukciju od strane druge federalne jedinice, upozorio je Đukanović, dodajući da je svih poslednjih godina "žestoko bio ugrožen vitalni nacionalni i državni interes Crne Gore, a to je ekonomski i demokratski razvoj".

I.Čiković



SPS: Sve parlamentarne stranke da uđu u Saveznu vladu

Socijalisti će razgovarati sa DPS

BEOGRAD - Portparol Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je u četvrtak da predstavnike u Saveznoj vladi treba da imaju sve parlamentarne stranke.

On je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je cilj sastanka saveznog premijera Momira Bulatovića sa liderima parlamentarnih stranaka "jačanje narodnog jedinstva" i dodao da sve parlamentarne stranke treba da "doprinesu obnovi i reformi".

Na pitanje da li će ideja o zastupljenosti svih parlamentarnih stranaka biti primenjena i na Vladu Srbije, Dačić je odgovorio da je ta vlada "već formirana na principu narodnog jedinstva".
"Mi smo otvoreni za sve ideje koje doprinose narodnom jedinstvu, ali pri tome treba imati u vidu odnos snaga u parlamentu. Naravno, to se odnosi samo na značajne, relevantne političke parije", dodao je on.

SPS je, prema Dačićevim rečima, primila pismo DPS za razgovor o aktuelnim pitanjima jugoslovenske države i taj poziv je prihvatila jer je "u skladu sa opredeljenjem za zajedničku državu Srbije i Crne Gore".



Vojislav Šešelj: Radikali spremni za saradnju sa DPS

Ako treba i sa SPO u vladu

BEOGRAD - U rekonstruisanoj Vladi SRJ trebalo bi da učestvuju sve parlamentarne partije, proporcionalno snazi u Skupštini SRJ - izjavio je predsednik SRS Vojislav Šešelj na konferenciji za novinare, dodajući da će taj princip zastupati na konsultacijama sa saveznim premijerom Momirom Bulatovićem.

- Ne možemo puškom da teramo stranke da uđu u vladu ako to ne žele - rekao je Šešelj, odgovarajući na pitanje da li će SRS ući u Saveznu vladu ukoliko se ne ispoštuje princip za koji se zalažu. Predsednik SRS je precizirao da njegova stranka ne bi direktno sarađivala sa SPO, ali da bi pristala na saradnju s ovom strankom u okviru "široke koalicije" svih parlamentarnih stranaka koje bi činile Saveznu vladu.

Rekonstrukcija Vlade SRJ je neophodna zbog, kako je rekao, namere SAD da zaobilaznim putem, mimo Rezolucije SB UN o Kosovu, nastavi s razbijanjem SRJ.

Da bismo to sprečili, spremni smo na saradnju sa svim relevantnim partijama u Srbiji i Crnoj Gori - rekao je Šešelj, navodeći da je SRS pristala da razgovora s DPS.

Šešelj je rekao da Ustav precizira da premijer, ukoliko je predsednik iz jedne, mora da bude iz druge federalne jedinice, ali da to ne znači da mora da bude iz najjače stranke u drugoj federalnoj jedinici.

N.M.



SPO traži da se smesta formiraju prelazne vlade

Zemlja ne sme u nove nesreće

NOVI SAD - SPO traži da se smesta formiraju prelazne vlade na saveznom i republičkom nivou. Pored toga, i ceo sistem vlasti mora biti iz korena promenjen, demokratizovan i decentralizovan, odnosno spušten do nivoa novčanika građana.

Žitelji Novog Sada, Beograda, Vranja... moraju sami odlučivati o tome gde će njihov novac biti trošen, dok je na republici i saveznoj državi da ubiraju samo prihode koji će obezbediti neophodan minimum funkcionisanja države. Istinska autonomija građanina biće brana svakom separatizmu - ocenio je u četvrtak na tribini u Novom Sadu, predsednik SPO Vuk Drašković.

Niko ne želi, posle svega, da provocira sukobe među nama, ali niko nema pravo ni da na kolenima posmatra kako nam i dalje zemlju i naciju vode natraške u nove nesreće, u razbijanje zajedništva sa Crnom Gorom, u razaranje Srbije iznutra i u provociranje novog rata sa najjačim silama sveta. Srbija je jedina svetinja kojoj smo mi u SPO odani i njoj u ovom trenutku možda suviše tihim glasom služimo, plašeći se da krupne reči ne izazovu neke nove nevolje ovom narodu kome je nevolje do grla. Ali sve ima svoje granice, pa i naše strpljenje - upozorio je Drašković.

M. S.



Predsednik Srbije uputio pismo srpskom parlamentu

Ratne uredbe pod lupom Skupštine

BEOGRAD - Predsednik Srbije Milan Milutinović uputio je Skupštini Srbije pismo u kojem je obaveštava o uredbama koje je doneo za vreme ratnog stanja i od poslanika traži da se izjasne o sadržaju tih uredbi. Pismo je upućeno odmah pošto je ratno stanje ukinuto.

Prema odredbama Ustava Srbije, Skupština bi trebalo da se izjasni koje bi uredbe trebalo ukinuti, a koje eventualno zadržati u celosti ili samo u nekim delovima. Pre Skupštine, o sadržini uredbi trebalo bi da se izjasni Vlada Srbije na čiji je predlog predsednik Republike uredbe doneo.



Nastavljen krvavi pir naoružanih Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini

Teroristi ubijaju i otimaju Srbe

Selima Banje i Suvo Grlo nedostaju hrana i lekovi. Oslobođena braća Kostić iz Orahovca koja su kidnapovana prošlog juna. Pljačkaške bande haraju Kosovskom Kamenicom

PRIŠTINA - Teroristi u Prištini nastavljaju s kidnapovanjem. Od 18. juna do četvrtka, kako smo saznali u Centru za mir i toleranciju, iz hotela "Božur" kidnapovano je petoro Srba, izbeglica iz BiH. Nestali su Nenad Prusać, Mile Buljević, Stefan Srdić, Đuro Barać i Milan Radić.

Albanci su pokušali da kidnapuju i tri radnika Službe obezbeđenja rudnika Ajvalija. Radnici su spaseni, zahvaljujući efikasnoj intervenciji mirovnjaka iz kontigenta engleskih vojnih snaga. Britanci su u sredu, uz pomoć helikoptera, brzo reagovali i tom prilikom ubili tri pripadnika "OVK", dok su se ostali razbežali.

Vojnici iz sastava ruskog kontigenta Kfora sprečili su istog dana veću grupu kosmetskih Albanaca da opljačkaju zgradu Skupštine opštine u centru Kosovske Kamenice.

Sa Sunčanog brega u Prištini pre 14 dana kidnapovan je Vladimir Đokić. Ovom centru prijavljeno je da su Zoran Dejanović i Milan Pavlović u zatvoru jer su pripadnici Kfora posle pretresa stana kod njih pronašli oružje. Kidnapovani su i Slobodan Vujačić, Luka Petrušić, Miloš i Leposava Mikić i Tomo Tasev.

Albanski teroristi i dalje pale kuće Srba i Roma na području Prištine.
Pripadnici Kfora prekontrolisali su u četvrtak nekoliko desetina stanova u prištinskim naseljima Ulpijana, Dardanija i Kičma. Zaplenjeno je više desetina dugih cevi i veće količine bombi.

Teška situacija je u Prihvatnom centru Brezovica u opštini Štrpce, u kojoj je 10.000 Srba. Oko dve tone hrane, lekova i higijenskih sredstava trebalo bi da im se dopremi helikopterima.

Od povlačenja VJ i policije u Orahovcu ubijeno je četvoro i kidnapovano 19 Srba. U sredu i četvrtak pripadnici mirovne misije helikopterima su Srbima dopremili veću količinu hrane i lekova. Braća Kostić iz Orahovca koji su kidnapovani juna prošle godine su, kako saznajemo, oslobođeni i sada su u prizrenskoj bogosloviji.

Pripadnici mirovnih snaga iz nemačkog kontigenta uveli su u Prizrenu policijski čas i uspostavili bolju kontrolu. Albanci s Kosova kažu da su oni koji su došli iz šume i albanskih brda pokrali sve što su mogli da pokradu od Srba, pa sada pljačkaju kosmetske Albance.

M. Milovanović



Predstavnici Skupštine grada Prištine postigli privremeni sporazum s Albancima

Zajedno u opštini

Najveću vlast ima UN. Šezdeset kosmetskih Srba vraća se na svoja radna mesta

PRIŠTINA - U Prištini je postignut privremeni sporazum između predstavnika Skupštine opštine Priština i Albanaca. Uslovi sporazuma utvrđuju da 60 kosovskih Albanaca poseti radna mesta u zgradi SO Priština, 1. jula od 14 do 16 sati, kako bi počeo proces obnove njihovih prethodnih dužnosti i funkcija.

NJihova imena biće na posebnom spisku i njima će, uz dozvolu KFOR i UN, biti dozvoljen ulazak u zgradu. Istovremeno, i pod istim uslovima, na svoja radna mesta u zgradi SO Priština vratiće se i 60 kosovskih Srba.

Na početku, osoblje kosovskih Srba zadržaće svoje rukovodeće pozicije, dok će civilna administracija UN raditi na razvijanju nepristrasnog i pravednog integracionog plana upravljanja.

Pored ostalog, uslovi sporazuma preciziraju izbacivanje s radnog mesta svakog pojedinca koji bude pretio osobi druge nacionalne pripadnosti. Srbi i Albanci zajedno će raditi, a UN neće tolerisati uspostavljanje bilo kakvih paralelnih struktura vlada, ponuđivanje službi ili drugih dela koje poriču prava ili predstavljanje određene grupe.

Svi koji prihvataju uslove sporazuma priznaju da UN predstavljaju najveću vlast i da mogu da spreče ili otpuste svakog pojedinca za koga se veruje da predstavlja prepreku u procesu rada.

M. Milovanović



Dvoje ubijenih

PRIŠTINA - Na magistralnom putu Priština - Podujevo kod mesta Lapušnik, pripadnici "OVK" presreli su u sredu kamion kragujevačke registracije i ubili vozača i suvozača.

Zvaničnici KFOR nisu saopštili identitet ubijenih, a prema tvrdnjama srpskih izvora u Prištini koji se pozivaju na izjave očevidaca, kamion pripada kragujevačkoj auto-školi "Semafor". Nezvanično se navodi da su nastradali evakuisali jednu srpsku porodicu iz Prištine.



Džekson traži pomoć

PRIŠTINA - Komandant KFOR-a general Majkl Džekson zatražio je da države koje su uputile ili tek treba da pošalju vojnike na Kosovo i Metohiju to učine što pre.

Ova odluka generala Džeksona je iznuđena i posledica je prisustva većeg broja pripadnika "OVK" u svim zonama odgovornosti engleskog i francuskog kontingenta.

Do ove odluke je došlo i zbog "spora" s ruskim mirovnjacima o pravu na intervenciju prema licima koja ugrožavaju bezbednost građana, iako to nije u nadležnosti vojne misije UN.



Ubijen Sreten Živković

BEOGRAD - Kosovski Albanci ubili su pre dva dana Sretena Živkovića iz kosovskog sela Livadice. Živković je, kako navodi Informativna služba SPC " Pravoslavlje pres", odbio zahtev Albanaca da se iseli s Kosova.



Ministar prosvete Jovo Todorović o upisu đaka i studenata

Kosovo nećemo ispustiti ni po koju cenu

BEOGRAD - Školska godina u republici će početi na vreme, za učenike 1. septembra, a za studente 1. oktobra, izjavio je dr Jovo Todorović, ministar prosvete na Savetu za obrazovanje i nauku SPS.

On je precizirao da je prvi zadatak Ministarstva i Vlade da do početka školske godine obnovi i popravi oštećene škole i fakultete, za šta je potrebno oko 70 miliona dinara. Takođe je obećao da će se pronaći alternativna rešenja za učenike i škole čije su zgrade porušene do temelja ili drastično oštećene.

Dr Todorović je ustvrdio da država svoju funkciju u južnoj srpskoj pokrajini neće ispustiti ni po koju cenu.
- Na Kosovu i Metohiji smo započeli upis u osnovne i srednje škole tamo gde je to bilo moguće i ulažemo napore da sačuvamo Prištinski univerzitet. Naša je dužnost da prosvetu na Kosovu i Metohiji apsolutno sačuvamo od napada koji su krajnje drastični - poručio je ministar prosvete.

O.N.



NATO: Agresija nas dovela do granica izdržljivosti

Morali da upotrebe sve što imaju

Rat okončan zbog "junačkog" razaranja infrastrukture

LONDON - Šef vojnog komiteta NATO admiral Gvido Venturoni, rekao je, prema navodima britanskih listova "Tajms" i "Indipendent" da je kampanja protiv Jugoslavije NATO dovela iznenađujuće blizu granica njegovih vojnih sposobnosti.

Alijansa je, kako tvrdi Venturoni, morala da angažuje praktično sve svoje snage za brza dejstva i trupe koje su u datom trenutku bile na raspolaganju.

Italijanski admiral nije želeo da se upušta u komentarisanje izveštaja po kojima je NATO, suprotno tvrdnjama iz Brisela, uništio samo neznatni deo jugoslovenskog teškog naoružanja, ali je izneo ocenu da je bombardovanje Beograda i uništavanje infrastrukture u Srbiji imalo presudnu ulogu u određivanju završnice rata.



Jačina zemljotresa u Srbiji u epicentru 5,6 stepeni po Rihteru

Oštećeno više trošnih zgrada

TRSTENIK - Epicentar zemljotresa jačine 5,6 stepeni Rihterove skale koji se u četvrtak u 9.42 osetio u većem delu Srbije bio je u ataru sela Veluće i Tobolac u trsteničkoj opštini.

Kako "Glas" saznaje, Trsteničani, isprepadani NATO projektilima, u prvom trenutku su pomislili da tutnji negde sa neba. Posebno su se uplašili stanovnici starog dela Trstenika, u blizini bombardovanog mosta, gde su stradale pojedine stare kuće, načete NATO agresijom.

U selu Milutovac, kao i u mnogim selima s obe strane Morave, porušeni su delovi starih kuća, na nekim su popadali dimnjaci, a oštećene su i mesna crkva i škola.

U selu Konjuhu, udaljenom dvadesetak kilometara od Kruševca, zemljotres je pričinio veliku materijalnu štetu na privatnim kućama i prema prvim procenama neke od njih nije ni moguće osposobiti za stanovanje.

P.M.



Može li država obveznicama da finansira obnovu i razvoj

Tipovanje na emocije građana

Naš bankarski sistem u ovom trenutku nije u stanju da podrži nijedan zdrav zajam

BEOGRAD - Za realizaciju ideje, koju je promovisala Borka Vučić, predsednik Beogradske banke, da se u narednim mesecima obnova zemlje finansira iz domaćih izvora i da se u tu svrhu štampaju obveznice, ekonomisti smatraju da ne postoji povoljan privredni ambijent.

U prvom redu krhko je poverenje stanovništva u državu i bankarski sistem, a sveža su razna neprijatna sećanja poput onih na zajam za preporod Srbije, koji najkraće rečeno nije uspeo.

Naš bankarski sistem u ovom trenutku nije u stanju da podrži nijedan zdrav zajam, niti da osigura kamatnu stopu koja bi bila jednaka budućem prihodu, kaže dr Dana Popović. Banke u postojećim uslovima nisu u stanju da kreditiraju ni mnogo sitnije poslove, poput kupovine aparata za domaćinstvo na primer, jer nemaju interes da to finansiraju. Čak ni u 1996. kada je prodat Telekom i kada je država na taj način popunila svoje devizne rezerve nije organizovan neki zdrav zajam za razvoj, a pogotovo danas nema deviznog pokrića za tako nešto. Nije isključeno da se uz politički pritisak zaposleni "motivišu" da izdvoje deo svojih zarada za takve namene, sa čime se može prikupiti nešto sredstava, ali u svakom slučaju nedovoljno za bilo kakve ozbiljnije investicije, objašnjava dr Popović.

Doduše tipujući na emocije građana posle agresije na SRJ, Borka Vučić veruje da bi oni bili spremni da ulažu u poslove poput žetve ili otkupa mesa. U svakom slučaju, to ne predstavlja ni razvoj, ni obnovu zemlje, što bi moglo biti pokriveno jedino dugoročnim vrednosnim papirima.

B. Jager



Telefonski saobraćaj u srpskom entitetu i dalje na dva koloseka

"Dupli" pozivni brojevi za RS

BANJALUKA - Telefonski saobraćaj u Republici Srpskoj odvija se trenutno na dva paralelna koloseka: pomoću starih i novih pozivnih brojeva, izjavio je za "Glas" direktor Direkcije za telekomunikacije "Telekoma Srpske" Bratislav Aleksić.

- Novi pozivni brojevi za Banjaluku su - 051, Prijedor - 052, Doboj - 053, Brčko - 054, Bijeljinu - 055, Zvornik - 056, Srpsko Sarajevo - 057, Srbinje - 058, Trebinje - 059 i Mrkonjić Grad - 050. Istovremeno važe i stari pozivni brojevi jer novi su tek u procesu uhodavanja - kaže Aleksić.

On ističe da, u ovom času, niko ne može da precizno kaže do kada će u telefonskom saobraćaju RS važiti "dupli" pozivni brojevi. Aleksić kaže da je ovo pitanje vezano "za niz, prvenstveno, tehničkih, a zatim i političkih problema, pogotovo kad je reč o međunarodnom telefonskom saobraćaju.

- Iz inostranstva se RS može birati preko brojeva 387 i 381, na šta "Telekom Srpske" još ne može da utiče jer nema potpisane bilateralne ugovore sa međunarodnim operatorima koji sada odlučuju na koga će usmeravati pozive za RS - izjavio je Aleksić.

B.Marić



Čak 136 zemalja u svojim krivičnim zakonima imaju smrtnu kaznu

Robija teža od kazne

"Pitanje za ili protiv smrtne kazne smatram isključivim i po mom mišljenju ne može da da pravi odgovor da li je ona u ovom momentu u sistemu krivičknih sankcija nužna ili ne. O smrtnoj kazni možemo da govorimo kao o civilizacijkom, psihološkom i sociološkom pitanju", kaže za "Glas javnosti" Ivan Bajazit sudija Okružnog suda u Beogradu.

"Danas više od polovine čovečanstva poznaje i izriče smrtnu kaznu. Od 184 zemlje UN najstrožu sankciju ukinulo je samo 48 država.U Rusiji je, recimo, izrečeno čak 200 smrtnih kazni ali nisu izvršene. Neka zemlje poput Belgije i Italije koje su je ukinule ozbiljno razmišljaju da je ponovo uvedu zbog sve učestalijeg krivičnog dela pedofilije, objašnjava sudija.

Prema rečima našeg sagovornika stavovi abolicionista i razlozi koje oni navode protiv smrtne kazne ispretresani su još do 19 veka. Na sve argumente abolicionista odgovaram protiv argumentima i jedini njihov razlog koji prihvtam je da je to sankcija koja nije popravljiva kada se izvrši.

Ključna činjenica koju protivnici smrtne kazne potežu protiv nje je život. On je nešto što je prirodno pravo, dato od Boga i čovek nema pravo da ga oduzme, tvrde abolicionisti. Ako je to tako,kao što tvrde, onda zašto postoji institut nužne odbrane kao tekovina koja je ugrađena u sve moderne krivične zakone u svetu.

Nužna odbrana dozvoljava pravo da ubiješ čoveka kad braniš svoj život . Kako to da ti priprodno pravo s jedne strane dozvoljava da ubješ čoveka a s druge strane, kada je u pitanju smrtna kazna - ne , objašnjava Bajazit.

Drugu tezu koju potežu abolicionisti je činjenica da smrtna kazna nije smanjila broj izvršenih krivičnih dela. To je tačno, ali otkud se može znati koliko će krivičnih dela biti izvršeno kada se ona ukine. Mi nikada nećemo saznati koliko je ljudi pri saznanju da postoji ova najstroža sankcija i da je izrečena, odustalo od teških dela. LJude samo strah od odmazde društva, strah od kazne sprečava da čine zločine, ističe sudija.

"Svi prigovori koji objektivno stoje protiv smrtne kazne stoje i protiv doživotne robije kao njene zamene. Ponekad je ona čak i teža, jer neko doživljava izolaciju i svest da nikada neće biti na slobodi mnogo teže nego samu smrt. I koja je onda svrha takve sankcije. Na kraju ako se analiziraju stručna mišljenja, videćete da je veći broj sudija u ovom momentu za smrtnu kaznu.Ta protivurečnost između stručnog i sudijskog mišljenja je ono što nas sve kao sudije prožima, zaključuje sudija Ivan Bajazit.

J. Rašević



"Literature Edžpress - Evropa 2000", jedan od najvećih kulturnih događaja kraja milenijuma

Književni cirkus na šinama

Pisci iz 48 zemalja na putu od Lisabona do Berlina. Najtraumatičnija ruta 20. veka

Veliki književni događaj koji će na Starom kontinentu obeležiti raskršće milenijuma biće "Literature Edžpress - Evropa 2000" ili voz književnika.

Berlinski Institut za književnost osmislio je neobičnu akciju koja će se, u cilju nove književne komunikacije, odvijati pod pokroviteljstvom Evropske unije i Uneska.

Iz Lisabona će 17. maja iduće godine krenuti kompozicija u koju će se ukrcati po tri pisca iz svake od 48 evropskih država. Zacrtana ruta prolazi kroz 11 zemalja (Portugal, Španija, Francuska, Belgija, Nemačka, Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija, Belorusija i Rusija), a voz će se na dan-dva zaustavljati u 23 grada, gde će se održavati različite manifestacije. Putovanje se okončava 14. jula u Berlinu, gde će završna svečanost trajati tri dana.

Među putnicima će biti naši književnici: Vladislav Bajac, Aleksandar Gatalica i Stevan Tontić.

- Biće to najduže književno veče epohe - kaže Vida Ognjenović, u ime Srpskog PEN-a, naše institucije zadužene za kontakt za organizatorom književnog voza. - Ruta je napravljena tako da simbolično poveže najtraumatičnija događanja u Evropi 20. veka: deportacije u logore smrti, nemačke pohode na Rusiju, odlaske dobrovoljaca u Španski građanski rat ...

Jedan od plodova ovog putešestvija biće antologija sa objavljenim radovima putnika, nastalim negde između prve i poslednje stanice. Ta knjiga imaće promociju i kod nas, u Budvi, na Trgu pjesnika, 2001. godine.
- Rođena je i ideja da se 2005. godine možda organizuje neki "Balkan-ekspres". No, videćemo šta će do tada dešavati s Balkanom. Možda će nam i za Kragujevac trebati viza - kaže Vida Ognjenović.

R.Kupres



Delo kineskog umetnika Vang Dua nastalo kao odjek rata u Jugoslaviji

Svet u informativnom košmaru

Za instalaciju "Strategija u sobi" naš list je ustupio 20 kilograma hartije

Na ovogodišnjem Sajmu u Bazelu i Venecijanskom bijenalu predstavio se kineski umetnik Vang Du, čije je delo svojevrstan, umetnički odjek jugoslovenske najnovije istorije, odnosno rata koji je protiv naše zemlje vodio NATO.

Instalacija "Strategija u sobi" nastala je kao refleksija modernog sveta perverzno opsednutog masovnim medijima. Upravo su jugoslovenski rat i informativni košmar koji ga je pratio, primer što potvrđuje Duovu polaznu stvaralačku misao da živimo u priči kreiranoj od strane medijskih magnata, u priči koja nas udaljava od realnosti.

Same medije (štampane, to jest novine) Vang Du je iskoristio i kao sredstvo preko kojeg je izneo svoj traktat. Koristio je stranice štampe na kojima su donošeni ratni izveštaji. Interesantno je da je i naš list potpomogao nastajanje dela "Strategija u sobi", ustupivši umetniku 20 kilograma ratnih primeraka "Glasa javnosti".

Vang Du je rođen 1956. godine u Vuanu u Kini, a od 1990. godine živi i radi u Parizu.

R.K.



Naši košarkaši u četvrtfinalu EP savladali Nemačku (78:68), u petak u polufinalu protiv Italije

Plavi na plave

Jugoslavija je u polufinalu 31. Evropskog šampionata u košarci, među četiri najuspešnija tima Starog kontinenta. U utakmici četvrtfinala jugoslovenski nacionalni tim je pobedio Nemačku sa 78:68 (38:35).

Već u petak na zlatnom putu, u polufinalu, plave očekuje selekcija Italije koja je demolirala u četvrtfinalu Rusiju (102:78).

Mnogi ljubitelji košarke strepeli su za konačan ishod meča protiv Nemačke, jer su "panciri" u poslednjoj utakmici Grupe "F" furioznom igrom iznenadili favorizovane Hrvate. Kada se dobrom utisku koji su ostavili Nemci pridodaju i nedaće sa povredama naše reprezentacije razlozi za strepnju postali su ubedljiviji. Međutim, sve dileme su razrešene na parketu.

Trener reprezentacije Željko Obradović je igrao sa dugom klupom, sa jedanaest igrača, što je u mnogome doprinelo raznovrsnoj igri u napadu i kvalitenoj defanzivi, bez oscilacija, osim jednog pada sredinom prvih 20 minuta kada su Nemci serijom 10:0 ozbiljno pripretili.

Igrači koji su zbog povreda u predvečerje šampionata ili na samom prvenstvu doživeli povrede junački su odradili poverenu minutažu. Zablistali su Vlado Šćepanović, Dragan Lukovski, Milenko Topić. Kada se njima pridodaju standardni Dejan Bodiroga i Predrag Danilović, kao i probuđeni Vlade Divac dobija se kolektiv koji sa podjednako raspoređenim opterećenjem može da pobedi svakog.

Start je bio odličan. Realizacija napada je išla lako, dok je u odbrani dobro zagrađen reket donosio vazdušnu prevagu na stranu svetskog i evropskog prvaka. Nemci su se trgli i zahvaljujući komotnijoj igri plavih u defanzivi načinili seriju 10:0. Na odmor Jugoslavija je otišla sa mršavih tri poena viška (38:35).

U nastavku plavi su pojačali odbranu, potpuno neutralisali spoljnu liniju Nemaca ali opasnost je pretila od raspoloženih protivničkih centara (Femerling, Nes i Novicki). Ipak, dodatno samopouzdanje Obradovićevoj četi ulivao je lak, maštovit i efikasan napad.

Borba za medalje je počela. Italijani prete. Pobedili su nas dva puta na poslednja dva takmičenja, na Evropskom šampionatu u Barseloni 97 i Svetskom prvenstvu u Atini 98, ali kada je bilo najpotrebnije Željko Obradović i njegovi momci znali su kako da se popnu na najvišu stepenicu pobedničkog postolja. Majstori zlatarskog zanata u petak kuju finale. Srećno...



Na Kantridi sa nezadovoljstvom primili vest da će im Partizan biti rival u Evropi

Rijeka drhti od Partizana!

Čelnici "bijelih" strepe od našeg prvaka i uzdaju se u revanš na domaćem terenu

Kako je na Kantridi i širom Hrvatske odjeknula vest iz Ženeve? Burno, nema šta, tonovi beogradske crno-bele boje već su se nadvili nad Rijekom jer niko živ ni ne pomišlja da bi prvaka Jugoslavije u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona mogli eliminisati tamo neki Estonci.

Iskreno govoreći, Hrvati su malčice zabrinuti. O ovome najslikovitije govori prva rečenica izveštaja u tiražnom "Večernjem listu" koja glasi: "Mogućnosti da će 28. jula igrati u Beogradu sa Partizanom Riječani su se najmanje nadali..."

- Dobili smo vrlo teškog protivnika. Mogli smo mnogo bolje proći, ali šta je tu je - prvi su utisci predsednika Rijeke dr Žarka Tomljanovića.

Valjda da bi ohrabrio momčad, navijače i samog sebe, Tomljanović je odmah u pomoć pozvao istoriju:
- Nadamo se da ćemo ponoviti igru iz zadnje utakmice bivše jugo-lige kada smo na Kantridi pobijedili Partizan sa 3:0. Na muci se poznaju junaci. Idemo dalje!

Našeg šampiona izuzetno ceni i direktor "bijelih" dr Nikola Tomac.
- Suparnik je vrlo jak, jači nego kada je igrao protiv Kroacije. Moramo se dobro pripremiti i pred prepunom Kantridom dočekati revanš.

Legenda Rijeke Nenad Gračan danas je trener tima sa Kantride.
- Jasno je da neće biti lako, Partizan je jak protivnik, ali imamo realne šanse za prolaz u treći krug kvalifikacija. Ja sam uvek optimist...

B. Cvetojević






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange