GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Četvrtak 01. jul 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
01/07/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Na Kosovu i Metohiji ne funkcioniše nijedna ustanova Republike Srbije

Zgrada PIV bez srpske zastave

"Bolje da ih ja sklonim nego da ih Albanci pocepaju", rekao je jedan od radnika. Dramatično u Orahovcu, Štrpcu i Gori. De Melo odbio da primi predstavnike Republičke vlade

PRIŠTINA - Neizvesnosti na Kosovu i Metohiji više nema. Izvesno je da će, ukoliko se ne dogodi neko čudo, u šta ovdašnji Srbi sve manje veruju, za koji dan i poslednji Srbin napustiti "svetu srpsku zemlju" u koju su se, koliko do juče, kleli lideri svih političkih partija u Srbiji.

U sredu su oko zgrade Privremenog izvršnog veća bile grupe Albanaca koje su htele da uđu unutra. Oko 11 sati, s ove zgrade skinuti su i poslednji simboli srpstva - jugoslovenska i srpska zastava.

- Bolje da ih ja sklonim nego da ih Albanci pocepaju - rekao je idući niz stepenice jedan od radnika koji je držao umotane zastave.

U to vreme, u kabinetu predsednika PIV Zorana Anđelkovića bio je u toku sastanak s predstavnicima albanske strane o mirnoj podeli zgrade. Sa zatvorenog sastanka procurela je vest da svi moraju da napuste zgradu. Ponovno useljavanje biće dozvoljeno kad se postigne sporazum o podeli prostorija svim nacionalnim zajednicama. U kancelarijama PIV zatekli smo veći broj radnika sa spakovanim koferima. U holu PIV sreli smo radnike finansijske policije koji su došli da se raspitaju gde će biti dislocirani - u Kosovo Polje ili Gračanicu.

Iz izvora bliskih predstavnicima Vlade Srbije u Prištini, saznali smo da predstavnik UN Serđo Vijera de Melo, zadužen za civilna pitanja, odbija da primi predstavnike Republičke vlade iz Beograda i s njima razgovara.

Pretprošle noći nestala je 70.godišnja Jelena Čanjović iz Prištine, a napadnut je i Miroslav Đorđević. Teška situacija je i u Orahovcu, gde je oko 5.000 Srba smešteno u rezervar površine 200 metara. Kako je javio radio amater, Srbi su ostali bez hrane i lekova. Humanitarna pomoć koja je krenula ka ovoj metohijskoj opštini nije stigla, jer puteve kontrolišu pripadnici "OVK".

Srbi koji su u sredu u velikom broju napustili Prištinu sklanjaju se u Gračanicu i Kosovo Polje jer se s Kosmeta, put Srbije, više ne može. Ni KFOR više ne može da garantuje Srbima bezbednu evakuaciju.

Bez hrane i lekova, u okruženju terorista je i oko 10.000 Srba u Štrpcu i na Brezovici. U Centru za mir i toleranciju saznali smo da je na Brezovici kidnapovan Dragan Dogandžić.

Iz dela Kosovske Mitrovice koji je pod kontorlom Albanaca proterani su svi Srbi, a njihove kuće spaljene. Oko 500 Srba u Peći maltretirano je ili ranjeno. Italijanski vojnici iz KFOR ne intervenišu. Oko 98 odsto srpskog stanovništva iselilo se iz Gnjilana.

Generalni štab Operativne zone Lap tzv. OVK dao je rok svim Srbima koji su, kako piše u proglasu, pravili zločine, i svim Albancima koji su lojalni Srbiji da napuste Kosovo i Metohiju do 1. jula.

Milka Milovanović



Informativni mrak zavladao južnom srpskom pokrajinom

Bez srpske reči u medijima

Mnogi novinari i čelnici RTS napustili Prištinu. Isključeni i mobilni telefoni. Srbi uskoro i bez telefonskih veza?

PRIŠTINA - Na Kosovu i Metohiji još je medijski mrak, kad je reč o informisanju na srpskom jeziku. Veći broj novinara i čelnih ljudi RTS napustio je Prištinu.

- Ostajem na Kosovu i Metohiji - izjavila je pesnikinja iz Prištine Darinka Jervrić, koja od prošlog petka ne može da uđe u prostorije svoje matične kuće "Jedinstvo".

Najveći broj novinara ovog srpskog dnevnika je u Prištini, rešen da se bori za svoj list. Za njih, biti danas na Kosovu etičko je pitanje.

Isto misli i veći broj univerzitetskih profesora koje srećemo na ulicama Prištine. NJihovo prisustvo hrabri ostale Srbe koji su ogorčeni na one koji su pobegli, pre svih, lekare.

- Ovde Srbija postoji u onoj meri ukoliko ostanu Srbi i Crnogorci i bratstva i sestrinstva po srpskim enklavama - rekao je Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora.

U Prištini su ostali i političari Živorad Igić, Zvonko Stević, Zoran Gligorijević, Bogoljub Nerandžić, Mića Popović i Stojan Jovanović.

- Sve su oduzeli. Ne daju nam hranu, nemamo novine, ne gledamo televiziju, ne slušamo radio - kaže penzioner Đoka Rakić, tužan što ni ovog jutra nije kupio hleb, mleko i novine.

Svi naši pokušaji da u sredu stupimo u kontakt s nekoliko Srba, novinara, književnika, političara i direktora javnih preduzeća, za koje pouzdano znamo da su u Prištini, bili su bezuspešni, jer su isključeni mobilni telefoni.

Može se očekivati da Srbi ostanu i bez telefonskih veza. Na ulicama se sve ređe čuje srpska reč, a sve je manje i automobila s jugoslovenskim registracijama.

Veliku pometnju stvaraju i prevodioci Albanci koji pripadnike KFOR uglavnom upućuju na srpske adrese.

Na ulicama je, pak, manje pljačkaških bandi iz Albanije koje su od Srba pokrale sve što su mogli i vratili se svojim kućama da prodaju tu robu. "Domaći" Albanci sada upadaju i u kuće i stanove svojih sunarodnika.

M. Milovanović



Nasilja na Kosovu sve više, saopštio u sredu KFOR

Stalna ubistva i otmice

PRIŠTINA - Na Kosovu i Metohiji u utorak je ubijena jedna osoba, ranjeno troje i oteto dvoje ljudi, dan nakon što je u Prizrenu uveden policijski čas i dok je u toku demilitarizacija "OVK".

- Britanski vojnici iz sastava Kfor ubili su u Lipljanu jednog naoružanog čoveka - saopštio je portparol britanskog kontingenta potpukovnik Robin Hodžes, dodajući da su vojnici otvorili vatru u samoodbrani, videvši čoveka s uperenim pištoljem.

- Načinio je pokret kao da će pucati na vojnike iz blizine. Trojica su otvorila vatru u samoodbrani i napadač je ubijen na licu mesta - precizirao je portpartol.

Hodžes je rekao da se incident dogodio nakon što su stanari, koji su videli dvojicu naoružanih ljudi kako ulaze u njihovu stambenu zgradu, pozvali osmočlanu patrolu Kfora. Prema prvim indikacijama, patrola Kfora očigledno je naišla u trenutku oružanog sukoba između lokalnog stanovništva, a meta napada nisu bili međunarodni vojnici, dodao je Hodžes.

- Trojica pripadnika "OVK" ranjena su u Orahovcu, nakon što je jedan Srbin pucao na njih - saopštio je portparol holandskih snaga Kfora kapetan Kris Brouns.

On je rekao da je do pucnjave došlo na izlazu iz gradske bolnice. Razlozi pucnjave nisu poznati. Srbin koji je otvorio vatru, kao i Srbin koji je bio u njegovoj pratnji, uhapšeni su i u prizrenskom su zatvoru, naveo je portparol.

U prištinskom naselju Dardanija u sredu je oko 14 sati iz svog stana oteta Petrija Piljević (57), javio je Studio B. U otmici su učestvovala i trojica naoružanih Albanaca. Isti izvor dodaje da je otet i Zoran Đokić, koji je pokušao da zaštiti Piljevićevu.

 

Razoružanje "OVK" po planu

Portparol Kfora Luj Garno izjavio je da je do utorka pre podne "OVK" predao 576 komada oružja.

- Razoružavanj Albanaca odvija se prema planu - rekao je komandant Kfora general Majkl Džekson, dodajući da je "vrlo zadovoljan".



Milan Milutinović proglasio početak obnove industrije

Neki bi se radovali našem neuspehu

Moramo biti jedinstveni u miru kao što smo bili i u ratu, poručio je predsednik Srbije

NIŠ - Predsednik Srbije Milan Milutinović u pratnji komandatna Treće armije general pukovnika Nebojše Pavkovića, generalnog sekretara SPS Gorice Gajević i visokih funkcionera SPS i JUL iz jugoistočne Srbije, posetio je u sredu Niš i obišao Duvansku industriju iz Niša, kompleks tehničkih škola i fakutlete i Institut za patologiju Kliničkog centra Niš, koji su oštećeni u napadima NATO avijecije na SRJ.

Otkrivajući ploču u niškom DIN kojom je označen početak obnove industrijskih objekata u Srbiji predsednik Srbije Milan Milutinović je posebno naglasio da u ovom trenutku moramo biti jedinstveni, i u miru kao i u ratu, i da će osnovni zadatak države biti obnova, duboke reforme i razvoj zemlje za šta se moraju upregnuti sve političke snage, građani i radni ljudi.

- Mnogi u našoj zemlji ne žele da postignemo uspeh i radovali bi se a i priželjkuju naš neuspeh. To im neće proći - rekao je Milutiović.

Obraćajući se prisutnim radnicima i funkcionerima SPS i JUL Milutinović je rekao da očekuje od Niša, koji je bio grad heroj, da to bude i u miru i doprinese obovi zemlje. Pritom je istakao da se u DIN već gradi nova fabrika i da je proizvodnja već sada dostigla 62 odsto od predratne.

Predsednik Srbije je obećao da će do 1. novembra biti obnovljeni svi porušeni stambeni objekti u naseljima "Šljaka" i Medoševac kao i oštećeni objekti u KC. Prema njegovim rečima do 1. septembra trebalo bi da bude popravljeno ukupno 329 oštećenih školskih objekata u Srbiji od čega 28 u Nišu, kako bi nova školska godina počela na vreme.

D.Stojanović



I privrednici Crne Gore razmišljaju o sopstvenoj valuti

Otvaranje prema svetu pitanje života

Zahtev da se i ekonomski odnosi između Crne Gore i Srbije definišu na novim osnovama

PODGORICA - Skupština Privredne komore Crne Gore izrazila je u sredu očekivanje da Republička vlada napravi celovit program oporavka ekonomije, imajući u vidu i, kako je rečeno, povoljnu međunarodnu poziciju crnogorske vlasti. Članovi Skupštine su podržali opredeljenje da se na novim osnovama definišu odnosi između Crne Gore i Srbije, ali je to, rekli su, potrebno učiniti i u ekonomskom sistemu.

Predsednik Privredne komore Vladimir Vukmirović, rekao je da novim osnovama "Crna Gora treba da obezbedi dovoljnu samostalnost za dinamičan nastavak političkih i ekonomskih reformi". S tim u vezi, Vukmirović je članovima Skupštine Komore predočio da su sada već "glasna razmišljanja da Crna Gora mora uvesti konvertibilnu valutu ukoliko želi da ekonomski napreduje".

Na sednici Skupštine Komore, međutim, o ovome nije bilo rasprave, ali su i privrednici pominjali "tzv. saveznu vladu", pa i ulogu VJ u Crnoj Gori posle ukidanja ratnog stanja. Oni, naime, izražavaju čuđenje da Vojska ponovo blokira neke saobraćajnice i izlaze iz Crne Gore u okruženje, kao što je to u sredu učinjeno u Kumboru kod Herceg Novog. Crna Gora mora, rečeno je, otvoriti sve ventile prema susednim zemljama i svetu, jer je to pitanje njenog života.

I.Č.



Miroljub Hadžić, zamenik ministra za privatizaciju u Vladi Srbije

O prodaji Trepče odlučuje isključivo srpska Vlada

BEOGRAD - Predsednik Upravnog odbora grčke kompanije "Mitilineos", Evangelos Mitilineos, prema pisanju dnevnika Ta Nea, sprema ponudu za kupovinu metalurškog kombinata Trepča, "ukoliko srpska Vlada pristupi njegovoj privatizaciji".

Prema rečima Miroljuba Hadžića, zamenika ministra za ekonomsku i svojinsku transformaciju, u skladu sa republičkim Zakonom o privatizaciji koji važi na celoj teritoriji Srbije nema nikakve dileme sa kim ovaj grčki biznismen treba da pregovara o privatizaciji kombinata, bez obzira na to što se on nalazi na Kosovu. To je u prvom redu poslovodstvo tog kolektiva, a pošto se Trepča nalazi i na posebnom programu Vlade Srbije, upravo ta vlada mora da da saglasnost za dalje vlasničke promene.

Zakon precizira i kome idu pare od prodaje društvenog kapitala (polovina Republičkom fondu za razvoj, 20 odsto Fondu za zapošljavanje i 10 odsto Penzijsko invalidskom fondu republike), a u slučaju Trepče verovatno je grčki biznismen zainteresovan da postane deoničar po osnovu konverzije duga u vlasništvo, što Zakon takođe omogućava, uz diskont od 20 odsto u odnosu na visinu duga, objašnjava Hadžić.

B.J.



Hoće li nesklad republičkih i saveznog KZ pomilovati osuđenike na smrt

Politika se umešala u zakonodavstvo

Vučko Manojlović (53) sigurno je naš najpoznatiji osuđenik na smrtnu kaznu jer punih 13 godina čeka na njeno izvršenje. U njegovom slučaju iscrpljeni su svi redovni i vanredni pravni lekovi, presuda je postala pravnosnažna i izvršna. Jedino što Vučka može da spase da ne stane pred streljački vod je pomilovanje.

Pre nego što mu je izrečena najstroža kazna 1983. godine, Vučko Manojlović je 1978 . godine sa još dvojicom drugova osuđen za silovanje. Tokom suđenja, iako je bio trećeoptuženi, zbog promenjenih iskaza ostale dvojice, Vučku je optužnica preinačena i oglašen je krivim.

Posle odležane kazne i zbog nepravde koja mu je učinjena Vučko je odlučio da se osveti. Napravio je eksplozivnu napravu, uzeo mačetu i najpre zarobio istražnog sudiju u njegovom predmetu, potom tužioca i sa obojicom krenuo do stana sudije koji mu je izrekao presudu.

Sudija je u međuvremenu pozvao policiju, blokiran je ceo kvart, nastala je jurnjava za automobilom u kome se nalazio Vučko sa svojim taocima. I opet kao u magnovenju, priseća se u svojoj ispovesti osuđeni, osetio je oštar bol u ramenu, izvadio je nož i sa nekoliko uboda usmrtio tužioca.

 

Beskrupulozni, gramzivi, bezobzirni

"Moj kolega koji je izrekao smrtnu kaznu za trostruko ubistvo u Fruškogorskoj ulici, posle izrečene presude mi je rekao: "Da sam im izrekao 20 godina zatvora za ono što su počinili umesto smrtne, to bi bilo isto kao da sam ih istog momenta iz sudinice odveo u kafanu".

Smrtna kazna se izriče samo za ona dela i njihove učinioce koje "krase" osobine da su po načinu izvršenja - brutalna, po gramzivosti - beskrupulozna, po nesrazmeri između posledice i pribavljene koristi - ogromna i po bezobzirnosti - izuzetna," kaže sudija Ivan Bajazit.

Mlađa Milovanović , pravnik iz Paraćina, otac dvoje dece, jedini je od osuđenika na smrtnu kaznu koji i u prvom i u ponovljenom suđenju poriče da je ubio devojku Jelenu Đorđević. NJegov alibi je da je u vreme zločina bio u diskoteci. Prilikom izricanja najstrože kazne sud je utvrdio da je Milovanović početkom jula 1996. Jelenu Đorđević koja je stopirala primio u kola, posle kraće vožnje skrenuo je sa puta, prvo silovao, zatim polio benzinom i zapalio. Uz sve to, Milovanović je u nju još i pucao, seo u kola otišao. Poslednjim atomima snage, bez odeće devojka je uspela nekako da se dovuče do autoputa gde ju je pronašla patrola milicije i odvela u bolnicu. Posle nedelju dana je umrla.

"Svaka kazna je odmazda. To je zlo koje država vraća ili se sveti onome koji narušava neke osnovne kanone ovog društva koji su institucionalizovani u ono što se zove Krivični zakon, kaže za "Glas javnosti" Ivan Bajazit, sudija Okružnog suda u Beogradu.

"Ako neko prekrši zakon, sledi mu kazna. Šta je kazna nego zlo, vraćanje zla - zlim. Smrtna kazna pored odmazde je i osveta. Kao civilizovano društvo u filozofskim postavkama pokušavamo da sa osvetom raščistimo, kaže sudija Bajazit.

"Činjenica je da je sistem krivičnih sankcija kod nas protivurečan, i to zbog neodgovornosti države koja je tu protivurečnost potencirala. Neodgovorno je dopustila da postoji pravna praznina. Savezno krivično zakonodavstvo ne predviđa smrtnu kaznu, kao najstrožu sankciju za izvršenje najtežih dela. Nasuprot tome oba republička krivična zakonodavstva poznaju smrtnu kaznu i izriču je. Prošlog leta obelodanjen je Nacrt jedinstvenog krivičnog zakonika, koji ne predviđa smrtnu kaznu, već doživotnu robiju, objašnjava Bajazit.

"Smatram da su razlozi za ukidanje smrtne kazne u ovom trenutku bili više politički nego pravni. Ubeđen sam da ne postoji ni jedan pravni argument koji bi opravdao razloge za njeno ukidanje, posebno ne u ovom trenutku, smatra naš sagovornik.

J. Rašević



Dragan Jovanović, "Ted Tarner" iz Lisovića kod Barajeva, ostao bez oba predajnika za širenje istine o Srbiji

Selo bez svoje televizije

Ispod žute stanične "pečurke" na raskrsnici kod lokalnog bifea, petoro meštana sela Lisović natmureno je čekalo jedini autobus koji je vozio do nekoliko kilometara udaljenog Barajeva. Ponedeljak je, pet popodne, sunce udarilo, a autobusa niotkud. Tema za razgovor se stvorila sama - jedni su psovali "ovog što je prod'o", drugi "lopove što trguju naftom", a tu zatečena nastavnica istorije jadala se kako sad ne zna deci da objasni - čije je posle svega Kosovo.

Iz pravca "dolaska" autobusa pojavio se oniži prosedi čovek sa video-kasetom ispod ruke. "Aaaa, evo nama Dragana. Koja ti je to kaseta, 'oćemo gledati?"

- Bogami teško, još mi nisu vratili predajnike, al' dođite po kasetu pa gledajte kod kuće - odbrusio je Dragan Jovanović, vlasnik, direktor, glavni i odgovorni urednik, tehničar, šef deska i jedini novinar Radio televizije Lisović (RTL), najmanje, ali i "zabranjene" medijske kuće u Srbiji, i nestao pored taraba i kukuruza ka svojoj kući.

Kuća koja je ujedno i studio, montaža, desk i direkcija RTL-a. Do 3. maja, iz tog običnog seoskog doma, emitovan je, kako mnogi kažu, najobjektivniji televizijski program u Srbiji, vidljiv kilometar "i malo jače". Onda su, usred rata, između šizele i smirele, na vrata Dragana Jovanovića, "Ted Tarnera" iz Lisovića, banuli inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije i "privremeno" oduzeli oba, mahom zastarela, analogna televizijska predajnika. Dvojica saveznih inspektora i četiri policajca, uz to, uručili su Jovanoviću i papir kojim se zabranjuje dalje emitovanje programa. Od tad, Lisovčani gledaju "šta moraju" i čekaju predajnike.

Radio televizija Lisović, u stvari nije bila ni prava televizija ni pravi radio. Više je ličila na pokušaj jednog medijskog entuzijaste i zaljubljenika u tehniku da napravi sopstveni amaterski projekat "globalnog sela", u bukvalnom smislu.

- Ja sam još odavno strastan radio-amater i bio sam kao takav član klubova, dakle identifikovan i legalizovan. Provodio sam sate pored radio-amaterskih uređaja, i vremenom uvideo da tu postoje i druge mogućnosti. Recimo, amaterska televizija, gde radio-amateri legalno mogu da emituju i sliku. Naravno, odmah sam nabavio amaterski TV predajnik - objašnjava Dragan Jovanović.

U međuvremenu, početkom devedesetih, počeo je da pored svoje "redovne" grafičke struke, instalira satelitske antene. Kupio je ubrzo od pokojnog vlasnika beogradskog "Taš kluba" Saše Mirkovića, satelitski link prečnika tri metra, i "posadio" ga u baštu.

- Gledao sam satelitske programe i shvatio da tu može što-šta da se vidi. Može čovek da vidi i drugi svet osim ovog našeg. Želeo sam da taj svet vide i ostali ljudi iz Lisovića, a ne samo ja, pa sam amatersku frekvenciju malo pomerio na televizijsku, našao prazan UHF kanal i pustio da narod gleda. Ako čovek "otputuje" i vidi više od svog mesta, biće puno zadovoljniji... Imaće drugačiju sliku stvarnosti - kaže "čovek-televizija".

Sam je "krpio" opremu. Nekoliko plejera, par videorekordera, amatersku kameru, reflektor, posle i miksetu - kupovao je postepeno. Na "ofucanoj" električnoj banderi, spremnoj za staro gvožđe, postavio je, s jedne strane kuće, predajne i prijemne antene. Kuhinja, dnevna soba i antre porodične kuće Jovanovića, do koje, inače, nema asfaltnog puta, ubrzo su dobila duplu namenu. A Lisovčani su, sami kažu, uživali...

- Bili su zahvalni, nikome nije smetalo. Ja sam praktično radio u senci velikih televizija koje su se ovde teško hvatale - dodaje.

U početku, redovan segment programa bile su želje, čestitke i pozdravi. - LJudi su mi donosili tekst tih poruka, ja sam kamerom snimao, a jedna moja rođaka čitala. Onda sam "montirao" - sa jednog videa puštao sam tekst, a sa drugog muziku. Puštao sam i svadbe, to se posebno gledalo, jer uvek je neko nekoga mogao da vidi - kaže Dragan.

Svadbe je potom počeo da prenosi i direktno, ljudi sami zvali. Instalirao bi predajnik "gde treba" i čitavo selo gledalo je veselje. Svoje usluge nije naplaćivao, osim ako ga neko ne časti. Vikendom s obzirom da je blizu teren, prenosio je utakmice lokalnog fudbalskog kluba "Mimiko", koji igra u opštinskoj ligi.

- Predajnik postavim na teren, ja snimam kamerom, a iz moje kuće, Rade iz uprave kluba, gleda na monitoru i komentariše susret. Radio sam i prenose crkvenih litija i svetosavske svečanosti iz osnovne škole - priča Jovanović.

Tokom tri meseca zimskih demonstracija zbog izborne krađe, svake večeri emitovao je dešavanja iz Beograda. Od pola devet uveče na radijskoj frekvenciji "išao" je dnevnik Radija B-92, koji je snimao u pet sati u Beogradu, pa kasetu nosio u Lisović i reprizirao.

Prilikom izbora za odbornike, uživo je emitovao predstavljanje lokalnih kandidata opozicije, tako što bi u predsoblje kuće postavio dve fotelje, reflektor i snimao kamerom.

- Nudio sam saradnju svima, ali su je prihvatili samo SPO i DS, pa sam puštao njihove tribine i mitinge. Iz JUL-a su mi rekli da su oni siromašna stranka i nemaju mogućnosti da u sopstvenoj režiji snimaju tribine.

- Prošle godine, kad je raspisan konkurs za TV i radio frekvencije želeo je da se prijavi. Iskrsla su dva problema: "Prvo nisam imao firmu, a fizičko lice nije moglo da traži frekvenciju. Drugo, elaborat je koštao 3.500 maraka, a ja te pare nemam. Morao sam da platim dva puta toliko za radio i za televiziju. Onda su me zvali iz SUP-a Barajevo da provere šta ja radim. Rekao sam im da je sve to amaterski, i da je prečnik emitovanja jedan kilometar - to je kao kada bi oni tražili dozvolu za vožnju od bicikliste. Saopštili su mi kako nema problema, da mogu da nastavim".

I dok njegova dva "moćna predajnika od jednog vata jačine" čame u nekom podrumu Ministarstva telekomunikacija, Dragan Jovanović šeta po bašti, čekajući povratak sa prinudnog odmora u matičnu firmu, i teši se: "Kad su mogli B-92, što ne bi i mene..."

Dragoljub Petrović



Nizvodno od Budimpešte

Pirana u Dunavu

BUDIMPEŠTA - Jedan strastveni pecaroš iz Demšeda, sela južno od Budimpešte, ulovio je ovih dana u Dunavu nesvakidašnji, štaviše senzacionalni plen: piranu.

Ištvan Vala, 70-godišnji alas, kaže da se punih 10 minuta borio s vodenom grabljivicom koja je pravi strah i trepet za sva živa bića u Amazonu i drugim tropskim rekama.

Po mišljenju stručnjaka, pirana nikako nije mogla sama da dospe u za nju hladni Dunav, već ju je verovatno neko bacio iz sopstvenog akvarijuma. U svakom slučaju, kako kažu, radi se o pojedinačnom slučaju, pa kupači na tom delu Dunava ne treba da strepe od nezasitih riba.



Glumac Ivan Jeftović- tobdžija zaražen pozorištem

Gađaj, kevu im!

Svakog četvrtog dana s položaja je "uskakao" u predstave. Uskoro u "Cipelama od kengurove kože" na sceni Beogradskog dramskog pozorišta

- Poziv za mobilizaciju našao sam zalepljen na vratima stana. Sledećeg jutra "zapalio" sam na batajnički aerodrom, pronašao vojnu poštu u Staroj Pazovi i uveče smo već bili postavljeni po njivama. Doca, Sale, Zoća, Mima, Viktor, Kuler, Kića, Mitar i ja, postali smo tobdžije "Bafija", kako smo od milja zvali 40 milimetarski top- kaže mladi glumac Ivan Jeftović (1972), koji je pravo sa dasaka koje život znače, 7. maja krenuo u odbranu zemlje.

- Nisam imao problema jer je naša mala družina imala prećutni dogovor da štitimo jedni druge. Straha nije bilo, a boravak na "njivi", kad sam već tamo morao da budem, pamtiću zauvek. Danju smo se odmarali, a noću bili maksimalno profesionalni. Stalno sam vikao: "Gađaj ih! J... im kevu!". Od početka smo znali kakav će biti "rasplet", ali nas to nije zanimalo, imali smo top.

Za sve to vreme nisi prestajao sa radom u pozorištu.
- Svakog četvrtog dana, kada sam bio slobodan, igrao sam i po nekoliko predstava u "Buhi", "Narodnom pozorištu", "Zvezdari", trupi "Torpedo". Prijalo mi je da igram, tako sam punio baterije. Pozorište je moj hram, najbolji izlaz.

Sada si već ušao i u novi projekat.
- Pripremamo "Cipele od kengurove kože" u režiji Irene Ristić, u Beogradskom dramskom pozorištu. Igraju i Danijel Sič i Ana Maljević. To je priča o narkomanima, a u pripremanju uloge pomogao mi je drug sa položaja, Viktor, koji mi je dao knjigu "Deca sa kolodvora Zo". Ovo mi je treća predstava u Beogradskom dramskom, nadam se da je treća sreća i da će biti hit.

Mnogi mladi ljudi su otišli iz zemlje. Šta tebe zadržava?
- Neki su otišli, opravdano, svaka im čast. Ali, ja sam zaražen pozorištem, a u pozorištu glumac može da se igra samo na maternjem jeziku. Ono me zadržava, kao i porodica i blisko okruženje. Ništa više. Sve ostalo bih anarhično izmenio.

D. Tasić
Foto: Z. Raš



Ivana Pavlović, pevačica "Tap 011", osnovala novi bend

S momcima iz kraja u "Negativu"

Okupile ih bombe i nestanak struje. Prvi javni nastup, po oceni publike, neviđeno mučenje

Posle odlaska Gorane Tržan iz grupe "Tap 011", njenim stopama krenula je i Ivana Pavlović. Iako je prethodno najavljivala da ostaje sa "Tapovcima" i da će nastaviti snimanje albuma, početak rata prekinuo je ove planove i odveo Ivanu pravo u grupu "Negativ", bend osnovan na krajnje neuobičajen način.

Kada je za vreme bombardovanja u mom kraju (Bežanijska kosa) nestalo struje, počeli smo da se okupljamo kod lokalnog vidikovca. Tu sam upoznala momke sa akustičnim gitarama i shvatila da imamo zajednička interesovanja. Počeli smo da vežbamo, napisala sam pesme i to je to, kaže Ivana koja tvrdi da je iz grupe "Tap 011" otišla bez ikakvih trzavica i svađa iako joj se čini da su Đole, Pera i Milan pomalo ljuti na nju.

Grupa "Negativ", koju pored Ivane čine Bidža, Zmolden, Džoni i Grle (svi između 18 i 19 godina) premijerno pojavljivanje u javnosti imala je prošle subote na svečanom otvaranju kalemegdanske bašte kluba "Oh, sinema". Nastup je počeo tako što je gitarista ispričao loš i vulgaran vic koji nikoga nije nasmejao. Gotovo jednodušna ocena prisutnih muzičara bila je da je bend svirkom upropastio Ivanine vokalne kvalitete i da su ceo nastup pretvorili u neviđeno mučenje. Međutim, Ivana ne misli tako:

-Uslovi su bili neregularni. Nije nam bilo obezbeđeno drugo gitarsko pojačalo, momci nisu svirali na svojim gitarama. I pored svega, ono što smo izvukli iz toga je - pesma, kaže Ivana i najavljuje da će "Negativ" u jesen objaviti prvi album.

D. Žuža



31. Evropsko prvenstvo u košarci

Vreme raspleta

Trener Obradović ključ uspeha vidi u zatvaranju spoljne linije i neutralisanju odličnih šutera Tomića i Bogojevića

Praktično, Evropsko prvenstvo u košarci startuje 1. jula, jer svaki poraz vodi u razigravanje od petog do osmog mesta, a trijumf obezbeđuje ulazak u borbu za medalje.

Jugoslovenska reprezentacija u četvrtfinale protiv Nemaca ulazi kao favorit kome je oko vrata vezan kamen povreda. Evropska košarkaška javnost najavljuje ustoličenje Litvanije na mesto košarkaškog vladara Starog kontinenta. Slute da su mnogobrojne nedaće ostavile dubok, traumatičan trag na četu Željka Obradovića.

 

Obradović za tri meseca

Plejmejker državnog tima Saša Obradović u četvrtak ide na hirurški sto. Povreda Ahilove tetive je teška i iziskuje momentalnu operaciju.

- Trenutno čekam da mi jave iz bolnice da li su mi pronašli slobodan krevet. Moj doktor u Berlinu ima pune ruke posla, leči sve fudbalere Bundeslige i veliki broj evropskih sportista. Na magnetnoj rezonanci je ustanovljeno je da mi je tetiva 90 odsto pokidana. Distorzija je bila izuzetno jaka i tetiva se drži sa samo deset odsto kapaciteta. Doktor me je ohrabrio. Optimizam mi se povratio kada mi je saopštio da ću za tri meseca moći na teren. Bio sam depresivan, razmišljao sam o najgorem, o okončanju karijere - napominje Obradović.

- Iz ove kože se ne može. Naš osnovni cilj je da pobedimo Nemačku, to je najvažnija utakmica na turniru. Posle ćemo razmišljati o sledećim koracima. Imamo mnogo problema, ali nikada nismo i nećemo kukati - konkretan je Željko Obradović.

Kakvi su utisci o protivniku u četvrtfinalu?
- Nemci nisu naivan protivnik. Ne smeju se potceniti ali ni preceniti. Valja biti umereno oprezan i ne preterivati. Nemci su deklasirali Hrvate brzom igrom, preciznim šutom i velikom borbenošću. Naš prvi zadatak biće da sprečimo njihovu spoljnu liniju da lako postiže koševe. Oni su najopasniji kada iz polukontri prave slobodne pozicije za šut, gde su izuzetno precizni Bogojević i Tomić. Oni će sigurno vršiti snažan pritisak na našu spoljnu liniju, posebno na organizaciju napada, jer svoju šansu vide u našem nedostatku plejmejkera.

Kako ćete rešiti problem organizacije napada?
- Pokušavamo da osposobimo Lukovskog za meč. U utorak je trenirao punim intezitetom. Povreda butnog mišića je ozbiljana ali učinićemo sve da ga osposobimo za Nemce. Veliki teret će podneti Dejan Bodiroga, koji nije klasičan plej, ali lako može da se adaptira na tu ulogu. Ako bude bilo potrebe pokušaćemo sa Šćepanovićem i Lončarom u fazi prelaska iz polja odbrane u polje napada - kaže Obradović.

B. J.



U Ženevi obavljen žreb za prvo kolo kvalifikacija evropskih kupova

Partizan preko Estonije na Rijeku!

U Kupu UEFA Crvena zvezda protiv Neftija iz Azerbejdžana, Vojvodina sa mađarskim Ujpeštom

U ženevskom hotelu "Interkontinental" u sredu je obavljen žreb za prvo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona i Kup UEFA. Prva impresija: jugoslovnski klubovi bili su srećne ruke. Prvi stepenik Partizana na putu ka Ligi šampiona je estonski prvak Flora, dok Crvenu zvezdu očekuju dueli sa azerbejdžanskim Neftijem, a Vojvodina će u kvalifikacijama za prvo kolo Kupa UEFA imati za rivala mađarski Ujpešt. Upravo Novosađani će imati najteži posao, dok fudbalere Partizana pravo iskušenje očekuje u drugom kolu.

Odmah po žrebanju prvog kruga, izvučeni su i parovi naredne runde, a žreb je podsetio na 1997. godinu: Partizan ako izbaci Floru (u šta verovatno niko ni ne sumnja), sastaće se sa hrvatskim vicešampionom Rijekom! Crno-beli će protiv Flore igrati 14. i 21. jula, a dueli sa četom Nenada Gračana biće na programu već 28. jula i 4. avgusta. Oba puta Partizan će biti domaćin u prvom meču.

Sa druge strane, Crvena zvezda i Vojvodina će u okviru prvog (i jedinog) kola kvalifikacija za Kup UEFA prve mečeve igrati u gostima, 12. avgusta, dok su revanši zakazani za dve nedelje kasnije.

B. Cvetojević






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange