GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 30. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
30/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”


Savez za promene na mitingu u Čačku zatražio

Raspisivanje izbora sa vladom nacionalnog spasa

Više od deset hiljada građana podržalo zahteve za hitnim ostavkama državnog vrha. "Nije vreme za plakanje, hoćemo novu demokratsku Srbiju", poručio Velimir Ilić

ČAČAK - Uništili su nas. Naterali nas da se stidimo sami sebe. Napravili od nas čudovišta... Milošević mora da ode! Mi hoćemo novu Srbiju u kojoj će svima biti garantovane sve slobode - poručio je u utorak sa velikog čačanskog mitinga Saveza za promene, gradonačelnik Čačka Velja Ilić, koji se posle dvomesečnog izgnanstva vratio u svoj grad.

Više od 10.000 građana zatražilo je zdušno hitne ostavke državnog vrha. Hoćemo slobodnu, demokratsku, bogatu i prosperitetnu Srbiju. Ovoj vlasti mesto je na đubrištu istorije - istaknuto je na ovom prvom u seriji protesta.

Miting je protekao bez većih incidenata. Okupljenima su se obratili i gotovo svi lideri Saveza za promene. Na svaki spomen imena predsednika Miloševića, čulo se bučno negodovanje i skandiranja "U Hag, u Hag".

Predsednik DHSS dr Vladan Batić, podsetio je da je pre deset godina na Gazimestanu obećano mnogo toga, ali da danas Srba nema nigde van Srbije gde ih je tada bilo.- To je rezultat "pobede" Slobodana Miloševića. Ratovali smo sa celim svetom. I šta imamo na kraju - milion nezaposlenih, na stotine mrtvih, jad, bedu, siromaštvo. Ovo je zemlja postiđenih i uvređenih. Dosta je bilo, odlazite na Kubu i tamo snujte snove o Marksu i Engelsu - istakao je Batić.

Na mitingu je zahtevano: ostavka Slobodana Miloševića, ukidanje Zakona o informisanju i Zakona o univerzitetu, formiranje vlade nacionalnog spasa i hitno raspisivanje izbora pod pokroviteljstvom OEBS-a.

 

Peške u grad

Autobusi koji su prevozili opozicionare ka Čačku, zaustavljani su na prilaznim putevima. Tako je autobus koji je iz Beograda prevozio strane i domaće novinare, bez objašnjenja, isključen iz saobraćaja na izlazu iz Ljiga, pa su novinari uz brojne meštane do Čačka morali da se prebace autostopom ili peške. Poslednja vest kaže da su ekipama stranih televizija na povratku iz grada policajci oduzimali snimljeni materijal.

Gradonačelnik Niša i potpredsednik DS Zoran Živković, u svom govoru podsetio je Čačane na režimske priče o švedskom standardu, brzim prugama, velikoj Srbiji. - Lepe su to priče, ali samo priče. Ovo je ozbiljan trenutak. Potreban je ozbiljan i veliki rad. Vlast treba da se plaši vas, dosta se narod plašio vlasti - rekao je Zoran Živković.

Istoričar Milan St. Protić istakao je da je ova vlast osramotila srpski narod više nego iko u istoriji. - Zločin koji su činili nad nama ne smemo im oprostiti. U naše ime činili su zla, a da nas nisu pitali. Danas smo u očima sveta ružniji nego ikad. Drugačiju Srbiju smo nasledili od predaka. Lepšu, pošteniju, bogatiju. Sve dok nisu došli ovi bogohulni zlotvori koji su bacili ljagu na naš obraz - smatra Protić, zahtevajući hitnu ostavku Miloševića.

- Najveću odgovornost za to što je Srbija danas potpuno ekonomski uništena, vojno i politički usamljena, snosi, niko drugi do Slobodan Milošević - naglasio je predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović. Praćen snažnim skandiranjem "Ostavke, ostavke, ostavke", on je kazao da je prvi i osnovnih zahtev Saveza za promene, urgentna smena državnog vrha.

Ipak događaj dana bio je spektakularan povratak gradonačelnika Velje Ilića, protiv koga je, podsetimo, još pre dva meseca vojni tužilac podigao optužnicu za izdaju. Objasnivši da se sve ovo vreme krio u Brezovici, mestu gde, paradoksalno, vladaju socijalisti.

- Pomogli su mi moji seljaci. Moji Ravnogorci. Pomogli su mi i sveštenici SPC. Hvala im na tome. Hvala im što su mi pomogli da preživim i pojavim se danas ovde pred vama. Čist sam pred Bogom, nikoga nisam izdao. Izdajnici su ovi koji su rasprodali državu... Kada vidim šta su nam uradili sa narodom, državom, gradom, zaćutao bih od muke i plakao. Ali nije vreme za plakanje. Ovo je najzdravije tkivo Srbije. Pravo demokratsko srce nove Srbije i ja sam ponosan zbog toga - istakao je Velja Ilić.

Telegrame podrške Savezu za promene i jučerašnjem čačanskom skupu, uputili su između ostalih i Milan Panić, Dragoslav Avramović i princ Aleksandar Karađorđević.

M. Nešić
D. J. Vučićević



Posle relativno mirne noći na Kosmetu osvanuo je dan koji je doneo nove nevolje Srbima

Teroristi se prave Englezi

Presvučeni u kombinezone britanskih vojnika albanski teroristi upadaju u srpske stanove i isteruju vlasnike. Srbi postavili barikade u Gračanici i Lipljanu

PRIŠTINA - Pripadnici KFOR nisu mogli u utorak da garantuju bezbednost Orahovčanima za evakuaciju. Zbog toga je evakuacija oko 5.000 Srba iz Orahovca, kojima je pre tri dana stigla pomoć u hrani i lekovima, odložena do daljeg.

Albanski teroristi, koji su se prethodne noći nešto primirili, od utorka primenjuju novu taktiku u progonu Srba sa Kosova i Metohije. Preobučeni u uniforme mirovnjaka ulaze u srpske stanove i isteruju vlasnike. U Prištini je samo u toku utorka pre podne, kako smo saznali u Centru za mir i toleranciju, zabeleženo 50 takvih slučajeva. Više puta intervenisali su pravi mirovnjaci i izbacili lažne.

Centar za mir i toleranciju raspolaže informacijom da je u utorak ujutro iz Gnjilana krenula kolona od oko 120 automobila, zaprežnih kola i traktora sa Srbima koji, jedan za drugim, napuštaju i kosovsko Pomoravlje. U ovom delu južne srpske pokrajine pripadnici tzv. OVK presvučeni u uniforme mirovnjaka tokom prethodne noći zapalili su srpske kuće u selima Klokot, Žitimlje, Žegra, Podgora, Kabaš i Dinač.

Predstavnicima Vlade Srbije koji su hteli u utorak da odu u Gnjilane, onemogućen je ulazak u ovaj grad. Predstavnici KFOR nisu mogli da im garantuju bezbednost.

U utorak je u Prištini zavladalo uznemirenje zbog toga što su prostorije okružnih i opštinskih pravosudnih organa zaposeli radnici albanske narodnosti koji su 1990. godine samovoljno napustili posao. Zato je 90 radnika srpske nacionalnosti, koji su se vratili iz Niša, ostalo pred vratima ovih ustanova. I ostale ustanove u gradu, jednu po jednu, preuzimaju Albanci.

Iz Privremenog izvršnog veća Kosova upućen je apel Vladi Srbije i Ministarstvu finansija da se u što kraćem roku obnovi rad službe za platni promet i finansije jer je na ulicama sve manje dinara u opticaju. Glavne valute su marka i albanski lek.

U Prištini se šuška i o mogućem dislociranju Srba iz glavnog grada pokrajine. Jedino se za sada, kako to kažu, dobro drže Gračaničani. Oni su, prema rečima Čede Markovića iz ovog sela, odlučili da blokiraju sve prilazne puteve ovom naselju. Na taj način sprečiće upad terorista koji su u više navrata, na očigled mirotvoraca, u uniformama i sa oružjem prolazili ispred manastira Gračanice. Slična odluka doneta je i u Lipljanu u kome Srbi čine 95 odsto od ukupne populacije. Ovde se inače, smatra da mirovnjaci podstrekuju iseljavanje Srba.

U Gračanicu su se izmestili i pojedini lekari KBC iz Prištine. Oni ovih dana pregledaju pacijente, daju im lekove, a u protekla dva dana u Gračanici su rođena tri dečaka i jedna devojčica.

Milka Milovanović



Hombah koordinator Pakta za stabilnost Balkana

Šef Šrederovog kabineta deli pare

 

Sedište u Solunu

Ideja o stvaranju Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu potekla je od nemačkog ministra inostranih poslova Joške Fišera. Sporazum o stvaranju tog pakta potpisale su sve članice EU, G8, kao i osam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope. Prema rečima zvaničnika EU, na samitu u Riju postignut je i dogovor da sedište agencije EU za obnovu Kosova bude u Grčkoj, u Solunu.

RIO DE ŽANEIRO - Lideri Evropske unije postigli su u utorak ujutro saglasnost o izboru šefa ureda nemačkog kancelara Boda Hombaha za koordinatora Pakta stabilnosti za Balkan.

Evropski lideri, kako se navodi, postigli su i politički sporazum da austrijski ambasador u Beogradu Volfgang Petrič bude predložen za funkciju visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH nakon odlaska Karlosa Vestendorpa.

Šreder je prošlog četvrtka predložio Hombaha za koordinatora Pakta stabilnosti - sveobuhvatnog programa političke i ekonomske obnove Balkana u okviru kojeg bi svake godine u različite projekte ekonomske i političke stabilizacije trebalo da bude uloženo nekoliko desetina milijardi evra.



Vuk Drašković oštro kritikovao snage KFOR

Pozovite Srbiju u pomoć

BEOGRAD - Vuk Drašković, lider SPO, apelovao je u utorak na međunarodnu zajednicu da se obrati za pomoć jugoslovenskim snagama odbrane kako bi one pomogle u ostvarivanju pune bezbednosti za kosmetske Srbe, jer su snage KFOR-a pokazale da nisu u stanju da zaštite nealbanski živalj.

Drašković je ocenio da se trenutno na Kosovu pod okriljem snaga KFOR-a sprovodi etničko čišćenje Srba, što će poslužiti kao osnova za podizanje optužnice za zločine protiv vodećih zemalja NATO.

- Ne prihvatam objašnjenje da KFOR nema dovoljno vojnika. Da su nemoćni - kazao je Drašković.

Prvi čovek SPO istakao je da se srpska vlast kreće u pravcu suprotnom od demokratskih promena. Na pitanje koji je krajnji rok SPO postavio vlasti Drašković je kratko odgovorio:

- Rok već ističe.

M. T.



Karađorđević podržao zahteve crkve

Za vladu nacionalnog spasa

PODGORICA - Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević podržao je predlog Srpske pravoslavne crkve o formiranju vlade narodnog spasa, prenosi SRNA.

Kako piše "Glas Crnogorca", on je na proslavi Vidovdana u Lastvi Grbaljskoj rekao da "za sadašnjeg predsednika savezne države tu nema mesta" i dodao da "sve snage treba da rade u tom pravcu, jer srpski narod ima veliku budućnost, ali treba da se trgne iz sna".

On je ponovio da je "vrlo važno da Srbi ostanu na Kosovu i da ne napuštaju svoja ognjišta, ako je to moguće".



Pontonac kod Mijatovca - krajem nedelje

BEOGRAD - Pontonski most kod Mijatovca, na Velikoj Moravi koji je svečano otvorio general armije Dragoljub Ojdanić trebalo bi da proradi krajem nedelje, saznaje "Glas" nezvanično.

Ovaj most pratili si od otvaranja pehovi, radio je praktično samo dva dana, Morava je narasla i onemogućila prelazak, jedan šleper je sa njega upao u vodu pa je most "vraćen na doradu". Sada se doteruju prilazni putevi pa se očekuje da saobraćaj preko mosta krene za par dana.

G.J.



Novi Sad do zime sigurno dobija čvrstu prekodunavsku vezu

Vojska gradi most?

NOVI SAD - Vojska Jugoslavije je tehnički spremna da izgradi pontonski most preko Dunava kod Novog Sada, ali nije u mogućnosti i da ceo posao finansira, pa će troškove njegovog postavljanja morati da pokriju zajedničkim snagama Vlada Srbije i gradska uprava.

Prema rečima komandanta Novosadskog korpusa generala Momčila Momčilovića, postoje dve varijante mosta za dvosmerni saobraćaj vozila i pešaka, nosivosti 20 i 60 tona, s tim što je potrebno razrešiti još niz tehničkih detalja.

Ostaje otvoreno i pitanje lokacije, jer, recimo, postavljanje "pontonca" nizvodno od ostataka Varadinskog mosta, naspram Dunavske ulice (što je najprimamljivija lokacija), iziskuje delimično rušenje nasipa na petrovaradinskoj strani, kako bi se napravio prilaz, što može proizvesti nevolje za vreme visokog vodostaja.

M.S.



Dr Danijel Cvjetićanin o novom crnogorskom dinaru

Valuta je obeležje države

BEOGRAD - Ističući da Crna Gora mora da izgradi potpuno nov ekonomski sistem Veselin Vukotić, potpredsednik Saveta za privatizaciju u toj republici, izjavio je da ona treba da uvede svoju valutu - konvertibilni dinar.

Komentarišući ovu izjavu dr Danijel Cvjetićanin podseća da je nacionalna valuta ključno obeležje države i da stoga najava uvođenja druge valute u Crnoj Gori predstavlja ustvari najavu njenog otcepljenja. To bi značilo nepriznavanje NBJ i njenih monetarnih funkcija, a posle toga bile bi dovedene u pitanje i druge institucije federalne države, kaže ovaj ekonomista.

Ukoliko bi Crna Gora uvela svoj konvertibilni dinar morala bi utvrditi njegov paritet prema jugoslovenskom dinaru, a zatim i da li se u Crnoj Gori može prodavati roba iz Srbije za jugoslovensku nacionalnu valutu.

Naravno iste recipročne mere morala bi da preduzme i Srbija, a to bi onda već spadalo u međudržavne odnose dve različite države, smatra dr Cvjetićanin.

B.J.



U manastiru Đurđevi stupovi koji je pretvoren u izbeglički centar

Najtužniji Vidovdan

Od dolaska KFOR sa Kosova je u Crnu Goru pristiglo više od 20.000 izbeglica

PODGORICA - Glavnim crnogorskim drumom, magistralom od Berana prema Podgorici i primorju i u suprotnom pravcu, ovih dana teku dve izbegličke kolone. Jedna tužna, ona iz pravca Kosmeta, u kojoj su Crnogorci i Srbi koje rasteruju albanski teroristi, a druga nešto vedrijeg raspoloženja albanskih izbeglica koji se iz Crne Gore vraćaju u pokrajinu, posle izbegličkog "staža" od više meseci.

Računa se da je sa Kosmeta, od dolaska KFOR u Crnu Goru pristiglo više od 20.000 izbeglih Srba i Crnogoraca. U Podgorici ih ima oko 10.000 među njima i oko 2.700 Albanaca koji su i sami morali da napuste svoje ognjište pred pljačkašima, ubicama i palikućama.

U Beranama se nalazi blizu 6.000 Srba i Crnogoraca, kod rođaka, u sabirni punktovima, ali i u manastiru Đurđevi stupovi, koji je pretvoren u sabirni centar. U ovom manastiru u ponedeljak je obeležen Vidovdan upravo sa izbeglim Srbima i Crnogorcima. Paroh ovog manastira Dragan Ristić je tim povodom rekao da je ovo"najtužniji Vidovdan u poslednjih 610 godina".

Neki izbegli Srbi i Crnogorci su, ipak, kazali da će se vratiti na Kosovo "ako to bude garantovala crnogorska vlada koja uživa ugled u svetu".

Osim Podgorice i Berana, treće veće stecište izbeglih Srba i Crnogoraca je Bar gde se trenutno nalazi oko 2.000 ovih nevoljnika. Sa područja Ulcinja, međutim, istovremeno dok su Srbi i Crnogorci bežali sa Kosmeta, vratilo se u Pokrajinu oko 15.000 albanskih izbeglica.

I.Čiković



Ko su zločinci koji u našim zatvorima čekaju izvršenje smrtne kazne (2)

Ubio zbog upaljača, cigareta i patika

"Svaki sudija koji je izrekao najtežu kaznu tražio je argumente, pokušavao da nađe bilo kakvu olakšavajuću okolnost koja bi uticala da se smrtna kazna ne presudi. To znači da je delo takve težine da ni jedna druga sankcija ne bi bila opravdana", kaže za "Glas javnosti" mr Ivan Bajazit, sudija Okružnog suda u Beogradu, koji je osudio LJubomira Stevanovića (35), 10. septembra 1996. godine na smrtnu kaznu.

LJubomir Stevanović je na Zvezdari, u večernjim satima, bez i jedne reči upozorenja, hicima u stomak ubio maturanta Milana Vranića zbog upaljača i cigareta. Od njegovog druga je uzeo patike i kaiš. Kada je naišla policijska patrola bacio se na zemlju, odbacio pištolj i predao se kako bi mu u tom trenutku poštedeli život.

Vranić je bio đak generacije, a te večeri je sa drugom zastao u ulazu zgrade da popuše cigaretu pošto su prethodno drugaricu ispratili kući. Ubica se branio objašnjenjem da je pre kobnog trenutka više popio i da mu nije bila namera da ga ubije ali... Pre tog ubistva Stevanović se vratio sa izdržavanja kazne za neka druga dela.

Sudija Živka Vidojević iz Niša nije imala lak posao kada je dobila predmet u vezi sa sporom koji su vodili Milan Ivković i njegova supruga oko stana. Kada je posle silnih ročišta ipak presudila da stan pripada njegovoj supruzi, nije ni slutila da će takvu svoju presudu, nažalost platiti životom. Milan Ivković ju je sačekao kad se vraćala sa posla i ubio sekirom u glavu. Jedina reč opravdanja u njegovoj ispovesti je bila da ona nije pravedno donela odluku o tome kome će pripasti stan. Sudija je Ivkoviću presudio smrtnu kaznu.

Slavoljub Jovanović i Slavoljub Velić osuđeni su na smrt zbog ubistva brčnog para Karolja i Nele Takač iz Subotice. Slavoljub Velić je bio čak kućni prijatelj Takačevih. Te večeri kad su njih dvojica došli u kuću poznatih subotičkih zlatara dočekani su kao prijatelji. Nela ih je poslužila, priča Jovanović u svojoj ispovesti, Karolj pokazao vrednu kolekciju zlata, dugo su pričali da bi na kraju Velić izvadio pištolj i tražio od Takača pola miliona maraka. U prvi mah Karolj i Nela su ostali bez reči i nisu mogli da poveruju svojim očima. Tek kada su ih zavezali i pretili da će ih ubiti, a Karolju da će silovati ženu otkrio je gde drži novac. Pronašli su 20.000 nemačkih maraka, pokupili zlato i ubili ih. Jovanović se ne seća kako je povukao obarač na pištolju, ali je posle ubistva nastavio da živi normalno. Odlazio je na posao i rado je u novinama čitao detalje istrage vezane za ubistvo koje je počinio. Tek kada je policija u Karoljevom telefonskom imeniku pronašla ime njegovog druga Slavoljuba Velića koji je od ranije bio poznat policiji krug je bio zatvoren.

Predrag Janjić osuđen je na najstrožu kaznu jer je ubio milicionera u Pionirskom parku, da bi odmah zatim sebi pucao u glavu, ali su mu lekari spasili život. Po sopstvenom priznanju "pre tog ubistva imao je dve pucnjave", generacija je koja je odrasla u ratnom okruženju pa mu sve to nije bilo strano. Bežeći od policije kojoj je bio sumnjiv uleteo je usred dana u autobus GSP pun putnika i štiteći sebe potegnuo obarač.

Borislav Čolić kome je po drugi put, u ponovljenom suđenju, dosuđena smrtna kazna, kriv je za monstruoznu smrt porodice Smiljanić. Čolić nije bio zadovoljan što je ubio Borislava Smiljanića ispred njegove radnje već je ubio i njegovu ženu na stepeništu koja je izašla da vidi šta se događa sa njenim mužem. Vrhunac Čolićevog zločina je i ubistvo trogodišnjeg sina Smiljanića koji je sedeo na noši.

J. Rašević



Ognjen Radulović, laureat Zlatnog viteza za najbolji studentski film

Bajova borba sa kamenom

Sanja da uprizori mudre odgovore kralja Nikole na narodne molbenice. Vizantija kao slovensko ishodište

Ognjenu Raduloviću, studentu treće godine režije na Akademiji umetnosti "Braća Karić", u utorak je uručen Zlatni vitez, gran pri za najbolji studentski film prikazan u glavnom programu Festivala slovenskih i pravoslavnih zemalja.

Festival je održan u ruskom gradu Smolensku, a Raduloviću je ovo visoko priznanje pripalo za film "Bajova zemlja" (nagrađen i na ovogodišnjem beogradskom Festivalu kratkog metra), ispitni rad na drugoj godini studija. Na svečanosti priređenoj u prostorijama Akademije, uručene su mu statua i povelja, ali i poklon škole - stipendija za besplatno školovanje na završnoj godini studija.

Ognjen Radulović nije putovao na smolenski festival, održan u vreme rata, jer mu to kao vojnom obavezniku nije bilo dopušteno.
- Žao mi je što nemam uvid u ostale radove. Čuo sam za Festival pravoslavnih i slovenskih zemalja, drago mi je da postoji i da se prema Vizantiji odnosi sa puno respekta kao prema kulturnom krugu u kome svi mi nalazimo svoje ishodište.

Žiri kojim je predsedavao rektor moskovskog VGIKA Novikov, bio je fasciniran čistotom i snagom izraza, kojim je ovaj mladi čovek (prvi film koji je u životu snimio) ispričao svoju priču bez mnogo filozofije:
- Za trideset pet godina kolikog traje borba glavnog junaka mog filma sa kamenom, Bajo je bacio 50.000 bombi pretvarajući teren u plodno zemljište - kaže za "Glas" Radulović. - Za Baja sam čuo tako što su mi se neki ljudi iz Bandića, sela na izlazu iz Podgorice (rodni grad - prim. V. M.), žalili da ne mogu da spavaju. Kada sam tamo otišao, shvatio sam da imam sve uslove da snimim vizuelno izuzetno atraktivan film. Potom sam upoznao Baja, pravog Crnogorca, koji kratke i britke misli ume da pretoči u rečenicu. Najbitnija mi je bila pomoć profesora Vlade Perovića, poznatog dokumentariste, koji ima istančani osećaj za Crnu Goru.

Student televizijske režije u klasi Save Mrmka, Ognjen Radulović viziju profesionalne budućnosti vezuje ne samo za dokumentarce, već i za spotove i reklamu, ali i igranu formu.
- Želeo bih da pretočim u igranu formu "Odgovore na molbenice kralja Nikole". Reč je o knjizi tekstova iz protokola ađutanata kralja Nikole u kojoj narod traži pravdu, pomoć u hrani, novcu... Nikolini odgovori puni su iskričavih mudrosti.

V. Milivojević
Foto: N. Đurović



Izložba "Manastir Dečani" u Galeriji "Progres"

Da ih doživimo i "očinjim vidom"

U nastojanju da se manastir Dečani upiše u Listu svetske kulturne baštine Uneska, kao i da se lista proširi za Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Bogorodicu LJevišku, u Galeriji "Progres" u utorak je otvorena izložba "Manastir Dečani" koja će trajati do kraja jula.

Prvi deo postavke čine devet kopija fresaka iz Galerije fresaka Narodnog muzeja, kopije u gipsu i rekonstrukcije konzola i kapitela, čiji su autori vajari Miroslav Pavelka i Srđan Vukajlović. Drugi deo izložbe čini stotinak umetničkih fotografija Dragana S. Tanasijevića koje su, pod nazivom "Čuvari svetinje", nastale u Dečanima od 1995. do 1999. godine.

Izložbu je otvorio ministar za kulturu u Vladi Srbije Željko Simić, koji je istakao da u ovom času manastir i bratstvo nisu ugroženi i izrazio nadu da će biti prilike da se Dečani dožive i "očinjim vidom".

J.Ž.



Jugoslovenski reprezentativac Predrag Mijatović na odlasku iz Reala poručio

Vratiću se u Madrid!

Bolji dani u Firenci. Tošak nije vredan ni reči. Odlazak bez gorčine

Posle šest godina, od kojih tri na Šamartenu, Predrag Mijatović je napustio Španiju. Heroj sedme evropske krune Reala rekao je zbogom "kraljevskom klubu" jer je morao. On nije želeo da ode, ali ga u Realu nisu više želeli.

- Tužan sam. Bile su to tri sjajne godine, ali u fudbalu nikad nisi siguran gde će te sudbina odvesti. Odlazim zbog odluke stručnog štaba koji nije hteo da računa više na mene, a ja sam suviše ponosan da bih nekome sedeo na klupi - kaže Mijatović za španski list "As".

Real Vas je platio 17 miliona maraka, a sada Vas pušta da odete kao da više ništa ne vredite. Kako ovo razumeti?
- Treba biti realan. U fudbalu sam od 1987. i znam kako to funkcioniše. Kada dođeš u novu sredinu dočekaju te kao zvezdu, a kada odlaziš nema toliko nežnosti. Odlazim bez gorčine, jedan san mi se pretvorio u javu, ali znam da ću se vratiti jednog dana i živeti u Madridu.

Da li vas boli što su Vas često znali nazivati "pezetero"?
- Da mi je samo novac u glavi nikada ne bih napustio Valensiju, kao ni sada Real Madrid. Boli me, jer to nije istina.

Šta je u svemu tome bilo najlošije?
- Najružnije je što sam poslednjih meseci služio za potkusurivanje. Hteli su da mi nameću neka rešenja.

Šta očekujete naredne godine u Fiorentini?
- Ovo nije bila dobra godina za mene iz različitih razloga. Ali, Mijatović može još da pruži.

Čega ćete se uvek sećati iz "vremena Reala"?
- Prvog derbija, utakmice za Andreju. Svi su igrali za njega, na kraju smo pobedili. Kasnije je Liga šampiona bila samo vrhunac naših rezultata.

Četiri trenera su radila sa Peđom u Realu...
- Sa Fabijom Kapelom smo imali odličnu sezonu i naučio sam mnogo stvari od velikog profesionalca. Sa Hejnkesom sam imao odlične odnose i saradnju, Hidink nije vodio ekipu pravim putem, a najbolje što mogu da učinim za Tošaka je da uopšte ne pričam o njemu.



Pred meč četvrtfinala protiv Nemačke (16,15 TV) Željku Obradoviću najviše problema zadaje povreda prezimenjaka Saše

Obradović bez Obradovića

Na mestu pleja plavi sada imaju samo Lukovskog i Bodirogu koji će silom prilika zaigrati na "kecu"

Jugoslovenska košarkaška reprezentacija obezbedila je prvu startnu poziciju u Grupi "E" i u četvrtfinalu je dobila teorijski naslabijeg protivnika iz Grupe "F", selekciju Nemačke. Prusi su se pobedom protiv Hrvatske u poslednjem kolu ušunjali kroz iglene uši u četvrtfinale.

- Četvrtfinalna utakmica protiv Nemaca je najznačajnija na celom prvenstvu. To je meč od koga zavisi sve... Mi ne možemo pobeći od uloge favorita, iako bi po svaku cenu želeo da rasteretim igrače takvih razmišljanja. Gledali smo utakmicu Nemačka - Hrvatska, analizirali smo svaki segment igre i utisak je da se radi o fizički izuzetno spremnom sastavu, za koji ne postoji košarkaška tajna. Naš najveći problem biće organizacija napada. Ostali smo bez Saše Obradovića, koji je mnogo značio igri našeg tima. Bio je u odličnoj formi, fanatičnom odbranom motivisao je saigrače da pružaju više, podizao je moral. Njegovo odsustvo će se osetiti u igri našeg tima, posebno što je i Dragan Lukovski nedovoljno zalečen. Bodiroga će morati da podnese dodatno opterećenje u organizaciji napada - analizira trenutnu situaciju Željko Obradović.

B. J.






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange