GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Utorak 29. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
29/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Vidovdanska liturgija u Gračanici

Poziv srpstvu da ostane

GRAČANICA - Patrijarh srpski gospodin Pavle služio je u ponedeljak u manastiru Gračanica sa vladikom raško-prizrenskim dr Artemijem i hercegovačko-zahumskim Atanasijem, svetu arhijerejsku liturgiju povodom Vidovdana.

Liturgiji i parastosu svim srpskim mučenicima palim za slobodu prisustvovalo je oko 500 vernika iz Gračanice, Čaglavice, Prištine i još nekoliko okolnih sela u kojima ima Srba.

Patrijarh srpski gospodin Pavle je pozvao Srbe da uprkos zlima koji pokušavaju da proteraju srpstvo sa Kosmeta, ostanu na Kosovu i Metohiji jer će samo tako i na taj način biti očuvana naša vekovna ognjišta i srpske svetinje.

Vladika prizrenski dr Artemije u obraćanju vernicima kazao je da na 610. godišnjicu od Kosovskog boja možda bijemo poslednju bitku za opstanak Srba na ovim prostorima i pozvao ih da istraju i odupru se pokušajima terorista da ih isteraju sa svojih kućnih pragova.

M.M.


Na Kosovu protiču uobičajeni dani puni strepnje i neizvesnosti

Teroristi rade svoj posao, a KFOR svoj

Centru za mir i toleranciju prijavljeno više pretnji i upada u stanove, a evidentirana i nova kidnapovanja. U Prizrenu policijski čas. Radio Priština od petka ne emituje program

PRIŠTINA - Međunarodne snage preduzimaju sve mere da se obezbedi sigurnost svim građanima, posebno Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji. U više prištinskih naselja pojačane su mere obezbeđenja, ali u onim delovima grada koji su koliko do juče smatrani bezbednijim tokom noći situacija se komplikovala. U Centru za mir i toleranciju sreli smo veći broj Srba koji stanuju u najužem delu Prištine. Došli su da zatraže pomoć jer im je u toku noći i jutra prećeno da će biti ubijeni ukoliko ne napuste stanove. Obijanja i nasilnog useljavanja u stanove bilo je i u toku dana, a pripadnici KFOR više puta su intervenisali i izbacivali nasilnike.

Grupa od oko 150 Albanaca upala je u nedelju oko 17 sati i u hotel "Grand" u kome su demolirali šank i uz zvuke parabuka, igrajući albansko kolo, pokušali da preuzmu kontrolu nad ovim objektom. Hotel, koji se nalazi u samom centru grada su opkolili pripadnici KFOR i izbacili teroriste.

Centru za mir i toleranciju prijavljeno je više pretnji i upada u stanove, ali su evidentirana i nova kidnapovanja. U Fabrici amortizera kidnapovani su Miodrag Dukić i Mladen Basić, u naselju Aktaš Jelena Stefanović, a prijavljen je i nestanak dr Đorđa Tašovića i Nenada Hajderpašića. U Ulici patrijarha Danila ubijen bračni par albanske nacionalnosti, oboje stari oko 30 godina. Ubice su Albanci koji su posle zločina pobegli kolima i nisu identifikovani.

LJiljana Mikić iz Prištine je podnela prigovor na rad međunarodne policije. U prigovoru, između ostalog, stoji da su 23. juna ove godine u kući na Vranjevcu kidnapovani njeni roditelji Miloš i Leposava Mikić i otac njene snahe Tome Tasev. Oni su pošli da iznesu nešto od stvari i prebace kolima do zgrade u koju su se doselili posle pretnji Albanaca da napuste porodičnu kuću. LJiljanu Mikić neko je 25. juna telefonom zvao navodno da joj javi da se kidnapovani nalaze u kući.
- Otišla sam u međunarodnu policiju i ispričala ceo slučaj. Međutim, oni su uzeli broj mog telefona i rekli su da čim budu imali vozilo poći će da provere uz moje prisustvo, zbog nepoznavanja terena. Zvala sam u 7 sati na broj 92 da pitam zašto nisu zvali i poslali kola da idemo u proveru. Rečeno mi je da to za međunarodnu policiju nije incident, i zašto mi ne odemo sami da vidimo. Ovaj razgovor vođen je 26. juna. Rekla sam im da je za Srbe opasno da idu gore. Oni nisu hteli da pođu - napisala je u prigovoru LJiljana Mikić.

U Ulici Rama Salihua u Prištini tokom noći zapaljeno je više kuća u kojima je bilo ljudi. Zapaljene su isključivo romske kuće. Spaljena je i kuća porodice Abazi u naselju Subotić kod Obilića, a kako ističu u Centru za mir i toleranciju prvo je zapaljena kuća člana PIV i predstavnika nacionalne zajednice Egipćana Ćerima Abazima, dok je tridesetak članova ove porodice proterano. U Babinom Mostu opljačkana je kuća potpredsednika Skupštine grada Prištine i narodnom poslanika u Skupštini Srbije, Živorada Igića.

U selu Nekodim, dva kilometra od centra Uroševca, oko 15 srpskih domaćinstava je u okruženju pripadnika tzv. OVK. Oni su izloženi maltretiranju, a o njihovoj sudbini od nedelje, Centar za mir i toleranciju nema bližih informacija.

Sve više se komplikuje i stanje na području opštine Gnjilane. Prema saznanju Centra za mir i toleranciju, u tamošnjem Domu JNA formiran je štab OVK za ovu opštinu, a u Domu učenika - zatvor. Pod pretnjom terorista, prema saznanju Centra, konvoj od 70 vozila u ponedeljak ujutro je napustio ovaj grad. Najteže je stanje u Ulici Živka Cuckića Crnog, gde pripadnici OVK na očigled KFOR sprovode teror nad tamošnjim Srbima.

Ništa manje složeno nije ni stanje u Prizrenu. U pokušaju da zavedu mir i koliko-toliko uspostave kontrolu u ovom gradu, mirovnjaci iz sastava nemačkog kontigenta zaveli su policijski čas u trajanju od 20 do 5 sati ujutro. Neizvesna je i sudbina Orahovčana, a od nedelje su u prekidu i amaterske radio veze sa ovim gradom. Za utorak je najavljena evakuacija Srba iz Orahovca, u pratnji KFOR.

Prema saznanju Centra za mir i toleranciju, što je"Glasu" potvrdio i Živojin Ristić, najteže je stanje u opštini Vučitrn. U ovoj komuni više nema ni jednog Srbina, izuzev u srpskim enklavama Gojbulja, Prilužje i Slatina.

U Centru za mir i toleranciju ističu, a to potvrđuju i preostali članovi PIV poput Selima Guđufija, da na području opštine Podujevo takođe više nema Srba. U samoj Prištini ostalo je oko 20 odsto Srba, od ukupno 180.000, koliko ih je živelo u glavnom gradu južne srpske pokrajine.

Posle povratka 90 radnika pravosudnih organa na Kosmet, u ponedeljak ujutro su "radnici" albanske nacionalne manjine pokušali nasilno da uđu u prostorije Opštinskog i Okružnog suda i okružnog i opštinskog javnog tužioca. Upad je sprečen intervencijom snaga KFOR.

M. Milovanović



KFOR razoružava "OVK"

PRIŠTINA - Pljačke, ubistva i kidnapovanja Srba i pripadnika nealbanske nacije se nastavljaju. Ali, članovi misije UN i KFOR čine sve na razoružanju terorista.

Samo u akciji u prištinskom naselju Ulpijana, pripadnici KFOR od terorista su oduzeli više od 40 dugih cevi, oko 200 eksplozivnih naprava i 150 ručnih bombi. Na svim raskrsnicama KFOR je uspostavio potpunu kontrolu.

M.M.



Teroristi upadaju s rešenjima

PRIŠTINA - Posle isticanja roka za izdvajanje i okupljanje pripadnika tzv. OVK u posebne zone iz Prištine i Gnjilana proterano je više srpskih porodica.

Naime, pripadnici tzv. OVK su u uniformama ulazili u srpska domaćinstva i kao razlog proterivanja isticali da je to u skladu sa dogovorom o demilitarizaciji. Srbima je predočavan i papir i govoreno da je upravo njihova kuća, ili stan, određena za okupljanje terorista.

M.M.



Predsednik PIV Zoran Anđelković za "Glas"

Vratilo se 5.000 Srba

PRIŠTINA - Predsednik PIV Kosova i Metohije Zoran Anđelković rekao je u ponedeljak da se u južnu srpsku pokrajinu vratilo oko 5.000 Srba i Crnogoraca koji su privremeno napustili svoje domove.

Oni su privremeno smešteni u centrima za prihvat u Leposaviću, Zubinom Potoku, Kosovu Polju. Ne mali broj već je u svojim kućama u Plemetini, Kosovu Polju, Obiliću, Prištini i Prilužju, dok ostali čekaju da se steknu uslovi za bezbedan povratak u njihove domove u Prizrenu, Uroševcu, Vučitrnu i drugim mestima.

M.M.



Profesori ostaju

U ponedeljak je u prostorijama prištinskog Rektorata održan skup nastavnika i univerzitetskih radnika na kome je jednoglasno doneta odluka da svi profesori ostanu na Kosovu i Metohiji do daljeg.

Učesnici skupa zamerili su svojim kolegama sa Medicinskog fakulteta što su prvi napustili Univerzitetsko naselje koje su obezbeđivali pripadnici KFOR. Generalni sekretar Univerziteta Branko Đokić pozvao je profesore i univerzitetske radnike da ostanu na svojim katedrama i radnim mestima.



Bolesnici se prebacuju u Niš

U ponedeljak je put Niša iz Prištine krenula kolona od 150 automobila sa teškim bolesnicima zbog toga što u glavnom gradu južne srpske pokrajine nema ko da im pruži lekarsku pomoć.

Profesor LJiljana Smiljić sa Medicinskog fakulteta izrazila je žaljenje što su njene kolege dozvolile da na odeljenjima klinika KBC rade umetnici, književnici i filozofi kao navodni lekari, kako bi stvorili lažnu sliku kod pripadnika KFOR o velikom broju navodno proteranih doktora i ostalog medicinskog osoblja iz ove ustanove.

Profesorka je zamolila svoje kolege lekare koji su otišli u Srbiju da se u interesu struke i Hipokratove zakletve vrate i pomognu onima kojima je potrebna lekarska pomoć.



Neizvesno oko "Jedinstva"

PRIŠTINA - Srbi na Kosmetu ostali su pre nedelju dana bez jedinog glasila na srpskom jeziku "Jedinstva", koji je 55 godina svakodnevno izveštavao o kosmetskoj zbilji.

Kako je "Glas" saznao od zaposlenih u ovoj informativnoj kući, odluka o daljoj sudbini "Jedinstva" i izdavačke kuće "Grigorije Božović" biće najverovatnije doneta u utorak. U ponedeljak je prekinuto i emitovanje programa S i AS televizije, odnosno, programa na srpskom i albanskom jeziku.



Počeo upis u škole

Na Kosovu i Metohiji u toku je upis učenika u osnovne i srednje škole. Ali, retko ko od Srba upisuje svoju decu, saznali smo u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje.

Pomoćnik ministra za obrazovanje u Vladi Republike Srbije, Milovan Simonović, rekao je za"Glas" da će zbog specifičnosti situacije upis u osnovne i srednje škole trajati do 1. septembra, a na fakultete i više škole do 10. oktobra.

Inače, veliki broj školskih objekata je toliko oštećen da je nemoguće izvođenje nastave. Ali, Simonović se nada da će u saradnji sa civilnom misijom UN, tokom raspusta, biti osposobljen bar deo učeničkog prostora.



Pred miting SZP u Čačku dr Batić istakao

Koristićemo samo demokratska sredstva

Svaki pokušaj zabrane uredno prijavljenog čačanskog mitinga predstavljao bi početak "sasvim ogoljene diktature"

BEOGRAD - Miting u Čačku označiće početak borbe za novu i demokratsku Srbiju, odsudne bitke za smenu nenarodnog režima - rekao je u ponedeljak dr Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i koordinator Saveza za promene najavljujući protest u Čačku.

 

Patrijarh i princ na Kosovu?!

Patrijarh srpski gospodin Pavle, princ prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević, svi lideri Saveza za promene i jedan od visokih funkcionera Đukanovićeve vlade (najverovatnije Miodrag Vuković, politički savetnik predsednika Đukanovića) mogli bi već početkom sledeće nedelje da otputuju na Kosovo, potvrdio je juče Vladan Batić. Ova delegacija posetila bi, saznajemo, preostale Srbe na Kosovu i razgovarala sa Majkom Džeksonom, komandantom KFOR-a i Serđom de Melom, izaslanikom OUN.

On je upozorio da bi svaki pokušaj zabrane uredno prijavljenog čačanskog mitinga predstavljao "sasvim ogoljenu diktaturu". Ovaj protest je samo početak serije antirežimskih mitinga u svim većim gradovima Srbije na kojima će biti zahtevana ostavka Slobodana Miloševića i raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora pod pokroviteljstvom OEBS-a.

- Cilj naših mitinga je da ogromno nezadovoljstvo građana Srbije artikulišemo u željenom smeru koristeći pri tom samo demokratska sredstva - istakao je Batić.

Predsednik DHSS nije želeo direktno da odgovori na špekulacije po kojima će se u utorak u Čačku pojaviti i predsednik DS Zoran Đinđić kao i čačanski gradonačelnik Velimir Ilić koji se trenutno nalaze "na sigurnom" u Crnoj Gori. On je samo naglasio da ta "mogućnost postoji".

D.J.V.



Za predstojeću zimu struje će biti samo za osnovne potrebe i privredu

Ništa od grejanja na struju!

Kada bi stranci isporučili sve potrebne delove, sistem bi se mogao dovesti u normalno stanje. Pomoć za sada ponudile samo RS i Rumunija

BEOGRAD - Zbog manjka novca za obnovu elektroenergetskog sistema i nedostatka vremena za kompletan remont postrojenja tokom naredne zime neće biti moguće grejanje na struju, ali će električne energije biti dovoljno za osnovne potrebe i privredu - izjavio je Krsto Vuković, pomoćnik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije za proizvodnju i prenos električne energije na proslavi 41. godišnjice JP "Elektroistok" u ponedeljak.

On je rekao da je veliki deo opreme EPS oštećene u bombardovanju uvoznog porekla i dodao da je to jedan od glavnih ograničavajućih faktora za sanaciju elektroenergetskog sistema. Vuković je saopštio da je EPS svim elektroprivredama u Evropi i humanitarnoj organizaciji "Fokus" poslao spisak opreme koja je uništena u agresiji NATO. Konkretnu pomoć do sada su nam ponudile jedino Republika Srpska i Rumunija. Partneri iz inostranstva još su rezervisani, ali kada bi nam isporučili delove, mogli bismo da dovedemo sistem u normalno stanje.

 

Hrvati cicije

- Tokom rata EPS je imao maksimalnu podršku i pomoć od susednih država. Sve komšije su nam isporučivale električnu energiju, jedino Hrvatska nije htela da pomogne. Posebno je važno i to što smo u ratno vreme vraćali električnu energiju državama od kojih smo je ranije pozajmili - rekao je Aca Marković, zamenik generalnog direktora EPS.

Miodrag Milošević, direktor JP "Elektroistok" kazao je da su postrojenja EPS koja su trenutno u funkciji samo polovično popravljena i istakao da se prenosna mreža do zime ne može vratiti u predratno stanje.
- Tokom rata na objektima za koje je zadužen "Elektroistok" uništeno je ili oštećeno 22 visokonaponska transformatora. Samo jedan veći transformator košta četiri miliona dolara, a uvoz i montaža traju najmanje 18 meseci. EPS nema ni jedan rezervni transformator pa je evidentno da ćemo morati da ih nabavimo iz uvoza - kaže Milošević.

Z.G.



Reporteri "Glasa" sa jednom od brojnih srpskih porodica izbeglih iz dreničkog kraja

Mi nemamo gde i nemamo ništa

Pošto su napustili sve što su celog života gradili, porodica Šmegić se kaje samo što nije ranije otišla sa Kosova

Posle sedamdeset godina preživljenih na Kosovu starica Ranđa Šmegić samo sebe krivi što je u sumrak života sa dva sina i četvoro unučadi u izbeglištvu. Sve što su imali Šmegići su ostavili u selu Leočina kod Srbice.

- Kriva sam, nego šta nego kriva. Kriva sam što sve nisam ranije prodala i otišla. Znali smo da će do ovoga kad tad doći. Toliko je ljudi godinama odlazilo. Zašto smo mi morali čekati? - pita se Ranđa.

Šmegići su utočište našli na brdu iznad sela Siokovac, u blizini Jagodine. Trošnu kući sa rešetkama na prozorima i kamenim zidovima ustupio im je rođak, koji je Kosovo napustio pre deset godina. U njoj će biti sve dok vlasnik ne pronađe kupca. Do tada žive od humanitarne pomoći i onoga što im priroda na nekoliko ari brižljivo uređene bašte može dati.

- Mi više nemamo gde, i nemamo ništa. Sve nam je živo izgorelo. Imali smo i kuću, i traktore, i prikolicu, i plugove, sve mi je živo izgorelo - kaže Ranđa, mašući očajno rukama, a istovremeno iz njih ne ispuštajući drveni štap, jedini preostali oslonac za njen uspravni stav na zemlji.

Iza nje su dva rata. Tvrdi da je nemačku okupaciju lakše podnela, "barem kuće nisu gorele", kaže ona.

 

Kolone bez kraja

Pretovareni automobili kosmetskih registracija i ovog vikenda nisu bili retkost na auto - putu Beograd - Niš. Zaustavljamo se pored automobila prištinske registracije. Ispod haube kulja para, dok sredovečni gospodin pokušava da ponovo osposobi vozilo. U kolima tri devojke urbanog izgleda. Ne žele da se predstave, ne žele da govore za novine, ali ne suzdržavaju svoj bes. Ne krijući suze jedna od devojaka priča:

- Ostala sam bez stana došla sam ovde. Zašto sam došla? Zato što mi je lepo? Oćete vi da mi date parče hleba nećete, važno je da ste došli da me snimite. Idite i snimajte po Prištini. Da li vi znate šta se tamo radi? Kroz grad idu samo automobili sa registracijom Tirane. Na sve strane banditi iz Albanije. Starih Albanca više nema, ni oni ne smeju da se vrate. Upadaju ljudima u kuće. Čuješ kako narod kuka a ne smeš nikome da pomogneš.

Radoznalo nas posmatra četvoro dece Ranđinog sina Ilije koji i ovaj subotnji sparni dan provodi kopajući tuđe njive. Najmlađe dete ima svega osam meseci, najstarije u septembru polazi u školu:

Eto da smo sad tamo, ne znam ni u kakvu bi mi školu dete išlo - priča Ranđina snaha, prebacujući iz ruke u ruku najmlađu ćerku Miljanu, kojoj pojava nepoznatih lica izaziva jasnu uznemirenost i potoke suza na licu.

Ovog popodneva na decu pazi stric Živko. Ni on ne razmišlja ni o kakvim inicijativima i apelima za povratak:
- Jedno je u Srbiji verovati u nešto, a drugo je na delo otići dole. Ja verujem vlastima, sigurno, jer vlast je ta koja može da donese odluku, da je danas ovako a sutra onako. Ali ipak na Kosovu se više ne bih mogao osećati sigurno - kaže Živko.

Upitan a čemu se onda nada u Srbiji, bez većeg razmišljanja, odgovara "ničemu".

Za sve što ga je snašlo Živko krivi Zapad.
- Zapad je odlučio da menja te granice. Što se tiče naših političara ne mogu da kažem ništa. Živelo se dobro, pogotovo ovih zadnjih deset godina. Mogli smo i dalje tako da živimo, imalo je svega i svačega. A šta onda bi... Što se tiče gospodina Slobodana Miloševića mogu samo reći da je on pokušao sve da uradi, ali nije ispalo onako kako je trebalo. Upravo mi Kosovari smo bili svi za Slobodana Miloševića. Ali, šta da se radi, nije ispalo onako kako treba - i šta sad?

M. Teodorović
Foto: M. Metlaš



U zatvorima Srbije čak dvadeset zločinaca čeka na izvršenje smrtne kazne

Ubice se uglavnom ne kaju

U poslednjih mesec dana u Okružnim sudovima u Srbiji izrečene su čak četiri smrtne kazne.U novosadskoj Palati pravde u ponovljenom suđenju, Borislavu Čoliću potvrđena je najstroža kazna, za ubistvo tročlane porodice Smiljanić u Futogu. Nekoliko nedelja kasnije Okružni sud u Kraljevu dosudio je tri smrtne kazne optuženima za ubistvo troje Jerotijevića iz Miločaja kraj Kraljeva.

Prema podacima Ministarstva pravde Republike Srbije od januara 1992. godine do danas presuđeno je 20 smrtih kazni, ali su samo dve pravosnažne. Vučko Manojlović koji je najstariji osuđenik na najstrožu kaznu na njeno izvršenje čeka 13 godina. Međutim, pitanje je da li će ona biti sprovedena s obzirom da je u njegovom slučaju podneta molba za pomilovanje.

Druga okončana presuda je Iliji Vuliću (30) kome je najstroža kaznu izrečena 1994. godine zbog ubistva Vere i Davora Židića u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu. U slučaju Vulića upotrebnjen je jedan od vanrednih pravnih lekova - zahtev za zaštitu zakonitosti.

Poslednja smrtna kazna u SRJ izvršena je 14. februara 1992. godine u zatvoru u Somboru nad Johanom Drozdekom i to tri i po godine nakon izrečene presude. Drozdek je streljan zbog ubistva šestogodišnjeg deteta.

Izričući najstrožu kaznu 17. novembra 1994. godine Iliji Vuliću u Okružnom sudu u Beogradum, prekinut je period od 25 godina u kome nije izrečena najstroža sankcija.

Poslednji put to je učinjeno davne 1968. kada su pred streljački vod izvedeni Dragoljub Gutić (36) i Savo Lisovac (31) osuđeni na smrt zbog ubistva beogradskog taksiste Tiosava Jankovića.

Posle presude Vuliću u Palati pravde u Beogradu na smrt su osuđeni Predrag Janjić i Radovsan Joksić 1996. LJubomir Stevanović 1997. i Saša Stanojević 1998.godine.

Većina osuđenika na smrt u svojim ispovestima priznaju zločine koje su počinili. U presudnom trenutku kada su potezali obarač svi kažu da su to činili u magnovenju i niko se nije sećao momenata kada su drugom oduzimali život. Neki su izražavali kajanje i molili za oprost dok su drugi čin ubistva opisivali vrlo hladnokrvno bez trunke emocija.

Ilija Vulić koji je zajedno sa Radovanom Joksićem u sred dana upao u stan porodice Židić,verujući da zubar u sefu čuva pola milina maraka na glavnom pretresu je priznao da je žrtvu najpre opkoračio zatim joj pucao u potiljak.Nakon počinjnog zločina otišao je do frižidera uzeo hranu i pojeo je a ubistvo nedužnog trinaestogodišnjeg dečaka obrazložio rečima:"ko mu je kriv što nije bio u školi".

Azis Masliju osuđen je na smrt za dva monstruozna ubistva. Na sudu se nije branio i prizano je sva zlodela koja je počinio. On je najpre silovao pa potom sa dva udarca kamenom u glavu i ubio četnaestogodišnju devojčicu Eminu . Čim je zbog primernog vladanja u zatvoru posle nekoliko godina pušten kući, saznao je od kuma da mu je žena mrtva a deca u Domu. Kum koji mu je sve to saopštio i usput opsovao bio je njegova sledeća žrtva. "Sudija od koga sam tražio milost da me ne osudi na smrt je rekao: Musliju sada si preterao".

(Nastavlja se)



Darko Bajić snima film "Rat uživo" po scenariju Stevana Koprivice i Igora Bojovića

Tri tužna kraja priče

Imati distancu prema događajima znači ugraditi politički stav, autocenzuru, naknadno protivljenje. Ohrabrili smo kolege.

Čim je počeo rat, Bjela i ja smo odlučili da napravimo film i odmah pozvali pisce Stevana Koprivicu i Igora Bojovića - kaže za "Glas" reditelj Darko Bajić koji krajem avgusta u produkciji "Magične linije" i "Kobre" (svoje i kuće Dragana Bjelogrlića) počinje snimanje filma "Rat uživo". Film će imati grčkog koproducenta, biće sniman u Beogradu i okolini, a glavnu ulogu igra Dragan Bjelogrlić.

Nije li pomalo rizičan takav poduhvat "bez distance"?
- Mislim da je distanca i odmak od aktuelnih događaja nezdrava pojava u našem poslu. Ako sačekate neko vreme, u film neminovno ugrađujete politički stav, autocenzuru, protivljenje. Stvari o kojima u ratu jednostavno ne razmišljate. U ratu svi razmišljaju o tome kako da preživi njihova porodica. Čim se rat završi, sva ta osećanja i misli brzo se zaboravljaju.

Na rat kao kreativnu provokaciju prvo su odreagovale filmadžije (Gordan Mihić je napisao dva scenarija).
- Naša priča i medijska pažnja posvećena filmu podstakla je i ohrabrila druge filmske radnike da krenu sa snimanjem. Bolje je da sami pravimo filmove o nama, nego da to čine drugi. Moramo da požurimo dok još imamo odličnu scenografiju. Naš glavni problem godinama je već - novac. U tom smislu, rat filmadžije nije ozbiljno izbacio iz ravnoteže.

Šta čini okosnicu priče filma "Rat uživo"?
- Filmska ekipa počinje da snima film. Prekida ih bombardovanje i stavlja pred dilemu da li da nastave sa radom. Menjaju scenario, stvarni i fiktivni doživljaji se prepliću. Baš onako kako se i našoj ekipi događalo. Najjači momenti u scenariju su događaji koji su nam se zaista zbili tokom rada. Nismo se još odlučili između tri, jednako tragična kraja. Najgori je ipak onaj koji glasi: život je lep, kad uđe američki tenk.

V. Milivojević



Vaterpolo reprezentacija Jugoslavije 5. jula iz Atine putuje u Kaliforniju na pripreme

Amerika na rate

Ikodinović, Jovanović, Trbojević i Vujasinović treba da se pridruže desetorici saigrača

Okupljanje u etapama vaterpolo reprezentacije Jugoslavije preti da potraje sve do 5. jula kada nacionalni tim koji se trenutno nalazi u Atini na pripremama za šampionat Evrope u Firenci od 2. do 11. septembra, treba da otputuje u Los Anđeles na već tradicionalni sparing sa američkom selekcijom.

 

Vize u pasošu?

Neizvesnost vezana za izdavanje viza jugoslovenskim vaterpolistima za boravak u Americi još je prisutna, ali prema rečima generalnog sekretara VSJ Dragana Solomuna očekuje se povoljan epilog.
- Imamo poziv američke federacije i nadamo se da će se proces izdavanja viza u atinskoj ambasadi, koji je još u toku, završiti na najbolji način - ističe Solomun.

U ponedeljak uveče je iz Beograda u grčku prestonicu krenuo Danilo Ikodinović, a očekuje se da kroz dva dana isto učine prvi golman Dragan Jovanović i član italijanske Peskare Petar Trbojević. Već sada je izvesno da će najviše kasniti prvotimac Rome Vladimir Vujasinović jer, kako saznajemo, trebalo bi da sa porodicom u Beograd doputuje tek krajem ove nedelje. Postoji čak mogućnost da Vujasinović, koji je nedavno dobio sina, ne stigne u Atinu do roka predviđenog za polazak u Ameriku.

Treninge još nekompletne jugoslovenske reprezentacije u Atini vodi pomoćni trener Petar Porobić, dok prvi čovek stručnog štaba plavih Nikola Stamenić zbog nagomilanih privatnih obaveza samo povremeno obilazi ekipu.

Još za vreme boravka plavih u Grčkoj, tačnije 3. jula, u Firenci će biti održana ceremonija žreba grupa za Evropsko prvenstvo, a predviđeno je da se Jugoslavija nađe u prvom šeširu sa selekcijom Mađarske.

V. P.






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange