GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Utorak 22. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
22/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



General Džekson i Hašim Tači potpisali sporazum o demilitarizaciji

"OVK" od ponedeljka ne sme da nosi oružje

Priština - Predstavnici KFOR i "OVK", britanski general Majkl Džekson i politički lider "OVK" Hašim Tači, potpisali su u ponedeljak, 15 minuta posle ponoći, sporazum o demilitarizaciji "OVK".

Za mesec dana "OVK" mora, na mestima koja će registrovati KFOR, da uskladišti svo oružje kalibra većeg od 12,7 milimetara, a svo automatsko oružje kalibra manjeg od toga u roku od 90 dana. Prvih 30 dana ta mesta kontrolisaće "OVK", naredna dva meseca to će činiti zajednički "OVK" i KFOR, a posle toga isključivo KFOR.

Od utorka, pripadnici "OVK" ne smeju da nose nijednu vrstu naoružanja, najmanje dva kilometra od glavnih puteva, sela ili "spoljnih granica" Kosova.

Sporazum sadrži članove koji se odnose na transformaciju "OVK" u civilnu organizaciju. U njemu se navodi da će međunarodna zajednica uzeti u razmatranje mogućnost da se pripadnici "OVK" priključe novim policijskim snagama koje će biti formirane na Kosovu, kao i "vojsci Kosova" po modelu nacionalne garde. Tači je izjavio da će "OVK" učestvovati u "novom političkom procesu na kojem će biti definisan status Kosova".

Posle potpisivanja, predsednik i državni sekretar SAD, Bil Klinton i Medlin Olbrajt, razgovarali su s Tačijem telefonom kako bi mu preneli da su "veoma ponosni" zbog odluke koju je doneo i "zbog hrabrosti" da pristane na transformaciju "OVK".

Uz Tačija, potpisivanju su prisustvovala još trojica predstavnika "OVK" - Agim Ceku, Jakup Krasnići i Ram Buja i portparol Stejt departmenta Džejms Rubin. Rubin je rekao da će Tači i Olbrajtova "raditi zajedno kako bi učinili da sloboda koju je OVK osvojila ostane zaštićena".

Najvažnije odredbe sporazuma:
- Primirje od strane "OVK", njeno dezangažovanje iz zona konflikta i potom demilitarizacija i reintegracija u građansko društvo.
- KFOR obavlja svoje aktivnosti bez otežavanja od strane "OVK".
- KFOR je odgovoran za održavanje "bezbednog okruženja za sve
građane Kosova".

Stupa na snagu odmah:
- Svi neprijateljski akti "OVK" će prestati, uključujući i pucanje iz oružja, upotrebu eksplozivnih naprava, postavljanje mina, korišćenje barijera ili kontrolnih punktova.
- "OVK" neće napadati, zadržavati niti zastrašivati bilo koga od civila na Kosovu.
- "OVK" se slaže da kao odgovor na kršenja sporazuma ne izvodi nikakve odmazde, uzvratne napade ili jednostrane akcije.
- "OVK" obustavlja pokrete naoružanih pripadnika u susedne zemlje.

U roku od četiri dana od potpisivanja:
- "OVK" će napustiti sve borbene pozicije, rovove i kontrolne punktove na putevima, i označiti minska polja i nagazne mine.
- Biće osnovana zajednička komisija za sprovođenje s predstavnicima "OVK" i KFOR.

U roku od sedam dana:
- "OVK" će uspostaviti bezbedna mesta za skladištenje oružja koja će verifikovati snage KFOR.
- "OVK" će očistiti minska polja i nagazne mine i napustiti borbene položaje.

U roku od 30 dana:
- Povlačenje svih pripadnika "OVK" koji nisu "lokalnog porekla".
- "OVK" će uskladištiti svo zabranjeno oružje na registrovanim mestima.

U roku od 90 dana:
- "OVK" će završiti proces demilitarizacije i prestati da nosi vojne uniforme i oznake "OVK".

R. Barjaktarević



Džekson: Nije sporazum, već obaveza

Komandant Kfor general Majkl Džekson izjavio je da sporazum koji je potpisao s predstavnikom "OVK" Hašimom Tačijem nije sporazum, već obaveza koju je "OVK" prihvatila sprovodeći odluke Saveta bezbednosti UN.

General Džekson je dodao da će, posle demilitarizacije "OVK", KFOR ostati jedina naoružana snaga na Kosovu i procenio da se na Kosovo do sada vratilo oko 2.000 srpskih izbeglica.

Tači je na konferenciji za novinare pozvao Srbe civile da ostanu na Kosovu i da, zajedno s Albancima, žive i demokratizuju život, "jer nisu krivi za ono što se desilo".

R. B.



Iz petnaestak gradova širom Srbije i Crne Gore

Kolone raseljenih ka Kosovu

Raseljeni se vraćaju iz Bora, Jagodine, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Leskovca, Medveđe, Mladenovca, Niša, Bujanovca, Smedereva, Valjeva, Kuršumlije, Podgorice...

Prema podacima Opštinskog komesarijata za izbeglice u Boru, do ponedeljka je evidentirano oko 330 prognanih s Kosova. Izbeglice su se smestile kod rođaka i prijatelja, neki u privatnim kućama, dok je oko 50 u kolektivnom smeštaju s izbeglicama iz Hrvatske i BiH.

Grupa izbeglica s Kosmeta koje su proteklih dana stigle u Pomoravski okrug, krenula je u ponedeljak nazad ka pokrajini. Konvoj sa 116 ljudi čine dva autobusa, dva putnička automobila i jedan traktor.

Opštinski štab za prihvat raseljenih lica u Čačku organizovao je povratak Srba na Kosovo.

Iz Kraljeva su u ponedeljak put Kosmeta krenule dve grupe izbeglih Srba s po desetak automobila, nekoliko traktora i jednim autobusom.

U Leposavić je u nedelju iz kraljevačkog regiona stiglo 450 povratnika na Kosmet.

Na Kosovo je u ponedeljak iz Kragujevca krenuo drugi konvoj izbeglih Srba i Crnogoraca. U 30 putničkih vozila i jednom autobusu našlo se oko 150 privremeno raseljenih lica.

U dva autobusa i u desetak automobila u ponedeljak se na Kosovo vratilo oko 200 izbeglica iz Leskovca, što je polovina od evidentiranih u ovom mestu.

Iz Mladenovca je put Kosova otišao jedan autobus s izbeglima.

 

Vratilo se 34.000 Albanaca

ŽENEVA - Portparol UNHCR u Ženevi Judit Kumin rekla je da se u nedelju iz Albanije na Kosovo vratilo oko 20.000 kosovskih Albanaca, a iz Makedonije njih još 14.000.

Oko 300 raseljenih s Kosova i Metohije krenulo je juče s platoa ispred stadiona FK "Radnički" u Nišu put Prištine. Prema rečima dr Radomira Krstića, predsednika Crvenog krsta Srbije, ovom konvoju usput se pridružilo još 200 povratnika koji su bili u Boru, Divljanu i najvećim delom u Topličkom okrugu.

Iz prihvatnih punktova u Bujanovcu na Kosovo i Metohiju vratilo se 172 raseljenih.

Srbi, Crnogorci i Romi sa Kosovu i Metohiji koji su našli utočište u opštinama Podunavskog okruga, u utorak su organizovano krenuti kućama.

Put Kosova krenuli su i izbegli privremeno smešteni u Smederevu, Smederevskoj Palanci Velikoj Plani, Kuršumliji.

Na poziv amfilohija Radovića, u ponedeljak je ka Peći preko Čakora krenulo oko 5.000 izbeglih Crnogoraca.

Potpredsednik Skupštine Novog Sada Predrag Filipov izjavio je da je na teritoriji grada evidentirano 411 raseljenih lica s Kosova.

"GLAS JAVNOSTI"



EU: "OVK" mora obustaviti nasilje nad Srbima

Uzbuna u Briselu zbog iseljavanja

BRISEL - Šefovi diplomatija EU zatražili su u nedelju od separatističke OVK da "poštuje obaveze date NATO i obustave nasilje protiv srpskog življa".

Oni su, sa sastanka u Luksemburgu, saopštili da su "pozvani na uzbunu zbog masovnog iseljavanja srpskog stanovništva sa Kosova" . Savet ministara EU, navodi se u zaključcima sa sastanka, "očekuje od svih žitelja Kosova da doprinesu stvaranju demokratskog, višenacionalnog Kosova".



U izbegličkom naselju nedaleko od Vučitrna

Više nema izbeglica

VELIKA REKA - U izbegličkom naselju, desetak kilometara istočno od Vučitrna ka Prištini, više nema srpskih izbeglica iz Hrvatske i BiH. U naselje koje je 1995. godine svečano otvorio Komesarijat za izbeglice, proteklog vikenda ušli su pripadnici "OVK". Nekoliko naoružanih Albanaca proteralo je više od dvadeset srpskih porodica i opljačkali njihove stanove.

- Francuske i engleske snage KFOR su nam pre nedelju dana obećale bezbednost ali, čim su oni otišli, došli su teroristi. KFOR je sa strane posmatrao kako nas izbacuju - kaže za "Glas" Dobrila Đuk, pravnica, koja je bez krova nad glavom.

U naselje Velika Reka mogu da uđu samo Albanci i snage KFOR. Dobrila i još desetak ljudi s kojima smo razgovrali traže krov nad glavom. Od Prilužja do Prištine, ili dalje, svejedno. Kažu da hoće da ostanu na Kosovu, da su to obećali i kad su došli, ali od Vlade Srbije i Komesarijata za izbeglice traže odgovor gde i pod kojim krovom sada da žive.

Porodice Pešić, Ćokić, Milutinović, Petrović, Štoković, Janković, Anđelković, Maksimović, Đukić, Borojević, Zec, Rogulje, Stanović, Vilenica, Tmušić, Vidović i druge sada idu od poznatog do nepoznatog. Desetak ih se uputilo ka Prištini. Traže od bilo koga neki odgovor. Međutim, kako tvrde, u Prištini su čuli samo da su "ovde glave svima pune izbeglica".

R. B.



Promenjeno mesto održavanja konferencije o Balkanu

Julski samit u Sarajevu

BON - Konferencija o realizaciji takozvanog Pakta za stabilizaciju jugoistočne Evrope, neformalno nazvanog "Maršalovim planom" za Balkan, biće održana jula ove godine u Sarajevu, saopštili su u Bonu nemački kancelar Gerhard Šreder i predsednik SAD Bil Klinton.

"Što se celog Balkana tiče, za uspostavljanje mirnog, ekonomski prosperitetnog i demokratskog regiona biće potreban model sličan Maršalovom planu za Evropu posle Drugog svetskog rata", rekao je Klinton. Šreder je na to dodao da takav model već postoji u vidu pomenutog Pakta za stabilizaciju, o kome je bilo reči i na prošlonedeljnom samitu G-8 u Kelnu.



Redovni civilni avio saobraćaj u SRJ biće uspostavljen po ukidanju ratnog stanja

Letovi po posebnoj proceduri

BEOGRAD - Redovni civilni avio saobraćaj u SRJ biće uspostavljen tek po ukidanju Uredbe Savezne vlade o proglašenju ratnog stanja, a do tada svaki putnički let na domaćim linijama obavljaće se po posebnoj proceduri - izjavio je za "Glas" Velibor Vukašinović, glavni savezni vazduhoplovni inspektor prilikom promotivnog leta JAT-ovog "boinga 727" od Beograda do Tivta.

Naše vazduhoplovne kompanije nisu tražile dozvolu NATO za uspostavljanje civilnih posleratnih letova i predstavnici Alijanse nisu imali nikakvu ulogu u otvaranju avio saobraćaja u SRJ. Civilni letovi trenutno se odvijaju po propisima o vazduhoplovnom saobraćaju u ratnom stanju i posebno se odobravaju i obezbeđuju- kaže Vukašinović.

Prema najavama iz evropskih kompanija međunarodni avio saobraćaj preko naše zemlje mogao bi biti uspostavljen po ukidanju sankcija JAT-u, najverovatnije početkom jula.

Z. G.



U Okružnom sudu u Beogradu izrečena presuda za ubistvo Olivera Jovanovića

Zvezdanu Slavniću devet i po godina

BEOGRAD - Zvezdan Slavnić (22) osuđen je u ponedeljak u Okružnom sudu u Beogradu na jedinstvenu kaznu od devet i po godina zatvora zbog ubistva Olivera Jovanovića (31) iz Beograda, nanošenja lakših telesnih povreda Uglješi Vlajkoviću i neovlašćenog nošenja oružja.

Petočlano veće proglasilo je Slavnića krivim što je 7. marta prošle godine, oko dva sata posle ponoći ispred diskoteke "Četiri sobe" na Dorćolu iz pištolja "zbrojevka" pucao u potiljak Jovanoviću koji je posle 11 dana od zadobijenih povreda preminuo.

Za ovo krivično delo izrečena je kazna u trajanju od devet godina. Iste večeri, zbog nanošenja povreda Vlajkoviću, čemu je prethodio kraći verbalni sukob, Slavnić je dobio zatvorsku kaznu u trajanju od pet meseci, dok je za neovlašćeno nošenje oružja iz koga je ubio Jovanovića osuđen na šest meseci.

 

Iskrenost tokom istrage

Sud je kao olakšavajuću okolnost naveo Slavnićevu iskrenost tokom istrage, gde je priznao da je repetirao pištolj, vratio u džep, a potom iz njega pucao, čime je utvrđeno da je delo počinjeno sa umišljajem.

U obrazloženju, sudija Đorđević je istakao da je na smanjenje kazne uticalo to što je Slavnić mlad, neosuđivan iako su protiv njega pokrenuti krivični postupci, kao i njegovo ponašanje posle ubistva.

- Iako je pobegao sa lica mesta, posle izvesnog vremena sam se predao policiji - rekao je sudija Đorđević, dodajući pri tom da su otežavajuće okolnosti što je Slavnić lako potegao pištolj koji je tri godine nosio bez dozvole i što je ubio mladića koji se samo u pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu.

D. G. - R. N.



Američki predsednik doputovao u Sloveniju

Poseta unapred "istorijska"

LJUBLJANA -Predsednik SAD Bil Klinton sa suprugom Hilari i kćerkom Čelzi stigao je u ponedeljak avionom na ljubljanski aerodrom Brnik, gde su ga sačekali slovenački predsednik Milan Kučan i premijer Janez Drnovšek.

To je prva poseta predsednika SAD Sloveniji, koju su domaći mediji unapred proglasili istorijskom.

Posle dočeka, bili su predviđeni odvojeni razgovori s Kučanom i Drnovšekom, poseta parlamentu i razgovor s predsednikom Državnog zbora Janezom Podobnikom. Pre svečane večere na Brdu kod Kranja planiran je vrhunac posete - javno obraćanje Slovencima na Kongresnom trgu u LJubljani sa porukama o uspostavljanju mira na Balkanu i budućnosti jugoistočne Evrope.

Klinton iz Slovenije u utorak odlazi u Makedoniju, gde će razgovarati sa predsednikom Kirom Gligorovom. Susretu Klinton-Gligorov prisustvovaće i albanski predsednik Redžep Mejdani, a u diplomatskim krugovima u Skoplju se saznaje da će na tom "mini samitu" učestvovati i predsednik Bugarske Petar Stojanov.



Za mnoge je rat završen, ali za porodicu Đorđević iz Čačka tek počinje

Mi smo psi lutalice

Slušam prošle noći pucnjavu, stigli rezervisti sa Kosova, raduju se, slave pobedu. Ja nemam čemu da se radujem, jer sve što su dve generacije stvarala više od tri i po decenije, nestalo je u jednom trenu. Uništena nam je kuća u kojoj smo živeli, a porušena je i "Sloboda", kuća u kojoj smo suprug i ja radili. Za mnoge rat je završen, ali za nas borba tek počinje, jer nemamo ni gde, ni od čega da živimo. Osećamo se bezvredni, žigosani i kao psi lutalice, koj će se za petnaestak dana naći na ulici, jer smo dobili obaveštenje da se do 1. jula iselimo iz hotela "Morava", u koji smo, na intervenciju potpredsednika Skupštine opštine, privremeno smešteni.

Ovako je pre nekoliko večeri, kada se i na Čačak sručila prava "provala oblaka", preteći da "dokusuri" ono što je ostalo od zidova kuće Dragana Đorđević, posle petog napada na čačansku "Slobodu", pričala njegova supruga LJiljana. Od lepe kuće, građene više od tri decenije u neposrednoj blizini čačanskog preduzeća, ostali su samo spoljni zidovi i uništeni su gotovo sav nameštaj i pokućstvo.

"Zalutali" projektil pao je tog kobnog 4. aprila samo tridesetak metara od Đorđevićevog domaćinstva i do temelja srušio kuće Radenka Pretnjaka i sedamdesettrogodišnje Mileve Kuveljić koja je poginula ispred kućnog praga, kao prva žrtva agresije na čačnaski kraj.

- Komisija za procenu štete je konstatovala da je, među nekoliko desetina objekata, oštećena prilikom pet napada na "Slobodu", naša kuća najviše stradala i da se ne može sanirati, zbog čega su predložili rušenje. Posle nje niko nije dolazio, niti nas pitao gde, kako i od čega da živimo. Išla sam nekoliko puta u Opštinu da se raspitam, valjda od svega ovoga i živci popustili, pa sam možda nekad bila i nekorektna. Ali, morala sam svima da kažem da ne mogu i neću da molim, već da samo tražim ono što svakom građaninu ove zemlje, koga zadesi ovakva nesreća, pripada.

Ne znam kako ćemo, bez ičije pomoći sagraditi novu kuću, jer mi smo obični "kaldrmaši" i sirotinja koja je godinama odvajala od radničkih plata da bi, ne čekajući društveni stan i stambene kredite, obezbedila krov nad glavom - priča Ljiljana, ne skrivajući suze. Nema sumnje da im i "Sloboda", u kojoj ona i suprug Dragan imaju ukupno pet decenija staža, može pomoći.

Za protekla tri meseca, supružnici Đorđevići, nisu pozvani na posao, a mesečno su primali "minimalac" po 230 dinara, od čega je veći deo odlazio za lekove, s obzirom da je Dragan srčani bolesnik. Pošto Ljiljana za protekla dva i po meseca ni jednog trenutka nije mogla da se pomiri sa činjenicom da joj je kuća porušena i da umesto u plafone, gleda u nebo, molila je supruga da pokriju objekat i koliko-toliko zaštite ono što je preostalo. Nisu dobili pomoć od opštine, jer je kuća predviđena za rušenje, pa su crep i folija podeljeni komšijama. I pored toga želeli su da svojim sredstvima nešto urade, ali kao, po onoj narodnoj "ni jedna nesreća ne dolazi sama", Dragan je pao s krova i pritom zadobio teži prelom noge, zbog koa je već dvadesetak dana vezan za postelju.

- Ponekad poželim da živim samo jedan dan, ali da to bude kao pre tri meseca. Ni jedno preduzeće nema lepše ime od "Slobode" i ona će, sigurna sam, biti obnovljena i ponovo će raditi - priča Ljiljana, koja svakog dana dođe u prizemnu sobicu pored zidina nekadašnjeg doma, da bi za porodicu pripremila hranu, jer u hotelu koriste samo četiri kreveta i kupatilo.

M. Nešić



Hoće li nas ove godine zadesiti civilizacijska kataklizma po predskazanju Nostradamusa (2)

Poginuće trista miliona ljudi

Neposredno pre kataklizme biće ubijen poslednji poglavar katoličke zajedno sa članovima kurije u gradu koji kupaju dve reke, u doba cvetanja ruža...
 

Sin, lažni naslednik

Veliki prorok je za sobom ostavio četiri ćerke i tri sina.
Jedan od sinova je pokušao da krene očevim stopama, baveći se proricanjem, nadenuvši sebi ime Mišel Drugi.
Dok je tako, grad Puzen bio pod opsadom vojske Sen Lika, Mišel Drugi je prorekao da će grad izgoreti ujutru posle predaje.
Odista, grad je ujutru predat Sen Liku, ali vojnicima nije padalo na pamet da spaljuju grad.
Da mu proročanstvo ne bi propalo Nostradamusov sin je počeo svojeručno da pali gradska zdanja. Osvajači su ga uhapsili i odveli ga pred Sen Lika.
- Ti se baviš proročanstvima kao i tvoj otac? - intreresovao se Sen Lik.
- Bavim se - smrknuto je odgovorio Mišel Drugi.
- Sem ovoga što si palio grad jesi li do sada prorekao još kakav strašan događaj?
- Nisam! - odgovorio je začuđeno "prorok".
Sen Lik tada natera konja i pregazi Mišela.
- Čini mi se da si se prevario i po drugi put - samo se osvrnuo Sen Lik na mrtvog Nostradamusovog sina.

Sredozemno more biće potpuno zatrovano, Evropa će propasti kao nekad Rim, Pariz će biti razoren, opustošen i napušten, novi glavni grad Francuske biće Avinjon, a Velika Britanija će posle dugog otpora i iscrpljujućeg građanskog rata konačno biti porobljena i razorena 2025. godine. Nakon stotine hiljada žrtava božanski mir vladaće planetom od 2026. sve do 3000. godine.

Sumornu perspektivu Starog kontinenta tumači Nostradamusovih sabranih dela uopšte ne dovode u pitanje. Većina njih se slaže da je najkritičnija upravo ova 1999. godina, a najgori dan u njoj biće upravo 11. avgust.

Jedna vrlo važna ličnost biće ubijena pre početka Trećeg svetskog rata. Čitav svet će pre toga govoriti o miru, a potajno se pripremati za rat u kome će poginuti čak trista miliona ljudi. U Engleskoj će nastati unutrašnji ratovi: Škotlanđani će pobediti Engleze, a Evropa će se ujediniti i zbrisati Britaniju kao plima..., ovako zagonetne kvaternije Nostradamusa, vidovitog Francuza iz 16. veka tumači grupa nemačkih "eksperata".

U prethodnom nastavku već spomenuti Žan Šarl D' Fonbrin mnogo slavnijeg zemljaka čita na ovaj način: "Propast sveta nastupiće 1999. godine. Neposredno pre kataklizme biće ubijen poslednji poglavar Rimokatoličke crkve zajedno sa članovima kurije u gradu koji kupaju dve reke, u doba cvetanja ruža."

Iščitavajući Nostradamusa veliki broj "tumača" se slaže da najveća opasnost Evropi preti od muslimana.

Stihovi glase ovako: "Jedan arapski princ muhamedanske vere, ući će zao i sraman, tiranišući Mesopotamiju, i njegovi vojnici će sve žene načiti preljubnicama, zemlja strašna, a on crnog lica..."

Tumač "prevodi baš ovako: Ovo znači da će se borbe koje Arapi vode u Palestini završiti porazom Jevreja. Tada će Arape obuzeti ideja da zavladaju Evropom..."
Pa opet stihovi: "Kada Saturn bude bio u Raku, a Jupiter združen sa Marsom, oni će iz Haldeje napasti hrišćanstvo sa tri strane: na latinskim obalama počeće samrtni rat..."
I opet "prevod": Varvari će napasti sa tri strane: na južnu Francusku, Španiju i Italiju...

 

Predvideo svoju smrt

Kao retko koji prorok ,Nostradamus je predskazao i dan svoje smrti. Opisujući u jednoj od kvateri taj dan napisao je: "Kada se bude vratio iz ambasade i ostavi poklon kraljev na mesto, više ga neće biti, otići će Bogu. Bliski rođaci, prijatelji i braća po krvi naći će ga mrtvog kraj kreveta i klupe".

Nekoliko godina kasnije dobio je poziv sa kraljevog dvora. Otuda s vratio 1. jula 1566. godine sa puno poklona. Njegov učenik i prijatelj pozdravio je Nostradamusa rečima: - Do sutra, majstore! Nostradamus mu je na to melanholično odgovorio: - Sutra kad se sunce rodi,mene više biti neće...

Zaista, ranim jutrom su ga našli kako mrtav leži između drvene klupe i kreveta.

No, strašne vizije velikog proroka i još strašnija tumačenja njegovih poklonika ne treba, ruku na srce, uzimati baš "zdravo za gotovo".

Veliku ratnu nesreću "tumači" su, naime, najavljivali i za februar 1975, proleće 1981. i decembar 1989. godine, a hroničari beleže da je Pariz po proročanstvu već desetak puta trebao da izgori.

Nostradamusa, nesumnjivo najvećeg proroka u istoriji čovečanstva, čoveka iz čijih se četvorostihova mogao "pročitati" i Prvi i Drugi svetski rat, propast Društva naroda, "Pustinjska oluja", rat na prostoru bivše Jugoslavije, proroka koji je predskazao i svoju sopstvenu smrt treba sasvim ozbiljno shvatiti, biće da je problem do tumača.

Na potpuno drugom kraju planete u Indiji, nevezano sa Nostradamusom, na uzbunu zvone hinduisti. Sledeće godine, kaže tamošnje predanje, završava se dvomilenijumski Bramin ciklus kada planeta svlači staro i navlači novo ruho. Po hinduizmu, svako takvo "presvlačenje" Zemlje uvek prate velike nesreće i ratovi.
No, da sve neće biti baš tako crno tvrdi "balkanska proročica Kleopatra": Piše nam se šareno. Biće strašno, ali preživećemo - teši nas ova samokrunisana kraljica među prorocima.
sutra: Šta kažu domaći proroci

D.J. V.



LJiljana Šop o pisanju koje nazivaju hrabrim, provokativnim i muškim

"Beli hleb" i oštar jezik

Svako vreme je vreme u kome pojedinac mora da radi na sebi, na duhovnom, moralnom i intelektualnom planu do smrti, koja je nezaobilazan čin, da mu život bude uspon - ovim rečima objašnjava naslov svoje nove knjige "Uspon do smrti" pisac, književni kritičar i sekretar za informisanje Skupštine grada LJiljana Šop.

"Njime sam se, međutim, ironično i simbolično poigrala, jer sam došla do zaključka da vladajući establišment neprekidno govori o usponu, preporodu, obnovi i izgradnji, a zapravo je suština onoga kuda idemo kolektivno samouništenje. Naslov sam tražila pola godine i knjiga je izašla pred sam početak rata."

Knjiga je, očigledno, pogodila pravi trenutak.
- "Uspon do smrti" je spoj tekstova koje sam napisala u poslednje dve godine do februara meseca. Aktuelna je u tom smislu što govori o manifestacijama, problemima i zakonima. Mnogo je raznovrsnih tekstova od književnih do onih koji govore o fenomenima Beograda, ličnostima i njihovom javnom delovanju i uglavnom je kritička. Danas kad je prelistavam čini mi se da umnogome naslućuje strašno vreme koje je nastupilo s prvom bombom. Nije to zato što sam nekakav prorok. Godinama pažljivo pratim i analiziram kuda idemo. Kolektivno smo skloni mitovima kakav je, recimo, onaj o nebeskom narodu a posledica toga je da ne gledamo ni realnost, ni vreme u kojem se nalazimo, opsednuti sopstvenom veličinom i prošlošću.
Vaša knjiga mi se učinila opasnom.
- Mnogi moje pisanje već godinama nazivaju hrabrim, provokativnim i muškim, jer smo na Balkanu, gde se hrabrost smatra muškom vrlinom. Izuzev nekoliko tzv. "boravaka na belom hlebu" zbog oštrog jezika, nisam imala većih problema u životu. Relativno sam zaštićena zbog načina na koji pišem. Valjda moćnicima dopire do svesti da se neko, makar i u prividnoj demokratiji, pokazuje svetu, pa stoga relativno slobodno radim kao primer slobodnog razmišljanja.

D. Tasić
Foto: Z. Raš



Italijnski sineasti obeležavaju praznik našeg filmskog arhiva

Omaž Jugoslovenskoj kinoteci

BEOGRAD - Italijanski filmski radnici će, u okviru programa "Film za mir" koji se održava u Rimu u utorak i sredu, obeležiti Dan Jugoslovenske kinoteke, u znak počasti ovoj značajnoj instituciji naše i svetske kulture, izjavio je Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke.

Dan Kinoteke (6. jun), koja ove godine slavi 50 godina osnivanja, obeležen je u našoj zemlji skromno. Italijanskom programu pod nazivom "Omaž Jugoslovenskoj kinoteci" prisustvovaće poznati italijanske reditelji, kao i naš Emir Kusturica. Zatim će biti prikazan dokumentarni film "Krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića" iz 1904. godine. Na programu je i italijanski film "Dante" iz 1921. godine, koji je dugo smatran izgubljenim i čija je jedina kopija nedavno pronađena u našoj kinoteci i poklonjena italijanskim kolegama. U znak zahvalnosti italijanski stručnjaci su rekonstruisali našu kopiju filma "Krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića".



Peđa Mijatović se u meču sa La Korunjom oprostio od dresa Reala

Suze na rastanku

U fudbalu se ne živi od prošlosti, odlazim jer ne želim slobodne vikende, poručio je naš as u holu "Bernabeua"

Heroj sedme evropske krune madridskog Reala Predrag Mijatović ispraćen je na svom oproštaju od "kraljevskog kluba" ovacijama sa prepunih tribina stadiona "Santijago Bernabeu". Bio je to minut dug kao večnost kada ga je trener Tošak zamenio. Navijači na nogama, a on sa suzama u očima uz zagrljaje klupskih kolega krenuo je ka svlačionici i verovatno-Fiorentini.

-Iako su mi ostale još tri godine ugovora sa Realom došao je trenutak rastanka pošto stručni štab ne računa na mene za narednu sezonu. To je zakon fudbala. Ne može se živeti od prošlosti i to svi moramo da shvatimo. Odlazim iz Reala uzdignute glave jer mi je on dao mnogo, a i ja njemu. Ime novog kluba ni sam još ne znam, ali ponuda ima i to iz najjačih svetskih liga-rekao je Mijatović.

Navijači su ovacijama dali najbolju ocenu Peđinog učinka u Madridu...
-Znam da je publika uvek bila na mojoj strani, ali trener se odlučio za renoviranje ekipe, iako sam svestan da mogu još mnogo da pružim. Nisam od onih koji bi voleli da budu u Realu i imaju slobodne vikende, želim da igram, još četiri-pet godina, sigurno.

V. V.



U prvom meču na evropskom prvenstvu u Francuskoj Jugoslavija savladala Izrael - 81:61

Samo lakši trening

Na premijeri 31. šampionata Evrope za košarkaše, najbolji nacionalni tim Jugoslavije pobedio je selekciju Izraela sa 81:61 (38:23), čime je osvojio prva dva boda u Grupi "A".
 

Rutinska pobeda

- Pribojavali smo se prvog meča na šampionatu iz razloga što smo imali malo pripremnih mečeva. Neuigranost je bila naša najveća mana ali ispostavilo se da su prethodna takmičenja učinila da se delujemo uigrano i kompaktno. Rutinski smo pobedili Izraelce i orni čekamo današnji meč protiv Makedonije - rekao nam je u telefonskom razgovoru Dejan Tomašević.

Jugoslavija je na startu najznačajnijeg ovogodišnjeg takmičenja demonstrirala izrazito dominantnu igru iako su jugoslovensku reprezentaciju pratile brojne negativne okolnosti u fazi priprema: brojne povrede ključnih igrača i samo pet kontrolnih mečeva u završnom periodu ulaska u pravu formu.

Svi problemi su efikasno prevaziđeni, a efekat je bila sigurna pobeda. Ni u jednom trenutku Izraelci nisu bili ravnopravan rival, čak ni u 35. minutu kada su smanjili razliku na 67:56. Izraelci su tokom čitavih 40 minuta pokušavali da inferiornost u individualnoj igri nadoknade kolektivnom odbranom.

Reprezentacija Jugoslavije već u petom minutu stvara prvu opipljiviju prednost (14:6). Izrael je u prvih 20 minuta ubacio 23 poena. U nastavku plavi su igrali rezervisano i kontrolisali meč.

Osim pomenutog pada u završnici, ni u jednom trenutku nismo strepeli za konačan ishod. U poslednjih pet minuta izabranici Željka Obradovića su podigli tonus i serijom 14:5 sa 67:56 stigli na konačnih i ubedljivih 81:61. Od pojedinačnih učinaka treba izdvojiti fenomenalnog Dejana Tomaševića koji je kao oktopod hvatao sve lopte i trpao ih u koš, kao i role Dejana Bodiroge i Dragana Tarlaća.

Prva prepreka, od planiranih devet (uključujući finale) je preskočena. U utorak od 18,30 (TV) očekuje nas meč sa Makedonijom.

B. J.

Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange