GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Nedelja 20. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
20/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



Bojić: Stvoreni uslovi za bezbedan povratak izbeglica

Ministri na čelu kolone

BEOGRAD - Potpredsednik republičke Vlade i predsednik Štaba civilne zaštite Republike Srbije Milovan Bojić izjavio je u subotu da su, uz pomoć međunarodne zajednice i zahvaljujući njihovim bezbednosnim garancijama, stvoreni uslovi da se, privremeno izbegli Srbi i Crnogorci, organizovano, u roku od 48 časova, vrate na Kosovo i Metohiju.

"Velika je uloga i odgovornost Vlade narodnog jedinstva, odnosno Vlade Republike Srbije, Republičkog štaba civilne zaštite i svih nadležnih struktura da ostane uz svoj narod, i oni se danas sa svojim narodom vraćaju prema Kosovu i Metohiji", rekao je Bojić.

-Poštovani građani, znajući da vam je veoma teško mi smo sa vama, republički ministri, njihovi zamenici, najodgovorniji državni funkcioneri. Zajedno sa vama, na čelu kolona, vraćamo se Kosovu i Metohiji. Vraćamo se jer su nam snage Ujedinjenih nacija, međunarodne bezbednosne snage, zagarantovale i obećale sigurnost koja nije samo formalna, nego i suštinska, zaključio je Bojić.



Agencija Rojters prenela detalje sporazuma iz Helsinkija

Rusi skoro svuda, ne i u Prištini

Pet bataljona u američkom, nemačkom i francuskom sektoru
 

Ako Rusi neće, ima ko hoće

Komandant KFOR ima puno ovlašćenje da "naredi snagama NATO da sprovedu misiju koju ruski komandant odbije da izvrši". Svi pripadnici KFOR imaće potpuni pristup aerodromu u Prištini, u skladu s principima koje odredi komandant KFOR, na osnovu konsultacija s ruskim predstavnicima. Uspostaviće se jedinstven sistem kontrole letenja nad vazdušnim prostorom misije KFOR. Dve strane će deliti i razmenjivati obaveštajne podatke, kao i u međunarodnoj misiji u BiH.

HELSINKI - Rusko-američki sporazum u skladu je s mandatom iz Rezolucije 1.233 i vojno-tehničkim sporazumom između KFOR i SRJ, navodi Rojters. Sporazum predviđa jedinstvo u komandovanju, s ruskom obavezom da sprovede "punu političku i vojnu kontrolu" nad svojim kontigentom. Rusija će uputiti vojnog predstavnika u Vrhovnu komandu NATO i oficira za vezu u sedište južnog krila Alijanse u Napulju.

Ruski kontigent na Kosovu imaće pet bataljona vojnika, s ukupno 3.600 ljudi, uključujući i njih 750 na aerodromu u Prištini, plus 16 oficira za vezu. Ruske jedinice s 2.850 vojnika biće razmeštene u američkom, nemačkom i francuskom sektoru na Kosovu i biće pod njihovim komandama. Ruski oficiri predstavljaće svoje jedinice u različitim sektorima pred komandantima sektora. Dva ruska bataljona biće u američkom sektoru, jedan u francuskom i dva u nemačkom. NJihov broj biće redukovan srazmerno svakom eventualnom smanjivanju prisustva KFOR na Kosovu.

Moskva je, komentariše agencija, na ovaj način odustala od insistiranja da ruski kontingent raspolaže "nezavisnim operacionim sektorom", što je bila glavna kočnica dogovora američkih i ruskih predstavnika u protekla tri dana. Rusija je tako postavljena u inferioran položaj u odnosu na zemlje koje su dobile sektor odgovornosti - SAD, Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju.

 

Jeljcin pripomogao

Poslednje instrukcije ruskog predsednika Borisa Jeljcina omogućile su postizanje sporazuma sa SAD o ulozi ruskih trupa u KFOR - rekao je Sergej Prihotko, šef administracije ruskog predsednika .

Ruski lideri, koji su do nedavno nameravali da na Kosovo pošalju kontingent od između 5.000 i 10.000 vojnika, znatno su smanjili svoje pretenzije. Treća ključna tačka pregovora bilo je pitanje komande ruskih trupa. Moskva je tražila rusku komandu, dok je Vašington insistirao na zajedničkoj komandi KFOR-a pod okriljem NATO. Dogovor iz Helsinkija suptilna je mešavina ta dva zahteva - "ruske trupe biće pod taktičkom kontrolom KFOR-a i operativnom kontrolom Rusije", objasnio je Koen, podvukavši da je time očuvana jedinstvena komanda KFOR.

- U komandnim strukturama na praktično svim nivoima biće jedan ruski zvaničnik, a sva naređenja biće izdavana uz pristanak jednog ruskog oficira - precizirao je ruski ministar odbrane. Ruski vojnici dobijaće naređenja od ruskih oficira, a komandant ruskih jedinica biće potčinjen komandi KFOR koja je pod kontrolom NATO, ali u kojoj su i ruski oficiri.

- To je poboljšana varijanta formule koja je na snazi u Bosni - izjavio je general Leonid Ivašov, glavni savetnik Sergejeva.



Albanski teroristi napadaju civilno stanovništvo u Uroševcu, Prištini, Kosovu Polju...

Desetine Srba u okruženju

Kidnapovano po dvadesetak ljudi iz kolona. Apel pomoćnika komandanta Štaba KFOR Srbima i Crnogorcima

PRIŠTINA - Dvadesetak kilometara istočno od Prištine, prema Novom Brdu, albanski teroristi napali su Slivovo, u koje su u subotu ujutro stigle snage KFOR, a sukobi su trajali više od 48 sati. Stanje je napeto u celoj pokrajini.

Prema Centru za mir i toleranciju u Prištini, u okruženju je nekoliko desetina Srba, a veliki je broj i onih koji su nestali ili oteti. U okruženju su čitave porodice, a iz kolona je kidanpovano i po dvadesetak ljudi.

Centar za mir i toleranciju saopštio je da su kidnapovani Bedrija Ćerimi, bivši policajac iz Lipljana, Miomir Čanović i njegova supruga, takođe iz Lipljana, Anka Dukić iz Magure, Dragan Ristić i njegova supruga iz Srpskog Babuša kod Uroševca, Radmila i Milosav Dabić iz Nerodimlja kod Uroševca, Božidar Dančetović i Čedo Dejanović iz Srpskog Babuša.

Dvadest meštana iz okoline Uroševca izvučeno je kod Uroševca iz kolone i kidnapovano. Dragana Dimić i Marko Ješić kidnapovani su u prištinskom naselju Vranjevac. Božidar Stanković otet je u Srpskom Laušu. Miljko Milovanović nestao je u Dobrom Dolu kod Podujeva.

Na području Kosovske Vitine kidnapovano je 20 Srba, ali se njihova imena još ne znaju. Milan Stević nestao je kod Poljoprivredne škole u Prištini. U Muzičanu kod Štimlja napadnuto je 20 srpskih porodica.Višečlana porodica Stojanović iz Prizrena tražila je pomoć od KFOR, jer su u okruženju terorista. U istoj situaciji je i porodica Andrejević, koja nije uspela da se priključi koloni.

U petak uveče opljačkan je prištinski bioskop "Omladina", a Stevo Srbić je u subotu nestao u prištinskom naselju Velanija. Albanski teroristi su kod prištinske škole "Dositej Obradović" postavili policijsku zasedu u jednoj privatnoj kući.

R. Barjaktarević



Momčilo Trajković o ostanku Srba na Kosovu

KFOR sve više uliva sigurnost

PRIŠTINA - Predsednik Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković izjavio je u subotu da je, posle susreta s vladikom Artemijem na Brezovici, 10.000 Srba odlučilo da ostane na Kosovu.

Poziv liderima

Trajković je pozvao lidere svih stranaka u Srbiji i predstavnike Udruženja književnika Srbije da dođu na Kosovo i "pomognu da se zaustavi egzodus Srba". On je poimence pozvao na Kosovo Vuka Draškovića, Vojislava Koštunicu, Duška Mihajlovića, Nebojšu Čovića, Vuka Obradovića, Zorana Đinđića i Gorana Svilanovića.

On je rekao da je u razgovoru sa predstavnicima KFOR, traženo da "pokriju nezaštićene delove Kosova".

Trajković je najavio da će vladika Artemije u nedelju biti u Kosovskom pomoravlju, kako bi apelovao na Srbe da ne odlaze, a da će on, s vladikom Atanasijem, ići u Kosovsku Mitrovicu, "kako bi se zaustavila ova tragedija".

Trajković je kritikovao "jedan broj ljudi iz vlasti koji žele da se isele s Kosova, za šta im je potrebno pokriće naroda". On je, pri tom, pomenuo Nikolu Šainovića, Miodraga Samardžića, Vojislava Živkovića, Minju Milovanovića, Voju Vučinića i "još jedan broj ljudi", dok je za ostale predstavnike vlasti u pokrajini rekao da se "dobro drže".

Trajković je, pozvao Vukašina Jokanovića, Jagoša Zelenovića, Jorgovanku Tabaković i druge ministre s Kosova, ali i Radoslava Papovića, bivšeg rektora PU, da "hitno dođu, jer njihovi životi i životi njihovih porodica nisu ništa jeftiniji od naših i života naših porodica".



Rugovin saradnik Bukoši pozvao Srbe da ostanu

Teroristi samo hoće vlast

KELN - Predsednik nepriznate "vlade" kosovskih Albanaca u egzilu Bujar Bukoši pozvao je Srbe da ostanu na Kosovu. Bukoši, koji je blizak saradnik Rugove, rekao je u intervjuu za list "Pasauer noje prese" da "nema nikakvog razloga da srpski civili na Kosovu, gaje nepoverenje prema NATO".

"Onako kako se NATO umešao u sukob da bi zaštitio nas, tako će na Kosovu štititi i srpske civile. Moja vlada će učiniti sve da se ne dozvoli da se srpskim civilima dogodi ono što se dogodilo nama", rekao je Bukoši. Bukoši je optužio rukovodstvo OVK da je "prerano i vrlo jednostrano pokazalo ambicije da prisvoji vlast".

"Oni žele da zadrže vojnu strukturu koju imaju i da tako određuju politiku. To je nedemokratski", rekao je Bukoši.



Cinizam predsednika Svetske banke o obnovi SRJ

Dva puta krediti za iste mostove

PARIZ - Da bi mogla da podigne zajmove Svetske banke za obnovu Jugoslavija bi prvo morala toj organizaciji da vrati odavno dospele dugove, rekao je predsednik Svetske banke Džejms Volfenson u intervjuu francuskom poslovnom dnevniku "Ehos".

Jugoslavija već duguje Banci 1,5 milijardi dolara. Kad bi status zemlje u MMF i Svetskoj banci i bio regulisan, ona bi po statutu tih organizacija morala da im vrati odavno dospele dugove, da bi kod njih mogla ponovo da se zaduži.

Volfenson je rekao da bi obnova kreditnih linija Jugoslaviji stvorila i jedan paradoks: zemlja bi dva puta vraćala kredite za iste mostove i iste puteve, koji su jednom već bili izgrađeni kreditima Banke.



Reporter "Glasa" u Kuršumliji, koja se nalazi pred humanitarnom katastrofom

Grad pun izbeglica, vojske i policije

Put Podujevo - Niš postao - jednosmeran. Izbegli Srbi sa Kosmeta spavaju ispod mostova, pod plastičnim folijama. Okolo kosmetski borci, naoružani do zuba. Često se čuju rafali

Kuršumlija je ovih dana prenatrpana, puna kontrasta. Gradske kafane podsećaju na vojničke kantine. Mada je još na snazi prohibicija, malo ko ne služi alkohol. Tamo gde se toga doslovno pridržavaju, kao u kafanama Turističkog preduzeća "Planinka", nema gostiju. Navrate oni stalni, na kafu.

Glavna gradska ulica je zakrčena traktorima, kamionima i automobilima krcatim ljudima i kućnim stvarima. Svi imaju isti cilj: otići što dalje sa Kosmeta, ali ne toliko daleko da se nikada ne vrate. Kada će se vratiti, niko pouzdano ne zna. Mnogi ne žele o tome ni da govore.

-Napričali smo se mi i naslušali raznih priča i evo dokle smo dogurali. Ono što smo stotine godina kućili i čuvali od Šiptara, sada smo im ostavili - kaže sredovečni vozač traktora, na čijoj su prikolici, između kućnih stvari, žena i četvoro dece. Rapituje se za najbližu pekaru.

Prvih dana seobe sa Kosmeta konvoji srpskih porodica su uglavnom zaobilazili Kušrumliju i odlazili prema Nišu i Kruševcu. Mnogi nisu znali svoje krajnje odredište. Ovih dana je sve više njih koji stižu u Kuršumliju. Mnogi ne mogu da nastave put jer nemaju dovoljno goriva. Na ovdašnjim pumpama ga ima, ali se može kupiti samo za bonove. Crno tržište se još nije razradilo. Uglavnom se prodaje benzin. Traže 3,5 marke za litar, previsoku cenu za mnoge izbeglice.

Oni koji imaju u gradu poznanike ili rođake, pronašli su neko privremeno utočište. Ostali čekaju da im neko pomogne. Sva mesta koja mogu poslužiti kao sklonište su već prebukirana. Bombardovanja su učinila svoje. Iscrpljene su sve kućne rezerve. Prostor ispod dva preostala kuršumlijska mosta je za nekoliko porodica već postao privremeni dom. Razapete su plastične folije da bar decu zaštite od kiše koja ovih dana ne ume da stane.

U Kuršumliju stižu i oni koji su nekoliko meseci proveli na kosmetskom ratištu. Naoružani su do zuba. Često se čuju rafali koji baš ne odušvljava one koji traže utočište. Pitaju se čemu ta pucnjava? Da li to neko proslavlja pobedu ili povratak kući?

U Kuršumliji su gradske vlati zatečene ovakvim stanjem. Kakva će rešenja ponuditi zavisi od Beograda, odakle za sad stižu samo obećanja i pozivi na strpljenje. Najavljuju se i posete zvaničnika koji su za celo vreme agresije zaobilazili ovaj grad u kojem je čitavo brdo problema koje lokalna vlast ne može razrešiti. Ono što je u rukama lokalne vlasti, bar za sada, fukciniše dobro. Struje i vode ima dovoljno a snabdevenost je čak bolja nego pre agresije.

Radovan Delibašić



U Fondu PIO očekuju isplatu i povišicu

Penzionerima ček 29. juna?

Martovske penzije stižu s uvećanjem 10,10 odsto

BEOGRAD - Drugi deo februarskih penzija trebalo bi da bude isplaćen 29. juna, nezvanično saznaje "Glas" od nadležnih u finansijskoj službi Fonda PIO.

Penzioneri u Srbiji će naredni, martovski, ček dobiti uvećan 10,10 odsto u odnosu na prethodni mesec. Za toliko će se uvećati i martovske novčane naknade za telesno oštećenje, pomoć i negu, odlučio je Jovan Pejić, direktor, na poslednjoj sednici Fonda.

Usklađivanje martovskih penzija i novčanih nadoknada obaviće se na osnovu rasta prosečne zarade zaposlenih u martu, a kako saznajemo u finansijskoj službi Fonda, važiće i za penzionere sa stalnim prebivalištem u Srbiji koji su penzije stekli u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, a dobijaju ih preko Fonda PIO Srbije.

T. R.



Vrhovni sud Crne Gore traži

Novo suđenje Lauševićima

BEOGRAD - Vrhovni sud Crne Gore naredio je da se održi novo suđenje Žarku Lauševiću i njegovom bratu Branimiru, ukazavši na potrebu da se njihov slučaj "svestranije rasvetli".

Crnogorski Vrhovni sud poništio je presudu Višeg suda u Podgorici kojom je 27. februara 1998. glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta Žarko Laušević osuđen na četiri, a Branimir Laušević oslobođen optužbi.

Obojica su bili optuženi za ubistvo dva mladića u jednom kafiću u Podgorici 1993. godine. Presuda podgoričkog Višeg suda ukinuta je posle žalbe i tužioca i odbrane.

"Ukazuje se na potrebu ponovnog izvođenja svih dokaza i svestranijeg rasvetljavanja slučaja, naročito stepena eventualnog prekoračenja nužne odbrane optuženih".

Vrhovni sud nije doneo odluku da presudu promeni, već je predmet vratio Višem sudu gde će biti održano novo suđenje.



Reditelj Goran Radovanović o planovima da novcem sa Zapada napravi film o srpskim izbeglicama

Poetika života u sportskoj hali

"Maketa" je naslov igranog filma, koji bi za velikog holandskog producenta, koji je prošle godine stekao Oskara izuzetnim "Karakterom", trebalo da snimi naš reditelj Goran Radovanović. U produkciju bi trebalo da bude uključena i jedna francuska firma, kao i Radovanovićeva nezavisna filmska kuća "Principal film".

Radovanović je sam napisao i scenario čija je završna verzija već usvojena, o čemu za "Glas javnosti" kaže:
- U filmu će se govoriti srpskim jezikom, igraće naši glumci, uz tri-četiri epizodne uloge namenjene strancima. "Maketa" tretira problem srpskih izbeglica. Reč je o poetici izbeglištva koja bi mogla da se odnosi na sve ratom unesrećene ljude na prostoru bivše Jugoslavije i šire, ali film konkretno govori o Srbima iz Krajine, o tome kako oni četiri godine žive po izbegličkim kampovima.

Pre nekoliko nedelja, dok je još trajao rat u Jugoslaviji, Rdovanovićev film "Teenage" prikazan je na festivalu u Milanu.

U kontinuitetu četiri-pet godina pravim filmove o izbeglicama, moglo bi se reći, iz sopstvenog mazohizma. LJudi danas u Srbiji ne znaju ili ne razmišljaju o tome da postoji 700 hiljada srpskih izbeglica i da je 250 hiljada njih u kolektivnom smeštaju, po napuštenim sportskim halama i sličnim objektima, na ivici egzistencije, materijalno i mentalno. Praveći, međutim, filmove o svemu tome, ja se ne opredeljujem za poetiku jada i bede, nego za poetiku ljubavi, nade.

Radovanovićevo je uverenje da je zapadnoj publici tematika za koju se on opredeljuje vrlo bliska.
- Upravo zato što žive jednim sređenim, potrošačkim životom, dobijajući redovno novac za masu svojih izmišljenih potreba, izbeglištvo za njih predstavlja malu katarzu, intelektualni i emotivni turizam. Za prosečnog zapadnog gledaoca velika je avantura sama činjenica da čovek sa svojom porodicom živi okružen stotinama ljudi, zbog čega ne može da vodi ljubav sa svojom ženom već četiri godine.

R. Kupres



Povreda Predraga Stojakovića poremetila planove trenera plavih koji je odložio saopštavanje imena 12 igrača za EP
 

Peđa optimista

-Trenutno sam u bolnici u Solunu, gde primam infuziju i antibiotike. Tetiva kolena mi se zapalila, otok je veliki i direktnim ubrizgavanjem antibiotika pokušavamo da izbacimo bakteriju. Nadam se da ću uspeti da se ubrzo oporavim i priključim nacionalnom timu u Tuluzu. U protekla 24 časa vidno je poboljšanje što mi uliva dodatni optimizam. Ako sve bude u redu krenuću u Tuluz u ponedeljak popodne ili utorak ujutro - nada se Peđa Stojaković.

Putnike za Francusku ne zna ni Obradović

Taman kada je Željko Obradović pomislio da je u minut do dvanaest zla kob napustila jugoslovensku košarkašku reprezentaciju, usledio je hladan tuš: koleno Peđe Stojakovića je dobilo zapaljenski proces što je odložila Obradovićevu odluku o skraćivanju spiska sa 14 na 12 imena učesnika predstojećeg EP.

- U nedelju popodne ili uveče saopštiću spisak učesnika prvenstva. Prema prvobitnom planu to je trebalo da učinim u subotu ali zbog povrede Stojakovića morao sam da prolongiram odluku. Ako dobijem potvrdu da Stojakovićeva povreda ide nabolje, uvrstiću ga u sastav reprezentacije. U suprotnom Peđa, na veliku žalost, neće biti u timu - kaže Obradović.

B. J.



Rebrača potpisao za Panatinaikos

Željko Rebrača je juče u Atini stavio paraf na dvogodišnju vernost Panatinaikosu. U ugovoru je precizirano da Rebrača posle prve sezone može da napusti PAO. U prvoj sezoni Rebrača će inkasirati 2,5 miliona dolara, da bi u drugoj, ako odluči da ostane, suma porasla na 2,75 miliona zelenih novčanica.

B. J.



Bivši centar plavih sve bliži Malom Kalemegdanu, odluka po završetku EP

Savić korak do Zvezde

Centarska groznica trese Mali Kalemegdan. Nauk izvučen iz prethodne sezone nameće Crvenoj zvezdi imperativ da po svaku cenu angažuje kvalitetnog i iskusnog igrača na poziciji pet, kako bi se snaga pod obručima učinila proporcionalno vrednom onoj na spoljnim linijama. Zato crveno - beli su kontaktirali bivšeg reprezentativnog centra Zorana Savića.

Pre desetak dana sam razgovarao sa predsednikom Crvene zvezde Vojom Stojakovićem koji mi izneo planove kluba u nastupajućoj sezoni. Zvezda mi je iznela primamljivu ponudu - potvrdio je Savić.

Da li ste da li načelan pristanak da pređete u Crvenu zvezdu?
- Rano je govoriti o definitivnim odlukama. Nije tajna da sam veliki Zvezdaš. Obećao sam sebi dok sam bio mlađi da ću makar jednu sezonu pokloniti svojoj velikoj ljubavi. Malo je falilo da pređem na Mali Kalemegdan 1991. godine kada sam napustio Split i Jugoplastiku. U poslednjem trenutku otišao sam u Španiju, a kontakti nisu prekidani sve ove gosdine. Otac Baneta Prelevića, Miško, pozvao me je prošle godine i probudio stare želje... Imam 32 godine i možda je došlo vreme da se ispune stare želje...

Kada će te doneti odluku?
- Posle završetka Evropskog prvenstva nameravam da presečem. Tokom jula se sklapa najviše ugovora u Evropi i tako će biti sa mnom.

Da li će te gledati bivše drugove iz reprezentacije na EP u Francuskoj?
- Planirao sam da gledam završnicu u Parizu. Otišao bi i ranije ali zbog rehabilitacije moram da ostanem u Barseloni. Svakodnevno sam na trenigu sa Saletom Đorđevićem. Tri, četri sata radim na vraćanju funkcije kolena i sa loptom, a dva sata u teretani - kaže Savić.

B. J.


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange