GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 16. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
16/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...


KFOR toleriše povratak separatista

Prizren pod kontrolom "OVK"

"NJujork tajms": Delikatan problem za mirovnjake

NJUJORK (Beta) - Uporedo s povlačenjem jugoslovenskih snaga bezbednosti s Kosova, pripadnici "OVK" napuštaju svoja skrovišta u planinama i silaze u gradove, s neskrivenom ambicijom da preuzmu vlast, piše američki dnevnik "NJujork tajms".

Prema pisanju lista, takvo ponašanje "OVK" stavlja na muku međunarodne mirovne snage koje treba da ostave utisak neutralnosti i garantuju bezbednost svim nacionalnim zajednicama na Kosovu. "Tajms" navodi da su naoružani borci "OVK" prekjuče zauzeli sve kontrolne punktove kod Prizrena, dok su pripadnici Kfora to, "u najmanju ruku, tolerisali".

Kontrolni punktovi "OVK" stvorili su se, prema pisanju "Tajmsa", i u drugim delovima Kosova, uključujući i Suvu Reku i Kačanik. List navodi da je u nedelju "OVK" zaposela Belaćevac, jedan od najvećih ugljenokopa u Srbiji, i preuzela kontrolu nad graničnim prelazom Morino, prema Albaniji.

Činjenica da se "OVK" odjednom pojavila kao nova vlast na terenu predstavlja delikatan problem za mirovnjake NATO, prvenstveno zbog rastuće političke podrške koju relativno mala i rascepkana grupa gerilaca uživa kod ovdašnjih Albanaca", piše list.

Mirovne snage su na muci da istaknu da su neutralna snaga koje nastoje da podjednako zaštite Srbe i Albance, piše "Tajms".



Teroristi napali Srbe u Slovinju

PRIŠTINA, 15. juna (Tanjug) - Grupe albanskih terorista napale su juče oko 13 časova i 30 minuta srpske kuće u selu Slovinje, 20 kilometara jugozapadno od Prištine, saopštio je Media centar u Prištini.

Prema prvim informacijama, u ovim napadima, koji još traju, ima ranjenih Srba, meštana sela. Meštani su obavestili snage Kfora o ovim napadima, ali prema njihovim rečima, mirovne snage ne preduzimaju ništa da bi sprečile napade terorista na građane.



Rudolf Šarping, nemački ministar odbrane

Ruske trupe u Prizrenu?

BON (Tanjug) - Nemački ministar odbrane Rudolf Šarping izjavio je da bi spor Zapada s Rusijom o stacioniranju ruskih trupa na Kosmetu mogao uskoro da se reši, tako što bi Rusi došli u Prizren.

- Ovih dana vodim intenzivne razgovore s evropskim i američkim kolegama i verujem da će se povoljno rešenje uskoro naći - izjavio je Šarping na redovnoj konferenciji za novinare u Bonu. Šarping je dodao da bi ruske trupe mogle doći u Prizren, gde bi sarađivale s nemačkim vojnicima u sastavu Kfora.

- Nijedna mogućnost ne može se isključiti... NATO će, u svakom slučaju, morati prethodno da postigne nekoliko sporazuma s Moskvom - rekao je nemački ministar.



Još jedan ruski konvoj stiže na Kosovo

Potrepštine za padobrance

BEOGRAD (Beta) - Konvoj ruskih vojnih vozila koji je juče pre podne prešao iz Bosne i Hercegovine u Jugoslaviju, oko 11 sati je prošao kroz Beograd i, bez zaustavljanja, uputio se ka Kosovu.

Kolona sa oko 11 vozila i 160 ruskih vojnika prevozila je hranu, vodu i druge potrepštine za ruske vojnike stacionirane na prištinskom aerodromi Slatina. Interfaks prenosi reči komandanta ruskih padobranaca, general-pukovnika Georgija Špaka, da će osam kamiona i još tri vozila, noćas stići u Prištinu. On je dodao oko 200 ruskih padobranaca, koji su u subotu stigli u Prištinu, učvršćuju svoje položaje na aerodromu Slatina.



Apel Svetog arhijerejskog sinoda SPC Srbima na Kosovu i Metohiji

Braćo, ostanite na svojim ognjištima

Zaštititi manastire Pećke patrijaršije, Dečane, Gračanicu i druge svetinje srpskog naroda

BEOGRAD (FoNet) - Sveti arhijerejski sinod duboko je zabrinut zbivanjima na Kosovu i Metohiji i najnovijim egzodusom tamošnjeg našeg naroda. Tim povodom Sveti arhijerejski sinod obraća se snagama koje zaposedaju Kosovo i Metohiju da, štiteći prava Albanaca i njihov povratak domovima, podjednako zaštite i Srpski narod i pripadnike drugih narodnosti koje žive na Kosovu i Metohiji, piše u saopštenju Svetog arhijerejskog sinoda SPC .

Istovremeno, tražimo i hitnu zaštitu manastira Pećke patrijaršije, manastira Dečana, Gračanice, i drugih Svetinja Srpskog naroda.

Takođe se obraćamo našoj braći s Kosova i Metohije, apelujući na njih da ostanu na svojim vekovnim ognjištima i da ne napuštaju svoje Svetinje, uvereni u istinitost Hristovih reči "Ko istraje do kraja taj će se spasti".

Suočeni s tragičnim položajem u kojem se našao sav naš narod i Savezna država, uvereni da je u imenu Božijem konačni sud i pravda, a ne instrumentalizovanom Haškom sudu, istovremeno zahtevamo da aktuelni predsednik države i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku, kako bi novi ljudi, prihvatljivi za domaću i međunarodnu javnost, kao Vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu budućnost.

Svakom razumnom čoveku je savršeno jasno da brojni unutrašnji problemi i protivurečnosti, kao i izolovanost naše države na međunarodnom planu, ne mogu biti rešeni i prevaziđeni s ovakvom vlašću i pod ovakvim uslovima, poručuje Sveti arhijerejski sinod SPC.



Uhapšen sekreter opštinskog Crvenog krsta u Vranju Slavoljub Mišković

Troškove u kafani plaćao humanitarnom pomoći

VRANJE - Zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio položaj i falsifikovao dokukmentaciju uhapšen je Slavoljub Popović (66), sekretar OO CK u Vranju. Kako je novinarima izjavio opštinski tužilac Srboljub Mišković, uhapšeni Popović je reprezentaciju u kafani plaćao robom iz humanitarne pomoći CK.

Sekretar CK u Vranju je sa vlasnikom kafane "Staro Vranje",Stankom Stankovićem, sačinio protokol o korišćenju kafanskih usluga a napravljene račune je plaćao sa: 150 kilograma šećera, 250 kilograma brašna, 50 litara zejtina i 12 kilograma praška za pranje. Računi su pronađeni kod Stanovića u kafani kod Stankovića a u dokumentaciji Crvenog krsta uopšte nisu knjiženi.

Inače, u Vranju je u požaru 23. maja do temelja izgoreo magacin Crvenog krsta u kojem je, prema izjavi Slavoljuba Popovića, sekretara ove humanitarne organizacije koji je dao istržanom sudiji, Svetislavu Đorđeviću, bilo robe UNHCR-a, Međunarodnog, Jugoslovenskog i Crvenog krsta Srbije, kao i Republičkog komesarijata za izbeglice. Slučaj sa požarom u Crvenom krstu još uvek nije rasvetljen iako je pričinjena materijalna šteta koja je bila izuzetno velika. Sva roba koja se nalazila u magacinu izgorela je.

V.R.S.



Poginuo u sudaru sa tenkom VJ

VRANJE - U saobrćajnoj nesreći koja se preksinoć oko 22 sata dogodila nedaleko od vranjskog motela, kada je kamion PK "Delišesa" iz Vladičinog Hana udario u tenk koji se nalazio na začelju kolone vojnih vozila, poginuo je Milan Kostić iz Ranutovca kod Vranja.

Sa teškim povredama u vranjsku bolnicu prebačeni su Dragan Petković, vozač kamiona "Delišesa" i Arneta Aleksandrov i Goran Gigov iz sela Prekodolca kod Vladičinog Hana. Svi oni nalazili su se u kabini kamiona, koji je prevozio jagode za ovaj poljoprivredni kombinat.

Prema prvim podacima do nesreće je došlo zbog nepažnje vozača koji je udario u vojnu kolonu koja se povlačila sa Kosmeta put Leskovca.

V.R.S.



Ispovest španskog pilota Adolfa Luisa Martin de la Hoje, koji je bombardovao SRJ

Mi smo jedna nula

Ovaj rat su vodili i završili "jenkiji", ponizili su Evropu, a Solana je samo jedna lutka
 

Masakrirali su Jugoslaviju

Nema ni jednog komentatora koji ima i najmanju ideju šta se stvarno dogodilo u Jugoslaviji. Jedna zemlja je masakrirana, bombardovana je novim oružjem, otrovnim gasovima koji oslabljuju (organizam), površinskim bombama koje se lansiraju padobranima, uranijumskim bombama, crnim napalmom, sterilizacijom i trovanjem zasejanih polja, oružjem koje mi još uvek ne poznajemo.

Amerikanci su tamo napravili jedno od najvećih divljaštva koje se može napraviti protiv čovečanstva. U budućnosti će se veoma mnogo i veoma loše govoriti o ovome šta se dogodilo. Takođe, razgovarali smo sa britanskim i nemačkim oficirima, sve je bilo zamišljeno da bi se Evropljani pokorili i tako ostali decenijama (pod komandom Amerikanaca)".

Kapetan Adolfo Luis Martin de la Hoz, koji se krajem maja vratio u Španiju posle učestvovanja u bombardovanju od početka konflikta, je autentični ekspert za moćni "F-18", ratni avion najčešće korišćen u ratnoj politici "spaljene zemlje" na Balkanu.

"Prvo što želim da dobro pojasnim jeste da je većina, ponavljam većina, mada ne svi, mojih kolega generalno protiv rata i posebno protiv ovog surovog (divljačkog) rata".

Martin de la Hoz kaže da su on i njegovi drugovi "sprženi" (psihički samleveni). "Pre nekoliko dana u novinama se pojavila izjava komandanta Mačez Meknavila, koji je sada u Avianu sa pilotima koji su nas zamenili, u kojoj je rekao da je naš najveći neprijatelj u vazduhu bila naša mentalna i fizička spremnost. Ja kažem da su naši najveći neprijatelji bili naši rukovodioci, ministri odbrane i cela njegova ekipa, članovi vlade koji ne znaju ništa o ratu i nastavljaju da ne razumeju ništa, i što je najteže, oni su odgovorni za laganje španskog naroda preko štampe, radija, televizije, stranih dopisnika i agencija".

Sumnja da ponavljani napadi NATO na civile i ciljeve koji nisu bili vojni, nisu bili nikakva ratna "greška", potvrđena je od strane kapetana Martina de la Hoza.

"Više puta naš pukovnik je protestovao pred šefovima NATO zato što su nam pokazali civilne ciljeve. Smenili su ga pod hitno i, koliko mi znamo, Amerikanci su preuzeli našu vojsku, jednom preko Brisela, drugi put preko ministra odbrane. Ima još i ja želim da kažem da je u jednom momentu izdata naredba od strane američkih oficira koji su nas poslali da bacamo antipersonalne bombe na izbeglice u Prištini i Nišu. Pukovnik se energično suprotstavio i nekoliko dana kasnije stigla je naredba o premeštaju. Ovo što kažem sada nije ništa prema onome što ću jednog dana reći".

Španski vojnik prijavljuje da "španska vlada ne samo da nije znala ništa već je bila na repu lažnih događaja (izveštaja) koji su redigovani u Avijanu gde je funkcionisao jedan vojni kabinet za štampu u rukama američkih generala i funkcionera.

"Otkad smo došli u Italiju", nastavlja kapetan, "ponižavanja i vređanja nisu prestajala. Tamo su komandovali samo američki generali, samo oni i niko drugi. Mi smo jedna nula kao što su i oni koji su nas zamenili. Ovde je rečeno kako su španski piloti rukovodili nekim operacijama. Laž nad lažima. Sve misije koje smo realizovali, sve do jedne, bile su planirane od američkih oficira. Šta više, sve (akciej) su došle planirane, sa detaljima za napad, ciljevima i tipom municije koju treba da koristimo. Nikada nismo rukovodili ničim, naše misije su se ograničavale na nadletanje granica Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine. Laži vlade. Niko od pilota koji su sada u Avianu koji su zamenili one koji su krenuli ka italijanskoj bazi pre početka rata, 23. marta, nije bio tamo sa nekim posebnim oduševljenjem. Pisalo se do iznemoglosti kako su španski piloti velike patriote, kako je rekao ministar odbrane Eduardo Sera i kako su mentalno zaokupljeni kompleksnom ratnom misijom. Međutim, čitali smo toliko gluposti i toliko laži da smo se složili da više ne pogledamo ni jednu novinu dok se ne vratimo.

 

Troškove mi plaćamo

Zbog svega toga kapetan De la Hoz je indigniran kada se govori o ceni rata. Kaže da su u Avianu "primali pet puta veću platu", ali dodaje da je ono što su im dali samo parče čokolade.

"Ovaj rat će koštati Špance više nego celokupni petogodišnji budžet za kulturu. I moraće da se plati, iako sada niko zbog izbora ne govori ništa o tome. Kroz nekoliko meseci videće se kako rat dotiče naše džepove. Iako je ovaj brutalni rat samo "jenkija" i ničiji više, platićemo ga svi. Ovo što govorim ne govorim da bi se opravdao zbog učešća u svemu. Nikada neću zaboraviti da je počinjeno jedno od najvećih divljaštva u istoriji".

Naša ljutnja je ogromna. Predsednik vlade, ministar odbrane i ministar inostranih poslova, bezočno lažu svaki put kad izgovore i jednu reč o ratu. Neki od nas imaju drugačije viđenje i mislimo da oni ne razumeju ništa zato što ih Amerikanci, Bela Kuća, Pentagon, CIA, ambasada ili vojne obaveštajne službe, nisu obaveštavali ni o čemu. Kako je moguće da nešto znaju kada se i sam Havijer Solana nije razjasnio otkad je počeo rat. Solana je jedna lutka, koju su "jenki" postavili tamo da bi radio ono što mu kažu da treba da radi. Tako i radi, stojeći mirno pred generalom Klarkom, kada mu se ovaj obraća, ili tačnije rečeno, kada mu daje naređenja koja izvršava bez pogovora".

O informativnim manipulacijama o ratu, kapetan Martin de la Hoz, kaže da "niko nije rekao ništa o incidentima koji su se dogodili u Avianu, o katastrofalnom održavanju španskih aparata i, iznad svega, o stalnom ponižvanju kome smo bili izloženi od samog dolaska. Nije da smo mi topovska hrana. Ne. Mi nismo ništa. O smrtonosnim incidentima, pretrpljenim žrtvama van borbe, potcenjivanju i kaznama nije se rekla ni jedna jedina reč. Niko".

Nedostatku ciljeva (rat) i poniženju španskim vojnicima se pridodaje i osećaj (izvesnost) da nemaju iskupljenje.

- Perfektno znamo da smo učestvovali u konfliktu protiv koga je većina Španaca i za nas je to veoma važno. Ono što se ne kaže ni u jednom informaciji, komentaru ili debati je da Španci, Holanđani, Portugalci... da smo mi tamo da bismo pokrili američke generale koji su počeli i zavšrili rat.



Bratislava Morina, savezni ministar za izbeglice apeluje na Srbe i Crnogorce sa Kosova

Ne odlazite, država će vas štititi

Ovih dana Srbiju je zapljusnuo novi talas izbeglih. Malo je verovatno da će se na Kosovo vrati azilanti, koji su do sada bili u inostranstvu

O budućnosti raseljenih u Jugoslaviji, pogotovo porodica koje u poslednjih nekoliko dana masovno odlaze sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru , malo ko od zvaničnih državnih institucija daje bilo kakve procene.Pružajući samo nagoveštaj rešenja problema zbrinjavanja raseljenih i izbeglica Bratislava Morina savezni ministar za izbeglice i raseljene kaže :

- Ovo ministarstvo nedavno je osnovano, isključivo zbog velikog broja raseljnih i izbeglica u Jugoslaviji, a naš osnovni cilj je da ih zbrinemo, makar trenutno i pružimo im neophodnu pomoć u hrani i lekovima. Nadamo se da će ipak uskoro većina raseljenih Srba i Crnogorca da se vrate svojim kućama na Kosovu.

U tome nam pomažu brojne međunarodne humanitarne organizacije sa kojima sarađujemo.Nakon NATO agresije humanitarna katastrofa je evidentna i ona se mora što pre rešiti, a pre svega pomoći ljudima koji su ostali bez ognjišta.

Koliko se tačno ljudi raselilo sa Kosova od potpisivanja mirovnog sporazuma i koliko ih ima u Srbiji i Crnoj Gori Morina nije precizirala. Ona je rekla da se tačan broj raseljenih sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori ne može utvrditi, jer su evidencije svakodnevno drugačije. Ima onih koji se vraćaju, na Kosovo ali su brojni Srbi i Crnogorci koji odlaze iz Pokrajine.

- Evidentno je, ipak, da je ovih dana Srbiju je zapljusnuo novi talas raseljenih. Boraveći pre dva dana u Prištini saznala sama da porodice masovno beže, jer teroristi "OVK" koriste dolazak mirovnih trupa, pa u međuvremenu tako, ubijaju, otimaju i masakriraju srpske civile. Preksinoć je na primer,bežići od masakra šiptarskih terorista u Bubanj potok stigla nova kolona izbeglica sa Kosmeta . Svi su prestravljeni i kažu da je odlazak u Srbiju bio jedini način da se spasu.A zadatak mirovnih trupa je ,da podsetim,da zaštite civile. Poručila bih svim onima koji žele da ostanu na Kosovu da to učine i da imaju poverenja u jugoslovensku vojsku, policiju i nadležne ustanove, jer i dalje ima ljudi koji o njima brinu, tvrdi Morina.

Ona je naglasila da za sve koji budu odličili da se vrate, neće biti nikakvih prepreka, ni zbog nedostatka dokumenta, a ni oko vraćanja imovine, jer mnogo je ljudi koji su se iselili, a ostavili su imovinu, kuće...

Na pitanje da li će se na Kosovo vraćati azilanti koju su ranijih meseci bili u inostranstvu, Morina je odgovorila da je to gotovo nemoguće, jer i pre rata na Kosovu je bilo gotovo više od 800.000 žitelja.

T. Raković



Srbija u kandžama bele kuge (3)

Da li i koliko humanitarne organizacije mogu utiču na porast nataliteta

UNICEF ne može da pravi decu. Ako bi sve zavisilo od ove i još nekih humanitarnih organizacija, natalitet u Srbiji ne bi opao

Humanitarni fondovi i organizacije koje stimulišu rađanje trećeg deteta u Jugoslaviji samo su karika u lancu onih koji nude pomoć. Ipak, malo je verovatno da pomoć nekoliko takvih organizacija može značajno da utiče na odluku mladih parova da imaju više dece.Međutim, prema tvrdnji stručnjaka u Crvenom krstu Jugoslavije i nekoliko međunarodnih organizacija, kad bi sve samo zavisilo od humanitarnih organizacija, natalitet u Srbiji bio bi sigurno u porastu.

Crveni krst Jugoslavije već godinama, u saradnji sa Međunarodnom federacijom Crvenog krsta priprema akciju podele pakerta za majke i decu u porodilištima. Paketi koji obiluju plenama, benkicama, flašicama za hranu cuclama i ostalim potrepštinama za novorđenče, samo su znak da država, bar preko Crvenog krsta, delimično misli na majke porodilje i njihovu novorođenčad.

Ali,kada su u pitanju isplate dečjih dodataka i porodiljskih nadoknada i sličnih državnih obaveza koje kasne više od godinu dana,dobijamo sasvim drugu sliku. Prema najnovijim računicama stručnjaka sa Ekonomskog instituta u Beogradu, samo za 70.000 mališana u Beogradu država duguje pojedinačno oko 2500 dinara.

Ako se uzme u obzir da je UNICEF za sada jedina zvanična humanitarna organizacija od 1992 godine u Jugoslaviji koja brine o jugoslovenskim mališanima,naravno ne računajuće, neke manje oraganizacije i privatne fondove, onda natalitet prema procenama psihologa dr Marije Maštić nije u velikom padu.

- UNICEF nikako ne može da stimuliše rađanje. NJihovi aktivisti mogu samo da organizuju neke umetničke radionice i tako poboljšaju kvalitet zabave mališana u školskim i predškolskim ustanovama. Ova i nekoliko sličnih organizacija jedino mogu da pruže smernice u tome kako da se poboljša kvalitet odnosa roditelja prema deci i da stručnim savetima usmere kako pomoći mališanima u stresnim situacijama.

Savetovali su i delili brošure majkama porodiljama kako da doje decu u nehigijenskim i ratnim uslovima. Ipak, bez obzira na godišnji materijalni apel kojim redovno traže od međunarodnih donatora za decu Jugoslavije,veoma je malo novca koji se diretno izdavaja za programe za podsticaj rađanja u SRJ objasnila je dr Maštić.

U svetu je po njenim rečima to sasvim drugačije- ljudima sa mnogo dece obezbeđuju se kuće, stanovi, kola, nameštaj.Međutim, sredina u kojoj živimo je siromašna, a država nema novca da tako stimuliše rađanje više dece.Jedina nada, po njenim rečima su privatni fondovi, ali i novcem iz njihove kase ne može se rešiti ovako veliki problem,ali se bar neke od nevolja mogu ublažiti poručuje doktorka Maštić.

Tamara Raković



Predstavljeno četvrto izdanje "Knjige o Kosovu"

BEOGRAD, 15. juna (Tanjug) - U biblioteci "Đorđe Jovanović'' u Beogradu danas je predstavljeno četvrto izdanje knjige akademika Dimitrija Bogdanovića "Knjiga o Kosovu", kao zajednički poduhvat "Narodne knjige" i "Vojnoizdavačkog zavoda".

Akademik Bogdanović je u "Knjizi o Kosovu" dao najpošteniju povesnicu o Kosovu, povesnicu za dušu jednog ispaćenog i izgnanog naroda, i sada je pravo vreme da se ova objektivna knjiga nađe pred čitaocima u popularnom izdanju i sa pristupačnom cenom, istakao je Mileta Aćimović Ivkov, urednik u "Narodnoj knjizi".

Potpukovnik Svetozar Đurđević, urednik "Vojnoizdavačkog zavoda" rekao je da niko do sada nije uspeo da napiše bolju knjigu o genezi zla i nepravdi učinjenoj prema srpskom narodu na prostoru Kosova i Metohije, nego Bogdanović.

Prvo izdanje "Knjige o Kosovu" izašlo je 1985. godine, ali ne zadugo pojavilo se drugo, treće i sada u teškom vremenu četvrto izdanje, koje je i posthumno priznanje velikom naučniku Dimitriju Bogdanoviću.



Ivana Vujić o pozorišnom programu predstojećeg Beogradskog letnjeg festivala - Belefa

Oporavak od bliske prošlosti

Pozorište preispituje svog najznačajnijeg dvojnika - život. Saradnja sa budimpeštanskim Pozorišnim institutom, Makedoncima i Slovencima

Belefa 99. će biti - to je svakako značajna vest za sve koji se spremaju da provedu dugo leto u melanholičnom, posttraumatičnom Beogradu. Od 15. jula do 7. septembra, dakle u produženom trajanju u odnosu na ranije godine, pozorišni, likovni i muzički programi imaće cilj da "prodrmaju" što brojniju i, pre svega, mladu publiku otvorenu za nešto alternativnije sadržaje.

- Sve traume koje određuju našu stvarnost predstavljaju imperativ za stimulaciju publike, pre svega u pravcu osvajanja individualne slobode, oporavka, razvijanja svesti o odnosu rata i realnosti. Pozorište će, kao i uvek, preispitivati svog najznačajnijeg dvojnika, a to je život - kaže za "Glas javnosti" Ivana Vujić, selektor pozorišnog programa Belefa.

- Ostajemo pri dobroj politici Belefa da se predstavljaju mladi stvaraoci. Imaćemo program urbanih instalacija a u okviru programa "Windows 99" videćemo premijere najznačajnijih slobodnih trupa Beograda. Svoja nova ostvarenja predstaviće, između ostalih, i Sonja Vukićević i Nela Antonović. Jedan segment nazvan "Pozorište i rat" sagledaće naše pozorište u vremenu posebne krize.

Sve informacije koje smo čuli od Ivane Vujić su, kako nam je naglasila, još vruće, takoreći "iz rerne", pošto oblikovanje koncepta predstojećeg letnjeg festivala još traje.

- Vrlo zanimljiv će, verujem, biti i program "Ka novom dramskom piscu" u kojem će se slušati čitanja najnovijih komada mladih i afirmisanih evropskih autora. U saradnji s budimpeštanskim Pozorišnim institutom napravićemo međunarodni okrugli sto posvećen Jeržiju Grotovskom. "Savremeni koreografski znak" je koreografska radionica iz Skoplja, a dogovirili smo se i oko video predstavljanja savremene slovenačke scene. Ozbiljno radimo na tome da dovedemo Martalera, pobednika poslednjeg Bitefa, s jednom malom predstavom. To bi sigurno bio pun pogodak, zaključuje Ivana Vujić.

R. Kupres



Gostovanje beogradskih pozorišnih umetnika u Teatru an der Rur

Čudo u Milhajmu

Neustrašiva Mirjana Karanović. Prijateljska odlučnost Šefera i Ćulija

"Savršeno čudesnoj glumici Mirjani Karanović pošlo je na sceni Teatra an der Rur za rukom da jedan nemiran tekst majstorski savlada i neustrašivo ga dovede do pobede", tako je zapisano na početku kritike, objavljene u jednom nemačkom listu nakon gostovanja beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju s predstavom "Eva Braun" u Milhajmu. Odlične reakcije usledile su i posle "Beogradske trilogije" Biljane Srbljanović koju je Jugoslovensko dramsko pozorište izvelo u istom pozorištu.

Do "čuda", kako je ovo gostovanje naših umetnika nazvao Helmut Šefer, koji uz Roberta Ćulija rukovodi Teatrom a.d. Rur, došlo je zahvaljujući upravo Šeferovoj i Ćulijevoj prijateljskoj odlučnosti, presudnoj finansijskoj pomoći Fonda za otvoreno društvo i podršci srpskog Ministarstva za kulturu. Putovanje u Milhajm bilo je višestruko korisno. Dogovoreno je, između ostalog, i da ansambl tamošnjeg teatra dođe za Novu godinu u Beograd i da igra Brehtovu "Džunglu na asfaltu" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u kakvom god stanju ono da bude tada. Interesantno je i da će glumci, tom prilikom, biti smešteni u domovima svojih kolega i prijatelja. Takođe, svesna finansijskih probleme koje su Bitef dovele u pitanje, nemačka pozorišta će skupiti 60 hiljada maraka u korist ovog festivala.

R. K.




Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange