GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Nedelja 13. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
13/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...


Ruski vojnici sa ovacijama dočekani u Prištini

 

PRIŠTINA - Nekoliko desetina ruskih vojnih vozila iz sastava novoformiranih međunarodnih mirovnih snaga stiglo je u subotu u 1.30 časova u Prištinu, gde ih je oduševljeno dočekalo oko 2.000 stanovnika tog grada.

Ruski vojnici pozdravljeni su, po ulasku u centar Prištine, pravim salvama iz automatskog naoružanja i pištolja, a devojke i žene donele su im cveće.

 

General Zavarzin u Prištini
Ruski predstavnik u NATO, general Viktor Zavarzin, nalazi se u Prištini, saznaje Itar-Tass iz izvora bliskih ruskom Ministarstvu odbrane.
Zavarzin je učestvovao u pregovorima sa Beogradom, kao i u sastavljanju nacrta mirovnog sporazuma, koji su izradili Černomirdin, finski predsednik Marti Ahtisari i zamenik američkog državnog sekretara Strob Talbot, koji je potom prihvaćen u Beogradu.

NATO ne pravi dramu
BRISEL - NATO "ne pravi dramu" zbog dolaska ruskih vojnika na Kosovo, izjavio je danas portparol Alijanse Džejmi Šej.
"Ne pravimo od toga dramu", rekao je Šej na konferenciji za novinare u Briselu.
"Kontakti sa Rusijom se održavaju", dodao je Šej.

Na jedan od prvih kamiona koji je stigao u Prištinu popelo se nekoliko ljudi, koji su razvili jugoslovenske, srpske, grčke i ruske zastave.

Prištevci koji nisu došli na trg izašli su terase i prozore nakon dolaska konvoja ruskih vojnika, odakle su ih pozdravljali uzvikujući: "Srbija, Srbija" i podižući tri prsta.

U Prištinu je stiglo ukupno 41 rusko vojno vozilo, uključujući 15 oklopnih transportera, desetak kamiona, nekoliko džipova, cisterni i sanitetskih vozila. Ruska vozila imala su oznake Sfor i Kfor.

Međunarodne mirovne snage za Kosovo - Kfor - trebalo bi do subote uveče da stignu u Prištinu, izjavio je visoki zvaničnik britanske vojske, admiral Jan Garnet.

Spreman novi kontigent ruskih vojnika za Kosovo

BIJELJINA - Kontingent ruske brigade Sfora sa više od 100 vozila, na kojima su sveže ispisane oznake Kfora, lociran je kod Bijeljine i očekuje se da iz BiH bude upućen na Kosovo, kao deo međunarodnih mirovnih snaga, javila je agencija Srna.

Srna navodi da nije moguć pristup ruskim vozilima poređanim na lokalitetu Obriježa, od Bijeljine prema Ugljeviku.



OVK razmatra da li da napadne ruske jedinice

LONDON - Jedan predstavnik separatisticke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izjavio je da ta organizacija neće prihvatiti stvaranje ruskog sektora na Kosovu, i da bi dodela zone odgovornosti ruskom kontingentu mogla da dovede do oružanih sukoba.

Upitan da li će OVK otvarati vatru na ruske pripadnike mirovnih snaga, portparol OVK, Visar Reka rekao je britanskoj televiziji Bi-Bi-Si da OVK preispituje sve opcije.

"Što se tiče toga da OVK napadne ruske jedinice...mi to još uvek razmatramo, vodimo raspravu sa zemljama NATO i naša odluka će biti saopštena", kazao je Reka.

"Svakako, OVK neće pozdraviti ruski sektor, i ne bih bio iznenađen ukoliko dođe do određene eskalacije", rekao je portparol.



Jedan britanski avion se srušio kod Kukeša

KUKEŠ - Jedan britanski avion srušio se u petak, oko 23.15 časova, dok je sletao na pistu aerodroma kod Kukeša, u neposrednoj blizini izbegličkih kampova.

U transportnom avionu tipa C-130 nalazilo se 12 vojnika, ali je samo jedan teško ranjen, izjavio je portparol NATO u Kukešu, potpukovnik Helge Erikson.

Mesto udesa je odmah okruženo vojnicima NATO, a u obližnjim izbegličkim kampovima nije bilo povređenih.



Šaban Jašaraj osuđen na pet godina zatvora zbog terorizma

BEOGRAD - Okružni sud u Prokuplju osudio je Šabana Jašaraja (37) iz sela Svetlje kod Podujeva na pet godina zatvora zbog terorizma.
On je uhapšen 5. maja, pokušavajući da se prikrije u kolini izbeglica.

Jašaraj je početkom marta ove godine pristupio separatističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) i sa grupom od još 11 pripadnika te organizacije odlazi u selo Surdula odakle napadaju policiju i pripadnike Vojske Jugoslavije, piše list.

Osuđeni Jašaraj je bio zadužen za pripremanje hrane, pošto je po zanimanju kuvar.

"Politika" prenosi da je po razbijanju grupa OVK kod Podujeva Jašaraj otišao u selo Kalaban, bacio uniformu i priključio se izbegličkoj kolini koja se vraćala prema Podujevu.



Predsednik crnogorske vlade Filip Vujanović

Ukinuti ratno stanje

PODGORICA - Predsednik crnogorske vlade Filip Vujanović izjavio je da bi trebalo što pre ukinuti ratno stanje u SR Jugoslaviji.

"Onog momenta kada je potpisan vojno-tehnički sporazum trebalo je odmah ići u demobilizaciju i omogućiti građanima koji su bili u ratnim jedinicama Vojske Jugoslavije (VJ) na prostoru Crne Gore da se vrate svojim redovnim aktivnostima", rekao je Vujanović u intervjuu Televiziji Crne Gore.

On je naglasio da su oni koji su uveli ratno stanje trebalo već i da ga ukinu i ocenio da će u protivnom izazvati pojačanu pažnju međunarodne zajednice i njeno snažno insistiranje da se to uradi.

Vujanović je izjavio da je ovo jedini rat koji se vodio "bez legitimne vojne komande", jer se Vrhovni savet odbrane, od početka dejstava NATO do zaključenja mira, nije nijednom sastao.

Prema njegovim rečima, Vrhovni savet odbrane se nije ni mesecima pre toga sastao, tako da telo koje je jedino bilo nadležno nije utvrdilo i osmislilo strategiju odbrane.

"Da je ta strategija utvrđena, verovatno bi imali drugačiji odnos prema vojnoj i radnoj obavezi, prema mobilizaciji i njenom prekidu na prostoru Crne Gore", rekao je Vujanović.

"Očigledno je da je nadležnost Vrhovnog saveta odbrane preuzeo predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević", rekao je Vujanović i dodao da se to apsolutno više nikada ne sme dozvoliti.

Predsednik crnogorske vlade je ocenio da opasnost destabilizacije Crne Gore nikada nije imala mogućnost realne realizacije.



Mađarska i SRJ mogu brzo obnoviti diplomatske odnose

BUDIMPEŠTA - Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da se diplomatski odnosi između Mađarske i SR Jugoslavije mogu obnoviti "lako i brzo".

Orban je, u izjavi za satelitsku televiziju "Dunav", istakao da, po okončanju rata u SRJ, Mađarska "treba da misli na to kako da živi zajedno sa iskrvavljenim susedom".

On je ocenio da se, i pored toga što su sukobi u SRJ okončani, pitanje vojvođanskih Mađara "ne može izostaviti iz rešavanja" krize.

Mađarski premijer je primetio da je međunarodna zajednica svesna da ne može da propusti priliku da uz pronalaženje rešenja za Kosovo omogući demokratski razvoj u čitavom regionu.



Ne zna se ko će obnoviti aerodrom Golubovci

PODGORICA - Direktor crnogorske aviokompanije "Montenegroerlajnz" Zoran Đurišić nije mogao da kaže ko će renovirati aerodrom u Golubovcima kod Podgorice, koji je oštećen od NATO bombardovanja.

"Aerodrom je još u vlasništvu Jugoslovenskog aerotransporta, procedura oko promene njegovog vlasnika je još aktuelna, tako da nam ostaje da sačekamo", rekao je Đurišić podgoričkom dnevniku "Vijesti".

On je dodao da sada "ne bi bilo pametno" da "Montenegroerlajnz" ulaže u obnovu podgoričkog aerodroma.

Opštinska komisija za procenu šteta je pre dva dana konstatovala da je aerodromska pista sačuvana, ali da su znatna oštećenja na zgradi, kontrolnom tornju i pomoćnim objektima.

Direktor aerodroma u Podgorici Drago Milanović izjavio je da aeorodrom može da bude renoviran za 45 dana.



Još gore rezervoari nafte pogođeni poslednje noći agresije

Crne kiše nad Pančevom

PANČEVO - Iako je okončana NATO agresija, nad glavama Pančevaca i žitelja okolnih mesta i dalje se s neba nadvija velika pretnja. Požar u tri rezervoara sa sirovom naftom, od više pogođenih u poslednjem napadu agresorske avijacije, u noći između 7. i 8. juna, još nije ugašen. I dalje iz ovog dela Rafinerije kulja gust crni dim, a nad gradom i okolinom, lebdi veliki preteći crni oblak. Nisu se obistinile procene da će nebo postati ponovo čisto za najviše pet do šest dana.

Pomno se prate podaci o pravcu i brzini vetra i vazdušnom pritisku, a Pančevci su najzabrinutiji kada se naoblači i zapreti kiša. Crni oblak se tada spusti i razvuče nad celim gradom i okolinom. Pretprošle noći ponovo je padala crna kiša, a i juče su pogledi bili uprti ka Rafineriji i nebu. Oblaci iz gornjeg dela atmosfere potiskivali su naniže opasni oblak crnog dima i onemogućavali njegovo udaljavanje.

Prema rečima Radeta Krunića, dežurnog u Rafineriji, uz konstataciju da je požar pod kontrolom, dogorevanje poslednjih količina sirove nafte u rezervoarima završiće se "najverovatnije u narednih 48 sati". Kada se to dogodi, Pančevci će moći da odahnu i da tek tada kažu da su iza njih sve ratne opasnosti i strahote. Naravno, ekonomske, ekološke i druge posledice velikih ratnih razaranja i stradanja već su, i zadugo će, biti bolne, dežurne teme žitelja ovog regiona.

M. Mihajlov



"Glas" anketa: Da li Jugoslaviji zaista preti avet inflacije?

U obnovu još ne moramo, u otkup žita moramo

BEOGRAD - Postoji opasnost od inflacije, treba očekivati pritisak na finansijski sistem kada neki privredni sektori "buknu" u poratnom periodu. NBJ će imati dva prioriteta, eletroprivredu i otkup pšenice koji je veoma blizu, upozoreno je krajem nedelje na sednici Odbora za bankarstvo PKJ. A u subotu je Direkcija za puteve najavila prioritetnu obnovu 19 mostova i nekih ključnih saobraćajnica sopstvenim sredstvima.

"Glas" se priznatim stručnjacima obratio za mišljenje da li imamo potrebna sopstvena sredstva za obnovu i otkup i da li nam zaista preti avet inflacije.

Prof. dr Dragutin Marsenić:

Biće i javnih radova

- Malo je sopstvenih sredstava, a glavna prepreka inflaciji bila bi pomoć inostranstva, koja ne mora odmah da stigne jer će i obnova trajati. Ako pomoć izostane, mislim da Vlada neće ići u frontalnu obnovu jer za nju nema sredstava, a ona pamti 1993.

- Verujem da neće biti inflacije kakva se očekuje, već ćemo radije usporiti obnovu, a biće verovatno i javnih radova i besplatnih usluga. Inflacija bi nanela strahovitu štetu, zaustavila bi proizvodnju i tamo gde ide ili može da ide.

- Pitanje žetve je nešto složenije, za to moraju da se obezbede sredstva, jer ako u obnovu još i nemoramo odmah da idemo, žito svakako moramo da otkupimo od proizvođača. Dinaru od toga preti veća opasnost nego od obnove.

- Eventualne koncesije za putnu infrastrukturu neće biti dovoljne, bojim se da su naša očekivanja od stranih investicija i koncesija prevelika, jer je politički rizik za ulaganja kod nas još uvek visok, pa strani kapital neće mnogo žuriti.

Mr Stojan Stamenković:

Valjda NBJ zna posao

- Rano je o tome govoriti, nisu poznati svi elementi, treba sačekati i videti koliko će novca spolja ući u te svrhe. Ono što je sigurno je da para iz sopstvenih izvora nema, a ako se obnova bude finansirala iz primarne emisije grunuće inflacija i tek onda neće biti potrebnog kapitala. Jaki itisci na novčanu masu će zaista postojati, ali tu je NBJ, valjda ona zna svoj posao.

Mr Slobodan Milosavljević:

Nije važna cena već proizvodnja

- Mi sopstvenih sredstava nemamo dovoljno čak ni za žetvu. A što se obnove tiče, neke procene govore da samo za mostove treba bar milijardu dolara. Ali, iskustva iz 1993. su još sveža i ne očekujem da će se pribeći zahuktalom štampanju novca.

- Treba biti strpljiv, aktivirati koncesije o kojima je bilo govora pre rata i razmisliti kako da se stimuliše izvoz. A tu pred nama stoja dva ključna pitanja. Prvo je kada će se ukinuti ratne uredbe kojima je regulisano privređivanje, a drugo kako staviti u funkciju one privredne kapacitete za koje postoji kakav takav interes stranaca.

- Ali, mora se biti realan. Sada za fabrike i puteve ne možemo dobiti ni blizu onoga što smo mogli i treba dobro razmisliti šta je kod stranih investicija bitnije: cena ili proizvodnja.

MRV



Smiruje se crni kurs, benzin na crno i do 3 marke
 

Devize drže puževi i pečurke

- Sada slobodne devize u Srbiji imaju uzgajivači puževa i pečurki, valjda će ih uskoro imati i proizvođači malina - kaže izvor "Glasa" iz privrede i dodaje da se marka u šticungu kreće od 12 do 13 dinara. On potvrđuje da je crni devizni "platni promet" sa Crnom Gorom, koji su tamošnje vlasti februara "tiho" prekinule, ponovo uspostavljen i da se devize prodaju srbijanskim firmama po ovom šticovanom kursu, ali su količine skromne zbog nestašice dinara.

G. J.

Bon za benzin 20 maraka

KRAGUJEVAC, NOVI SAD, BEOGRAD - Nakon kratkotrajnog skoka vrednosti nemačke na crnom deviznom tržištu u Kragujevcu, dileri su juče markom trgovali po "predratnom" kursu, otkupljivali je za 10,50 i prodavali po 11,50 dinara. U srcu Šumadije sve je veća i ponuda naftnih derivata kod uličnih preprodavaca, pa se dizel sada prodaje po 1,10 maraka za litar, a motorni benzin za dve marke.

Otkupni kurs je 10,50 dinara i u Novom Sadu i Beogradu, s tim što se u Novom Sadu marka na crno prodaje po 11, a u Beogradu i do 11,50 dinara. U uličnoj prodaji u glavnom gradu Vojvodine litar dizela košta 10,30 do 10,50, a litar benzina od 2,50 do 3 marke. Što se bonova tiče, litar vredi jednu marku, pa je cena standardnog bona za 20 litara dvadeset nemačkih maraka.

M.N.-E.N.L



Koliko se za poslednjih 77 dana promenilo muzičko tržište u Beogradu

Zavladao bolji zvuk

BEOGRAD - Nedosanjani san o srpskom muzičkom tržištu bez narodnjačkog turbo smeća i dens kiča počeo je da se ostvaruje u najnesrećnijim vremenima. Razoreni predajnici i televizijske kuće prestali su da emituju pa je nestalo i agresivnih reklama i emisija u kojima se veliča turbo folk i dens subkultura. Muzika koja se umesto na akustični oslanjala pre svega na vizuelni ugođaj, ostala je i bez obožavalaca. Tako barem pokazuju rezultati istraživanja prodaje diskova na jedinom relevantnom muzičkom tržištu u Jugoslaviji, uličnim tezgama, na kojima prodaja za vreme rata nije stala. Naprotiv....

- Diskovi se odlično prodaju. Prodaju se džez i latino džez, kao i stari domaći rokenrol. Ljudi traže Majlsa Dejvisa, Pink Flojd, Džona Meklaflina... Za novokomponovane niko ni da pita. Proda se tu i tamo neki narodnjak, ali dens nikako. Počela je da se sluša dobra muzika, kaže iskreno začuđen, Ivica, ulični prodavac diskova u najstrožem centru Beograda.

Kampanja kupujmo domaće proizvode na muzičkom tržištu očito nije dala rezultate, jer kako objasniti da se drugi dan bombardovanja pojavi dvanaestogodišnja devojčica i kupi novi album "Of Springa" ili kompilaciju "Nirvane". Domaćim rokerima obraz su osvetlali "Azra" i "EKV", čija su se izdanja za vreme rata prodavala bolje nego ikad. A, kako tvrde prodavci, kupci su izjavljivali da im u ovim ludim vremenima ništa tako ne "leži" kao slušanje Džonija i Milana. U vreme gostovanja u Beogradu, izdanja Jorgosa Dalarasa su se tražila više nego ikad.

Međutim, da se situacija oko domaćeg diskografskog tržišta ne bi mogla opisati narodnom poslovicom "svako zlo ima neko dobro" pobrinuli su se Hrvati. Boris, Oliver, Kemal, Doris, za vreme rata su se i dalje dobro prodavali, dokazujući da im reklama nije potrebna, što je za pojedine domaće izvođače očito je, međutim, bilo ravno katastrofi.

D. Žuža



Prošlog vikenda na Kraljevskoj Akademiji u Londonu

Srbi i Englezi u akciji

Dobrotvorni koncert i prodajna izložba slika održani su prošle nedelje na Kraljevskoj Akademiji u Londonu, a sav prihod namenjen je AJMA (Anglo - Jugoslav medikal ejd). Nastupali su vrhunski svetski umetnici kao što su Roderik Čadvik, Dajana Kamings, Lučano Lorio, Džek Libek, Mateja i Margaret Marinković, Marina Milić, Suzan Milan, Patricia Rozario, Rade Šerbedžija, Hju i Pol Votkins.

Na programu je bilo delo "Homolje" Zorana Hristića, "Song ov en endžl" Džona Tavrnera (posvećno stradanjima na Balkanu), dve "Srpske melodije" Mateje Marinkovića. Na izložbi je bilo oko 150 radova umetnika iz celog sveta. Prikupljeno je više od 15.000 funti koje će biti upotrebljene za nabavku lekova i medicinske opreme za Jugoslaviju.

B. L.



 

Pitanje prestiža
Venecijanski bijenale započeo je život 1895. pod okriljem Svetskog trgovinskog sajma i bio je još jedan način za oštrenje takmičarskog duha među rivalskim nacijama. Nacionalni paviljoni su i dan danas u Đardinima i svakoj zemlji je prepušteno da sama bira i finansira svoje umetničke predstavnike. Paviljon Italije, kao zemlje domaćina, postao je poslednjih decenija mesto internacionalnog okupljanja, domaćin mladim, zanimljivim umetnicima iz celog sveta.

U subotu počelo 48. Venecijansko bijenale

Otvoreno za sve

U Veneciji se u subotu za publiku (novinari i važne ličnosti mogli su da ga posećuju već od 8. juna) otvara 48. Međunarodna izložba savremene umetnosti, čuveno Venecijansko bijenale, i trajaće do 7. novembra. Umetnički direktor ovogodišnje najznačajnije svetske likovne svetkovine je Harald Šeman, a geslo je "dAPERTutto"- "Otvoreno za sve".

Tradicija Bijenala starija je od stotinu godina, što je svakako činjenica koja je obavezivala i aktuelnog selektora. Međutim, kao što je rečeno u zvaničnom pres materijalu, 48. Bijenale je težilo i raznovrsnim inovacijama, kako u izboru umetnika tako i u organizaciji izložbenih prostora.

Publici, koja za ovu priliku u Veneciju pristiže iz celog sveta, predstaviće se sedamdesetak umetnika iz raznih zemalja, različitih generacija i umetničkih senzibiliteta, koji se izražavaju kroz slike, skulture, instalacije i performanse.

Publika Bijenala, u Jugoslovenskom paviljonu, moći će da viti dela Todor Stevanović i grupe "Terra" .

R. K.



Bombarder Lacija na meti milanskih bogataša

Inter hoće i Mihajlovića!

MILANO - Inter je ovog leta obavio najveći transfer u istoriji fudbala dovođenjem Kristijana Vijerija na "Đuzepe Meacu", ali novi trener "plavo-crnih" Marćelo Lipi želi da pojača i odbrambeni bedem pred, takođe novim golmanom, Anđelom Perucijem. Tako bi Nigerijcu Vestu, Hrvatu Šimiću u poslednjem redu trebalo da se pridruže dvojica "lacijala", Đuzepe Pankaro i-Siniša Mihajlović! Naime, vlasnici Intera spremni su da plate veliko obeštećenje kako bi najboljeg izvođača u istoriji "kalča" doveli u svoje redove.

Koliko je to realna varijanta pokazaće dani pred nama, ali gazda Rimljana Serđo Kranjoti već se dao u pregovore za Lilijamom Tiramom iz Parme. On je za njega ponudio zamenu: De la Penju i Negra u paketu.



Rukometna reprezentacija Jugoslavije u nedelju u 18,30 (TV) u polufinalu Svetskog prvenstva protiv "vikinga"

Švedska, da platiš!

 

Zrelo je
Pivot one zlatne generacije jugoslovenskog rukometa, Veselin Vuković, smatra da je finale Svetskog prvenstva realnost.
- Momci su u odlučujućim momentima iskazali zrelost koja je krasila starije generacije našeg rukometa. Ovo je velika šansa za finale, pokazali smo više od Šveđana i smatram da ćemo ih u polufinalu lakše dobiti. Mislim da je realno da se nađemo u finalu - ističe Vuković.

Stidljivo, polupognute glave, čuvajući ambicije samo za ličnu upotrebu, jugoslovenski rukometaši otišli su na 16. Svetsko prvenstvo u Egiptu držeći se podalje od pompeznih reči kakve su se mogle čuti uoči prethodne svetske smotre u Japanu. Zaostali dugovi, međutim, uredno se naplaćuju. U red su u petak u četvrtfinalu stali Nemci (22:21), a u nedelju pred plavim šalterom nervozno cupkaju Šveđani koji su na volšeban način u poslednja dva minuta utakmice u grupi prolongirali povraćaj starog duga. Lišeni pritiska plasmana na Olimpijske igre, igrači jugoslovenskog tima pred polufinalni meč sa prvakom Evrope u nedelju u 18,30( TV) u grandioznoj dvorani "Mejn hol" u Kairu raspakovali su ambicije i pustili ih da olakšavajuće kliznu iz podsvesti. I vreme je...

 

Nova priča
- Nova utakmica, nova priča - kaže prvi čovek struke našeg rukometa Branislav Pokrajac. - Šveđani su nam se izvukli u grupi, tako da na neki način oni nemaju šta da izgube. Mislim da nam od svih učesnika polufinala najviše leže Šveđani, pošto igraju pliću odbranu koja odgovara našim šuterima. Bez obzira na ishod polufinala, jugoslovenska reprezentacija već je ostvarila lep rezultat.

- Pobedu protiv Nemačke posvećujemo narodu i otadžbini - kaže strelac odlučujućeg gola protiv "pancera" Nedeljko Jovanović. - Nemci su bili dobri, ali mi smo bili bolji. Sada su na redu Šveđani koji su nam se provukli u grupi. Ne mogu da prognoziram, ali nadam se najboljem. Idemo na zlato!

Impresionirala je čvrstina mentalnog sklopa levokrilnog napadača Vladana Matića koji je Nemcima šutirao sedmerce sa stoodstotnom realizacijom - 6 (6).

- Siguran sam da i Šveđani mogu pasti. Uostalom, to smo pokazali i na poslednjoj utakmici naše grupe. Ako budemo igrali kao protiv Nemačke finale nam neće izmaći - govori Matić.

 

Parovi polufinala - "Mejn hol" u Kairu (nedelja):
   Jugoslavija - Švedska
   Rusija - Španija
Utakmice za plasman od 5. do 8. mesta:
   Nemačka - Kuba
   Egipat - Francuska

Generacijskim jazom inficiran, u dijapazonu od vremešnog Olsona (1964.) do svežeg Frencena (1975.) tim Švedske odlično je poznat selektoru plavih Zoranu Živkoviću. U tim "vikinga" vraća se srednji bek Magnus Vislander, jedan od najboljih i najiskusnijih igrača.

- Većih iznenađenja ne može da bude jer dobro poznajemo Šveđane. Radi se o veoma uigranoj ekipi koja ima mnogo iskustva sa velikih takmičenja. Nedostajalo nam je samo malo sportske sreće da ih pobedimo u grupi, tako da ne vidim razloga zašto to ne bi učinili u polufinalu. Naravno, ne zanosimo se da nas čeka lagan posao - konstatuje Živković.

V. Preradović



Odbor za hitna pitanja Fudbalskog saveza Jugoslavije spustio zavesu na prvenstvo
 

Pravda za Partizan
Direktor Partizana Nenad Bjeković u miru je dočekao šampionsku promociju.
- To je jedino ispravno rešenje koje smo svi i očekivali. Fudbalska pravda je zadovoljena iako nikome nije drago što je prvenstvo završeno na ovaj način.

Partizan šampion

BEOGRAD - Fudbaleri Partizana osvojili su odlukom Odbora za hitna pitanja FSJ titulu državnog prvaka. To je peti trofej crno-belih u SRJ i 16. od kada je Jugoslavije. Evropskoj fudbalskoj uniji (UEFA) za Ligu šampiona biće prijavljen Partizan, dok će u Kup UEFA Obilić kao drugoplasirani na prvenstvenoj tabeli u trenutku prekida šampionata. Treći predstavnik Jugoslavije u evropskim kupovima znaće se posle odigravanja utakmica kupa, a u polufinalu se sastaju: Obilić-Partizan i Vojvodina-Crvena zvezda.

Prvo mesto u Zapadnoj grupi Druge savezne lige osvojio je Borac iz Čačka, dok je u Istočnoj prvak beogradski Čukarički.

- Ostala pitanja iz u domena sistema takmičenja biće raspravljena na sednici Izvršnog odbora FSJ 19. juna. Tada bi trebalo da se odluči i o sudbini baraža, prelaznom roku i kalendaru takmičenja - rekao je generalni sekretar FSJ Branko Bulatović. - Mi ćemo u ponedeljak zatražiti od UEFA da prolongiramo prijavu za našeg trećeg predstavnika u Kupu UEFA jer očekujemo kraj takmičenja u domaćem kupu. Iako je UEFA postavila rok za (15. jun) verujemo da će našu prijavu sačekati do 27. juna.

Kup bi se u tom slučaju igrao po ubrzanom postupku: 23. juna polufinale i 26. juna finale. Na programu bi bila po jedna utakmica polufinala s tim što bi žreb odredio ko će biti domaćin u duelu Obilića i Partizana. Za Zvezdu i Vojvodinu predviđen je meč na neutralnom terenu, a nezvanično Zvezda hoće u Smederevo, Vojvodina u Zrenjanin. Sledi dogovor klubova pod kapom FSJ.

Obilić čeka revanš
Predsednik Obilića Svetlana Ražnatović mirno je prihvatila odluku o proglašenju Partizana za prvaka Jugoslavije.
- Ne priznajemo titule za zelenim stolom. Nije bilo fer-pleja, ali ne možemo da krivimo FSJ koji je sledio interes jugoslovenskog fudbala - kaže Ceca Ražnatović. - Jednostavno, zbog UEFA je ceo problem morao da se reši i Partizan je imao sreće. U kupu planiramo revanš!




Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange