GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Subota 12. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
SINA
Glas nedelje
Srpsko nasledje

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

Beogradske ratne priče (2)

Dani bez struje

- Gde je keva - upitah s vrata.

- S komšijom u šumici - reče ćale "kulirajući" u svojoj omiljenoj fotelji. - A lepo sam joj govorio da to ne radi... - vikao je za mnom pokušavajući da nadjača muziku iz moje sobe.

Šta je nameravao da mi kaže, uskoro sam shvatila.

Posle puna dva dana bez struje (mada je moj pokojni deda još pre deset godina govorio da smo u mraku), mama je krenula u još jednu akciju s komšijom - pražnjenje zamrzivača i pečenje mesa u obližnjem šumarku. Iza uredno naređanih šnicli u šerpama, uskoro se na ulaznim vratima pojavio tandem za "hitne intervencije".

- Od tolikog mesišta svi ćemo zaraditi giht. Otpašće nam noge - dobaci ćale.

Skrećući pogled od "ponižavajućeg" prizora, pristao je da se pridruži jednoj od mojih čuvenih letnjih dijeta.

- Ne mogu da verujem - bio je moj jedini komentar pre bega u "slepo crevo" stana.

- Ne možeš, ne možeš, ne može ni tvoj otac. Svi ste mi vi mnogo fini. A kad ogladnite i glavom počnu da komanduju creva, brzo ćete sve zaboraviti - bila je ubeđena keva u ispravnost svoje humanitarne misije. - Poješće se to brzo. Kad vam dođe društvo, pa damo malo Mitketu i Dari...

Odavno je više niko nije pratio. Što reče ćale, ona je rekorder u upadanju samoj sebi u reč.

Mitketov i Darin stan se, ovih dana, pretvorio u zemunicu. Kao preventiva gelerima. Spavaću sobu adaptirali su u magacin, a hodnik u centralnom delu stana u spavaonicu. Pored natkasne (gajbe okrenute naopačke), uspeli su da smeste dva poljska kreveta iz kojih se svakog jutra bar pola sata muče da ustanu. Pred spavanje, bez obzira na vremenske uslove, stavljaju kape na glave (nalik maskirnim, samo im vire oči i nos), a preko toga đevđir ili vanglu za mešenje hleba. "Da se odbiju delovi rakete", stručno nam objasni komšinica.

Ali, u jednoj stvari moja familija ubedljivo vodi. Mitke se, što mu Dara "neće oprostiti dok je živa", nije dobro spremio za suve slavine.

"Komšinice, imate li šoljicu ulja na zajam", zamenilo je "Imate li flašu vode, samo dok ne stigne". Tu je keva ponovo bila na svom terenu.

- Ne morate da mi vraćate. Nahvatala sam ja dosta...

Zbog keve se naše "Pozorište u kući" naprasno pretvorilo u "Tesnu kožu". Za razliku od Pantića, mi u isto vreme moramo tamo "gde i car ide peške".

- Matori, gde si poš'o?

- U klozet - ukopa se ćale u mestu, vidno zatečen.

- Pazi šta radiš - reče keva teška srca, sažalivši se u momentu.

Drugi put mu već nije oprostila:

- Prvo dete, pa ja, pa ti, pa se tek onda povlači voda - svečano mu saopšti keva dežurajući ispred klozetskih vrata, kao da će za nekoliko minuta, i u najmanju ruku, prisustvovati porinuću "Titanika".

- Jel' to podrazumeva i zajedničko tuširanje - odvrati joj ćale.

- Kako te samo nije sramota? U tim godinama! Uskoro ćeš da vodaš unučiće...

N.S.




Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange