GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Ponedeljak 07. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
07/06/99 15:53 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...


Dragi čitaoci
Posle nedelju dana isključenja sa Interneta počinjemo ponovo sa prezentacijom našeg lista.

Do 1. juna ove godine kada nas je provajder YUBC SISTEM isključio, pokušavali smo širu svetsku javnost da upoznamo sa istinom o stradanju našeg naroda. To nije bilo uvek moguće jer provajder preko koga smo se emitovali nije ispunjavao sve tehničke mogućnosti.

Naime, iako je u ugovoru koji smo zaključili bilo precizirano da će nam biti obezbeđeno stabilno funkcionisanje servisa 24 časa dnevno, nas nije bilo. Provajder YUBC SISTEM nije imao agregat za slučaj nestanka struje, iako je tvrdio da ima. Pokazao se vrlo neprofesionalno, protivno svim zakonima i pravilima dobrog poslovanja.

Od nas je traženo da platimo punu cenu naše prezentacije za dva meseca, iako se za sve to vreme na Internetu nismo uvek videli. Samo u maju nas nije bilo na Internetu 13 dana po nekoliko sati, što je nesumnjivo doprinelo da naši korisnici pomisle kako je naš list neažuran i neprofesionalan, iako smo naše usluge prezentirali 24 časa dnevno i onda kada se vidimo, kao i onda kada se ne vidimo.

Poslovodstvo "Glasa" tražilo je sastanak sa predstavnicima provajdera kako bi se kompenzirali dugovi, ali do toga nije došlo, već smo 1. juna u 12 sati, bez prethodne najave, sa Interneta isključeni, iako smo pokušali da istinu o stradanju našeg naroda radimo iz patriotskih, a ne iz komercijalnih razloga.

Pored ovih, zadesili su nas i novi administrativni problemi. "Saplitani" smo i sputavani na sve moguće načine, te je tako priča oko promene provajdera završena tek nakon nedelju dana.

Trenutno imamo tehničku podršku provajdera "Informatika" sa kojom se nadamo da ćemo imati bolju saradnju, kao i da će prezentacija našeg lista od danas biti 24 časa na Interentu.



Pregovori neuspešni, bombardovanje se nastavlja

KUMANOVO - Šef vojne delegacije NATO u Kumanovu general Majkl Džekson izjavio je u ponedeljak rano ujutro da sa jugoslovenskim vojnim zvaničnicima nije postignut dogovor o povlačenju Vojske Jugoslavije sa Kosova.

On je novinarima rekao da NATO "nema alternativu nego da nastavi i čak intenzivira" vazdušne udare protiv Jugoslavije.

Džekson se novinarima obratio nakon razgovora koji su trajali od subote, 5. juna ujutro i na kojima je trebalo da bude precizirano povlačenje jugoslovenskih vojnih snaga sa Kosova.

Šef delegacije NATO je novinarima pročitao izjavu u kojoj je naveo da je zadatak dve vojne delegacije bio da se dogovore kako da "politički dogovor postane vojna realnost na terenu".

 

Nema "nikakvih ozbiljnih" razgovora

BRISEL - Portpartol NATO Džejmi Šej izjavio je u ponedeljak da se u Makedoniji ne održavaju "nikakvi ozbiljniji" razgovori između NATO i Vojske Jugoslavije.

On je time opovrgao svoju raniju izjavu, da će se u ponedeljak u 13.00 časova po jugoslovenskom vremenu "na nivou oficira za vezu" nastaviti prekinuti razgovori o povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova.

Šej je oko 13.00 časova po jugoslovenskom vremenu izjavio da "to nije slučaj", ali da će "kanal za komunikaciju ostati otvoren", ako bude bio potreban.

On je ponovio da kontakti nisu prekinuti, ali da su sve dve strane, po svemu sudeći, dogovorile da ostanu u telefonskom kontaktu, umesto da razgovaraju licem u lice, kako se prethodno nagoveštavalo.

"Jugoslovenska delegacija je iznela predlog koji ne bi garantovao bezbedan povratak svih izbeglica niti potpuno povlačenje jugoslovenskih snaga", kazao je Džekson.

On je rekao da predlog jugoslovenske delegacije "nije bio u skladu" sa planom koji je predsednik SRJ Slobodan Milošević dogovorio sa ruskim izaslanikom Viktorom Černomirdinom i izaslanikom EU, finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem.

Plan, koji predviđa povlačenje Vojske Jugoslavije i policije sa Kosova, prihvatila je 3. juna Skupština Srbije.

"Zato nemamo alternativu nego da nastavimo i čak intenziviramo vazdušne napade dok jugoslovenska strana ne bude spremna da u potpunosti primeni dogovor", rekao je Džekson.

"Spremni smo da se sastanemo sa jugoslovenskom delegacijom, što je neophodno da bi se (primena dogovora) postigla", rekao je on.

Džekson je predvodio vojnu delegaciju NATO koja je u bazi alijanse u Kumanovu razgovarala sa jugoslovenskom vojnom delegacijom na čelu sa zamenikom načelnika Vrhovne komande Vojske Jugoslavije general-pukovnikom Svetozarom Marjanovićem.

SAD su u ponedeljak saopštile da se bombardovanje Jugoslavije nastavlja posle neuspeha pregovora o povlačenju jugoslovenskih snaga sa Kosova i da će razgovarati sa svojim saveznicima i G-8 kako bi se odlučili sledeći koraci.



Kejt o spornim tačkama

SKOPLJE - Portparol NATO u Makedoniji major Trej Kejt izjavio je u ponedeljak da je najspornija tačka dvodnevnih razgovora o povlačenju jugoslovenskih snaga s Kosova insistiranje SRJ da rezolucija Saveta bezbednosti mora biti usvojena pre nego što trupe NATO uđu na Kosovo.

"Jedna od ključnih tačaka je što Srbi traže da bude usvojena rezolucija Saveta bezbednosti", precizirao je Kejt. On je u ponedeljak pokušao da umanji značaj razlika koje su se pojavile tokom susreta, rekavši da je NATO zadovoljan načinom na koji se on odvijao.

"Još je ostalo nekoliko vojnih aranžmana koji bi trebalo da se preciziraju", rekao je Kejt.

"NATO je spreman da nastavi pregovore kada god to bude bilo neophodno. Mi smo spremni da sprovedemo vojnu stranu (sporazuma) kada god nam bude rečeno da krenemo".



Jugoslavija prihvata snage pod okriljem UN

KUMANOVO - Jugoslavija je spremna da prihvati razmeštanje međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu pod pokroviteljstvom UN ili prisustvo koje će biti uspostavljeno odlukom Saveta bezbednosti UN, izjavio je u ponedeljak ujutro član jugoslovenske delegacije na razgovorima sa NATO u Kumanovu Nebojša Vujović.

Vujović se obratio novinarima nakon što je general NATO Majkl Džekson rekao da će zapadna vojna alijansa intenzivirati vazdušne udare protiv Jugoslavije posle neuspeha razgovora sa jugoslovenskom vojnom delegacijom o povlačenju VJ sa Kosova.

Vujović je odbacio kao "špekulacije" medijske izveštaje da jugoslovenska delegacija nema mandat za pregovaranje.

"Imamo mandat da realizujemo tehnički sporazum zasnovan na političkom dokumentu sačinjenom u Beogradu, na osnovu dogovora specijalnog ruskog izaslanika Viktora Černomirdina, predsednika Martija Ahtisarija i predsednika SRJ Slobodana Miloševića", rekao je Vujović.

"Razgovori su bili konstruktivni i pozitivni. Pokazali smo dobru volju i to ćemo i dalje činiti", dodao je Vujović.

"Imali smo mandat zasnovan na odluci Parlamenta i vlade Srbije i vlade SRJ da postignemo dogovor zasnovan na beogradskom sastanku', rekao je on.

Dodao je da ti principi sadrže "puno uvažavanje federalnog integriteta i suvereniteta SRJ, čiji je Kosovo sastavni deo, kao i prisustvo međunarodnih trupa pod okriljem UN ili prisustvo trupa po odluci Saveta bezbednosti".

"Nastavićemo sa konstruktivnim naporima i nastavićemo da razgovaramo i dalje", rekao je Vujović.



Rusija zabrinuta zbog stava NATO

MOSKVA - Ruski šef diplomatije Igor Ivanov izjavio je u ponedeljak da je Rusija "duboko zabrinuta" zbog sve većih zahteva koje NATO postavlja u rešavanju kosovske krize i nastavka bombardovanja Jugoslavije, prenosi Rojters izveštaj ruske agencije RIA.

"NATO je osetno podigao nivo svojih zahteva i nastavlja da bombarduje. To izaziva duboku zabrinutost u Moskvi", rekao je Ivanov po dolasku u Bon, gde će učestvovati na skupu šefova diplomatija G 8.

RIA navodi da je Ivanov rekao da će se držati zahteva Moskve da bombardovanje bude prekinuto dok traje sastanak u Bonu. On je ocenio da će razgovori u Bonu vrlo verovatno biti "veoma komplikovani" i da će se odnositi na razradu mehanizama za sprovođenje sporazuma koji je prošle nedelje prihvaćen u Beogradu.



Prestanak bombardovanja preduslov za Rezoluciju

PEKING - Kina je u ponedeljak ponovila zahtev da NATO mora da obustavi bombardovanje Jugoslavije, kao preduslov za usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom će biti formalizovan mirovni sporazum za Kosovo.

"U ovom trenutku prioritetno je da NATO momentalno obustavi bombardovanje Jugoslavije, kako bi se stvorili uslovi i atmosfera za rezoluciju o pitanju Kosova.



Počeo sastanak G 8 u Bonu

BON - Ministri inostranih poslova G8 započeli su u ponedeljak u Bonu sastanak posvećen formulisanju nacrta rezolucije Saveta bezbednosti UN o okončanju kosovske krize.

Nemački diplomatski izvori tvrde da nije sigurno da li će tekst rezolucije o raspoređivanju mirovnih snaga biti finalizovan na sastanku ili će se to dogoditi na jednom od narednih sastanaka planiranih za kasnije ove nedelje u okviru priprema za samit G8 koji se u Kelnu održava 18-20. juna.



Bombardovan jug Srbije

RUDNIK - Avijacija NATO nastavila je u noći između nedelje i ponedeljka napade na jug Srbije i bombardovala dva vrha na Rudniku gde se nalaze televizijski repetitori.

U ponedeljak oko 1.20 sa četiri projektila pogođen je vrh Veliki Šturac na Rudniku, a petnaestak minuta kasnije, takođe sa četiri projektila bombardovan je Mali Šturac. Na vrhovima se nalaze repetitori Radiotelevizije Srbije, televizija Pink, Politika i lokalnih radio i TV stanica, javili su mediji.

PRIŠTINA - Avijacija NATO je u nedelju od 21.40 do 22.13 bombardovala područje Metohije sa oko 30 projektila, saopštio je pokrajinski Centar za obaveštavanje.

MARKOVIĆI - U nedelju oko 23.25 je sa četiri projektila bombardovano kuršumlijsko naselje Markoviće.

BEOGRAD - Na širem području Beograda se u nedelju nešto pre ponoći čula paljba Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. Vazdušna opasnost je u Beogradu oglašena u ponedeljak u 01.19, nakon 40 sati bez dejstava avijacije NATO na području glavnog grada SRJ.

GORNJI MILANOVAC - Avijacija NATO je u ponedeljka oko 1.20 sa četiri projektila gađala selo Veliki Šturac kod Gornjeg Milanovca. Petnaestak minuta kasnije, sa takođe četiri projektila bombardovano
je selo Mali Šturac.

Za sada nije poznato šta je bila meta napada, ali se pretpostavlja da su bombardovani repetitori Radiotelevizije Srbije i BK Televizije.



Prema procenama londonskog "Fajnenšel tajmsa"

Agresija koštala sedam milijardi dolara

LONDON - Sedamdeset dana vazdušne agresije na Jugoslaviju stajalo je NATO sedam milijardi dolara, ili sto miliona dolara dnevno, piše londonski "Fajnenšel tajms".

Dnevni troškovi agresije ranije su procenjeni na šezdesetak miliona dolara, ali su oni znatno porasli kako se kampanja bombardovanja intenzivirala, ističe list.

Najveći deo troškova otpada na Sjedinjene Države i Veliku Britaniju, pa se ovi izdaci neće ozbiljnije odraziti na ekonomije zemalja članica NATO, ističe list.



Mađarski odgovor na štetu koju rat nanosi turizmu

Ratno razgledanje Kosova

BUDIMPEŠTA - Da bi ukazao na štetu koju agresija NATO na Jugoslaviju nanosi turizmu u regionu, jedan mađarski ugostitelj došao je na originalnu ideju da organizuje "ratne ture" razgledanja Kosova i porušenih srpskih gradova.

Dežo Pazarek iz sela Dunažekšo, petnast kilomatera severno od jugoslovenske granice, stavio je iz šale oglas u novine nudeći kosovske ratne ture, obećavajući turistima, ako "imaju sreće" da mogu gledati i ispaljivanje raketa Alijanse.

"Počeli smo reklamnu kampanju prošle nedelje iz želje da ukažemo šta je rat učinio turizmu, ali smo primili toliko prijava da bi ideja mogla da se i ostvari", izjavio je Dešo.

On je dodao da njegova izmišljena firma "Riziko turs" nema nameru da vodi turiste na Kosovo, ali autobuska kompanija u susednom selu, kako je rekao, ozbiljno razmišlja da to učini.



Osim mostova, u Novom Sadu razaranja pretrpeli i mnogi privredni objekti

Desetak miliona maraka štete

NOVI SAD - Tokom više od sedamdeset dana NATO napada na šire područje Novog Sada palo je više od 200 projektila, a najveća razaranja, izuzimajući porušene mostove, pretrpela je Rafinerija nafte NIS. Uništeni su kapaciteti za preradu i deo rezervoarskog prostora, izgorelo je na desetine hiljada tona sirove nafte i poluproizvoda, pa se šteta meri stotinama miliona dolara.

Direktna meta NATO avijacije bili su i objekti TV Novi Sad na Mišeluku, trafo stanica "Novi Sad 3" na Rimskim šančevima, fabrika "Novograp", pri čemu je "posredno" stradalo još pedesetak preduzeća među kojima Slobodna zona, "Motins", "Albus", Poljoprivredna stanica...

Na području grada oštećeno je i 12 osnovnih i 6 srednjih škola, kao i nekoliko institucija kulture, a šteta je procenjena na 11,2 miliona dinara. Najviše stambenih objekata stradalo je na Detelinari, gde su dve četvorospratnice sa 80 stanova potpuno neupotrebljive, a dosta kuća oštećeno je i na Keju, u Petrovaradinu, Ribnjaku, Šangaju, Sremskoj Kamenici, Vidovdanskom naselju i Klisi.

Granatirani su i palata Izvršnog veća, nasip kod Jedriličarskog kluba "Vojvodina"i Kamenički tunel. Svođenje računa o šteti na ovim objektima još je u toku, ali se, kaže predsednik novosadske vlade Časlav Popović, u ovom trenutku barata sumom od oko desetak miliona nemačkih maraka.

E. N. L.



 

Robu ustupio "djuti-fri"

Na pitanje zašto "Štampa" prodaje cigarete sa akciznim markicama bescarinskih prodavnica, direktor Grujić kaže:

- "Bos" nam je iz svojih zaliha ustupilo jedno preduzeće "djuti-fri šopova". Ostale cigarete s tim markicama isporučila je "Makedonija tabak", verovatno ih je imala na zalihama. U oba slučaja dažbine su plaćene za regularnu, ne za bescarinsku prodaju.

Domaći duvan zbog niskih cena završava na ulicama i pijacama

Ulica formirala cenu

Na ulicama samo sitan, neorganizovani šverc. Niške cigarete na paklicu

BEOGRAD - Niške cigarete dobijamo u malim količinama, a uvoznih ima dovoljno da pokriju sadašnju potrošnju jer su njihove cene prepolovile prodaju. Ranije smo dnevno prodavali 250 do 300 hiljada paklica, a danas samo 100 do 150 hiljada, zavisno od toga da li stigne domaći duvan - kaže za "Glas" Mladen Grujić, direktor "Štampa-komerca" i dodaje da će makedonskih cigareta biti i ubuduće u sadašnjim količinama i po sadašnjim cenama.

 

Prelepljivanje akciza

Na pitanje kako je moguće da se na kioscima legalno prodaju uvozne cigarete bez akciznih markica, odnosno da je umesto na svaku paklicu samo po jedan komad zalepljen na ceo boks, Grujić kaže da ih je "Makedonija tabak" tako isporučila. Sada se u magacinu boksovi otvaraju i markice lepe na celofan, kaže on i odbija mogućnost da je državi uplaćena samo desetina dažbina.

- Planiramo da prodaju niških cigareta ograničimo na paklicu do dve po kupcu, ne na boks kao sada. One su jeftine, crnoberzijanci "Drinu original" kupuju po 5, a preprodaju po 13 dinara i to niko ne juri - kaže Grujić i dodaje da bi država trebalo da dozvoli DIN-u da slobodno formira cene. Ulica je tržišnu cenu formirala, pušači je plaćaju, a država, fabrika i trgovina imaju štetu, smatra on.

- Sada svuda na ulici i pijacama ima švercovanih cigareta, ali izgleda da to nije organizovan krupan, već sitan, privatan šverc jer paklice imaju rumunske akcizne markice, nabavljene su na legalnom rumunskom tržištu - kaže Grujić.

MRV



U svojoj ratnoj ekspanziji SAD izgubile zdra razum u korišćenju opasnog oružja

Pošasti osiromašenog uranijuma

 

Približavanje nukelarnoj katastrofi

Razbuktavanje agresije NATO prema našoj zemlji sve više povećava mogućonost izbijanja Trećeg svetskog rata. U njemu će, bez ikakve sumnje, biti korišćeno nuklearno oružje - atomske i hidrogenske bombe. U tom ratu u prvom trenutku najstrašnije će proći one zemlje koje raspolažu veliikm brojem nuklearnih centrala, jer će one biti primarne mete nuklearnih bojevih glava nošenih kontinentalnim ili interkontinentalnim raketama.

U tom pogledu tri su zemlje najranjivije. To su SAD (imaju najveći broj nuklearnih centrala (107), ogroman nuklearni otpad, postrojenja za obogaćivanje urana, reaktore za dobijanje plutonijuma, itd. Druga je Francuska, sa 59 nukelarnih centrala na maloj teritoriji, a treći Japan sa 54. A tu su još: Nemačka, Rusija, Ukrajina i druge evropske i vanevropske zemlje.

Gađanje ovih ciljeva, čak i sa efikasnošću od samo nekoliko procenata, dovelo bi do svetske katastrofe. Došlo bi do pojave "nuklearne zime" - u atmosferu bi se podigla ogromna količina fino dispergovane materije (prašine) koja bi sprečila prodor Sunčevih zraka do tla Zemlje. I niko još ne zna koliko bi ova "zima" mogla da traje. Godinama, desetinama godina ili duže?

Pored velikog gubitka ljudskih života usled nuklearnih eksplozija i radijacija (čiji bi nivo bio strahovito visok), drugo veliko zlo bilo bi u tome što bi se tokom vremena od mesec-dva dana količna radioaltivnih materija putem vetra, a zatim kiše (snega) i čestih padavina praktično ujednačila na celoj planeti. Tlo, voda i vazduh bili bi jako kontaminirani radiizotopima. Tako bi svi bili poraženi - pobednik ne bi postojao.

NATO moćnici naročito oni iz Evrope, moraju da imaju ovo u vidu. NJihove su zemlje zbog prenaseljenosti, brojnosti nukelarnih postrojenja i blizine neuklearnog protivnika, najbliže totalom uništenju.
Pokušajte da zamislite svet posle "erupcije" hiljada černobilskih nuklearki praćenh eksplozijama stotina hidrogenskih inekoliko hiljada atomskih bombi - katastrofu koja bi stotinama hiljada puta nadmašila one u Hirošimi i Nagasakiju!

Tada ne bi odlučilo ko je prvi potegao "atomski obarač". Svi bi jednako stradali i patili.

Prof. dr Vladimir Ajdačić,
nuklearni fizičar
Književne novine", 04.06.1999.

Posle proizvodnje hiljada atomskih, hidrogenskih i neutronskih bombi u SAD nagomilao se orgoman nuklearni otpad u koji spada i osiromašeni uranijum. To je prirodni uranijum iz koga je izvučeno 0,5 odsto izotopa mase 235, koji se koristi za atomske bombe i za nuklearno gorivo. Međutim, tako dobijen "osiromašeni uranijum" još uvek je visoko radioaktivan. U kilogramu ovog uranijuma dešava se oko 25 miliona radioaktivnih raspada u sekundi!

Budući da je sve to mnogo koštalo, Amerikanci su pronašli način kako da ovo "đubre" upotrebe, da ga se delom ratosiljaju i prodaju. Napravili su novo oružje na bazi osiromašenog uranijuma. Ono se koristi kao avionska i tenkovska tanad velike probojne moći. Američki avioni A-10 ispaljuju tanad od 272 grama, a tenkovi M1A1 "Ambrams" i drugi zrna mase do 4,74 kg. To oružje SAD i njihovi saveznici prvi put su upotrebili u ratu sa Iračanima, a zatim u Bosni protiv Srba 1995. godine. Efekti ovog "prljavog oružja" zabranjenog međunarodnim konvencijama, su poražavajući. Dovoljno je navesti činjenice koje su obelodanili samiAmerikanci.

Analizom zdravlja novorođene dece u 251 porodici iz države Misisipi, čiji su očevi oboleli od "sindroma zalivskog rata", utvrđeno je da su se kod 67 odsto beba javile teške kontenitalne deformacije. Neke bebe su rođene sa kupastim glavama, neke nemaju oči ili uši, kod nekih su prsti spojeni, neke su bez štitaste žljezde, neke oboljevaju od bolesti krvi, disajnih ili probavnih organa, itd.

Krivac za to je osiromašeni uranijum. Pri udaru tanadi o metalnu prepreku (otklop tenka, bornih kola i sl.) dolazi do paljenja uranijuma i stvaranja uranijuma-dioksida od koga se formiraju aerosolovi. Udišući ove aerosolove, koji nošeni vetrom mogu da pređu i više kilometara, američki vojnici su unosili uranijum u svoj organizam. U njemu bi on zračenjem i hemijskim otrovnim dejstvima oštećivao molekule nasleđa - DNK i drugi ćelijski materijal. I te bi se promene kasnije iskazale na potomstvu - deci vojnika obolelih od "sindroma zalivskog rata".

Tako su kažnjeni pronalazači novog oružja. Ali mnogo, mnogo teže su stradali vojnici i nedužno stanovništvo Iraka. To se desilo i Srbima u Bosni.

Vreme poluraspada najobimnijeg izotopa uranijuma mase 238 iznosi 4,5 milijarde godina, praktično koliko i starost Zemlje! Otuda ovaj uranijumski nuklearni otpad pored humanih, uzrokuje i ekološke katatrofe. On radioaktivnim materijama zagađuje čovekov životni prostor u dugom vremenskom intervalu. Zato je isorimašeni uranijum i dobio ime: metal bescasca.

Trećeg maja ove godine američki general Chuck Wald je potvrdio da NATO avijacija koristi municiju sa osiromašenim uranijumom u ratu protiv Srbije na Kosovu i Metohiji.



Kako će se đaci, posle pet meseci odsustva sa nastave, adaptirati na novu školsku godinu?

Rat nameće novu školu

Ukoliko se ne promeni klasični pristup nastavi, škola će postati novi izvor stresa, tvrdi psiholog Svetlana Klašnja.

Rat u Srbiji isterao je i učenike iz škola, koji umesto lekcija i redovnih đačkih obaveza i nestašluka, od 24. marta vreme provode po skloništima, kućama, u parkovima ili dvorištima, u zavisnosti od toga da li je na snazi vazdušna opasnost ili je "vazduh čist" pa igra može da se nastavi. Do sledećeg zvona za uzbunu. Kako će, posle višemesečnog odsustva iz klupa i učionica, izgledati časovi u novoj školskoj godini, pod uslovom da se do jeseni stavi tačka na bombardovanje i ratne pretnje?

- Deca izložena ratnim traumama i nizu drugih stresogenih činilaca, koja pet meseci nisu redovno pohađala nastavu, teško će se adaptirati na novu školsku godinu ukoliko se ona bude odvijala na tradicionalan način, upozorava Snežana Klašnja, specijalista školske psihologije iz Beograda.

Ako se ne promeni škola koja je svojim klasičnim, uniformnim pristupom, kao i vremenski i sadržinski opterećujućim obavezama bila i ranije velika muka učenicima, u kojoj je vaspitna funkcija bila zanemarena u odnosu na obrazovnu- ona će biti samo novi izvor stresa za decu koja su u ovom momentu ranjivija no ikada, ubeđena je Klašnja.

- Svako zlo nosi i neko dobro, tako da je sama situacija nametnula potrebu za radikalnijom reformom škole, pre svega za promenu odnosa učenik-nastavnik- kaže sagovornik "Glas"-a, uz opasku da bi nastavnici od jeseni morali da izađu iz svoje tradicionalne uloge procenjivača i predavača eks katedra, jer se samo na taj način može pomoći deci.

Snežana Klašnja se zalaže i za jačanje vaspitne funkcije škole, uz rasterećenje obimnih nastavnih planova i programa i obogaćivanje ponude slobodnih aktivnosti. Školski psiholog predlaže uvođenje novih sekcija kao što su cvećarske, one namenjene proučavanju zdrave hrane, ili saznavanju bitnih detalja o tome kako se može preživeti u prirodi. "Tako bi se deca motivisala za istraživačke aktivnosti i doživljavala zadovoljstvo što borave u školi".

U "igri" su i dopisna, konsultativna nastava ili predavanje putem TV jer, podvlači školski psiholog, dosta škola je srušeno ili oštećeno, pa se može dogoditi da se nastava odvija u improvizovanom prostoru, pa čak i u mesnim zajednicama. Zato svaka škola mora sama da pronađe modus za nastavu u narednoj šklskoj godini.

Kad počne školska godina, prema mišljenju stručnjaka, prvi časovi bi trebalo, takođe, da budu posvećeni razgovoru razrednih starešina i đaka o proteklim ratnim danima.

Ako se primeti da neko dete ima većih problema, obavezno ga treba uputiti psihologu. Moramo da pričamo sa decom, da budemo pre svega ljudi, a ne da se krijemo iza autoriteta nastavnika, objašnjava svoju tezu Snežana Klašnja zašto ne treba odmah početi sa predavanjem i zašto treba odložiti i ocenjivanje, taj nepopularan, ali nezaobilazan deo školskog života.

Prema ovom predlogu, tek posle razgovora sa đacima mogu da otpočnu redovne nastavne aktivnsoti, ali i one bi trebalo da budu prilagođene novonastalim okolnostima. Umesto celokupnog gradiva, nastavnici bi, na primer, morali da se opredele samo za najbitnije lekcije u svakom predmetu, bilo u osnovnoj ili srednjoj školi.

-Mislim da bi bilo bolje da Ministarstvo prosvete prethodno sačini promene u nastavnom sadržaju, koje bi istovremeno bile rasterećujuće, ali i neka vrsta reforme. Nadležne službe bi u tom slučaju same odredile suštinu i gradivo koje je neophodno za dalje učenje- upozorava specijalista školske psihologije.Ukoliko se taj posao ostavi da urade sami nastavnici, biće dosta razlika u pristupu i znanju i to ne bi bilo dobro.

O.Nikolić



Šta je u valjevskoj bolnici doživeo Uroš Rosić, čovek koji je u SRJ u ovim vremenima iz Nemačke donosio pomoć čak 39 puta

Nervoza,sujeta,nesporazum

Zbog smene lekara Rosića su izvređali,a potvrdu o tome da je doneo pomoć morao je da čeka satima

VALJEVO - Od početka NATO napada na Jugoslaviju retki su pojedinačni donatori iz inostranstva koji se usuđuju da lično donesu pomoć svojim zemljacima.Uroš Rosić,Srbin iz Livna,koji godinama živi u Manhajmu je jedan od njih.On je, ne mareći za rat i probleme sa carinaicima, pomoć u Jugoslaviju do sada doneo čak 39 puta.

Pre nekoliko dana Rosić je iz Nemačke, za valjevsku, subotičku i dečju bolnicu u Tiršovoj dopremio u Jugoslaviju pakete sa hranom, testeninama, konzerviranim i svežim namirnicima, medikamentima, hiruškom opremom, higijenskim materijalom i to sve u vrednosti 70.000 nemačkih maraka. Ali, i pored toga što nije imao probleme sa jugoslovenskim carinicima i špediterima, velike muke i poniženja Rosić je,kako nam je ispričao, doživeo od Save Guberinića, pomoćnika direktora valjevske bolnice.

 

Izvinjenje

U ponedeljak tokom dana našoj redakciji javio se telefonom Uroš Rosić,koji se u tom trenutku nalazio na putu za Manhajm.Rekao nam je da ga je pozvao direktor valjevske bolnice Miroslav Srećković.

-Neprijatno mi je zbog svega što se dogodilo i što u celu priču uplićem nekakvo svoje nezadovonjstvo,dok moj narod teško pati.Direktor Srećković mi se izvinjava zbog tog incidenta,koji bi najrađe da zaboravim,jer i on,čovek mi se izvinjava zbog tuđih gluposti.I ja bih najrađe da zaboravim na tu glupost,i još jednom kažem pomoći ću svom narodu koliko mogu,bez obzira na sve,rekao nam Uroš Rosić.

- Pošto smo subotičkom bolničkom centru dostavili deo potrebne medicinske pomoći, planirali smo da pomognemo u hrani i radnike valjevskog "Krušika", bolnički centar i dečju kliniku u Tiršovoj u Beogradu. Svuda smo bili srdačno prihvaćeni, ali kada smo tražili od nadležnih u valjevskoj bolnici da nam izdaju potvrdu da smo predali humanitarnu pomoć, nastale su velike nevolje. U početku direktor bolničkog centra Miroslav Srećković rekao mi je da to neće biti nikakavi problem i rekao da se za sve obratim njegovoj sekretarici. Ne dugo zatim, pošto su se lekarske smene promenile, pojavio se izvesni Savo Guberinić za koga sam kasnije saznao da je pomoćnik direktora bolničkog centra i počeo da nas vređa. Rekao nam je da ne možemo da odnesemo ultrazvuk aparat koji je bio namenjen za bolnicu u Tiršovoj i da neće da nam izda nikakvu potvrdu, objašnjava Rosić.

- Tražili smo pomoć od finansijske policije, carinika, svi su obećavali, ali sve je zavisilo od potvrde iz bolnice. Tek kada je Guberinić završio smenu kasno pred ponoć, pozvali su me iz bolnice, dali mi potvrdu i izvinjavali se zbog njegovog ponašanja. Da bi i ubuduće slao pomoć tražio sam da mi pošalju pismeno izvinjenje, govori uvređeni Rosić.

Miroslav Srećković direktor valjevske bolnice,koga smo pozvali telefonom, objasnio nam je da je prilikom sukoba njegovog pomoćnika i Rosića došlo do nesporazuma, jer su lekari menjali smene. Potvrdu su kažu izdali, i sva pomoć za Tiršovu bolnicu nastavila je dalje prema Beogradu.

Objašnjavajući važnost potvrde koju su čekali iz bolnice, Rosić, kaže da među donatorima ima puno Nemaca, koji žale zbog svega što se događa Srbima i da žele da znaju kome je pomoć upućena.

-Pogrešno je što svi u Srbiji nemački narod poistovećuju sa njihovom politikom,a to je sasvim suprotno.Pomoć ću slati uvek kada god budem mogao uprkos svim preprekama, jer ja pre svega volim svoj narod i svoju zemlju tvrdi Rosić.

Tamara Raković
Foto: Miloš Vukadinović



Obeležavanje jubileja Jugoslovenske kinoteke bez velikih svečanosti

Slike vredne hiljada reči

 

Čestitka Tomislava Karađorđevića

"Institucija ste kojom se naša zemlja ponosi i ističem da mi je činilo čast da svojim skromnim doprinosom obogatim Vaše fondove", kaže se, između ostalog, u čestici koju je Kinoteci uputio princ Tomislav Karađorđević.

BEOGRAD - Veliki jubilej, 50. godišnjicu osnivanja, Jugoslovenska kinoteka, zbog okolnosti u kojima se nalazi zemlja, obeležava bez proslava i svečarske atmosfere. U Muzeju kinoteke otvorena je izložba dokumenata o "filmskoj diplomatiji", odnosno o kontaktima Kinoteke sa srodnim institucijama i filmskim umetnicima u svetu, u cilju zaustavljanja NATO napada na SRJ, a u Arhivu je u ponedeljak, prilikom posete Željka Simića, ministra za kulturu, prikazan kratki film "I Srbin se kinematografiše" autora Marka Babca.

"Jedna slika vredi više nego hiljadu reči", citirao je profesor Babac kinesku mudrost. Njegov film, stvoren u čast praznika Kinoteke, satkan je od pokretnih slika koje istovremeno svedoče i o veku filma, ali i o veku strašnih, više puta ponavljanih stradanja, naročito na ovom našem podneblju.

"Još jednom se potvrdilo da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najreprezentativnijih ustanova iz svog esnafa u Evropi, pa tako i među najznačajnijim institucijama srpske kulture", rekao je ministar Simić, obećavajući da će u što skorije vreme u Ministarstvu biti održan sastanak na kojem će se razgovarati o konkretnoj pomoći i ulaganju države u Kinoteku. Profesor Dejan Kosanović je, podstaknut ovim obećanjima, podsetio da su najveći sponzori Kinoteke njeni radnici, koji, bez obzira na smešno male plate, najbrižljivije čuvaju više od 80 hiljada filmskih kopija.

R.Kupres



Susreti humora i satire u Pljevljima

"Tapir" Žarku Đuroviću

Na 12. jugoslovenskim susretima humora i satire "Vuko Bezarević" u Pljevljima žiri nagrade "Mladi jež" dodelio je priznanje Goranu Kljajiću, satiričaru iz Banjaluke. Najbolji satiričar u 1998. po odluci žirija "Tipara" je Žarko Đurović, akademik i književnik iz Nikšića. Na Susretima je nagrađen i Borislav Stanković Stabor, karikaturista iz Beograda, za set karikatura posvećenih bombardovanju Jugoslavije.



Na Kupu Evrope u Atini atletska reprezentacija izgubila status prvoligaša

Visoke prepone

ATINA - Posle dva dana takmičenja za Kup Evrope u Atini, jugoslovenska atletska reprezentacije nije uspela u nameri da sačuva status prvoligaša. U obe konkurencije plavi su zauzeli pretposlednje, sedmo mesto, koje im nije bilo dovoljno za ostvarenje ambicije. Uz jugoslovensku reprezentaciju sledeće godine u nižem rangu takmičiće se poslednji iz muške konkurencije, Kipar kao i Turska koje je pokupila fenjer u nadmetanju žena. U viši rang - Super ligu sele se pobedničke selekcije: Mađarska (muškarci) i Grčka (žene).

 

Mađari bez premca

U muškoj konkurenciji najuspešnija je bila reprezentacija Mađarske (122 boda), a potom slede: Španija (111), Slovenija (95), Švajcarska (94), Rumunija (92), Austrija (73), Jugoslavija (69) i Kipar (63). Žene: Grčka (119), Mađarska (101), Bugarska (100), Španija (94), Švajcarska (92), Slovenija (71), Jugoslavija (58) i Turska (57 bodova).

Najviše bodova u plavi tabor tokom dvodnevnog nadmetanja doneli osvajači prvih mesta Dragutin Topić (vis 2,31 m.) i Olivera Jevtić (5000 m. za 14:42,20 min.). Druga poziciju osvojili su kuglaš Dragan Perić(19,09 m.), Janko Benša (5000 m. za 13:48,35 min.), kao i Danijela Čurović koja je nastupala samo u bacanju diska (54,90 m.). Iako je najavljivao bolju formu, naročito u predtakmičenju sa preskočenih 7,74 m. samo do trećeg mesta doskočio je skakač u dalj Danijel Jahić. Dva puta na pobedničko postolje pela se sprinterka Vukosava Đapić, koja je u trkama na 100 m. (11,67 sek) i 200 m. (25,69 sek) osvojila treće mesto.

Uz veliku borbu i zalaganje jugoslovenski atletski rprezentativci ipak nisu smogli snagu da se dokopaju spasonosnog šestog mesta koji bi im garantovalo opstanak u društvu prvoligaša.

- To je naša realnost. Posle svega što se dešava u našoj zemlji, nemam šta da zamerim takmičarima- prokomentarisao je učinak plavih selektor nacionalne reprezentacije Nikola Tomasović.



Posle remija u Skoplju, Makedonci u sredu gostuju u Dablinu

Irci će proći kao Hrvati

SKOPLJE - Makedonija je Hrvatskoj otkinula bod i odmah su usledili komentari: igraju za Jugoslaviju! U ponedeljak su izabranici Đoka Hadžijevskog otputovali u Dablin, a očekujemo da će u sredu biti sposobni da i Republici Irskoj otmu pobedu. S remijem, sigurno bi opet plavima mnogo pomogli...

- Igramo samo za sebe-po ko zna koji put ponovio je selektor Makedonaca. - Znam da me mnogi poistovećuju sa Jugoslovenima, ali prijateljstvo i posao treba da se razdvoje.

Samo na trenutak Hadžijevski zastaje, pa nastavlja:

- Kada je reprezentacija u pitanju, onda se pravi atmosfera za ceo ciklus, a ne za pojedine utakmice. Ne može se razmišljati u stilu: igraj ili pusti. To može da se čini u pojedinim klubovima, gde gazda, ako je gazda, može da traži i tako nešto...

Dakle, valja očekivati da će Makedonija i u Dablinu igrati na bod ili pobedu?

- Na pobedu svakako - kategoričan je Hadžijevski - jer samo tako možemo stići do remija. Ukoliko budemo kalkulisali, nećemo uraditi ništa. Prema tome, pokušaćemo da otvorenom igrom stignemo do bodova i u Dablinu. Nama je lakše od domaćina jer se još ne opterećujemo plasmanom!

Koliko ste zadovoljni remijem u Skoplju?

- U početku nas nije krenulo pošto smo očito razmišljali kako ćemo izaći na kraj s favoritom. To su Hrvati iskoristili, mada je onakav gol mogao da postigne samo Šuker. Taj pogodak nam je, na sreću, raširio krila pa smo u nastavku odigrali znatno bolje i mislim da smo zasluženo remizirali.

Dablin, pa Beograd?

- Polako, prvo treba skočiti pa reći "hop". Dakle, o utakmici sa Jugoslavijom ćemo kada dođe vreme, sada mi je na umu samo Republika Irska.

J. S.



U utorak u Solunu (19,15) fudbalska reprezentacija dočekuje ostrvske amatere

Trening za bodove

Bez Mihajlovića i Savićevića, sa ciljem da se popravi gol-razlika

SPECIJALNI IZVEŠTAČ "GLASA JAVNOSTI"

SOLUN - U senci rata u domovini i stalnom osluškivanju političkih odjeka najbolji jugoslovenski fudbaleri dočekaće u utorak (19,15) na stadionu PAOK selekciju Malte. Iako utakmica spada i sferu fudbala i samo fudala, u ponedeljak je baš o igri bilo najmanje reči. Na svakom koraku više su se čuli komentari u stilu "rat i mir"... Uz sve i opor utisak otkazivanja meča sa Ircima još nije iščilio, pa čak ni kod gostiju sa Malte.

- Zadovoljan sam i srećan što sam ovde i što je Fudbalski savez Malte bez razmišljanja prihvatio da igramo - rekao je selektor ostrvske selekcije, Jugosloven Josif Ilić. - Ovakva solucija je najbolja za fudbal i smatram da je isto tako i meč sa Irskom trebalo da bude odigran. Mi na Malti nismo imali apsolutno nikakve političke pritiske, ljudi jednostavno ne mešaju politiku i sport.

- Jugoslavija je apsolutni favorit i bila bi prava senzacija da ne osvoje tri boda. Plavi imaju sve vrhunske svetske igrače koje dobro poznajem i izuzetno cenim. Što se tiče moje selekcije, stigli smo ovde bez četiri ključna igrača: Tarnera, Ađusa, Verlana i Spidborija. Šampionat na Malti je već završen i igrači su na odmoru - istakao je selektor Maltežana.

Kolega sa plave klupe, Milan Živadinović, iskoristio je priliku da se zahvali Grcima na podršci i domaćinstvu.

- Iskreno sam oduševljen ovim narodom. Naš boravak ovde u Solunu još je više produbio prijateljstvo. Što se Malte tiče, očigledno je da su napredovali, oseća se ruka jugoslovenskih selektora... U svakom slučaju, tri boda su jedino što nas zanima.

U timu, po svemu sudeći, neće biti Mihajlovića, Savićevića i teže povređenog Damjanca.

- Prva jedanaestorica je samo delimično poznata. Istina je da Miha nije radio punim intenzitetom, ali postoji šansa da zaigra. Malerozni Damjanac se vraća u Beograd na oporavak, a što se tiče Deje, želeli smo da igra, međutim iza njega je duga pauza, neprospavane noći zbog rata i nema potrebe da ga izlažemo rizicima.

Vladimir Vukmirović



Senzacionalni otkazi treneru Željku Obradoviću dve nedelje pred EP u košarci

Đorđević i Rebrača ne idu u Francusku!

Istegnuti ligamenati kapitena i povreda pete centra plavih uneli paniku na pripremama u Atini

ATINA - Snovi o izgradnji najbolje bele ekipe koja je ikada selektirana, o našem "timu snova", pokidani su kao snopovi trave na košenju. Oštro sečivo kose zarilo se u sam temelj reprezentativnog zdanja: Aleksandar Đorđević i Željko Rebrača neće učestvovati na predstojećem šampionatu Evrope u Francuskoj. Razlog ili razlozi: povrede.

- Sadašnja situacija nije ni približno dobra onoj od prošle godine pred Svetsko prvenstvo u Atini. Ovo je katastrofa - rezignirano konstatuje Željko Obradović, glavni projektant jugoslovenskog košarkaškog nacionalnog tima. - Saša je došao u Atinu u nedelju, kasno uveče. Odmah je obavio pregled kod doktora reprezentacije Martinovskog. Konsultacije su nastavljene i ujutro, a zaključak nije ohrabrujući... Povreda Đorđevića je teža nego što se predpostavljalo, moraće da miruje najmanje 15 dana, a posle toga lagano da počne sa treninzima. Vremena nema... Željko Rebrača je zvao iz Amerike i saopštio da je obnovio povredu pete. Nemam više detalja, to je sve što znam - priča Obradović.

Šta se menja u koncepciji na Evropskom prvenstvu?

- Sve! Moramo što pre oformiti kostur tima od zdravih igrača. Ostalo je malo vremena. Dragan Tarlać je još na poštedi zbog povrede, a novi maler nas je zadesio kada je Tomašević doživeo distorziju skočnog zgloba. Praktično protiv Australije ćemo igrati samo sa jednim centrom: Predragom Drobnjakom - zaključio je Obradović.

B. J.




Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange