GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Nedelja, 06 Jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
SINA
Glas nedelje
Srpsko nasledje

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

Deca žrtve agresije (3)
Milku Jovanović iz Beograda, rat lišio sina i ćerke

Tragedija od koje zastaje dah

 

NATO bombe odnele 800 dečjih života

Tačan broj poginule i ranjene dece do sada nije uspela da utvrdi ni jedna humanitarna organizacija. Ipak, prema najnovijim evidencijama jugoslovenske vlade i UNICEF-a do sada je u ovom ratu poginulo oko dve hiljade civila. A ako je prema njihovim računicama među njima i 40 odsto dece, to znači da su NATO bombe odnele oko 800 života mališana.

Koliko zaista sudbina može da bude okrutna i da potpuno okrene leđa nedavno je saznala Milka Jovanović (60) iz Beograda. Šiptarski teroristi pre više od mesec dana u jednom selu pored Đakovice odvele su joj sina Dimitrija(32), a za vreme posete bolesnoj rođaki u Aleksincu i ćerku Milu (25).

- Sudbina se baš poigrala samnom. Ne znam zašto. Možda je to neka kazna. Život za mene više nema smisla. Pomišljam na najgore. Da to ne učinim samo me teši saznanje da još imam živu sestru i njeno dvoje dece. Oni su ovih dana neprekidno uz mene, priča Milka.

Do početka rata u Jugoslaviji, Milka je sa svojim sinom i ćerkom vodila uobičajeni porodični život u malom stanu na Banovom Brdu. Ona je radila u jednoj privatnoj trgovinskoj radnji. Dimitrije je trebalo uskoro da diplomira, a Mila je radila u jednoj beogradskoj turističkoj agenciji. A onda je počeo rat i zauvek Milku zavio u crno. Prethodni rat u Bosni pre pet godina , ovoj nesrećnoj ženi oduzeo je i supruga Nikolu.

- Pošto je rodom bio iz Tuzle, moj muž nikako nije mogao da ostavi svoj rođake, otišao je da im pomogne, a vrato se u kovčegu. Znam da je rat u Jugoslaviji odneo mnogo žrtava, ali od mene mislim da je uzeo i najviše i najdraže. Stalno se preispitujem zbog čega, sa suzama u očima priča Milka.

Dimitrija su odmah na početku rata zvali da ide na Kosovo. Deset dana se nismo čuli, počela sam da brinem. Onda se javio da je dobro i da je u nekom rovu, a samo pet dana posle javili su mi da je poginuo. Htela sam da vrištim od bola. Doneli su njegono telo svo unakaženo, ali odmah sam ga poznala. Imao je lančić koji je nosio od detinjstva. Pomislila sam sva uteha mi je ćerka. Ali đavo nam nije dao mira.

Neposredno pred bombardovanje aleksinačkog rudarskog naselja zvala nas je sestra moga muža da budemo malo sa njom jer ima rak i to su joj bili poslednji dani. Kada sam uveče slučajno izašla da kupim neke namirnice, Mila je ostala sa njom i onda se dogodila tragedija. Obe su bile mrtve. Bol nisam mogla da podnesem. Davali su mi neke inekcije za smirenje, ništa nije pomoglo. Moja sestra je zatim došla po mene. Milino telo bilo je ugljenisano, kaže Milka,a dok priča ruke joj neprekidno podrhtavaju.

Milka je odbila da je fotografišemo, jer kaže ne bi mogla to da podnese.
- Izgledalo bi da tražim sažaljenje, a do toga mi je posle svega najmanje stalo. Prestala sam da se borim, sada sam se samo prepustila. Ne brinem više o sebi, jer sve što mi ostaje sada su uspomene, objašnjava Milka.

Tamara Raković




Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange