GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 14. april 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Last update: 14/04/99 00:10 (GMT +01:00)

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu


Diskusija/Message board


Najnovije vesti...

The Latest news... (in English)
Les dernieres nouvelles ... (en francais)
Neueste Kurznachrichten ... (in Deutsch)
Ultime notizie... (in lingua italiana)

U noći između ponedeljka i utorka NATO agresori delovali po celoj Srbiji

Projektilima na gradska naselja i spomenike

 

Stradali pacijenti

Zbog stresa izazvanog bombardovanjem NATO na VMA, zabeležena su tri nova slučaja infarkta. Jedan pacijent, 74-godišnji Radislav Milosavljević, imao je ležaj pored prozora i razbijeno staklo mu je povredilo glavu, zbog čega je morao da mu se pruži hirurški tretman. Jednom od pacijenata, Vladimiru Debeljakoviću, od detonacije je pao deo plafona na glavu i naneo mu ozbiljne povrede.

General Jovičić je istakao da se na VMA od početka rata leči i više od 20 civila, iz cele zemlje, kao i da se lekari već pet dana bore za život 14-godišnjeg dečaka iz Prištine.

BEOGRAD - Gradski centar za obaveštavanje Beograda saopštio je da je neprijateljska avijacija u utorak u 3.29 časova dejstvovala po kasarni "Vasa Čarapić" na Banjici, u neposrednoj blizini Vojno-medicinske akademije.

Načelnik VMA, general Aco Jovičić, izjavio je da je u tom napadu povređeno između 16 i 20 bolesnika na VMA.

Jovičić je izrazio sumnju da je bombardovanje kasarne "Vasa Čarapić" na Banjici, bilo namenjeno upravo toj zdravstvenoj ustanovi.

PRIŠTINA - Avijacija NATO agresora gađala je u utorak pre podne sa dva projektila praznu kasarnu Kosovski junaci u Prištini i spomenik na Gazimestanu. U isto vreme od 9,30 do 9,55 minuta, gađan je i Aerodrom Slatina.

Inače, u napadu zločinačke avijacije NATO agresora na Prištinu i okolinu ispaljeno je oko 15 projektila u noći između ponedeljka i utorka.

Pogođeno je skladište Jugopetrola, skladište fabrike plastičnih masa Plastika i upravna zgrada autobuske stanice, a jedan projektil pao je i u naselje Dardanija u kojem nema vojnih objekata.

KRALJEVO - Agresorski NATO avioni su u utorak, u ranim jutarnjim časovima, sa više projektila gađali aerodrom Lađevci kod Kraljeva. NATO avioni su dejstvovali i na području Kopaonika. U tom napadu razoren je hotel "Bačište".

ČAČAK - U utorak, nešto iza ponoći jedan projektil NATO pogodio je kompleks fabrike "Sloboda" u Čačku. Za sada nema izveštaja o obimu štete i broju povređenih.

PANČEVO- Avijacija NATO je u 5,31 časova po drugi put dejstvovala po Rafineriji nafte u Pančevu, saopštio je Gradski štab za obaveštavanje Beograda.

KRUŠEVAC - NATO avijacija je u utorak, oko tri sata, pogodila stari gvozdeni most u Dedini nadomak Kruševca. Stari gvozdeni most potpuno je srušen, a pričinjena je i velika šteta vodovodnim i kanalizacionim instalacijama.

GORNJI MILANOVAC - U varošicu Pranjina, na području Gornjeg Milanovca, u utorak između jedan i dva časa, pao je jedan projektil NATO agresora .

Smederevo ponovo na meti NATO agresora

SMEDEREVO - Avijacija NATO napala je u utorak, oko 5,30, objekte Jugopetrola u industrijskoj zoni Smedereva.

Odjeknula je snažna detonacija, od čijih posledica nije bilo povređenih.

NOVI SAD - U ponedeljak posle 22.00 časa jednim projektilom NATO avijacije pogođena je Rafinerija nafte u Novom Sadu. Jedan projektil pogodio je i skladište NIS-a na potezu između Čonoplje i Kljajićeva koje je već ranije bilo meta NATO bombardovanja.

KRAGUJEVAC - U utorak, nekoliko minuta posle ponoći neprijateljski avioni NATO nadletali su Kragujevac i okolinu. Očevici tvrde da je, pogođen jedan projektil.

UŽICE - Avijacija zločinačkih snaga NATO pakta dejstvovala je u noći između ponedeljka i utorka i u širem rejonu Užica.

Nema zvaničnih podataka o materijalnoj šteti ili eventualnim žrtvama.

ZAJEČAR - Po prvi put od početka agresije NATO na SR Jugoslaviju, na meti se našao i Zaječar. U utorak, u ranim jutarnjim satima, gađana je vojna kasarna koja se nalazi na samom ulazu u grad. Na sreću, niko od civila nije stradao.



Reuters

Leskovački kraj ostao nem pred neviđenim zločinom u Grdeličkoj klisuri

Kada je puklo, neko je uzviknuo "gotovi smo"

Pilot je to uradio namerno,jer je video voz koji prilazi mostu

Ugljenisana tela putnika - nedužnih žrtava NATO agresije

Olupina voza izgorelog od posledica raketiranja

Osveta očajnika

Kako "Glas" nezvanično saznaje, brutalan napad na međunarodni voz kod Grdeličeke klisure zapravo je rezultat surove osvete pilota američkog lovca bombardera. Dva zlikovačka aviona poletela su sa namerom da sruše železnički most na pruzi Beograd - Solun. Neočekivano, u svom varvarskom naletu naišli su na izuzetno jako i precizno dejstvo naše protivavionske odbrane i jedan od pilota je uspeo da delimično ošteti most, međutim, prilikom napada drugi avion je pogođen i oboren, zajedno sa pilotom. Njegov drug po zlu nije mogao da "preboli" gubitak kolege, već je primetivši voz nedaleko od mosta okrenuo avion i "osvetio" se na najzverskiji način ispalivši raketu na kompoziciju.

LESKOVAC - Kada je prvi put puklo, neko je uzviknuo - gotovi smo. Gađaju nas zločinci usred bela dana. Odjednom se moj kupe ispunio staklom, dimom i prašinom. Kada sam izašao iz voza, video sam kako gore drugi i treći vagon. Svega se sećam, a neću zaboraviti dok sam živ - kaže 49-godišnji Mihajlo Vučković iz Smedereva, povređeni putnik voza 393 na relaciji Beograd-Solun, koga su u ponedeljak usred bela dana pogodile rakete pred sam ulazak u Grdeličku klisuru.

Nesreća je užasnula celu zemlju, a okolina Leskovca ostala je nema pred sprženim telima desetak putnika, među kojima je i jedno dete, a čija je identifikacija prosto nemoguća.

- Imao sam utisak da crna orlušina sa neba - NATO avion - nije imao nameru da gađa most i da je to učinio tek kada je video voz - svedoči Dobrivoje Rajković iz sela Velika Grabovnica, koji je sa distance posmatrao užas na leskovačkoj pruzi.

Ostaci vagona

U stravičnom događaju, Zorica Lukić iz Niša kaže da je imala sreću, jer je bila u prvom vagonu.

- Od strahovite detonacije putnici su popadali sa svojih sedišta. Manje povređenih bauljali su da se dokopaju prozora da izađu. Kada sam i ja uspela da se izvučem, videla sam paklenu sliku. Vagon do mog bio je smrskan, drugi u plamenu, čula sam zapomaganje ljudi, zapahnuo me miris ispečenog mesa:

Prvi na mesto nesreće, sa ekipom, stigao je dr Tomislav Cvetković, direktor Medicinskog centra iz Leskovca, koji kaže da ništa slično nije video u svom životu - samo plamen, krš i zapomaganje putnika:

- Radili smo brzo i 16 povređenih je van životne opasnosti, a identifikacija mrtvih ići će teško i sami ste čuli o kakvom paklu je reč.

Lj. Jovanović



Igor Ivanov juče u Oslu razgovarao s Medlin Olbrajt

Učinjen mali korak, ostaju velike razlike

OSLO - Ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov razgovarao je juče puna četiri sata u Oslu s američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt o rešenju kosovske krize, ali, kako javljaju agencije, "složili su se da se ne slažu".

Madlen Olbrajt poručila Jakupu Krasnićiju

Nema naoružavanja OVK

BRISEL - Američki državni sekretar Madlen Olbrajt odbacila je mogućnost da SAD naoružaju separatističku "OVK".

Kako je izjavio neimenovani visoki američki zvaničnik, Olbrajtova je tokom razgovora sa portparolom terorista Jakupom Krasnićijem istakla da je neophodno "poštovati embargo UN o oružju" koji je uveden prema SR Jugoslaviji.

 

Ivanov i Olbrajt su izjavili na konferenciji za novinare da su smanjene razlike u pogledu rešenja kosovske krize, ali da i dalje ostaju krupne razlike, pre svega oko karaktera i sastava mirovnih snaga koje bi trebalo da nadgledaju eventualni mirovni sporazum.

Olbrajt i Ivanov su se složili o neophodnosti "neke vrste" međunarodnog prisustva na Kosovu i povratka izbeglica. Olbrajt je, međutim, istakla da SAD insistiraju da NATO čini okosnicu međunarodnih snaga koje bi nadgledale mirovni sporazum.

Ivanov je ponovio zahteve da NATO odmah obustavi bombardovanje SRJ, ali je dodao da Jugoslavija treba da prihvati bilo kakve "mirovne snage".



Klark traži još 300 aviona za agresiju

VAŠINGTON - Američko ministarstvo odbrane razmatra zahtev vrhovnog komandanta NATO, Veslija Klarka, da se još 300 aviona uključi u agresiju Alijanse na SR Jugoslaviju.

"Cilj je da se ojača sposobnost NATO da napada jugoslovensku vojsku i snage bezbednosti", rekao je jedan zvaničnik Pentagona. On je dodao da je ministar odbrane Vilijam Koen ranije jasno stavio do znanja da će "odobriti zahteve generala Klarka za dodatno naoružanje".



Prema pisanju londonskog dnevnika "Tajms":

Pripadnici britanskog SAS na Kosovu

LONDON - Londonski "Tajms" piše da postoje indicije da na Kosovu ima pripadnika specijalne britanske jedinice SAS, čiji je zadatak da avionima NATO, koji učestvuju u agresiji na SR Jugoslaviju, pomognu da kroz guste oblake nađu mete.

"Pretpostavlja se da na Kosovu ima elemenata specijalnih snaga i da oni obezbeđuju i ključne obaveštajne podatke o tome gde se nalaze snage Treće armije Vojske Jugoslavije", navodi londonski dnevnik.



Mendela pozvao na pregovore

JOHANESBURG- Južnoafrički predsednik Nelson Mendela pozvao je NATO i predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića da za pregovaračkim stolom potraže rešenje kosovske krize, ali je odbacio mogućnost svog posredovanja u pregovorima zbog starosti.



Antiratne poruke iz ratnih vremena

Biće i vama bombar dan!

BEOGRAD - "Svaki narod živi svojim životom i smeje se svojim smehom. A od svih Slovena, Srbi imaju najviše humora" - deo je citata dr Mata Handžekovića, dat umesto predgovora u upravo objavljenom izdanju "Bombar dan" kuće "BiS Pres", u kome su sakupljene antiratne poruke iz ratnih vremena.

Grafiti, poruke sa transparenata u ovoj knjižici, u kojoj su ostavljene i prazne stranice za dopisivanje, zaista potvrđuju da je smeh pravi lek: "Šta vi to bacate na nas, bombe ili avione", "NATO, dabogda te budio Avram Izrael", "Il bombardujte, il da krečim", "Srbin je vidljiv ali teško pada", "Biće i vama bombar dan"...



Dejan Dukovski poslao telefonsku poruku Beogradu

Umetnici ne kroje horor scenarija

BEOGRAD - Dejan Dukovski, koji sa slovenačkim rediteljem Andrejom Košakom priprema novi film po knjizi Draga Jančara "Zvonjenje u glavi" iz Skoplja je poslao telefonsku poruku, emitovanu na jučerašnjem predstavljanju knjige njegove drame "Bure Baruta" u Kulturnom centru Beograda.

- Što bi rekao Džoni Štulić "osećam se tako bedno". Kako da se oseća čovek kada je svedok straha i onoga čega se svako zdrav mora bojati - a to je gubljenje razuma i dobrote. Ipak, voleo bih da budem optimističan. Neću da kukam i da se jadam. Bićemo jači i imaćemo šta da kažemo u umetnosti. Umetnici nisu ti koji kroje horor scenarija, oni moraju da sačuvaju savest. Umetnici su - baš zbog te savesti - ponekad malo više paranoični, malo se više boje od ostalih, zato ponekad intuitivno predskažu neke stvari. Ali ljudi neće to da vide.

V. Milivojević



Glas saznaje
Dejan Mijač režira "Vožnju čunom ili Komad za film o ratu"

Nismo filmični za novi milenijum

BEOGRAD - Najnoviju Handkeovu dramu, "Vožnja čunom ili Komad za film o ratu", čija će evropska premijera biti krajem maja u Beču, a odmah potom u Beogradu, na Velikoj sceni nacionalnog teatra, režiraće Dejan Mijač. Kuriozitet ovog teksta jeste i u tome, što se na neki način bavi Balkanom i njegovom sudbinom.

- Ne mogu još da tvrdim da je ova drama baš priča o nama. Prevodilac mi šalje parče po parče teksta, dobijam ga fajlovima - kaže za naš list reditelj Dejan Mijač. - Jedno je, međutim, sigurno - Handke nije napisao jednostavan politički ili sociološki komad, to bi za njega bilo suviše uprošćeno, već antropološki esej. Tu nije prioritetan Balkan. Handke samo govori o tome da postoji globalna civilizacija, Amerika i Evropa, koja je na nekoj prekretnici, ali i da postoji još neko, ko sa svojim prethodnim kodom i kulturom, treba da se uklopi u tu civilizaciju. I to je uzrok nesporazuma. Oni koji su iskoračili u novi milenijum, ne mogu da shvate one koji se ne odriču svog starog prtljaga iz prethodnih vremena, svoje kulture i mita, i ne razumeju njihovu ljudsku patnju. Zato im kažu - vi niste filmični, ne možemo da pravimo film sa vama, što znači, niste upotrebljivi za sledeći vek. Oni, na žalost, ne znaju da industrija može da se gradi na ruševinama, ali da se civilizacija ne može graditi na ruševinama kulture.

R. Radosavljević



Danas počinje 46. Festival kratkometražnog i dokumentarnog filma

Agresija i otpor

BEOGRAD - U sali Doma omladine (sklonište) u sredu u 15 časova 46. po redu Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma svečano će otvoriti reditelj Miloš Radović. Svakodnevno tokom narednih pet dana (ulaz je slobodan) pre zvaničnog programa biće emitovan otvoreni (autori mogu da šalju radove za ovaj program dok festival traje) ciklus filmova "Agresija i otpor", snimljenih posle 24. marta. U zvaničnom programu biće prikazano svih 49 radova, kako je bilo planirano pre tri nedelje. Informativni program će počinjati u 10 časova pre podne, a festival trajati do 19 časova.

U programu "Forum" biće prikazan film "Novi svetski poredak i religije novog doba", a u programu "Baština" filmovi koji pripadaju tv izrazu, ali imaju kulturnu misiju. Objavljena je i prateća publikacija festivala "Kratki igrani film".

V. M.



foto: M. Čubranović

Knjiga Borisa Olejnika biće objavljena u "Prometeju"

Dve godine u Kremlju

NOVI SAD - Jedan od najznačajnijih savremenih ukrajinskih književnika Boris Olejnik, potpredsednik Evropskog parlamenta i prvi čovek Spoljnopolitičkog odbora ukrajinskog Skupštine, tokom boravka u Novom Sadu je sa Zoranom Kolundžijom, direktorom najvećeg vojvođanskog izdavača "Prometeja" potpisao ugovor o štampanju knjige "Dve godine u Kremlju".

U ovom delu, objavljenom 1992. prvo na ruskom, a tek potom na ukrajinskom jeziku, akademik Olejnik, tada predsednik Komisije za nacionalna pitanja Vrhovnog sovjeta SSSR, je sabrao, ne čekajući "istorijsku distancu", svoje političke eseje pisane od 1989. do 1991. godine, dakle u periodu demontiranja moćne države. Po njemu isti scenario Novi svetski poredak već sedmu godinu primenjuje u razaranju jugoslovenske države.



Marko Jarić, mladi jugoslovenski košarkaš i zvezda Timsistema, šalje pozitivne vibracije sa Apenina

Italija uz nas

Čitava italijanska javnost je u početku podržavala sramnu američku agresiju, ali su poslednjih dana otvoreno stali uz Jugoslaviju

Mukotrpan put od totalne anonimnosti do naslovnih strana sportskih magazina Marko Jarić je prevalio za rekordno kratko vreme. Potencijal za vrhunsko delo, mladi reprezentativac Jugoslavije potvrdio je ove sezone u dresu Timsistema, tima u kome je teško izboriti mesto na klupi, a kamoli u startnoj petorci. Ipak, Marko je uspeo, ali je život iz snova poremetio je kukavički rat NATO alijanse protiv Jugoslavije.

- Bio sam totalno van sebe. Na početku, dva, tri dana nisam znao gde se nalazim... Skroz odsečen od realnosti. Sada sam se malo oporavio, došli su mi roditelji. Strašno sam nervozan, ne mogu da se skoncentrišem na košarku kada znam da po mojoj zemlji i mom gradu padaju bombe - priča Jarić.

Kakva je situacija u klubu. Da li su vam saigrači pružili podršku?

- U prvi mah mi nije bilo važno ko šta priča, jednostavno sam bio sluđen. Sada već jasnije razaznajem značaj uticaja medija. Svakog dana pre treninga svi saigrači me pitaju za situaciju, zabrinuti su i na našoj su strani! Uostalom, kao i italijanska javnost koja je u početku podržavala američku agresiju, dok su poslednjih dana otvoreno uz Jugoslaviju - zaključuje Marko Jarić.



Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange