GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Utorak 23. mart 1999.
 Broj 278
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
OSTALE VESTI

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Reporteri "Glasa" juče obišli krizna područja Kosova i Metohije: Podujevo, Priština, Peć

Od NATO im nema vajde

Policija u Mališevu i noćas ponovo napadnuta, među čuvarima reda nema gubitaka

PRIŠTINA -"Gde ćemo danas, Miloše? Tamo gde je frka... Kažu, haos u Podujevu. Idemo tamo? Idemo tamo..."

Tako je, najkraće, protekao jučerašnji razgovor za doručkom vašeg foto-reportera i novinara. Zbog velikih sukoba u području Podujeva, magistralni i ujedno najfrekventniji pravac koji spaja "užu Srbiju" sa pokrajinom zatvoren je već nedelju dana. Kako se može do Podujeva? Jednostavno, sednete u auto, pa dokle stignete, tačnije dokle vas policija pusti. Krećemo iz Prištine prema zloglasnom naselju Vranjevac na periferiji. Kroz grad,vidljive su česte policijske patrole, naročito povećane posle preksinoćnjeg zločina terorista kojom prilikom su ubijena četvorica čuvara reda, praktično u centru grada. Izlazimo iz Prištine i već kod sela Devet Jugovića, nekoliko kilometara od grada nailazimo nailazimo na policiju koja nas ljubazno upozorava da dalje nastavljamo put na svoju odgovornost. Dokle se može, pitamo. "Sve odavde pa do Podujeva, a to vam je oko dvadeset kilometara je nesigurno, a tamo se vode velike borbe", kaže policajac.

 

Daću im ja dozvolu!
Upravo kad smo krenuli iz Lužana, jedan od policajaca u civilu nas je zamolio da ga prevezemo u Prištinu. Primismo čoveka u kola, krete razgovor, a on će posle nekoliko minuta: "Vi niste normalni gde ste krenuli. Imate li oružje?" Kažemo da nemamo, a on nas je onda upozorio da će on da priča ukoliko nas slučajno zaustave teroristi iz "OVK". Pa dobro, rekosmo znamo i mi engleski. Ne, kaže on, ja sam osam godina učio francuski, a i znam svoj posao. "Znači, ukoliko se bagra pojavi, ja pričam. Ukoliko nam traže papire, dobiće ih i to zavijene u crno", kaže i repetira svoj "tetejac"... Iz čista mira mi padaju na pamet Džonijevi stihovi: "Grabim volan i dodajem gas, hladan znoj mi curkom nagriza vrat"...

Krećemo, a ubrzo zatim nailazimo na avetinjski puste krajeve. Nigde čoveka da vidite, iako prolazimo kroz mnoga sela usput, ništa od radnji nije otvoreno...Sablasno prazno, a na puti jedino mi. Oduvek sam sanjao da vozim reli, mislim u sebi dok se vozeći osećam blago rečeno neprijatno. Nailazimo na raskrsnicu za put do Kosovske Mitrovice, a tu nas tek čeka "čestitka". Tone i tone blata od gusenica tenkova i transportea, rasutog po putu u pravcu Podujeva. Hteo si da voziš reli, eto ti... Vozimo dalje, nailaze šume sa desne strane, gledamo da taj deo što brže prođemo, a onda olakšanje sivo - maslinaste boje. Kraj jednog vojnog objekta parkiran transporter sa dvojicom vojnika na njemu. Kažu, pazite se dalje, tu ispred je selo Lužane, tu su vođene velike borbe. Pitamo, možemo li da ih slikamo. Kažu može... Nastavljamo i posle nekoliko kilometara nailazimo na pomenuto selo i veliki broj policajaca obučenih što u plave, što u maskirne uniforme. Pozdravljamo se, pitamo kako je napred, jer do Podujeva je samo nekoliko kilometara. Ne pitaj kažu, tamo je pravi rat, ali ne damo se, oni u ovakvoj borbi protiv nas nemaju šansi. Može i NATO da im dođe, isto će proći... Gledamo okolo, vidimo da su neki tek stigli iz borbe, neki su nervozni, neki nasmejani, neki samo ćute. Prilazi komandir i pita zašto smo došli. Kažemo, da prenesemo kako je ovde. "Dovde može, ali dalje ni slučajno", rekao je tonom koji je govorio da nema ništa od baš "prve linije fronta". U redu, rekosmo, idemo na drugu stranu, u pravcu Peći i Mališeva, gde su tokom noći teroristi ponovo napali policijsku stanicu, ali kako je javio Media centar, žrtava među čuvarima reda nije bilo. Tamo, ponovo ista slika, samo nekoliko kilometara od Kosova Polja ponovo sablasno prazan put na kojem smo se mimoišli sa samo nekoliko džipova Crvenog krsta i dva autobusa. Uz put nailazimo na nekoliko policijskih patrola i svi nas redom upozoravaju da ne skrećemo ka Mališevu, jer jednostavno nije bezbedno. I svi mole, samo bez slikanja. Ipak prolazimo raskrsnicu i nastavljamo dalje, gde na skretanju za Đakovicu dobijamo još jedno upozorenje od policije da se jednostavno ne igramo glavom. Vraćamo se nazad, a na kućama pored puta vidimo tragove velikih prošlogodišnjih borbi. I opet nigde nikog, osim napuštene stoke.

Ponovo se vraćamo ka Prištini i krećemo u pravcu Mitrovice. To je već sasvim druga priča, sve izgleda kao u najbolja vremena. Uobičajena gužva na putu, vidimo ljude koji normalno obrađuju zemlju, decu kako igraju basket, a čak i policijske patrole nisu posebno obezbeđene. Umesto blindiranih vozila, rutinske kontrole obavljaju iz svojih "stojadina". Posle svega, čak vam prija da vas zaustave, pregledaju dokumenta i upozore na prekoračenje brzine.

Sve u svemu, jučerašnji dan, kako smo nezvanično saznali, i prema onom što smo videli, protekao je za tamošnje prilike uobičajeno, osim borbi kod Podujeva i pucnjave kod Mališeva. Svi glavni pravci, osim pomenutog za Niš su prohodni, a što se tiče "reka izbeglica" na čemu insistiraju Albanci, nismo videli ni potočić.

Kosovski dani teku...

Milan Mijailović
Foto: Miloš Bičanski


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange