GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 10. mart 1999.
 Broj 267
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
SINA
Glas nedelje
Srpsko nasledje
Najveće krivice Bila Klintona (3)

Kontrola novčanika

U mnogo slučajeva Klinton zloupotrebio Službu unutrašnjih prihoda. Jedino nije uspeo da ućutka Polu Džons. Korupcija i zloupotreba vlasti pravilo ponašanja

Upotreba Službe unutrašnjih prihoda (IRS) od strane predsednika u političke svrhe predstavlja takvu zloupotrebu vlasti da je čak i pokušaj njenog angažovanja krivično delo koje za sobom povlači opoziv. Malo je, međutim, protivnika predsednika Klintona koji su uspeli da izbegnu finansijsku kontrolu IRS-a.

Ova služba je kontrolisala finansije šefa Putničke agencije Bele kuće Bilija Dejla kada je bio otpušten. Pored toga, Dejl je bio pod istragom FBI i protiv njega je vođen krivični postupak. Čovek bi pomislio da je Bili Dejl kriminalac formata jednog Karlosa Šakala. Razlog za ovakvu uzbunu je jednostavan: Dejl je bio neprijatelj administracije jer je odbio da bude kriminalac kakvim ga je ona predstavljala. Sve ukazuje na to da je kontrola prihoda Bilija Dejla imala političku pozadinu. Dokazi da je Klinton koristio moćnu IRS kao političku udarnu pesnicu počeli su brzo da se gomilaju.

A na pitanje koji je američki građanin zadao predsedniku Klintonu najviše glavobolja, odgovor je lak: Pola Džons. Pola je bila jedna od „lakih žena" koje Klintonov jurišni odred nije uspeo da ućutka. Da nije bilo Pole Džons, ne bi bilo ni Monike Levinski, ni Linde Trip, ni snimljenih telefonskih razgovora - dakle, ni predsednikovog lažnog svedočenja pod zakletvom. Pogodite onda čije je prihode kontrolisala IRS. Pole Džons! I to samo nekoliko meseci pošto je Klinton izgubio predsednički imunitet pred Vrhovnim sudom i samo nekoliko dana pošto su propali pregovori o nagodbi sa njom.

Poreski eksperti kažu da građani čiji je prihod manji od 50.000 dolara godišnje imaju veće šanse da ih pogodi grom nego da IRS izvrši inspekciju njihovih finansija. Pola Džons je domaćica, a njen muž zarađuje manje od 37.000 dolara godišnje. Statistika pokazuje da Pola Džons i njen muž spadaju u „dohodovnu grupu koja najređe dolazi pod kontrolu IRS". Ali, Pola Džons i Bili Dejl naneli su više štete predsednikovom imidžu i popularnosti od bilo kog drugog građanina SAD. Izuzimajući, možda, novinare.

Naravno, bilo je i drugih politički motivisanih kontrola prihoda. Evo samo delimičnog spiska konzervativnih grupa i organizacija koje je kontrolisala Klintonova IRS: „Nešnel rivju", „Ameriken spektejtor", Hrišćanska koalicija, Građani za zdravu ekonomiju, Liberalni savez Olivera Norta, Fondacija „Heritidž", Nacionalno udruženje vlasnika oružja, Centar zapadnog novinarstva, Nacionalni centar za istraživanje javne politike, Fortris Amerika, Građani protiv rasipništva vlade. To su samo oni za koje se zna. Za to vreme nije izvršena kontrola prihoda nijedne liberalne grupe ili organizacije. Stoga se nameće utisak ili da je Klinton zloupotrebljavao ovu federalnu agenciju od koje najviše strepi svaki građanin SAD ili da je reč o matematički neverovatnoj seriji koincidencija vezanih za kontrolu IRS.

Pod Klintonovom administracijom predsednikovi službenici su vršili kontrolu prihoda Klintonovih neprijatelja (slučajno ili ne); trebovali su od FBI tajne dosijee republikanaca koje su pregledali službenici Bele kuće; samovoljno su otpustili sedam službenika Putničke agencije, a zatim krivično gonili njenog šefa kako bi prikrili svoj nepotizam (te optužbe je porota ubrzo odbacila); sprečili su FBI da pregleda kancelariju Vinsa Fostera u Beloj kući posle njegovog samoubistva, u kojoj su se nalazili lični pravni predmeti koje je Foster obavljao za Klintonove. I sve to samo tokom Klintonove prve godine mandata. Klinton je predsednik i kao takav je odgovoran za postupke svojih službenika. On je odgovoran za politizaciju IRS, za 900 dosijea FBI koje su službenici Bele kuće uzeli i zloupotrebili za svoju političku istragu. On ne može da se ponaša kao da je običan službenik administracije. Predsednik Klinton je smenjivao prekršioce tek kada bi i njemu naklonjena štampa podigla uzbunu.

Deluje krajnje neuverljivo da bi administracija jednog besprekornog predsednika koristila FBI za politički progon protivnika, bila uhvaćena sa 900 tajnih dosijea ili upotrebila IRS za kontrolu prihoda svojih neprijatelja. Nelogično je da su sva ova tri slučaja zloupotrebe vlasti mogla da se dese u administraciji, a da to predsednik ne zna.

nastavlja se



Kako je šabačku čiviju „popio" hvalisavi i neoprezni lala iz Srema

Patka miša nadmudrila

Nije ovo zabeleženo ni na sajmu smeha, ni na vašaru lažova. Ovo je jedna najobičnija šabačka čivija, ovoga puta iščupana iz sremačkog fijakera.

A sve je počelo kao najobičnije nadlagivanje starih komšija, Mačvana i Sremaca.

Ovaj put prvi zapodenuše lale:

- Ta da vi gejaci znate kakvog mačka mi u našem Sremu imademo. Ta to je, nećete verovati, čudo jedno. Sve nam je miše u celom Sremu potamanio...

- Ama, ljudi, zar baš sve - nepoverljivi su Mačvani.

- Kad vam kažemo, sve do jednoga - ubeđuju Sremci.

- Pa kako stigne baš sve, nije Srem tako ni mali, šta učini s njima, je l' ih podavi, je l' ih pojede, je l' ...?

- Ma jok - i dalje će ozbiljno Lala. Dovoljno je samo da podigne rep, isuče nokte i da pro'oda selom. Kroz sva četiri šora. Svi miši glavom bez obzira stušte se u centar sela, te ne mogavši da se zaustave udaraju glavom o onu našu lipu stoletku i na mestu ostaju mrtvi. Eto, pređite Savu ako ne verujete i pogledajte, sva je lipa ogrozdana od mrtvih mišiju.

Čivijaši ko čivijaši. Ajd da ih neko nadmudri, pa još Lale. To nikako nisu mogli podneti...

- Ta to još i nije nešto naročito u odnosu što se nama desilo, nekako onomad - počinju svoju čiviju Mačvani. Tu, baš na našoj Savi...

- Ta šta je bilo, recite nam, što ste takvi - padaju u vatru Lale...

- Ta šta će biti, čudo neviđeno... Lovimo mi proletos ribu baš naspram jaračke strane, i ulovismo tolikog soma da ne znadosmo u prvi mah šta s njim da radimo. Prvo, kako sad da ga u selo oteramo. Te se jedan od nas doseti, ode kući, rastoči veliki šinski voz, te nas desetorica sa jedne strane i još desetorica sa druge, uspesmo nekako da ga naguramo na kola. Završismo nekako, ali treba tu grdosiju i iseći, treba je podeliti. Uzesmo veliku preku testeru i počesmo seći...

- I šta onda bi - nestrpljivo će Lale.

- Ta šta će biti, taman smo stigli do pola, kad ono iz njega izlete patka i izvede sedmoro pačića... I svi odleteše pravo na sremačku stranu... Ako ne verujete, pogledajte ima li u vašem ataru patka sa sedmoro pačića...

- Ta gejaci, s vama se ne vredi ni šaliti - uvređeno će Sremci.

- Prvi ste zapodenuli i čiviju tražili... - ponosno će Mačvani.

Šala ko šala, vredi samo ako nas nasmeje. A ako u sebi sadrži i pola zbilje onda nam i ko ogledalo može služiti...

Dragorad V. Misojčić



Milan Radosavljević, poslednji krojač narodnih odela u Šumadiji

I pobedi ćiftar anteriju

KRAGUJEVAC - Kada sam završio zanat 1940, svi u Šumadiji nosili su narodna odela - bridž pantalone, jeleke, srmene prsluke, anterije... Danas je to retkost sa setom, priča Milan Radosavljević, jedan od dvojice abadžija, ili kako ovaj zanat u osavremenjenoj varijanti zovu - krojač narodnih odela u Šumadiji.

Kad je završio zanat i kupio prvu šivaću mašinu od nemačkog oficira Alerta Fišera, marke „veritas", Milan u svom selu Desimirovcu, nedaleko od Kragujevca, nije stajao od posla niti se „mašina" hladila od rada. Sa dolaskom Nemaca, priča naš sagovornik, već su počele da se „šarene" odela, da bi negde šezdesetih godina primat u šumadijskim selima preuzele „široke pantalone". Do tada onaj ko je nosio te „široke pantalone", dobio bi nadimak „ćivtar".

- To se shvatalo neozbiljno, ni slučajno srpski seljak nije hteo da obuče „široke pantalone". Posle rata se krpilo, donosili su ljudi šinjele od nemačke vojske i tražili da se preprave u bridž pantalone. Ja sam im govorio da može, ali da moraju da imaju nastavak, a oni kažu „Neka samo da ne nosimo 'široke' - priča Milan, dok nam pokazuje kako se ručno šije šara na srmenom prsluku.

Ovaj zanat izumire, bridž pantalona je sve manje u šumadijskim selima, šajkače se tu i tamo nose, a abadžije u ovom vremenu su na boljem glasu nego posle rata kada je u konfekcionarskim firmama na ovaj zanat gledano sa podozrenjem i ponižavajućim stavom. Tako se sudbina poigrala i sa abadžijom Milanom. Sredinom šezdesetih zaposlio se u JNA kao krojač, a potom je više od dve decenije radio u ovdašnjem ogranku „Beka" i nikome nije rekao da je pre rata bio abadžija.

- Nisam hteo, jer su se smejali tom zanatu - kaže Milan koga će svom poslu vratiti Mališa Protić, direktor kragujevačkog KUD „Abrašević". Naime, ovom društvu bila su potrebna narodna odela. Došao je glas da u Desimirovcu postoji majstor.

- Mališa me pita: „Da li si radio u polju?". Ja mu pokažem ruke i kažem da imam zemlju, ali je ne radim - prepričava Milan kako se posle pauze četvrt veka duge, opet vratio abadžijskom poslu. Za probu uradio je jedan fermen, sa šarama koje nisu daleko od umetnosti. I od tada napravio je na stotinu odela. Šare na prslucima i anterijama teško je rečima opisati. One se vezu ručno, „mustre" su u glavi - kaže Milan, i ostale su u narodu od pamtiveka.

- Pitaju me posle kako je to vratiti se nečemu posle 25 godina. Lako. Ono što se nauči, to se ne zaboravlja.

Istog dana kada smo ga posetili, igrom slučaja, dolazili su i novinari državne televizije. Milan je insistirao da se snimi kuća koju je sagradio unuku jer „mašina ga je othranila i mnogo joj duguje".

Dok pričamo, na sadašnjoj mašini „mundols" ostala su dva parčeta od kojih će već sutra biti napravljen fermen ili jelek, opevan u narodnoj pesmi. Milana samo brine sadašnja situacija jer kako će nabavljati gajtan od koga se pravi fermen koji se proizvodi u Šakovici. U Šumadiji niko ga ne pravi.

Dragan Alempijević


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange