GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Ponedeljak 15. februar 1999.
 Broj 247
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Dijana Milošević, autor nove koncert-predstave DAH-teatra o večitim putovanjima

„Oj, javore" i Bob Dilan zajedno

Scenska priča u američkim, irskim, srpskim pesmama. Reagujemo na ono što se dešava oko nas

Putnici - Travellers", novo ostvarenje DAH-teatra, premijerno je izvedeno sinoć u Sinema „Reksu". Reč je o koncert-predstavi, koja osobenim scenskim jezikom traži odgovore na pitanje zašto ljudi napuštaju svoje domove i svoje zemlje? Kroz niz tradicionalnih američkih, irskih i srpskih pesama, u koji je upletena i Dilanova „Španske čizme od španske kože", ispreda se neprekidna povest putnika - izbeglica, azilanata, emigranata, avanturista...naših predaka i naših potomaka! Autor predstave je Dijana Milošević, a igraju: Vladan Avramović, Sanja Krsmanović-Tasić, Alister Olaflin i Keti Rendels, koja je uradila i muzičke aranžmane. Kao što se vidi, i u glumačkoj podeli su pomalo neobični emigranti, ljudi iz nekog sređenijeg sveta koji su za privremeno boravište odabrali Beograd.

Uspavane institucije
Baš smo se pre nekoliko dana ludo šalili na račun honorara koje dobija „prva petorka"reditelja našeg institucionalnog teatra. To su zaista ogromne cifre i nemam ništa protiv toga što je naš posao dobro plaćen. Ali, od tih suma bi naša trupa mogla da živi više od pola godine, te sam se smejala samoj sebi govoreći - Ko ti je kriv što si izabrala to što si izabrala! Šalim se, naravno. Nikako više ne bih mogla da radim u institucijama kakve su naše. Strašno su uspavane i mislim da su sami projekti u njima najmanje važni. Smeta mi, takođe, odsustvo bilo kakvog društvenog angažmana u onome što rade. Kao nojevi, drže glave u pesku, a jednog dana ćemo svi zajedno deliti odgovornost za ovo što se dešava i svako će znati šta je radio i gde je bio - kaže Dijana Milošević o svom opredeljenju za alternativnu scenu.

 

- Mi uvek svojim radom reagujemo na ono što nas okružuje - kaže za „Glas javnosti" Dijana Milošević. - I ne znamo koja je to velika brojka uglavnom mladih ljudi koji su emigrirali. U pitanju je generacija koja bi trebalo da gradi ovu zemlju, da bude njena budućnost. Nama je, znači, uzeta budućnost pošto se većina tih koji su otišli verovatno neće vratiti. Važno je da se suočimo s tom surovom činjenicom i vidimo šta mi možemo da uradimo. LJudi koji su odgovorni za te velike odlaske ne razmišljaju o posledicama koje će snositi i njihovi unuci. Kada otvorim svoj imenik, vidim da je svako drugo ili treće ime precrtano pošto se radi o osobi koja se iselila. Ni umetnost ni život nisu nikada u samo jednoj boji. I jasno je da i emigracija ima svoje pozitivne aspekte. Emigrant nešto dobija, novi jezik, novu kulturu. Evo, i mi u DAH-teatru imamo ljude koji su ovde došli iz Amerike i Engleske iz ljubavi prema pozorištu.

Muzika je izuzetno važan činilac ove predstave?

- Keti Rendels je muzički direktor ovog projekta. Ja sam je zamolila da mi da predloge pesama koje bi mogle da uđu u predstavu. Iz širokog izbora koji je napravila zajednički smo odabrale ono što nam odgovora, što na lep, osoben način govori o temi putovanja. Zanimale su me pre svega tradicionalne pesme. Ali, s obzirom na to da smo generacija rokenrola, uzeli smo i Boba Dilana. Sve te pesme imaju u ovom slučaju važnu dramaturšku funkciju.

Narodna baština u interpretaciji jedne eksperimentalne pozorišne laboratorije. Pravi postmodernistički postupak?

- Čitala sam zbirku eseja intelektualaca i umetnika iz celog sveta, koji su iz različitih razloga odlazilili iz svojih domovina. Jedan holandski umetnik tu piše kako 20. vek nije vek naracije. Jer, u naraciji postoji izvesna uzlazna linija, unutrašnja logika. Naše stoleće pokazuje da je sve razbijeno, da nema prave linije razvoja, nema toka, nema uzročno-posledičnih veza kojima bismo objasnili većinu ključnih pojava, kao što su veliki ratovi. Zato su fragmentarnost, pristup mešanja vremena, mešanja nivoa priče apsolutno odgovorajući. U tom smislu, i ova naša predstava jeste postmodernistička.

Radovan Kupres

 


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1999 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.