GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 26. 6. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam


 

S našim starim polako izumiru i suše se ogromna stabla starih sorti krušaka

Šta to beše turšija od takiša

Uporedo sa ovim prastarim voćkama umiru polako i opustela sela. Umesto rodnih kalemuša, džikljaju divlje kruške i jabuke, a voćnjake polako "osvajaju" smreke i borovi

VIŠEGRAD - Sedi ovih dana Slavka Tasić pod jabukom petrovačom u selu Bijela kod Višegrada, gleda otežale plodove i do zemlje savijene šljive požegače i mikavičke i razmišlja kakvi su u rodnim godinama, kao što je ova, u jesen, seljaka čekali radovi u voćnjaku. Posmatra suženih zenica na julskom suncu sadnice "ekonomskih" krušaka i jabuka, savijenih do zemlje i skupljenih kao omanji plastovi sena, a malo dalje retka stoletna stabla jabuka srnabija, zečuša, glavača, bedrika, čije krošnje guše vidik i grade hladovinu za odmor i kratak, a tvrd težački san.

- Narod je danas silan i besan. Ni polovinu ovog voća se ne obere, već samo opadne i istruli - vajka se Slavka i priseća se kako se birvaktile podbirao svaki plod i pretvarao u dragocenu zimnicu.

- Majka Persa i svekrva Radojka naučile su me kako da pravim sušeno voće. Prvo smo pravili parnice od šljiva požeški. Izaberu se najlepši plodovi, sprsnu rukama, izvadi košpica, pa onda se poređaju na oveću dasku i izlože suncu. Sasušene voćke se stavljaju u drvene sanduke i čuvaju za zimu - priča Slavka.

Kad se šljive požegače zaplave na granama u selu Bijeloj i iz njihovog tela zamiriše šećerni sok, celo domaćinstvo se upošljavalo da pravi pekmez i posebne kolače od plodova ove rodotvorne voćke.

- U kazanima i ranijama mešale bi se isprskane šljive s korom. Kad se pekmez, kome se retko zbog oskudice dodavao šećer, ukuva, bake koje su nadgledale posao, ubacivale bi malo brašna. Onda se kutlačom iz kazana vadio pekmez i izlivao na kupusne liske poređane na suncu. Sunce bi osušilo pekmez i tako su nastajali kolači od šljive, koje su volela deca i koji su se vadili iz sanduka za praznične dane i u vreme zimske dokolice - priseća se Slavka.

U zimnici na selu posebno mesto pripadalo je kruškama od kojih se danas samo poneka vrsta može naći u voćnjacima.

- Bake su plodove krušaka kolačuša ili sarajevki, a i nekih drugih, rezale na sitne komadiće i sušile ih na suncu na borovim daskama ili su ih nizale na konac i vešale ispod streha kuća, mječara i drvljanika. Taj svoj proizvod su nazivali "voćke". Od krušaka takiša pravljena je turšija koja se stavljala obično u zemljane ćupove, a služena je u zimskim mesecima - govori Slavka i dodaje da su turšiju od takiša volele bekrije i ispičuture.

Starica iz Bijele priseća se da su, kasnije kad su domaćinstva zaimala, počeli da se prave i džemovi od mešavine raznog voća, a muslimani su pravili i žitki pekmez od krušaka koji je mešan sa kajmakom i bio veoma cenjen.

- Majstori dunđeri u selu imali su i sušare s pletarom za sušenje šljiva i krušaka. Ipak je to bio posao za dangube, pa se retko ko odlučivao da u trci za sređivanjem letine stalno loži vatru u sušarama - zbori Slavka.

Najveći deo roda voća, kao i danas, u selima se koristio za pečenje rakije. Radilo se to u kasnim jesenjim danima u kazanima čučavcima.

U selima oko Višegrada niko više ne pravi pekmez, ni kolačiće od šljiva, a turšije od takiša se sećaju samo stariji seljani.
Sa ovim devedesetogodišnjacima polako izumiru i suše se ogromna stabla starih sorti krušaka jeribasmi, ječmeniki, mednica, šećerki, žutica, sarajevki, sijeraka i jabuka šarenika, bedrika, kožara, budimki, zečuša i ilinki.

Uporedo sa ovim prastarim voćkama umiru polako i opustela sela. Umesto rodnih kalemuša džikljaju divlje kruške i jabuke, a voćnjake polako "osvajaju" smreke i borovi.

Radoje Tasić


vesti po rubrikama

^Republika Srpska

Inicijativa za sazivanje vanredne sednice oba doma parlamenta
Sa sindikatom do svetinja
Osveštan kompleks za renovirani manastir na Dugim NJivama
S našim starim polako izumiru i suše se ogromna stabla starih sorti krušaka
Medalja za najhumanijeg
Rusija za poštovanje Dejtona
Ovog leta Dervenčani se hlade u reci Ukrini
   


     


FastCounter by LinkExchange