Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je ovih dana izjavio u Albaniji da su oni, očigledno persirajući Americi i sebi, doneli odluku da Kosmet dobije nezavisnost i da se ta odluka ne može više odlagati. Dakle, Amerika je odlučila!

Do pre nekoliko meseci takva izjava američkog predsednika izazivala je bes u Srbiji. Danas, međutim, izaziva podsmeh. Zašto? Predsednik Džordž Buš ne ume da primećuje šta se oko njega i u svetu dešava, pa i dalje smešno lebdi na oblacima. Većina drugih zapadnih državnika su, pod uticajem vetra iz Moskve, već shvatili da je američki Ahtisarijev plan propao, mada još ne vide šta bi umesto te budalaštine smislili. Ali, g. Džordž Buš to nije shvatio.

I sad se postavljaju razna pitanja. Na primer, kakva je to ekonomska, naučna i vojna supersila koja ima za predsednika čoveka koji nema mogućnosti da shvata stvari. A to nije samo čudno i paradoksalno, već i veoma opasno. Jer, takvih opasnih vođa je već bilo u bliskoj prošlosti, bar u Evropi.

Kako bi bilo da Srbija donese neopozivu odluku da Floridu proglasi nezavisnom kubanskom državom. Pa u Floridi ima dovoljno Kubanaca da etnički izmeste preostale Amerikance. I da još zapreti da, ako se takva srpska odluka ne usvoji u Savetu bezbednosti, ako Amerika i Engleska ulože veto, da će predložiti da Kubanci na Floridi unilateralno proglase nezavisnost kubanske Floride. Ne verujem da bi Kuba priznala novu kubansku državu na tlu Amerike ali bi Šiptari iz Tirane sigurno prvi priznali nezavisno Kosovo.

Ponašanje američkog predsednika, zaslepljenog idejom vladanja svetom u okviru "novog globalnog američkog poretka", ne samo da je opasno nego i neozbiljno. Podseća na uzvike cirkuzanata ispred vašarskih šatri. Ali, situacija u svetu je isuviše ozbiljna da svet dozvoli da o njemu odlučuje čovek ograničenih mogućnosti shvatanja.

Najsmešnije je kad se američki predsednik teatralno pred TV kamerama iščuđava kako Rusi ne shvataju da je on već nešto odlučio i da tu nema šta da se razgovara. Još se oduševljava sopstvenom porukom da Rusija nije neprijatelj Amerike, što i nije neko otkriće, ali ne shvata obrnuti red reči da je Amerika neprijatelj Rusije. A taj obrnuti red shvataju i deca u obdaništu.

Otvaraju se i druga pitanja. U SAD postoje brojni vrhunski naučnici, briljantni umovi, koji čuda stvaraju. Otkrivaju planete "bogu iza leđa" u beskrajnom svemiru, a ne mogu da otkriju prostu činjenicu, koja se i bez teleskopa vidi, da imaju predsednika koji nema mogućnosti da nešto shvati. Tu mora da je neki gadan feler.

Čedomir Cvetković, Beograd

Sa Stivom se družim već sedam godina. Doselio se iz Amerike, otac mu je došao privremeno na službu u Beograd, i evo ostadoše za stalno. Navikao se čovek na Srbiju. Stiva sam naučio da govori srpski, da piše ćirilicom, tako da retko ko primeti da nije odavde. Bili smo nerazdvojni.

U poslednje vreme se druži sa sinom onog novokomponovanog bogataša i sve je ređe u mom društvu. Dugo se nismo videli. Kad pre neki dan banu kod mene na vrata. Ispriča mi kako je, ponesen ovom tranzicijom, promenama, rešio da se i on prilagodi tome. Branislav (sin novokomponovanog) je primetio da Stiv piše ćirilicom i nije mogao čudom da se načudi.

Pa većina Srba piše latinicu, a kako on, jedan pravi Amerikanac, piše ćirilicu. I uze ga Branislav pod svoje da ga opismeni. Naučio ga je da piše latinicu (naravno, štampanim slovima) za manje od dva meseca. Uzgred, tom istom Branislavu sam uzeo na ime opklade 800 dinara (14 piva) jer nije znao da napiše latinicom (kojom se jedino služi), velika pisana slova G, T, Ž, L i S.

Videvši kako mu đak napreduje, a znajući da je obrazovaniji od njega (i u smislu obraza i školovanja), Branislav je zamolio Stiva da prevede jedan tekst sa srpskog na engleski jezik. Dade mu tekst pisan latinicom, Stiv ga "prevede" na ćirilicu (sa njom se bolje snalazio) i kad htede da ga prevede na engleski jezik - zastade. Nije čovek mogao dalje.

Gleda onaj tekst, razmišlja da li je sve lepo preveo, i preispituje sam sebe: "dj = dž; lj = lj; nj = nj; dj = đ", ponavlja u sebi, pa opet, sa nevericom, gleda u tekst. Isti glasi: "Nadživeo sam teška vremena. Prvi posao radio sam u Tanjugu. Ođednom, dobio sam otkaz. Ođavili su nas sve. Primao sam injekcije protiv bolova.

Ođeknula je vest o našem otpuštanju sa posla..." Gleda Stiv tekst, sa mnogo njemu nepoznatih reči, pa pozva Branislava i reče: "Da li se dž latinično čita kao dž ćirilično, nj kao nj, lj kao lj, dj kao đ? Kada Branislav odgovori potvrdno Stiv reče: "Ođebite, vi Srbi, sa vašom latinicom, drž'te se ćirilice".

Veselin P. Dželetović, književnik, Beograd

Kako bi se konačno uvelo malo reda u ovo komunalno bezakonje i prestalo sa zloupotrebom Kalemegdana u privatne svrhe, pozivam nadležne da prekinu sa izdavanjem dozvola za privatne tehno žurke na Kalemegdanu.

Prvo nam je gradska vlast pričala o ograničenju radnog vremena ugostiteljskih objekata. I ništa. Pa su nam onda pričali o uređenju obala i premeštanju splavova. I to je prošlo na isti način. Trešte splavovi, buče diskoteke, bruje kafići, a svakog vikenda se organizuje barem jedan celonoćni tehno koncert na otvorenim prostorima Kalemegdana.

Bez odobrenja Opštine Stari Grad, Grad Beograd i JP Kalemegdanska tvrđava ne bi smela da se održi nijedna manifestacija na Kalemegdanu. Pitanje je ko daje dozvole protivno zakonskim propisima (Zakon o zaštiti životne sredine "Sužbeni glasnik RS" br.66/91 i 135/04, Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini Službeni glasnik br,54/92).

Dragan Jeremić, Beograd

Ovih dana pročitao sam članak o malinama čija je berba već počela u ariljskim malinjacima. U Užicu je održan sastanak Upravnog odbora Udruženja hladnjačara Srbije na kome je predloženo da cena roda maline 2007. godine bude 56 dinara za prvu klasu i 40 do 50 dinara za drugu klasu.

Izjavu je dao Rade Ljubojević, predsednik UO Udruženja hladnjičara Srbije i vlasnik firme "Sirogojno kompani" sa Zlatibora. Ljubojević je rekao da je došlo do pada cene, veća je ponuda, da su pretrpeli štetu zbog pada evra, a i veća je konkurencija Bugarske i Poljske.

Ovakvom izjavom Ljubojević ponovo, po ko zna koji put, stvara pometnju kod proizvođača maline. Da nisu zaradili, ne bi se proširivali kapaciteti. Samo u Arilju i Požegi grade se nove hladnjače, u čemu prednjači selo Stupčevići nadomak Arilja. U ovom selu sada ima 15 hladnjača. Ljubojević ne bi trebalo više da bude predsednik ovog udruženja, jer radi na štetu malinara u Srbiji.

Srbija ima, naročito Arilje, najbolju malinu na svetu, a Ljubojević neka malo bolje proračuna da li proizvođač, koji bere malinu i na 36 stepeni, može dobro da zaradi, kako on to kaže, a da je prodaje po ceni od 40 do 56 dinara.

Dragutin Nikolić, za grupu proizvođača malina, Selo Stupčević

Najnovija izjava američkog predsednika Buša u Albaniji (namerno tempirano mesto) o tome kako je "Amerika odlučila da će Kosmet biti nezavisan" samo još jednom dokazuje američku oholost i bahatost. Ovakvu izjavu Amerikanci ne bi nikada smeli da daju da se radi o Čečeniji ili pak Tajvanu. A i njihove, i uopšte zapadne mišice su uvek bile tako hrabre kada se radilo o takvim "supersilama" a la Srbija, Irak, Panama, Kuba, Nikaragva, Somalija, Vijetnam, Avganistan i mnoge druge njima slične. Ko su oni da daju ovakve izjave, kao da je Amerika ta koja odlučuje o svemu na ovoj planeti mimo UN.

U ovakvoj situaciji deluje krajnje neprimereno i stav srpskog rukovodstva, pre svega predednika Republike i ministra inostranih poslova koji s jedne strane osuđuju takve i slične izjave kada ih daju Makedonija i Slovenija, ali uopšte ne reaguju, ili pak to čine snishodljivo kada je u pitanju Amerika. Imajući u vidu ovakve izjave američkog predsednika, nije ni čudo što pojedini niže rangirani službenici SAD, među njima i njihov ambasador u Srbiji, stalno ponavljaju krilaticu o "nezavisnom Kosmetu" usred zemlje Srbije a da za takve izjave ne snose bilo kakvu odgovornost.

Krajnje je vreme da pojedini naši zvaničnici shvate ko nam je dokazani prijatelj, a ko neprijatelj i da se tako i ponašamo, a ne da sedimo na dve stolice jer je to nemoguće. Jer, ne može zemlja koja nas je protivpravno bombardovala, ucenjivala i dan-danas stalno ucenjuje, a sada grubo otima 15 odsto naše teritorije biti prijatelj.

Mihailo Stevanović, Beograd

Albanci su uvek gledali da Srbima udare nož u leđa. U Politici od 14. aprila 1912. godine u tekstu pod naslovom "Arnauti prete" između ostalog piše: "Put Mitrovica - Peć skoro je sasvim zatvoren zbog arnautskih četa. Čuje se da se o pošti koja je tim putem došla iz Mitrovice za Peć, ništa ne zna. A ima i reči da su čete uhvatile nekakvoga uglednoga bega i odvele ga u planinu".

Zatim se kaže: "Uopšte je u Đakovici i okolini jako vrenje među Arnautima koji traže šerijat i činovnike koje oni hoće. Nije bolje ni u pećkoj okolini ni u Lavu, jer je tu ovih dana u okolini Vučitrna čitava dva dana trajao sukob između žandarmerije i jedne arnautske čete. Inženjeri, koji su iz Prištine pošli radi trasiranja pruge za dunavsko-jadransku železnicu, moraće kako izgleda da sasvim prekinu rad...", i tako dalje.

I danas, posle toliko vremena i raznih vladavina - Albanci se nisu promenili i istrajavaju u atakovnju na naše teritorije, na Kosovo i Metohiju. Što kaže narodna: "Vuk dlaku menja, ali ćud nikada". Samo Brozovi i srpski komunisti su verovali u neverovatne stvari, pa i u neki saživot Srba i Albanaca na Kosmetu. Zato su Albance častili funkcijama - od predsednika omladine do predsednika države. Ni u Miloševićevo vreme nije bilo ništa bolje po Srbe.

Srbi na Kosovu i Metohiji danas žive kao u getu, okruženi bodljikavom žicom. I Ahtisarijev neverovatan i licemerni plan predviđa neku kontrolisanu nezavisnost. Da neki zapadni otimači kao Amerika znaju pravu situaciju na Kosovu i Metohiji, kao što to Rusi znaju - Ahtisarijev plan bi davno propao. Izgleda da neke stvari shvataju i zbog ruskog insistiranja i pretnje vetom. Srpsko "ne" i rusko "njet" mogu da nas spasu u očuvanju celovitosti države, a naša diplomatija i pregovarači moraju biti složni i jači.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac