Vreme u kojem živimo nepobitno svedoči o masovnoj pojavi kiča. Uz pomoć velikog broja pre svega elektronskih medija, kič je postao prisutan u svim segmentima života. Premda istovremeno nailazimo na specijalizovane emisije koje pokušavaju da definišu pojam, uslovljenost i moć ove kulturološke pojave, pitanje u kojoj meri imamo svest o kiču i dalje je nepoznanica.

- Kič je deo kulture nastale u masovnom društvu, koje je iznedrilo doba industrijalizacije i globalizacije, a uslovila ga je serijska proizvodnja, višak slobodnog vremena radničke klase, pojava medija i njihov uticaj. Mi danas imamo sukob između teoretičara s jedne strane i kapitalističkog sloja s druge o dilemi ko je kriv za pojavu kiča. Sociološke i istorijske činjenice govore da su kapitalistički proizvođači iskoristili potrebu za kulturom novih "građana", prepoznavši u njima potrebu za kičom, dok je sledeći korak bilo pretvaranje kulture u robu. Kapitalisti tvrde da oni samo daju društvu ono što želi, odnosno da ne postoji njihova krivica što je kič postao jedina istina - kaže Marijana Kojičić, profesor sociologije.

Dakle, došlo je do migracije stanovništva iz sela u grad, ljudi koji su istorijski negovali folklornu kulturu, a za koje neki danas kažu da su kič, što, prema rečima Kojičićeve, predstavlja potpunu neistinu, jer je kultura sela uvek kvalitetna i kreativna, sa zajedništvom kao energijom koja ga podstiče.

		SKLEPANO NA BRZINU Termin "kič" prvi put je upotrebljen u Nemačkoj i definisan je kao nešto što je na brzinu, nešto sklepano. Bliski kiču su šund i kemp, odnosno oni su suštinski isti, osim što su definisani za nešto određenije. Šund je uprošćeno gledano otpad, šljam i pojavljuje se samo u literaturi, tačnije u nečemu što se definiše rečima. Kemp je pak eksperimentalni kič i predstavlja prenaglašavanje elemenata kiča.

- Oni su dolaskom u grad naišli na takozvanu visoku ili elitnu kulturu, koja je neponovljiva, elegantna, inovativna i zahteva intelektualni napor da bi se razumela. Takođe, u njoj je prepoznatljiva neophodnost posedovanja novca, prosto, jer ona košta. LJudi koji su došli sa sela nisu mogli da se uklope u te vrednosti, nedostajali su im elementi folklora, pa tako iako imaju potrebu za umetnošću, zabavom, to ništa nije promenilo, jer nisu mogli da je ostvare. Tada dolaze kapitalisti koje je u celoj priči vodio "profit" - dodaje Kojičićeva.

Kič nema potpuno jasnu definiciju i određenje. Poseduje elemente prenaglašavanja, tako što svojom pojavom aktivira sva čula, objašnjava Kojičićeva, i naglašava da je on svakako namenjen površnom čoveku koji ne želi da prepozna njegovo pravo lice, ali s druge strane kič poseduje nespornu privlačnost, pa mu ne mogu odoleti ni obrazovani ljudi.

- Kič je postao deo svih nas sa potrošnjom kao važnim elementom. I sama sam osetila potrebu za kičom tako što sam posedovala zlatne cipelice, a već sutra sam zaželela roze, što znači da je u današnjem vremenu ukus potpuno podređen kiču. Važno je da prihvatimo da je uticaj kiča svuda oko nas, odnosno da je neizbežan i jedino što nam ostaje jeste da težimo umerenosti, jer samo tako nećemo preći granicu ukusa - rekla je Kojičićeva.

S. Jelovac