Srbiju u proteklih nekoliko godina periodično potresaju priče o krađi novorođenčadi, a ova tema je "oživela" i krajem septembra prošle godine kada je Stojna Radosavljević iz Kraljeva u javnost izašla s pričom da je posle 23 godine saznala da joj je sin, za koga su joj rekli da je umro u inkubatoru, živ. Posebno zanimljiv je način na koji je Stojna saznala da je pune 23 godine oplakivala živog sina. Naime, njoj je vest da joj je sin živ telefonom javila žena čiji identitet i danas ne zna.

Nalaz o smrti na memorandumu banke!
- Kada mi je ženski glas preko telefona rekao da je moj sin živ, pomislila sam da neko zbija neslane šale, ali kada mi je ta žena do detalja opisala moj porođaj, sve sa datumom i imenima lekara i babica, svaka sumnja je raspršena. Nije prošlo dugo, usledio je drugi poziv i kratko mi je rečeno da je moj sin na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i da ga mogu videti. Već sutradan pred ulazom na fakultet videla sam momka koji neverovatno liči na mog mlađeg sina Darka. U trenutku sam izgubila svest, a kada sam se malo pribrala, usledila je dilema - prići mu ili ne. Kroz glavu mi je proleteo savet koji mi je ta žena dala preko telefona, da mu ne prilazim i da će biti vremena da se upoznamo. Tako sam i uradila - prepričava Stojna Radosavljević svoju najveću životnu dramu.

		MATERINSTVO ZASTAREVA! - U našem krivičnom zakonodavstvu jedino ne zastareva ratni zločin i genocid, dok sve ostalo zastareva, pa i materinstvo. Mi smo u zaključcima Anketnog odbora Skupštine Srbije dali preporuku da bi zakonom trebalo urediti da zastarelost ne važi u ovim slučajevima jer bi to sigurno učinilo da se lakše dođe do stvarne istine - kaže za Glas Živodarka Dacin, predsednik Anketnog odbora, koga je 2005. godine osnovala Skupština kako bi se temeljnije ispitala ova afera "nestale bebe". Dacinova smatra da je upravo "apsolutna zastarelost" glavni razlog zbog kog nijedan od brojnih sličnih slučajeva nije razrešen, pošto se zbog zastarelosti ne mogu upotrebiti nikakvi dokazi ma koliko jaki bili.

Stojna je u Kraljevu 3. maja 1984. godine rodila muško dete, u sedmom mesecu trudnoće, koje je bilo nedovoljno teško, svega 1.100 grama, pa je odmah prebačeno u inkubator u kragujevačku bolnicu. Posle 26 dana, porodici Radosavljević je stigao telegram kojim su obavešteni da je dete umrlo. Stojnin suprug je otišao u bolnicu da preuzme telo, ali su mu tamo, kako kaže Stojna, rekli da se u takvim slučajevima ne preuzima telo i da pogreb obavlja bolnica. Kako nisu imali nijedan razlog da posumnjaju u priču lekara, pomirili su se sa sudbinom i naredne 23 godine, svakog 29. maja, palili su sveće za dušu prerano "preminulog" sina.

- Pošto sam se uverila da je moj sin, koji se zove Nikola, zaista živ, krenula sam da prikupljam dokumentaciju kako bih tužila sve one koji su umešani u ovu prevaru i koji su meni i mojoj porodici naneli tolike patnje. Znajući da naspram sebe imam dobro organizovanu grupu, morala sam da se poslužiti lukavstvom kako bih dobila papire o navodnoj smrti sina (potvrdu o izvršenoj autopsiji, lekarsku potvrdu o smrti i izvod iz knjige umrlih). Tek kada sam prikupila sve papire, postalo mi je potpuno jasno da je na delu prevara.
Na potvrdi o smrti piše da je dete rođeno u Raški, a ja sam se porodila u Kraljevu. Na potvrdi nema pečata ustanove. U obdukcionom listu, koji je potpisao doktor Boris Petrov, piše da je dete za 23 dana poraslo sedam centimetara (rođeno sa 34, preminulo sa 41), što je apsolutno nemoguće, a na mestu potpisa pomoćnog obducenta piše - Vita i Žika. Da bi sve bilo potpuno neverovatno, nalaz o smrti je pisan na papiru sa memorandumom Osnovna banka Trstenik - kroz suze priča Stojna.

Obdukciju radili "Vita i Žika"
Ona kaže da u knjizi umrlih nema imena lekara koji je leš uputio na obdukciju niti imena ko ga je primio, a u rubrici obdukciju izvršio opet piše Vita i Žika.
Stojna je sve ove papire uz tužbu predala opštinskim tužilaštvima u Kraljevu i Kragujevcu i tužilaštvu u Beogradu, očekujući da će pravosudni organi odraditi svoj deo posla, odnosno ispitati ovako opipljive navode optužnice.
- Iz Opštinskog suda u Kragujevcu dobila sam odgovor na svoju tužbu u kome se kaže da nema osnova za pokretanje sudskog procesa jer je nastupila apsolutna zastarelost. Ni meni, ni nikom koga ja znam nije jasno kako i kada u ovakvim slučajevima nastupa to što oni zovu apsolutna zastarelost. Iz tog odgovora videla sam da ću samo uzalud trošiti vreme ukoliko nastavim da se bakćem sa domaćim sudovima, pa sam se obratila Međunarodnom sudu pravde u Strazburu. Za razliku od našeg tužilaštva, sud u Strazburu je bio vrlo efikasan. Već posle nekoliko dana dobila sam odgovor da je moja tužba prihvaćena i da je mom predmetu dodeljen službeni broj po kome će se ubuduće postupati. Rešena sam da idem do kraja, mene nikakva odšteta ni novac ne zanimaju, želja mi je samo da moj sin sazna pravu istinu - da ima roditelje i braću i da nije odbačen kako su mu godinama govorili - ističe Stojna i dodaje da je rešila da narednih dana stupi u kontakt sa sinom kako bi mu predložila da se uradi DNK analiza i tako otklonile sve sumnje oko toga da li je on zaista njen sin.

Nenad Ćaćić (Sina)