Kako ocenjujete zasedanje Saveta bezbednosti UN posvećeno Ahtisarijevom planu?
- Ahtisarijev plan predstavlja najveći nivo nasilja politike nad pravom. To je dokument kojim se pokušava legalizovati nasilje na Kosovu i Metohiji, kao i međunarodni teror nad Srbijom. Ova sednica SB UN je pokušaj šiptarskih lobista da ozvaniče otimanje 10.887 kvadratnih kilometara srpske teritorije, što predstavlja presedan u istoriji međunarodnog prava. Međutim, smatram da se to ipak neće lako ostvariti. Većina čovečanstva na planeti ne podržava Ahtisarijev plan. Mnoge zemlje su svesne opasnosti od separatizma u Evropi nakon eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sam početak zasedanja SB UN potvrđuje da još ima zemalja koje poštuju međunarodno pravo. Posebno ohrabruje što su npr. Rusija i Kina protiv Ahtisarijevog plana, a sedam država uzdržano. To je dokaz da ove zemlje uvažavaju međunarodno pravo, ustavno i istorijsko pravo Srbije koje je uvek starije od etničkog prava.

Sa čim bi se EU suočila ako eventualno dođe do osamostaljenja Kosmeta?
- Sa velikim problemima, ugrožavanjem bezbednosti u regionu, "izvozom" kriminala i terorizma i na prostore centralne Evrope. Ako dođe do otimanja dela srpske teritorije, tj. Kosmeta, ta teritorija će biti dugi period najzapuštenija oblast u kriminalnom smislu na evropskom kontinentu. Jer, na teritoriji Kosova i Metohije je vrlo teško uspostaviti funkcionalni sistem bezbednosti zbog tradicionalnog nasledstva albanskih fisova i porodičnog starešinstva koje je za njih svetinja. S obzirom na činjenicu da će u slučaju nezavisnosti doći do novih migracija stanovništva za što će lično biti odgovorna EU. Masovno nasilje nad nealbanskim stanovništvom usledilo bi odmah, a kao rezultat bi bilo etnički čisto Kosovo i Metohija. Eventualna nezavisnot Kosova i Metohije pobudiće "uspavane" separatističke pokrete u Evropi. Na primer, baskijska ETA ne odustaje od stvaranja čiste euskadske države od teritorija Francuske i Španije, Veliku Britaniju takođe mogu očekivati veliki problemi, jer najjača stranka u Škotskoj želi otcepljenje Škotske od Velike Britanije, setimo se skoro vekovne borbe IRA da se ostatak ostrva pripoji Republici Irskoj, Korzike, severne Italije i još mnogih delova u Evropi koji teže ka nezavisnosti. Zašto se u tom slučaju ne bi postavilo opravdano pitanje daljeg statusa Republike Srpske i njenih težnji ka samostalnosti.

		POVRATAK Bivši ministar za povratak u vladi Kosmeta Slaviša Petković izjavio je da Srbi samo masovnim povratkom na ognjišta mogu da pokažu da im je do Kosova i Metohije stvarno stalo. - Ako ne bude masovnog povratka Srba, bojim se da će svaka priča o statusu Kosmeta biti izlišna i apsurdna - rekao je nedavno Petrović. On se usprotivio ideji o podeli Kosmeta i rekao da Kosmet mora da ostane celovita teritorija, pre svega zbog Srba, ali i crkava i manastira kojih ima na celoj teritoriji Kosmeta.

Možete li uporediti stanje u Avganistanu sa stanjem na Kosmetu?
- Avganistan je zemlja ogromnog prostranstva čija je površina 676.000 kvadratnih kilometara sa samo 25 miliona stanovnika. Oni proizvode godišnje 75 odsto heroina za svetsko tržište sa godišnjom zaradom od oko 90 miliona dolara. To je islamska zemlja u kojoj ima oko 1.500 džamija i oko 40.000 imama. Narod je veoma siromašan i ratoboran, tamo je od 77 vladara samo pet umrlo prirodnom smrću. Englezi su dva puta u Avganistanu gubili ratove, Sovjeti su takođe izgubili rat u Avganistanu. Sada je pitanje kako će proći Amerikanci i Britanci. Avganistan je centar za obuku terorista iz islamskih zemalja. Tamo se obavlja prva faza terorističke obuke, posle toga teroristi odlaze u druge centre, a završna faza većeg broja terorista obavlja se na Kosovu i Metohiji. To je jedna veza koja povezuje ova dva regiona. Međutim, u političkom smislu Kosovo i Metohija nemaju nikakve sličnosti sa Avganistanom jer teroristi i ostali separatisti sa Kosova i Metohije hoće da otmu - otcepe Kosmet od Srbije, dok u Avganistanu, bar dosad, nema nekih ozbiljnih separatističkih tendencija.
Na Kosmetu je već pola veka prisutan albanski teror čija je ideologija albanizam, a forma terorizam. To je intrizično motivisani terorizam, koji je najopasniji jer traje dok se njegovi ciljevi ne ostvare ili dok mu se koreni ne unište. Prema političkim opredeljenjima, na Kosmetu je prisutan separatistički terorizam, po ideološkim ultradesni ili fašisoidni, a metodi delovanja su teroristički. Međutim, u Avganistanu je talibansko uporište gde, kao i na Kosmetu, caruje kriminal. Tamo se nalaze centri za obuku terorista, nakon koje se oni šalju na nove destinacije, neki na viši kurs obuke, a neki da "čekaju posao".

Kako komentarišete poslednji izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, u kome piše da se ta prava najozbiljnije krše baš na Kosmetu i da se ogledaju u "politički i nacionalno motivisanim ubistvima"?
- Taj izveštaj ne donosi nikakav zaokret u američkoj politici prema Srbiji. I pored toga što se najdrastičnije narušavaju ljudska prava Srba i Crnogoraca na Kosmetu, jer je od dolaska Kfora i Unmika do kraja 2005. godine ubijeno 1.252, ranjeno 2.237 i kidnapovano 1.150 Srba i Crnogoraca. Amerika hoće da ostavi Evropi veoma neuralgično područje, koje će se vrlo teško kontrolisati, a koje uvek može da se aktivira. Amerikanci dobro znaju da se teroristi sa Kosmeta neće zadovoljiti ni sa samostalnim Kosovom i Metohijom. Oni će i dalje težiti za ekspanzijom, militarizmom sa pretenzijom prema teritorijama susednih zemalja. Oni zapadnu Makedoniju već nazivaju istočno Kosovo, a jugoistok Srbije severno Kosovo ili Dardanija, imaju pretenzije i prema Crnoj Gori. Moja je procena da će oni nastojati u prvoj fazi da naprave "veliko Kosovo" uključujući pomenute teritorije, a u drugoj fazi bi, verovatno, išli u neki federalni odnos sa Albanijom.

Kako komentarišete pojavljivanje takozvane crvene terorističko-kriminalne muslimanske transverzale od Krima, Makedonije, Kosmeta, Albanije, Raške oblasti do Bosne?
- Da bi se zaista ispunile te težnje islamističkih struktura, moraju se ostvariti neki preduslovi. Prvo, taj put mora prolaziti kroz islamske teritorije. Samo da podsetim da je Saudijska Arabija za proteklih 25 godina bila najveća pokretačka snaga islamskog fundamentalizma, a njene tkz. dobrotvorne organizacije kanalisale su stotine miliona dolara prema grupacijama džihada i ćelijama Al kaide širom sveta, a posebno su zainteresovani za put "zelene transverzale". Procenjuje se da je oko 70 milijardi dolara iz Saudijske Arabije utrošeno za širenje vehabijske sekte, fundamentalizma i džihada u svetu. Od tog novca je izgrađeno oko 1.500 džamija, 210 islamskih centara, 202 univerziteta i 2.000 škola u neislamskim zemljama. Samo tokom 1994. godine, prema proceni američke ambasade u Rijadu, Saudijci su preko islamskih organizacija poslali muslimanima u Bosnu 150 miliona dolara. Deo tih sredstava je upotrebljen i za iniciranje nasilja na Kosmetu u cilju stvaranja etnički čiste albanske teritorije. Zapadna Makedonija je takođe već etnički čista, a težište njihovog delovanja u budućnosti će biti jugoistok Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) i Raška oblast. U tom slučaju postaje otvoren put islamske transferzale od Krima do Bosne, tj. do najisturenije islamske teritorije Cazina. To je put koji nastavlja svoju maršrutu ka centralnoj Evropi. Taj put bi bio prohodan za nesmetanu fluktuaciju islamističkih terorista, narkotika iz Avganistana, nelegalnih roba itd. Nažalost, Evropa to još uvek ne shvata ozbiljno.

Kako će se, prema vašem mišljenju, odvijati situacija sa statusom Kosmeta u narednom periodu?
- Proces povodom konačnog statusa Kosova i Metohije je započeo. S obzirom na to da su se mnoge države uverile u antisrpsku delatnost Ahtisarija i nekih velikih sila, one, prema mom mišljenju, ipak neće preuzeti breme odgovornosti za posledice koje bi nastale u slučaju otimanja 12,3 odsto srpske teritorije. Moja je procena da će se aktivnosti SB UN nastaviti utvrđivanjem pravnih činjenica, moraju utvrditi da li su se ispoštovale odredbe Rezolucije SB UN 1244, kakvo je stanje ljudskih i manjinskih prava na Kosmetu. Posebno je zanimljivo kako će ta komisija tretirati kriminalnu zapuštenost i nekompetentnost organa vlasti na Kosovu i Metohiji da zavedu red i bezbednost svih građana. Komisija koju SB UN šalje radi utvrđivanja činjenica mora biti nepristrasna, ona mora sarađivati prvenstveno sa vlastima u Beogradu, a ne kao Ahtisari sa albanskim rukovodstvom.

Nije lako proceniti kako će se odvijati situacija s Kosmetom, jer će sigurno u sastavu delegacije SB biti predstavnika onih zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. Odlučujuću ulogu će imati Rusija i Kina, kao i mnoge zemlje koje su suočene sa separatizmom. Da podsetim da se ništa pravno u vezi Kosova i Metohije ne može rešiti bez saglasnosti vlasti u Srbiji. Podsećam da niko nema pravo da potpiše bilo kakav dokument o secesiji srpske teritorije, a ako moćnici nasilno otmu Kosmet, onda je to oteta teritorija na koju Srbija zadržava tapiju i pravo da joj se nekada u budućnosti vrati. Srbija mora istrajati na zauzetom kursu. Prema mom mišljenju, realno je da se Kosmet podeli na dva entiteta uvažavajući etničku strukturu stanovništva iz 1999. godine pre agresije NATO pakta. Srpski entitet da se odmah pripoji Srbiji, a albanski da bude federalna jedinica sa najvećim elementima federalnosti. Pošto Ahtisari nije ispunio misiju jer je bio pristrasan, on se mora isključiti iz daljeg procesa rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije.
I na samom kraju, želim istaći procenu da SB UN neće imati dovoljno glasova da verifikuje Ahtisarijev nasilni akt, pa je moguće jednostrano priznavanje Kosova i Metohije od strane nekih velikih sila, što može dodatno da komplikuje bezbednosnu situaciju u regionu.

Svaka analiza talibanizacije Kosmeta mora početi sa podacima o proizvodnji i prometu droge kako u Avganistanu tako i na Kosovu i Metohiji. Jedina razlika između Avganistana i Kosmeta, Albanije i njihovog okruženja je u tome što Albanci proizvode marihuanu, a talibani heroin. Ova činjenica se može prepoznati i među redovima u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini drogom i finansijskom kriminalu u svetu. Prema podacima iz tog izveštaja može se zaključiti da je proizvodnja i promet marihuane poznate u svetu pod imenom "albanka" samo tokom prošle godine na Kosmetu porastao za 50 odsto. U istom izveštaju se spominje i da je tokom 2006. u Avganistanu povećana proizvodnja heroina za 49 odsto u odnosu na 2005, tako da od ukupno plasiranog heroina u svetu sa ovog područja stiže 90 odsto. Iz američke analize može se zaključiti da se sa prostora još nerealizovane "velike Albanije", koja bi obuhvatila Crnu Goru, Makedoniju i jug Srbije, valjda zbog transparentnosti granica samozvani albanski potomci Skenderbega (Skenderbeg je, ipak, bio Srbin) krijumčare heroin iz jugozapadne Azije, kokain iz južne Amerike i "albanku" sa svojih prostora po celoj Evropi. Međutim, u celoj toj sumornoj priči po Evropi, Amerikanci, iako su imali i imaju jake instrumente za uticaj na albanske vođe, nisu preduzeli ništa da spreče narkotrgovinu. Sasvim je jasno da je Vašington dobro obavešten o sadašnjem stanju na Balkanu u vezi proizvodnje i prometa narkotika ali, baš kao i u slučaju Avganistana, više voli da opstruira borbu država protiv širenja droge iz pomenutih regiona.

Ništa bolja situacija nije ni kada je u pitanju preplavljenost Balkana oružjem. Prema navodima raznih izvora, stanovništvo republika bivše Jugoslavije poseduje danas blizu milion komada "dugih cevi". U rukama samo kosovskih Albanaca, prema proceni UN, nalazi se oko pola miliona pušaka raznih modela i kalibara. Međutim, NATO se u takvoj situaciji pravda "da nema ovlašćenja da razoruža bilo kog pojedinca na Kosovu" (Danas od 15. marta). Albanci poseduju oružje ne samo iz pokradenih magacina i kasarni u Albaniji tokom pobuna iz devedesetih godina, tako "čuvaju" i ono oružje do kog su došli zaplenom u Makedoniji tokom albansko-makedonskog sukoba, Albanci poseduju i oružje dobijeno za Kosovski zaštitni korpus, kao i oružje koje je direktno stiglo iz SAD. Pored ovih načina pribavljanja oružja poznato je da se oružje kupuje novcem iz raznih javnih fondova, kao što je i Fond Ramuša Haradinaja o čemu je pisala Politika 13. i 14. marta. Da u pribavljanju novca za nabavku oružja i logističkih sredstava za terorističke i "osvajačke" akcije nema granica, potvrđuje i činjenica da je nekoliko albanskih lidera u Makedoniji u martu najavilo da će od Skoplja tražiti kompenzaciju za materijalnu štetu nanesenu 2001. godine, tokom borbi makedonske vojske protiv albanskih "oslobodilaca".

Osim stvaranja albanskih vojno-političkih-kriminalnih grupa u citiranim analizama se u više navrata spominje da su se u upravu UN i mirovnih misija, pod vođstvom NATO, u ključne delove štaba Kfora infiltrirali sindikati organizovanog kriminala (Špigl, Beta, Glas). Ovu činjenicu je potvrdio i Suad Bulić, bivši načelnik policije u Novom Pazaru, navodeći da su među trgovcima ljudima i pripadnici međunarodnih snaga na Kosovu.

Albanci su dobili takvim postupcima neodgovornih pripadnika međunarodnih snaga vrlo povoljne, čak idealne uslove za ponovno širenje svojih destruktivnih aktivnosti u i oko Kosova. U tako "kreiranoj" situaciji čak ni Amerikanci ne mogu da kriju agresivnost kosovskih Albanaca. U zadnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu piše da se ta prava najozbiljnije krše baš na Kosovu i Metohiji i to putem "političkih i nacionalno motivisanih ubistava". Sasvim je sigurno da to ne čine pripadnici nealbanskih naroda i oni ne prete stanovništvu, već to čine Albanci u crnim uniformama koji pod "opsadom" drže severno Kosovo, iako, po rečima komandanta Kfora generala Katera, on i njegovi ljudi nemaju dokaza o prisustvu OVK na teritoriji Kosmeta, o čemu je pisala Politika 22. februara i 19. marta.

		ALBANCI ŽELE DA ODU S KOSMETA Specijalizovana agencija UN na Kosmetu sprovodeći anketu među Albancima na Kosovu došla je do neočekivanih rezultata. Naime, više od 40 odsto Albanaca, širom Kosmeta, spremno je, da bez obzira kakav status ostvari Pokrajina ode u neku drugu državu "trbuhom za kruhom". Glavni razlog za ovakvu odluku proizašao je iz činjenice da je standard za većinu stanovnika Kosmeta daleko ispod onog od pre deset godina. Više od 76 odsto radno sposobnog stanovništva nezadovoljno je ekonomskom situacijom, jer su, uglavnom, bez bilo kakvog posla. Čak je i političkom situacijom i smerom koji vode Pokrajinu albanski političari nezadovoljno 50 odsto građana Kosmeta - nnavedeno je u izveštaju. KRIMINAL I TERORIZAM Posle bombarderske intervencije NATO alijanse 1999. urušili su se veliki proizvodni sistemi kao što su "Trepča", "Feronikl" u Glogovcu, "Balkan" u Suvoj Reci kao i desetine drugih preduzeća koja su upošljavala više od 100.000 radnika. Ovakva situacija posebno je pogodovala razbuktavanju i internacionalizaciji kriminala i terorizma jer kriminal i terorizam samo u globalnom svetskom okruženju donose zadovoljavajući profit svojim šefovima. Činjenica koja posebno brine eksperte za organizovani kriminal i kontraterorizam je spoj politike i kriminala koji su ostvarili bosovi kosmetskog podzemlja Ramuš Haradinaj, Agim Čeku i Hašim Tači. Takav spoj organizovanog kriminala i terorizma u kom sve više presudnu ulogu zauzimaju vehabije stvara hibridni terorizam koji će, u slučaju eventualnog formiranja nezavisne države Kosovo, postati rak-rana Evrope, pa i sveta. U takvoj situaciji Evropa će se naći u okruženju crvene i zelene muslimanske transverzale što će, kao svoju neminovnost, izazvati islamizaciju Evrope.

Početkom aprila Politika je pisala o trgovini ljudima, upozoravajući da se devojčice na Kosovu prodaju po ceni od 500 do 2.500 evra i ugovorene sume novca između prodavaca i kupaca savremenog belog roblja isplaćuju se već prvog radnog dana devojčica koje su nasilno izvedene iz učionica na ulicu.
U takvim okolnostima nije čudo što albanski separatisti uspostavljaju za uzajamno snabdevanje i obuku i sa drugim ekstremističkim i kriminalnim pokretima širom Evrope. Prema podacima do kojih se došlo prilikom traganja za poreklom raznovrsnog oružja koje je pronađeno kod vehabija u Sandžaku, konstatovano je da je to oružje na jug Srbije stiglo iz opljačkanih kasarni u Albaniji 1997. To oružje prvo je stiglo u ruke separatista Oslobodilačke vojske Kosova, pa onda u ruke ekstremnih vehabija. Prema pisanju grčkog lista Katimerini, raketa koju je grupa, koja sebe naziva "Revolucionarna borba", ispalila na Ambasadu SAD u Atini takođe potiče iz Albanije, i prošvercovana je u Grčku preko Kosmeta. U poslednje vreme Tatari sa Krima u velikoj meri koriste iskustva Albanaca sa Kosmeta. Naime, u svojim "građanskim akcijama" krimski Tatari primenjuju takozvani "fleš-mobil" sistem kretanja uz pomoć kog su kosovski Albanci sprečavali međunarodne mirovne snage da marta 2004. obuzdaju paljenja manastira i proterivanje nealbanaca sa kosmetske teritorije. Takav očigledni prekopirani kosovski scenario priželjkuju Tatari kako bi se izazvale vlasti da na Krimu reaguju prekomernom upotrebom sile, što bi izazvalo međunarodnu zajednicu posebno NATO, kao što je to bilo u slučaju Kosmeta, da interveniše i zaštiti "mirne muslimane". Tatari očigledno žele da stvore svetskoj javnosti sliku po kojoj slovenska većina ugnjetava muslimansku manjinu i da bi se to sprečilo potrebno je na Krim dovesti snage NATO.

Koliko je opasna talibanizacija bilo kog dela Evrope pokazuje primer mule Dadulaha Akhunda koji je sa dve otmice uzdrmao vlade u Rimu, Parizu i Kabulu. Tražeći puštanje svojih talibanskih boraca iz kabulskog zatvora kao zamenu za oslobađanje italijanskog novinara i francuskog lekara i francuske bolničarke, Dadulah je doveo u nezavidan položaj Rim, Pariz i Kabul. Oba slučaja uzdrmala su vlade u Francuskoj i Rimu jer bi smaknuće njihovih građana dovelo do velike krize, kao i vlade u Kabulu jer je za puštanje italijanskog novinara Kabul pustio grupu talibana među kojima je bio i Dadulahov brat, dok za oslobađanje Avganistanaca koji su bili u pratnji Italijana i Francuza nije hteo da pusti nikoga iz zatvora i tako je kabulska vlada optužena da joj je stalo više do stranaca nego do svojih građana.
Ako se uzme u obzir širenje radikalnih islamskih struja među muslimanima Krima, Makedonije, Albanije, Sandžaka, Bosne, nestaju i najmanje količine sumnje da se crvena muslimanska transverzala širi i jača u svim balkanskim zemljama. U prilog ekspanzije crvenog i zelenog kraka muslimanskih transverzala govori i izjava jedne od vodećih ličnosti palestinskog Islamskog džihada Abu Alaja Sahina da će, ako zatreba, pripadnici ove organizacije opet ratovati u Bosni, jer kada se brani islam, nije bitno je li to u Iraku, Palestini, Bosni, Avganistanu ili bilo gde drugde. Da su pripreme za novu islamski borbu na Balkanu u toku, pokazuje i sveži primer hapšenja šestorice vehabija 17. i 24. marta posle otkrivanja njihovog logora za obuku u selu Žabran na planini Ninaji i oružani sukob policije i vehabija 20. aprila, kada je ubijen lider vehabija iz novopazarskog kraja Ismail Prentić (28). Ovi događaji, kao i napadi na novinare Glasa javnosti Zorana Šaponjića i Večernjih novosti Miloša Cvetkovića za vreme sahrane Prentića pokazuju da se bezbednosna nesigurnost polako seli sa prostora Kosova i Metohije na jug Srbije.

Od dolaska međunarodnih snaga na Kosmetu paralelno postoje dva sveta. Jedan je zvaničan. On ima svoje nazovi institucije, političke partije, sudstvo, medije, kriminal, terorizam... Drugi zvanično ne postoji, ali se naslućuje po stotinama novoizgrađenih džamija čije nastajanje finansiraju arapske zemlje, ponajviše vehabistička Saudijska Arabija. Ući u taj paralelni svet islamskog ekstremizma, vehabizma, mudžahedina i terorista i zaviriti u njega iznutra je izuzetno teško i veoma opasno. Ni pripadnici Unmika i Kfora, tamo ne zalaze ili to čine veoma retko. Saznanja o njegovom postojanju i delovanju zasnivaju prevashodno na informacijama koje dobijaju od doušnika i praćenjem pojedinih islamskih ekstremista, a glavna mesta njihovog delovanja najčešće samo nadleću helikopterima. Umesto da ih javno razotkrije Unmik, po direktivi njegovog šefa Rikera, zataškava saznanja o delovanju islamskih ekstremista i terorista i njihovom jačanju da se ne bi uznemirila međunarodna zajednica, jer objavljivanje činjenica o tome da je na Kosmetu stvorena jaka baza islamskog džihada i terorizma može da bude jak argument protiv nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Polazna osnova za razotkrivanje i razumevanje tog paralelnog džihad sveta na Kosmetu je poverljiva analiza NATO i Kfora pod nazivom "Kosovo u fokusu interesovanja islamskih ekstremista", u kojoj je južna srpska pokrajina, s jedne strane, označena kao tranzitna ruta za ekstremiste koji iz islamskih zalivskih zemalja idu u Evropu koristeći porozne, odnosno slabo obezbeđene granice Kosova i nizak nivo reda i zakona u pokrajini. S druge strane Kosmet je označen kao potencijalno područje za regrutovanje islamskih ekstremista čemu posebno pogoduje mnoštvo mladih muslimana koji su bez ekonomskih šansi. Kao primarni centar islamskog ekstremizma naveden je Prizren, a kao jedan od glavnih ljudi za širenje ekstremizma Ekrem Avdiju iz južnog dela Kosovske Mitrovice. U analizi su identifikovane islamske nevladine organizacije koje su povezane s ekstremistima koji su aktivni na Kosmetu.

Za njeno pojašnjenje od posebnog značaja su informacije koje je saopštio bivši američki marinac, vrhunski stručnjak iz oblasti bezbednosti Tomas Gembl, koji je bio šef obaveštajne službe OEBS na Kosmetu gde je boravio od 1999. do 2004.godine. On je krajem decembra 2006. godine, izjavio da je Kosovo najveći rezervoar potencijalnih vojnika džihada, a Al kaida ulaže ogroman novac za njihovo pridobijanje. Po njegovim saznanjima na stvaranju evropske islamske armije od čak 750.000 vojnika zajednički rade Saudijska Arabija, Iran, Al kaida i Hezbolah. Vojska džihada ubrzano se naoružava modernim oružjem, a odabrani mladi regruti šalju u privatne škole letenja, naročito u Češkoj i Bugarskoj. Regrutni centri nalaze se u stotinama novopodignutih džamija na Kosovu, u Bosni, Makedoniji i Albaniji, čiju izgradnju i sveštenike finansiraju arapske zemlje. Na Kosovu sam shvatio, kaže Gembl, da je operacija širenja radikalnog islama mnogo veća i komplikovanija nego što sam i mogao da zamislim.

Po obaveštajnim saznanjima OEBS, koja je Gembl saopštio, teroristička mreža je na Kosmetu stekla ogromnu operativnu moć. Al kaida je izuzetno zainteresovana za ovu oblast, jer su islamske porodice velike a tinejdžeri čine skoro polovinu populacije, što je rezervoar za regrutovanje mladih mudžahedina. Pakistanski metod vrbovanja i obuke terorista u džamijama preselio se u Albaniju, na Kosmet, jug centralne Srbije, u Makedoniju i Crnu Goru. Na Kosovu arapske humanitarne organizacije pružaju pomoć stanovnicima nekog sela samo pod uslovom da tu izgrade i džamiju. NJen imam po pravilu prima naređenja od saudijske obaveštajne službe a propovednici su najčešće i vojni instruktori. To su iranski i irački oficiri kao i veterani Al kaide koji su se borili u Avganistanu protiv SAD. Džamije privlače mladiće od 15 do 16 godina, koji se docnije upisuju u medrese u kojima je borbena obuka deo nastave. Najbolji učenici, kad napune 17 godina primaju se u tajnu kvazivojnu organizaciju. Pored verske nastave imaju i vojnu obuku iz oblasti urbanog ratovanja, oružanih sistema, rukovanja eksplozivnim sredstvima i noćne borbe.

Posle dva meseca mladi mudžahedini dobijaju fiksnu platu od 500 do 700 dolara, a posle tri meseca zadužuju uniformu i lično oružje koje nose kući i drže ga skrivenog dok ne dobiju naređenje da krenu u akciju. Glavni kanal za stvaranje islamske terorističke mreže na Balkanu bile su arapske nazovi humanitarne organizacije, u čemu je Saudijski humanitarni komitet bio majka svim ostalim arapskim organizacijama koje su samo paravan za terorističke grupe. Radikalni islamisti vešto koriste dokumenta i službena vozila tih humanitarnih organizacija,koje se pored humanitarne pomoći obavezno bave i religioznim prosvećivanjem. Plaćali su 300 do 500 dolara lokalnom stanovništvu kako bi ih preobratili u dobre muslimane. Šiptari su postepeno usvajali nove običaje, počev od obavezne molitve pet puta dnevno. S novim džamijama stigli su i novi propovednici koji su se i ponašanjem i izgledom razlikovali od starih hodža i imama. Saudijci na sve načine, posebno na časovima veronauke, promovišu svoju veru - vehabizam. OEBS je sve te informacije zataškavao i nije dozvolio da prodru u javnost.

Islamske, nazovi humanitarne organizacije, koje grade džamije, bolnice, stipendiraju mlade Šiptare i pomažu siročiće,imaju dokumentovanu povezanost s ekstremističkim i terorističkim organizacijama poput Egipatskog islamskog džihada i Al kaide, kao i sa Libanom i Iranom. Islamske nevladine organizacije aktivno pokušavaju da radikalizuju stanovništvo,i mogu da budu uspešne u radu s omladinom. Procenjuje se da su islamske nevladine organizacije na Kosmetu,i pored Kfor i Unmik koji im ograničavaju delovanje, za nekoliko godina uspele da zavrbuju oko 1.000 ekstremista.

Islamski ekstremisti koji su došli sa Bliskog i Srednjeg istoka preko raznih nevladinih humanitarnih organizacija su planski izgrađivali svoju mrežu u Makedoniji i na Kosmetu. Istraživanja su pokazala da je sve bilo pripremljeno unapred u religijskim školama u koje su poslati da steknu versko obrazovanje mladi Šiptari iz Makedonije i sa Kosmeta. Islamski univerzitet u Kairu, glavnom gradu Egipta,je najaktivnije mesto za regrutovanje studenata. Kada su islamske nevladine organizacije došle na Balkan one su se jednostavno povezale sa svršenim studenitima islamskih studija. Na Kosmetu su najaktivnije bile u Prizrenu i Peći jer je tamo bilo najviše studenata koji su studije završili na srednjem istoku. Pećka grupa je veoma radikalna i preuzela je praktikovanje islama od najfanatičnijih muslimanskih grupa. Iz jedne od tih grupa potiče i Osama Bin Laden. U početku je cilj tih islamskih organizacija bio da primene novi način praktikovanja islama na Balkanu. Novi propovednici su propovedali da je praktikovanje islama na području Kosmeta nečisto i da ne valja.u početku to nije delovalo opasno, ali kada su novi propovednici počeli da dovode u pitanje autoritet Kosovske islamske zajednice i podstiču vernike na pobunu protiv nje nastao je problem. Novi propovednici su počeli da propovedaju da je nacionalni cilj lažan a da je religiozan cilj pravi. Kosovska islamska zajednica je uspela da stavi pod kontrolu situaciju u većini starih džamija. Međutim,islamske nevladine organizacije su izgradile nove džamije u kojima su islamski ekstremisti nesmetano delovali i propovedali radikalni islam,posebno vehabizam, a nad kojima Kosovska islamska zajednica nema nikakav uticaj. Islamski ekstremisti imaju tri glavna centra operacija: 1. Skoplje, odnosno severni i severozapadni deo Makedonije, 2.Tirana i 3.Kosovo i Metohija.

Nakon početnog perioda delovanja arapske nevladine organizacije su promenile način delovanja da bi prikrile svoje aktivnosti. One neko vreme finansiraju odabrane pripadnike lokalnog stanovništva koji kasnije osnivaju svoje nevladine organizacije. Nakon toga sve operacije se odvijaju legalno preko domaćih nevladinih organizacija a ne preko arapskih. Drugi način maskiranja aktivnosti arapskih nevkladinih organizacija je njihova podela na razne organizacije čije delovanje koordinira jedan centar. Preko uspostavljene mreže nevladinih organizacija islamski ekstremisti na perfidan način stalno regrutuju nove pripadnike. Naime, oni organizuju razne besplatne kurseve, na primer za učenje engleskog jezika ili za rad na kompjuterima. Međutim, pre početka predavanja arapski nastavnici polaznicima drže propovedi o izvornom islamu i neophodnosti ujedinjavanja muslimana. Oni koji pozitivno reaguju na te propovedi postaju meta regrutovanja. U toku je planska akcija arapskih država i nevladinih organizacija na Kosmetu svake godine oko 200 mladih Šiptara sa Kosmeta odlazi u Saudijsku Arabiju da se tamo obrazuje. Troškove njihovog obrazovanja i boravka u hotelu plaća saudijska vlada.

Za razumevanje priče o islamskoj ekstremističkoj i terorističkoj mreži na Kosmetu,od posebnog značaja su brojne registrovane i neregistrovane islamske nevladine organizacije koje su aktivne na Kosmetu, a naročito one pod čijim okriljem deluju islamski ekstremisti i teroristi.Najvažnije su:1.Saudijski komitet združene pomoći za Kosovo, 2.Islamska humanitarna fondacija El Haramejn,3. Al vakh al Islami, 4.Svetski savez muslimanske omladine, 5.Islamska internacionalna organizacija za pomoć,6.Globalna fondacija za pomoć, 7. Društvo za oživljavanje islamskog nasleđa i 8. Kaliri il Mileris, odnosno vrhovna dobrota.

Te organizacije predstavljaju noseću bazu delovanja Al kaide na Kosmetu. Majka svih arapskih nevladinih organizacija za širenje islamskog fundamentalizma ,ekstremizma i terorizma je Saudijski komitet združene pomoći čije je sedište u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, a glavna kancelarija na Kosmetu u Prištini, u bulevaru Bila Klintona. Ima i kancelarije u južnom delu Kosovske Mitrovice i Vučitrnu. Direktor kosovskog ogranka je Jael Hamza Džalaidan koji ima veze sa Bin Ladenom. Zvanično organizacija se bavi obrazovanjem i pruža medicinsku pomoć. Organizacija plaća ljudima da slede islam. Saudijski komitet združene pomoći je tzv. kišobran,odnosno pokroviteljska organizacija koja koordinira aktivnosti svih islamskih nevladinih organizacija iz Saudijske Arabije. Suština njenog delovanja nije humanitarna pomoć već promocija islamskih fundamentalističkih uverenja i finansiranje islamskih radikala pri čemu kao masku koristi donacije za različite humanitarne namene. Finansira brojne organizacije na Kosmetu koje su poznate po ekstremizmu, posebno "Prizrensku omladinu", "Studentski islamski front","Albansku omladinu na Kosovu"Jedanaest članova te organizacije uhapšeno je od strane Kfora zbog povezanosti sa terorističkom organizacijom Al kaida. Organizacija,između ostalog obezbeđuje naoružanje za pripadnike terorističke organizacije "Albanska nacionalna armija". Ova najznačajnija islamska nevladina organizacija na Kosmetu finansira izgradnju džamija, koje se poput one u Klini, prepoznaju po dva minareta i natpisu SJRC.

Najznačajnije logističke baze islamskog ekstremizma su novoizgrađene džamije i verske škole koje finansiraju islamske humanitarne organizacije, a u kojima se propoveda vehabizam, odnosno ideologija militantnog islama. O značaju te islamske ekstremističke mreže govori i podatak da je španska specijalna legija 2001. godine u Peći primetila Jordanca Al Zarkavija koji je tada radio u jednoj islamskoj nevladinoj organizaciji u Peći.NJega je na Kosmet doveo predsednik vlade Republike Albanije Sali Beriša. Nakon američko-britanske intervencije u Iraku Zarkavi je postao vođa terorističke mreže Al kaida i džihada u toj zemlji. Preko izgrađene mreže islamskih nazovi humanitarnih nevladinih organizacija na Kosmet su ušli islamski ekstremisti, vehabije, mudžahedini i Al kaida i tu stvorili jaku, veoma živu, prosperitetnu i kapacitetnu bazu evropskog džihada.

. Može se reći da islamske nevladine organizacije na čelu sa Saudijskim komitetom predstavljaju dobro razrađenu strategiju odnosno masku za delovanje Al kaide na Kosmetu. Islamski ekstremisti i Al kaida koriste te organizacije kao idealne kanale za stvaranje mreže u pojedinim područjima, kao izvanredno pokriće za ekstremističke i terorističke aktivnosti, za ubacivanje terorista, naoružanja i novca. Preko te nazovi humanitarne mreže operativci Al kaide deluju u dva pravca. Sarađuju sa šiptarskim terorističkim i kriminalnim organizacijama, s jedne, i stvaraju snažnu bazu džihada među šiptarskom i ostalom muslimanskom populacijom na Kosmetu, s druge strane. U osnovi te džihad baze je ideologija vehabizma koja se propoveda u novoizgrađenim džamijama i verskim školama koje finansiraju Al kaidine nevladine organizacije.

Verske vaspitne ustanove služe za upoznavanje mladih muslimanskih kadrova sa ideologijom militantnog islama, ali i kao kanali za ubacivanje terorista ili za snabdevanje. Ključni cilj te mreže je regrutovanje i obučavanje novih terorista što se prikriva i legalizuje preko humanitarnih aktivnosti kojima se nudi ekonomska, obrazovna, verska i medicinska pomoć lokalnom muslimanskom stanovništvu, dok se manipuluiše islamom. Na udaru takvog delovanja posebno su mladi i deca bez roditelja, naročito u zaostalijim i ekonomski bezperspektivnim sredinama. Islamski verski objekti u kojima deluje Al kaidina mreža su izvan kontrole tradicionalne Kosovske islamske zajednice. Islamski ekstremisti i Al kaida zloupotrebljavaju svoje nevladine organizacije ubacujući ih u željena područja da bi stvorili operativno aktivnu mrežu kouja sprovodi versku indoktrinaciju, radi na obuci lokalnih regruta i učestvuje u lokalnim sukobima.Ta lokalna ekstremističko-teroristička struktura postaje deo globalne Al kaidine terorističke mreže. Najvažniji cilj tih lokalnih terorističkih ćelija je paljenje globalnog džihada protiv svih nemuslimana u svetu. Nakon što lokalna mreža postane operativna Al kaidini operativci i instruktori mogu otići sa tog područja.

Analizirana Al kaidina mreža na Kosmetu je veoma dobro organizovana, svakodnevno se širi i regrutuje nove pripadnike, sigurno je utočište i tranzitno područje za islamske ekstremiste i teroriste i sposobna je za planiranje i izvođenje jakih terorističkih napada ne samo na Balkanu, već u Evropi i drugim delovima sveta.

NOVI PAZAR/BEOGRAD - Kuća Adema Bećirovića u kojoj se krio vođa terorističke grupe Ismail Prentić (28), smeštena je samo nekoliko kilometara od Novog Pazara, na brdovitom uzvišenju Mave u selu Donja Trnava. Rupe od gelera bombi i metaka svedoče da se tu desio oružani obračun pripadnika antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i trojice vehabija. Nedelju dana posle okršaja, seljani su se vratili svojim svakodnevnim obavezama, naizgled je sve kao i pre, ali strah među njima, posebno među starijima, i dalje je prisutan. Selo Donja Trnava nalazi se inače na planini Rogozni, preko koje vode mnogi skriveni putevi ka Kosovu.

- Eve, sine, heftu (nedelju) dana od one pucnjave ne smem da zaspim. Ademova kuća je na osami, do nje se može samo pešice stići, i ja nisam videla da tu nekog ima. Tog jutra je nešto počelo da puca. Zvala sam čoveka. Nije nam bilo jasno šta se dešava. Videli smo naoružane policajce. Tek kasnije sam na televiziji videla o čemu se radi - priseća se jedna žena koja živi nedaleko od mesta događaja.

Pucnjava koja se prilikom sukoba policije i vođa terorističke grupe čula u petak, oko četiri, iznenadila je većinu meštana Donje Trnave.
- Tog jutra su me probudili pucnji. Nisam znao o čemu se radi. Iznenađenje je za mene bilo u toliko veće, jer se sve dešavalo u zaseoku gde se nalaze tri stambena objekta okružena gustom šumom, u kojima sam mislio da tih dana nikog nema. Znao sam da Adem Bećirović, čiji su to objekti, samo ponekad tu navrati - priča jedan od meštana koji nije ni slutio da se u tim kućama krio, kako je rekao, "vođa neke terorističke grupe".

Istraga tek treba da utvrdi da li su Ismail Prentić i Senad Ramović odabrali Ademovu kuću zbog toga što se nalazi na nepristupačnom i usamljenom mestu, ili ih je tu uputio Ademov sin Safet, njihov raniji poznanik, koji je u policijskoj akciji uhapšen. Tokom policijske akcije u selu Donja Trnava, sedam kilometara od Novog Pazar, ubijen je, kako je navedeno u policijskom saopštenju, vođa terorističke grupe Ismail Prentić, ranjen je Senad Ramović, a priveden Safet Bećirović. Tada je ranjen i jedan policajac. Podsetimo, na zahtev MUP-a Srbije i kosovska policija raspisala je poternicu za Prentićem, jer se verovalo da je prebegao na Kosovo.

Osamdesetpetogodišnji Adem Bećirović tvrdi da je uhapšenog Senada Ramovića i sada pokojnog Ismaila Prentića prvi put u životu video kada su došli u njegovu kuću sa molbom da prenoće, objasnivši mu da su putnici namernici.

- Rekli su mi: "Vala, midžo, idemo s puta podaljega, moremo li prenoćiti noćas? " Odgovorio sam: "Vala momci, ja sam ovde sam, bolestan, nikoga nisam odbio, svakoga sam s puta svratio..." Oni su tu zanoćili. Ja ne vidim dobro "na oči" i nisam primetio ništa čudno - kaže Bećirović i dodaje da nije video da imaju naoružanje.

		VELJOVIĆ: POLICIJA PRATI DELOVANJE VEHABIJA PODGORICA - Direktor crnogorske Uprave policije Veselin Veljović izjavio je da policija nema saznanja da u Crnoj Gori postoji opasnost od terorističkih napada vehabija, ali da će intenzivno pratiti njihovo delovanje. "Za sada ne raspolažemo podacima koji bi ukazivali na realnu opasnost od radikalizacije njihovih aktivnosti", rekao je Veljović novinarima. On je najavio da će Uprava policije "po proceni" preduzimati operativne i druge mere na otkrivanju i sprečavanju eventualnog nezakonitog delovanja vehabija. "Policija ima u vidu i prihvata stanovište da sve vehabije nisu teroristi, ali da su svi teroristi vehabije", kazao je Veljović. On je rekao da je policija registrovala "nekoliko fizičkih napada" vehabija na pripadnike islamske verske zajednice u Crnoj Gori i dodao da se ne zna koliko vehabija ima u Crnoj Gori, ali se procenjuje da ih je "na desetine".

Iako se u Novom Pazaru mogu čuti tvrdnje da su hapšenje vehabija i sukob sa policijom podmetačina srpskih službi bezbednosti, sama sahrana Ismaila Prentića, poginulog u obračunu sa pripadnicima MUP-a, demantuje ove tvrdnje. Naime, Prentić je sahranjen ne kao običan musliman, već kao šehid, ratnik poginuo u borbi za islam. Prentićevo telo na tabutu bilo je uvijeno u crno platno, što je rezervisano za šehide, a ne u zeleno, kako je uobičajeno. Čak je i telo Jusufa Barčića, nedavno poginulog u saobraćajnoj nesreći, vođe bosanskohercegovačkih vehabija, na sahrani bilo uvijeno u zeleno platno. Kao još jedna tvrdnja da je Prentić sahranjen kao šehid govori i to što na njegovoj sahrani nije služen dženaza namaz, odnosno posmrtna molitva. Kako u časopisu Novi horizonti objašnjava dr. Šukri H. Ramić, profesor islamskog prava na Islamskoj pedagoškoj akademiji u Zenici, "šehid koji se ne gasuli (ne pere mu se telo, prim. aut.) niti mu se klanja dženaza je onaj koji je na licu mjesta poginuo u borbi od ćafirske (neverničke, prim. aut.) ruke, ili od zadobijene rane od koje se umire, pa makar nakon ranjavanja nešto rekao, pojeo ili popio".

Da su balkanski islamski ekstremisti povezani sa međunarodnim terorističkim organizacijama, svedoče i tajni izveštaji američkih i britanskih obaveštajnih službi, nastali još pre dve godine. Kako Glas saznaje, CIA i SIS su tada u tajnim izveštajima naveli da je mreža organizacije Osame bin Ladena veoma raširena na Balkanu. Strane obaveštajne službe navele su kao čoveka zaduženog za regrutaciju Mirsada Bekteševića zvanog Maksimus ili Abu Imaad As Sandžaki. On u Sarajevu izdržava zatvorsku kaznu od 15 godina zbog planiranja napada na strane ambasade u Sarajevu. Bektešević se, prema tvrdnjama američke i britanske obaveštajne službe, u sarajevskom hotelu "Banana siti", neposredno pre nego što je uhapšen 2005. godine, sastajao sa pripadnicima Al Kaide. Bektešević, poznat pod nadimkom Maksimus ili Abu Imaad As Sandžaki, kako se predstavljao na Internetu, važio je za glavnog "sajber teroristu". NJegov zadatak bio je da na internetu regrutuje mlade muslimane za mrežu Osame bin Ladena, kao i da održava neke od njihovih sajtova. Bektešević je iz Švedske, gde je živeo, u Sarajevo stigao upravo kako bi svoj rad preneo sa elektronske mreže na teren. Međutim, bosanskohercegovačka policija uhapsila je njega, Abdulkadira Ćesura, Danca poreklom iz BiH, Bajra Ikanovića i Senada Hasanovića. Kod njih je nađen eksploziv, kao i oprema za samoubilačke napade. Oni su osuđeni za planiranje terorističkih akcija u Sarajevu. Prema nezvaničnim informacijama koje su se tada pojavile, britanska i američka obaveštajna služba ispitivale su Bekteševića zbog sumnje da je povezan sa planiranjem napada u SAD i Britaniji.

Z. Šaponjić - N. Čolić

Nemački pisac i novinar Henrik Broder je u nemačkom Špiglu, u tekstu pod naslovom "Kapitulacija pred islamskim fanatizmom", naveo nekoliko ekscesnih događaja zbog koji su naglo zahladneli odnosi između Evrope i islamskih zemalja. Prvi primer je bila izmišljena vest koju je pročitao na televiziji Rudi Karel povodom proslave osme godišnjice iranske revolucije. Vest je bila propraćena kratkim filmskim insertom u kom se vidi kako gomila obožavateljki gađa Homeinija grudnjacima i gaćicama. Naravno, sledila je oštra reakcija iranskih vlasti, a isto se dogodilo i posle Ruždijevih "Satanskih stihova", kao i posle objavljivanja 12 karikatura u Danskoj na kojima se prikazuje Muhamed u smešnim pozama.

Priča o grehu umetnika Gregora Šnajdera, kome je bilo zabranjeno izlaganje njegove "kocke" na izložbama u Berlinu i Veneciji jer je podsećala na Ćabu iz Meke, imala je preventivni karakter kako se ne bi izazvao islamski terorizam. Ovi i slični primeri izazvali su podrugljiva pitanja novinara i umetnika da li bi trebalo uvesti obavezu da se pre svakog pisanja novinarskog teksta ili stvaranja bilo kakvog umetničkog dela traži blagoslov predstavnika relevantnih verskih zajednica.

Međutim, tačno je i to da je poslednjih 15 godina iz Evrope pošlo na hiljade autohtonih i imigrantskih islamskih terorista, među kojima na desetine kamikaza koji su otišli da vode džihad u Avganistanu, Alžiru, Čečeniji, Kašmiru, Albaniji, Bosni, na Kosovu, u Izraelu, Somaliji, Maroku, Jemenu i Iraku! Posle terorističkog napada na SAD septembra 2001. Amerikanci teže da razbiju islamističku scenu integrisanu u globalnu mrežu džihada. U to ime bosanska vlada je 2002. američkim vlastima izručila šestoricu vehabita sa bosanskim pasošima koji su rođeni u Alžiru. Oni su odvedeni u Gvantanamo, a diskretna hapšenja su nastavljena osim na prostorima Kosova i Metohije.

U svojoj analizi "Vehabizam: od Beča do Bosne", predstavljenoj u ciriškoj agenciji "ISN sekjuriti voč" u Cirihu, Anes Alić navodi da radikalne muslimane u Bosni i Srbiji finansiraju i predvode bosanski muslimani koji žive u Beču i drugim austrijskim gradovima, kao i u Saudijskoj Arabiji. Zato događaji u Sandžaku vezani za hapšenja vehabita i likvidaciju njihovog vođe Prentića nemaju veze sa terorizmom već predstavljaju pokušaj da se poveća uticaj vehabitskog pokreta u Bosni i Sandžaku ili čak da se stvori paralelna islamska institucija u ovim dvema balkanskim državama.

Po svemu sudeći, ova dva vehabitska pokreta finansijska sredstva i akciona uputstva dobijali su od vehabitskih duhovnih vođa Bosne i Srbije koji sada žive u Beču.

Zvaničnici bosanske islamske zajednice i bosanska policija optužili su bivšeg duhovnog vođu bosanskih muslimana Muhameda Porču, koji se danas nalazi na čelu bečke administrativne jedinice Islamske zajednice, za pružanje finansijske i ideološke podrške nedavno u saobraćajnoj nesreći stradalom Jusufu Barčiću i njegovom vehabijskom pokretu.

		ODNOSI Ministar inostranih poslova Albanije Besnik Mustafaj je bečkom Kuriru rekao kako odnosi Albanije sa Srbijom nisu "dovoljno dobri" i da bi poboljšanje tih odnosa sasvim sigurno doprinelo i razrešenju kosmetske krize. - Albanija je Beogradu u proteklih osamnaest meseci predala mnoštvo predloga za poboljšanje saradnje, ali iz Srbije je prihvaćeno malo - primetio je Mustafa. Mustafa je posebno naglasio da neće biti nikakvog spajanja Kosova i Metohije i Albanije u "veliku Albaniju". - Parlament i vlada u Tirani su jasno stavili do znanja da neće biti promene granica. Međutim, mi ćemo izgraditi trajnu i intenzivnu saradnju između Albanije i Kosova - najavio je šef diplomatije iz Tirane. NEMCI SE PLAŠE ISLAMA Nedavno je reprezentativno ispitivanje javnog mnjenja u Nemačkoj pokazalo da Nemci imaju određenih problema sa islamom. Većina Nemaca, njih 83 odsto, smatra da je savremeni islam obeležen fanatizmom, 71 odsto smatra da je islam netolerantan prema ženama, a 61 odsto Nemaca je uvereno da će, pre ili kasnije, doći do velikog konflikta između hrišćana i muslimana. Više od polovine Nemaca u Nemačkoj, tačnije njih 56 odsto, zastupa stav o reciprocitetu tako što misli da treba zabraniti gradnju džamija sve dok muslimanske zemlje zabranjuju gradnju hrišćanskih bogomolja na svojim teritorijama. PREKRAJANJE GRANICA Prošle godine, u jeku kampanje za referendumsko izjašnjavanje o nezavisnosti Crne Gore, u Podgoricu je stigla "posmatračka" delegacija iz Baskije. Grupa Baskijaca koja predstavlja nepriznatu špansku federalnu jedinicu došla je na lice mesta da osmotri i vidi kako se do nezavisnosti dolazi na brdovitom Balkanu. Baskijski "posmatrači" tom prilikom su bacili oko i preko granice, u atar albanskih separatista na Kosmetu koji su im po metodima delovanja mnogo bliži. Jednodušan zaključak Baskijaca je bio "kada mogu Crnogorci referendumom, to možemo i mi", a alternativa za naš cilj uvek je prisutno kosmetsko iskustvo.

Porča - inače Borčićev kolega sa univerziteta u Saudijskoj Arabiji - poziva na stvaranje paralelne islamske zajednice u Bosni koja bi propovedala radikalni islam. Zvaničnici bosanske islamske zajednice optužili su Porču da je odgovoran i za organizovanje i finansiranje poseta radikalnih muslimana iz Nemačke i Austrije Bosni.

Bosanski mediji i zvaničnici Islamske zajednice takođe su imenovali još jednog bosanskog duhovnog vođu koji živi u Beču Adnana Buzara kao glavnog pomagača Barčića do njegove smrti, kao i njegovog pokreta. Dileme nema, Buzara će nastaviti taj svoj posao, a sigurno će i učestvovati u odabiru Barčićevog naslednika.

Buzara je zet palestinca Sabri al-Bane, poznatog i po imenu Abu Nidal, osnivača Revolucionarnog saveta Fataha i najtraženijeg međunarodnog teroriste sa kraja 80-ih godina prošlog veka. Al Bana je ubijen u Iraku 2002. godine.
U situaciji kada se i na Kosmetu stvaraju verski centri radikalnog islama čvrsto povezani sa kriminalnim bratstvima koja drže apsolutnu vlast u Pokrajini, čitav niz evropskih analitičara smatra da Kosovo, kao nezavisna pravna država, nema izgleda za opstanak. U ekonomskom pogledu ono će zauvek biti "crna rupa" Evrope i zahtevati sve više novčane pomoći. U političkom pogledu, privid stabilnosti na Kosovu će nestati zbog borbe za prevlast između klanova, njihovih političara i komandanata. Sve ovo će dovesti do bujanja kriminala i njegovog širenja po Evropi.

Na drugoj strani, Magdi Alam je u milanskom listu Korijera dela Sera podsetio svoje čitaoce da je svaki četvrti evropski musliman prošlog leta smatrao da su samoubilački teroristički napadi na civile legitimno sredstvo odbrane islama. Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da je hamburška ćelija Al kaide pripremila i rukovodila najstrašnijim samoubilačkim terorističkim napadom u istoriji - na NJujork i Vašington 2001. godine, Majkl Čertof, američki sekretar za unutrašnju bezbednost, prozvao je Evropu da bi mogla da postane fabrika muslimanskih kamikaza.

Stajući u odbranu Evrope, Alam navodi da je naivno verovanje stručnjaka iz Amerike da će se terorizam iskoreniti poboljšanjem načina života i povećanjem nivoa obrazovanja jer najopasniju generaciju islamskih terorista čine dobrostojeći i visoko obrazovani pojedinci. Takođe, dodajući da društveni modeli suživota u Evropi nisu uspeli, ne zato što je muslimanima dozvoljeno da afirmišu svoj sopstveni identitet, već zbog toga što od njih nije traženo da poštuju pravila i da dele vrednosti koje čine osnov zajedničkog identiteta.

Nevolja je, ističe Alam, što Evropa, za razliku od Amerike, ima kulturu prava, ali ne i dužnosti i što se ograničila na davanje sve više prava šakom i kapom, ne tražeći zauzvrat pokoravanje obavezama. Po svoj prilici, to je bila i jedna od najvećih grešaka svih strateških elita koje su vladale socijalističkom Jugoslavijom i Srbijom kada je reč o odnosima prema nacionalnim manjinama, posebno albanskoj.

Politika SAD vođena dugoročnim i primamljivim interesima ovladavanja najisturenijim delom evroazijskog prostora, nije odolela izazovu ugađanja islamskom svetu i rušenja suverene i nezavisne države Srbije

Završetkom hladnog rata u spoljnopolitičkim i geostrateškim planovima SAD, započeto je definisanje nove uloge Balkana. Politika hegemonije Vašingtona ostvarena preko NATO, značila je i u ovom regionu samo jedno da su američki interesi u apsolutnoj prednosti nad interesima bilo koje države, druge sile, organizacija ili saveza i svetu, što Vašington demonstrira permanentno i u drugim delovima i regionima sveta. Američki analitičar, Džejms Džatras, dugogodišnji savetnik Republikanskog političkog Komiteta, Senata SAD, ističe da se u američkim planovima u regionu, koji se naziva "proširenim srednjim istokom", a obuhvata i oblast Kavkaza i centralne Azije. S tim u vezi Balkan se smatra delom tog regiona, koliko i delom Evrope. Strateški cilj je dalji prodor novog svetskog poretka i snaga NATO pakta na čelu sa SAD, na Istok prema Rusiji i Evroaziji, gde se u ovom veku predviđa ključna borba za globalnu dominaciju svetom.

		SRPSKI JERUSALIM Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenio je da postoji mogućnost da se nađe pravedno rešenje za status Kosmeta u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Mitropolit je rekao da je Bog dao dovoljno dobara Kosovu i Metohiji za sve koji žive tamo i da je samo potrebno naći pravedno i časno rešenje. - Samo da se nađe pravedno rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ni formalno nije zaživela - rekao je mitropolit crnogorski. On je posebno istakao da svetske sile moraju da imaju u vidu da se Srbi nikada neće odreći Kosova jer je to njihova sveta zemlja. - Bojim se da naša braća sa Zapada, pogotovu moćnici opijeni svojom moći, ne shvataju da je Kosovo i Metohija za srpski narod i Crkvu njihov Jerusalim, očni živac i nešto što je oblikovalo njihov um, narod, dušu i kulturu, zaključio je episkop crnogorski Amfilohije. STANDARDI Predsednik Republike Srpske Milan Jelić izjavio je da "odluka o konačnom statusu Kosmeta utiče na dodatnu destabilizaciju u celom regionu". - Ukoliko konačni status Kosmeta ne bude dogovoren dijalogom između Prištine i Beograda, odnosno ako Kosmet dobije nezavisnost nametnutim rešenjem, to može da utiče na dodatnu destabilizaciju u celom regiona. Potrebno je ispoštovati međunarodne standarde i kriterijume, imajući u vidu da je Kosmet deo državotvorne strukture Srbije, a ukoliko se ne nađe rešenje, kojim će biti zadovoljni i Priština i Beograd, teško je govoriti o trajnom kvalitetu odnosa, koji treba da doprinesu stabilizaciji u Srbiji, a onda i u regionu - rekao je predsednik Jelić.

Proces dezintegracije Jugoslavije početkom 90-tih deo je tog plana, koji dobija završnicu u nastojanju da se Srbija dalje dezintegriše oduzimanjem dela teritorije koji sadrži Ahtisarijev plan, o tzv."Sveobuhvatnom rešavanju statusa Kosova i Metohije" i koji od početka u tim namerama uključuje i islamski faktor.
Sinteza američke politike i islamskog faktora u realizovanju strateških planova na prostoru Balkana, postala je vidljiva još u periodu mandata vladavine Buša - starijeg i početka razbijanja Jugoslavije, da bi u razdoblju vladavine Klintona dobila na afirmaciji i značaju, a nastavljena je i u oba mandata Buša mlađeg i pored zastrašujuće opomene, napad Al kaide, na američke ciljeve 11. septembra 2001. godine.

Mada posle ove opomene u SAD ništa nije trebalo da bude kao ranije, politika SAD vođena dugoročnim i primamljivim interesima ovladavanja najisturenijim delom evroazijskog prostora, nije odolela izazovu ugađanja islamskom svetu, rušenja suverene i nezavisne države Srbije. Očito je da je glavni cilj da se u pogodnom trenutku okrene prema Rusiji i njenim energetskim resursima i koridorima, kako u Kaspijskoj oblasti tako i u Centralnoj Aziji, ali i u samoj Rusiji, osvajajući postepeno prostor koji predstavlja najbliže rusko okruženje i odbranu, sprovođenjem "obojenih revolucija" i prijemom u NATO bivših sovjetskih republika i najbližih suseda i izazivajući dodatne krize i nestabilnost u regionu.
Prema mišljenju R.Stojkersa, glavnog urednika časopisa Orientation i Vouloir iz Brisela, američka strategija u regionu Evroazije u poslednje tri decenije zasniva se na dvostrukoj igri: oslanjanje na turski (turkofonski svet)-panturkizam i igri na muslimansku vahabitsku saudijsku kartu. Igra na turski svet bila je jasno vidljiva pod Klintonom, koji je uveo u igru tri antiruske strategije: Prvo -napad kroz strategiju opkoljavanja, drugo - napad kroz strategiju komadanja i treće -napad kroz proces unutrašnjih subverzivnih aktivnosti, koji urušava njenu sposobnost da se brani od spoljnih nasrtaja.

Posle izbornog poraza demokrata i dolaska Buša mlađeg na vlast, američka strategija je unekoliko izmenjena. Dominira tzv. vahabitsko -puritanski savez, usmeren na uprošćeni i ofanzivni islam, koji se teorijski može lakše izvoziti jer je odvojen od etničke pripadnosti. Cilj je stvaranje mobilizatorske ideologije agresivnih elemenata da bi se ostvario projekat integrisanog "velikog Bliskog istoka" i izvršio prodor ka Rusiji.
Podrška koju su islamski fundamentalisti krajem 70-tih godina prošlog veka dobili od SAD, stvaranjem Bin Ladenove mreže u Avganistanu, protiv sovjetske invazije, izrasla je u brojne islamske kvaziverske, a pre svega terorističke pokrete, koji su afirmaciju doživeli u ratu u Bosni i Hercegovini. Agresija NATO na SR Jugoslaviju, 1999 god. otvorila je novu stranicu američke ekspanzije na Balkanu, s planom da Kosovo i Metohija, bude novi islamski bastion u regionu posle BiH. Stvaranje islamskih država na Balkanu u američkim planovima trebalo je da otupi oštricu kritike američke politike u svetu od strane islamskih zemalja pre svega na Bliskom i srednjem istoku i centralnoj Aziji s kojima su nafta i naftni koridori na jednoj strani i oružje na drugoj, ključni argumenti međusobnog partnerstva i povezivanja interesa.

Kako ističe S. Trifković spoljnopolitički urednik Cronikla, Vašington, sve do početka 1998. godine američka administracija je davala izjave "da je OVK nesumnjivo teroristička organizacija" (R.Gelbart izaslanik Klintona za Kosovo), da bi kasnije pred agresiju NATO SR Jugoslaviju OVK, bila preformulisana u organizaciju čiji se su članovi "borci za slobodu"po izjavi istog Klintonovog zvaničnika pred kongresnim Odborom za međunarodne odnose. Paralelno s rehabilitacijom šiptarskih separatista i terorista' na Kosovu i Metohiji, jačala je njihova veza sa islamskim ekstremnim i radikalnim organizacijama, a pre svega sa Al kaidom i Iranskom nacionalnom gardom. Uz obilatu finansijsku i materijalnu pomoć krajem 1998. god. Al kaida je započela slanje svojih mudžahedina na Kosmet. U vreme najveće NATO agresije i bombardovanja SR Jugoslavije, odnosno Srbije, islamski "sveti ratnici," postaju ponovo saveznici, čime šiptarski teroristički i separatistički pokret, počinje da uživa podršku dva najmoćnija geopolitička faktora, sveta, SAD - NATO i islama.

U današnjoj konstelaciji odnosa, SAD uz pomoć islamskog faktora, nastoji da ostvari potpunu kontrolu nad Balkanom kao središnjim delom evroazijskog prostora. Mnogi analitičari američke politike, vojnu ekonomsku i geopolitičku poziciju Vašingtona, dugoročno ocenjuju kao duboko pogrešnu u svetlu globalnih američkih interesa. Ističe se da islamski faktor upravo na Kosovu i Metohiju, uz šiptarski separatistički pokret, koji postaje udarna igla vidi mogućnost ponovnog osvajanja Evrope. Od agresije NATO na SR Jugoslaviju Kosovo postaje logistička baza Al kaide, bez odgovarajućeg američkog odgovora.

Američka vizija novog prekomponovanja središnjeg dela Evrope i Azije na Balkanu je pre svega uspostavljanje američke sfere uticaja. Kako je svojevremeno u svojoj "Velikoj šahovskoj tabli" obrazložio američki geopolitičar Bžežinski, a tu ideju slede savremeni američki geostratezi to podrazumeva i dovođenje američke spoljne politike u sklad sa mestom i ulogom islama. U ovom slučaju na Kosovu i Metohiji, to je ispunjavanje megalomanske vizije šiptarskih separatista i terorista za stvaranjem jedne fantomske i istorijski i civilizacijski neutemeljene države-velike Albanije, koja bi po šiptarskim planovima pored srpske teritorije uključivala i delove ostalih susednih država, Grčke, Makedonije i Crne Gore.

U nastojanju da Albancima poklone novu državu na srpskoj teritoriji, izbegavajući da osude šiptarski separatizam i terorizam koji je u sprezi sa neprijateljom, broj jedan SAD, Al kaidom, američka politika po brojnim ocenama ponovo klizi ka već ranije učinjenim greškama od Avganistana, Najrobija i Dar El Salama, ali i NJujorka, Vašingtona, Londona i Madrida. Ne osporavajući postojanje simptoma islamskog ekstremizma, pre svega na Balkanu, američka politika relativizuje problem izjavama da bezbednost na Balkanu nije ugrožena i da nisu ugroženi ni vitalni interesi Zapada.

U svojoj knjizi "Senka džihada" S. Trifković daje odgovor na mogući ishod takve politike, ističući da spoljnopolitički stratezi u Vašingtonu i Briselu, koji su se duže od decenije na bojištima bivše Jugoslavije udvarali i podilazili geostrateškim ambicijama islama, treba da spoznaju svoju grešku ne zarad pravde i istine (jer taj motiv od Zapada je nemoguće očekivati), već zarad sopstvenog interesa. Žrtvovanje malih hrišćanskih naroda, islamskim interesima, neće iskupiti SAD pred islamskim svetom za Irak i poluvekovnu vezanost za Izrael, već će samo razbuktati njihove nezajažljive apetite utirući put presudnoj konfrontaciji islama sa ostalim svetom u ovom stoleću.

Knjiga "Otmica Kosova" Miloša Kneževića, jednog od najuglednijih domaćih autora iz domena politikologije, pravne teorije i kritičke geopolitike, šesta je u nizu naučnih monografija autora, koji se već dve decenije usredsređeno bavi kosovskometohijskim pitanjem. Pre ove knjige, autor je kosovsku problematiku obradio u knjigama "Balkanska pometnja" (1996), "Kosovo i Metohija - izazovi i odgovori" (1997), "Krstareća demokratija" (1999), "Kosovo i Metohija - kulturno-istorijska ne baština" - CD (2000) i "Kosmetske teme". Može se reći da je za naše ne tako produktivne i postojanim teorijskim uvidima nesklone prilike reč o jednom odista respektivnom i konzistentnom kosovološkom opusu.

Knežević je po obrazovanju politikolog i pravnik, sa izrazitim filozofskim, istoriografskim i kulturološkim sklonostima. Široj javnosti autor je poznat kao multidisciplinaran, moglo bi se reći razuđen i višeslojan pisac u nekoliko naučnih oblasti. Ujedno, Knežević je odista retka pojava među domaćim autorima - u takve, na primer, spadaju Smilja Avramov, Kosta Čavoški, Zoran Avramović, Slobodan Samardžić, Slobodan Antonić i još poneko.

Na 227 strana monografije "Otmica Kosova" autor je ukomponovao devet poglavlja, zapravo stručno-naučnih radova, napisanih o problematici južne srpske pokrajine u proteklom decenijskom periodu (1997-2006). Svaki rad je objavljen u uglednim domaćim naučnim časopisima i zbornicima, počevši od Nove srpske političke misli, zbornicima Instituta za geopolitičke studije, preko Geopolitičkih raskršća, Geopolitike i tematskih dodatka u Glasu javnosti.

Već i sami naslovi poglavlja predstavljaju jedinstveni pregled razvoja kosovskometohijske drame u posmatranom razdoblju: 1. Geopolitička sadašnjost Kosova i Metohije (1997), str. 7-20; 2. Kosovo i Metohija - scenariji budućnosti (1997), str. 21-90; 3. Kritika kosmetskog političkog paralelizma (1998), str. 91-122; 4. Albanska fantazma prava na otcepljenje (1998), str. 123-145; 5. Ciklusi kosovskog mita (1999), str. 146-162; 6. Otmica Kosova (2000), str. 163-176; 7. Nećemo priznati kidnapovanje Kosova (2005), str. 177-186; 8. Posledice eventualne nezavisnosti Kosova (2006), str. 187-204; 9. Prevelika Albanija za premali Balkan (2006), str. 205-221.

Upravo decenijski kontinuitet posmatranja, objašnjavanja i razumevanja problematike Kosova i Metohije, paralelno sa svim zapletima i burama koje su u tom vremenu obuhvatale južnu srpsku pokrajinu, omogućio je misaonu zaokruženost u širokom tematskom okviru analize do bola osetljivog i emotivno pregrejanog fenomena. Iako je problem Kosova i Metohije mnogo stariji i dublji od dve poslednje decenije, koje su predmet pažljive analize ove knjige, upravo je u ovom dramatičnom periodu došlo do konfliktne internacionalizacije kosmetskog pitanja. To se prvenstveno dogodilo kroz brutalno uplitanje SAD i NATO u obliku oružane agresije na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, a potom i kroz zaposedanje južne srpske pokrajine međunarodnim snagama, koje traje sve do današnjih dana, kada se bez većih uspeha pokušava i rešiti njen budući status.

Egzodus najvećeg dela srpskog i nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije, kao i svakodnevno nasilje koje se u poslednjih osam godina primenjuje od strane albanskih ekstremista, separatista i terorista, nad njihovim preostalim pripadnicima, najrečitije govori o protivpravnoj i nepravednoj prirodi poretka koji vlada na KiM. Odatle nije teško zaključiti da ni pitanja lične sigurnosti građana i ljudskih prava nacionalnih zajednica ni iz daleka nisu počela da se rešavaju na potreban način, iako je pokrajina već duže vreme pod nadležnostima međunarodnih snaga. Imajući to u vidu, uprkos namerama da se realna diskriminacija i aparthejd nad Srbima sakrije i zabašuri, autor ukazuje da su se prilike na KiM u svemu pogoršale i da su upravo Srbi najveće žrtve i stradalnici nelegitimne i nelegalne albanske težnje odvajanja od Srbije i nezavisnosti.

Na osnovu uvida u gorčinu realnih odnosa na KiM, a ne u njihove simulacije i medijske krivotvorine, pridržavajući se legalističkog stava, Miloš Knežević u "Otmici Kosova", s verom u pravo i pravdu i argumentovano ukazuje na nemogućnost rešavanja kosovskog pitanja, izvan međunarodno priznatih granica Republike Srbije. Pri tom se autor oslanja na Sporazum u Kumanovu juna 1999. godine i Rezoluciju OUN br. 1244, kojom je i dat mandat snagama OUN za privremeno održavanje reda na ovom području.
Pisac knjige "Otmica Kosova" Miloš Knežević čitaocima predočava istorijske, pravne, političke, sociološko-ekonomske, i religijsko-crkvene dimenzije kosovskog pitanja. Na stranicama ove knjige se upravo snagom racionalnih i činjenično utemeljenih argumenata ističe da, i pored kompleksnosti problema, rešenje nije moguće tražiti, a još manje pronaći, izvan međunarodno priznatih granica Republike Srbije. Na toj osnovi autor se odlučno zalaže za različite modalitete postavljanja suštinske autonomije pokrajine u državnom, tj. teritorijalnom sastavu Republike Srbije.

U knjizi "Otmica Kosova" Knežević, takođe, pojašnjava političko delovanje različitih subjekata na srpskom i južnoslovenskom prostoru protekle decenije, od unutrašnje političke scene Srbije, do neskrivenih interesa stranih sila i tzv. nevladinog sektora, odnosno NVO. Odatle Kneževićeva knjiga predstavlja neophodno štivo za sve one koji nastoje i žele da što dublje proniknu u najvažnije nepoznanice kosovskometohijskog problema koji, u ovom času, toliko tišti Srbiju i srpski narod, ali i razne činioce u međunarodnoj zajednici.

Devetnaestog aprila ceo svet je pažljivo pratio šta će, povodom kosmetske krize, u Beogradu reći Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova. Već je bilo jasno da je Ahtisarijev plan doživeo debakl i da je u EU i Savetu bezbednosti UN došlo do ozbiljnih polarizacija.

Analizom zvaničnih izjava i prezentacije posete ruskog ministra Beogradu Centar za analitiku i istraživanje medija utvrdio je da su elektronski mediji putem informativnih emisija o poseti Lavrova posvetili ukupno 190 minuta.

U vremenskom periodu nešto većem od tri sata 87 minuta bilo je posvećeno najavi posete koja je započela u srpskim medijima već krajem marta, samu posetu analizirani elektronski mediji propratili su sa 48 minuta, da bi rezimiranju posete i njenim efektima sedam analiziranih televizija posvetilo 55 minuta u svojim informativnim emisijama.

Od ukupnog vremena posvećenog poseti Lavrova, ako se uzmu u obzir i najave, paraćenje i učinak posete RTS 1 je to učinio u najvećoj meri sa 27,90 odsto, drugi je bio Studio B sa 21,05 odsto od ukupnih 190 minuta, dok je Košava petinu tog ukupnog vremena posvetila poseti Lavrova. Pink je Lavrova propratio sa 15,26 odsto od ukupnog vremena koje su sve televizije posvetile ovom značajnom međunarodnom događaju dok su B 92, Avala i Foks poseti ministra spoljnih poslova Rusije posvetile 7,37, 4,74 i 3,68 odsto vremena u svojim informativnim emisijama.

Na drugoj strani, 11 dnevnih novina "otkrilo" je i pribeležilo prilikom posete Lavrova Beogradu 20 ključnih činjenica koje su bile pomenute od strane ruskog ministra tokom njegovih razgovora sa našim političkim zvaničnicima. Najsveobuhvatnije praćenje posete Lavrova Beogradu, kada je u pitanju odnos plasiranih i prenetih informacija, obavio je Glas javnosti sa 90 odsto, jer je od 20 ponuđenih tematskih celina (činjenica) plasirao 18. Međutim, s obzirom na opremu i uređenje prezentiranih članaka posvećenih poseti Lavrova Beogradu, Večernje novosti su zauzele prvo mesto sa 60 osvojenih bodova, dok je na drugom mestu ukupnog plasmana bio Glas javnosti sa 50 bodova. Prednost dnevnog lista Novosti u odnosu na Glas ostvarena je zbog više fotografija u boji kojima je tekst bio opremljen i većem prostoru posvećonom ovoj temi, a poseta Lavrova je bila i najavljena vrlo istaknuto i na naslovnoj strani novina.

Na kraju treba napomenuti da su prve četiri najzastupljenije teme u dnevnim novinama (Borba, Pregled, Dnevnik, Glas, Pres, Kurir, Novosti, Pravda, Danas, Blic i Politika) bile: da se Rusija zalaže za nastavak pregovora o statusu Kosova, da Rusija podržava stav Srbije o nužnosti ispunjenja Rezolucije 1244 SB UN, da Rusija smatra da Rezolucija 1244 nije ispunjena i da Rusija insistira na upućivanju Misije SB UN u Beograd i Prištinu uz neophodne posete srpskim enklavama kako bi se ustanovilo pravo stanje stvari na Kosmetu. Ove četiri najzastupljenije teme prezentiralo je šest dnevnih novina i to: Borba, Pregled, Glas, Pres, Danas, Blic, Politika. Treba napomenuti da je samo šest dnevnih novina istaklo da je Lavrov u razgovorima sa našim političarima istakao da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu. Tvrdnju da je pretnja krvoprolićem od strane Albanaca obična ucena prenelo je takođe šest dnevnih novina, analiziranih 20. aprila. Takođe treba navesti kako je Lavrov istakao da, ako Kfor ne spreči eventualno nasilje, onda će to biti njegova krivica i njegov problem, što je istaklo pet dnevnih novina.
Lavrov je tokom posete Beogradu u razgovoru sa srpskim zvaničnicima izjavio da je "nametanje rešenja za Kosovo apsolutno neprihvatljivo". Ovaj upotrebljeni termin "apsolutno" govori o potpunom protivljenju Moskve takvom ishodu rešenja statusa Kosmeta, što isključuje uzdržanost u eventualnom glasanju u SB UN već stavlja u prvi plan veto. Nažalost, ovakvih tumačenja je bilo malo u pisanim i elektronskim medijima, što pokazuje da ozbiljno analitičko novinarstvo u Srbiji još traži svoj prostor.

Ukupno gledano može se reći da je praćenje posete Sergeja Lavrova Beogradu bilo dostavljeno u srpskim elektronskim i pisanim medijima na način koji je odgovarao značaju same posete jer su suštinske poruke ruskog ministra bile plasirane na adekvatan način kako po preciznosti tako i po obimu.

Centar za analizu i istraživanje medija