Očas posla se od Gornjeg Milanovca, očuvanim asfaltnim
putem, stigne do skrovitog manastira Vraćevšnica. Skladni manastirski
kompleks nalazi se podno rudničkih strana i opkoljen je gustom
šumom. U srednjem veku, kada je podignut, bogomolje su građene
daleko od prometnih puteva, u gorama koje su za osvajače i pljačkaše
bile nedostupne.
Vraćevšnica, kako Takovci i Rudničani nazivaju bogomolju, podignuta
je 1428. godine. NJen ktitor Radič Postupović, visoki čelnik i
sin gružanskog vojvode Milutina, odrastao je i vaspitavan je na
dvoru cara Lazara Hrebeljanovića i do kraja života ostao je u
prijateljstvu s njegovim sinom, potonjim knezom Stefanom Lazarevićem.
Radič, u epskoj poeziji opevan kao Oblačić Rade, pre nego što
je sa vojskom svoga oca Milutina 1389. godine krenuo u Kosovski
boj, pomolio se, prema predanju, svetom Đorđu i zarekao se, ukoliko
ostane živ i vrati se u Gružu, da će, u znak zahvalnosti, podići
manastir Vraćevšnicu. Pošto ga je junačka sreća poslužila, nekoliko
decenija kasnije, održao je reč i sazidao podno Rudnika crkvu
posvećenu Svetom Đorđu, koju su vekovima nastanjivali monasi.
Danas u Vraćevšnici živi 24 monahinje. Doznajemo da pune dve
decenije, od 1965. do 1985. godine, u manastir nije došla nijedna
monahinja. Poslednjih godina, međutim, sve je više mladih žena
koje ovde dolaze. Među njima ima i devojaka s fakultetskom diplomom.
Imena monahinja znaju samo najodaniji prijatelji i "sestre".
Kad ih pripitate, izbegnu odgovor. Ako baš insistirate, objasniće
da im monaška skrušenost ne dozvoljava da pričaju o sebi.
S neskrivenim zadovoljstvom, pripovedaće, međutim, o bogatoj i
slavnoj istorijskoj prošlosti manastira i velikanima srpskog naroda
koji su ovde boravili ili ostavili traga. Pored Radiča Postupovića,
najčešće pominju kneza Miloša Obrenovića i podvižnike Takovskog
ustanka.
Kažu da je Miloš ovde izgradio konak, a iguman Melentije Pavlović,
inače prvi mitropolit u obnovljenoj Srbiji, posle liturgije na
Cveti 1815. pričestio je kneza i ustanike, koji su posle pričešća,
u zoru, otišli kroz planinu u Takovo i podigli Drugi srpski ustanak.
Melentije ih je, pod barjakom "krstešem", zakleo na
odanost narodu i Srbiji.
Iguman Melentije odigrao je važnu ulogu i u čuvenom boju na LJubiću,
kada je posle pogibije vođe Tanaska Rajića, organizovao napad
na Turke "oji su se dali u bekstvo i zaustavili tek u Sandžaku".
U proleće 1818. knez Miloš je u Vraćevšnici sazvao narodnu skupštinu
i na njoj odredio Kragujevac za srpsku prestonicu. Kraj crkve
Svetog Đorđa nalazi se grob Miloševe majke, u narodu poznate kao
baba Višnja. Nedaleko odatle, Miloš je podigao konak za dušu svoje
majke.
Monahinje s poštovanjem pričaju o knezu Milošu koji je često bogato
darivao manastir. Jedna od starijih, blagog pogleda i krotkih
reči, pripoveda o događaju o kojem obrenovićevci uglavnom nerado
govore. Elem, Miloševa supruga, kneginja LJubica, usmrtila je
Petriju, ljubavnicu svog muža. Zna se da je Veliki Miloš bio i
veliki ženskaroš, a "gizdava" Petrija, izgleda, prirasla
mu je za srce.
- Slušala sam stare monahinje koje su pričale da je kneginja
LJubica zarila nož u Petrijine grudi na Veliku gospojinu baš ovde,
pred našom crkvom. Morala je to da uradi da bi sačuvala tajnu
braka, a ta tajna je velika - šapatom nam je ispričala jedna od
monahinja.
I vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Godine 1812.
sazvao je skupštinu u manastiru i tu su pročitani zaključci Bukureštanskog
mira. Skupu je prisustvovao i izaslanik ruskog cara Aleksandra
Prvog, koji je voždu i drugim narodnim starešinama podelio ruske
ordene.
Manastir je u svojoj vekovnoj istoriji više puta haran i paljen.
Punih 140 godina u njemu nije bilo života, dok ga 1579. godine
nije obnovio rudnički mitropolit Diomidije. Poslednji put Vraćevšnica
je gorela 1813. godine, posle sloma Prvog srpskog ustanka. Knez
Miloš je 1860. manastiru vratio izgled iz doba ktitora Radiča
Postupovića.
O svetom mestu danas brinu monahinje, predvođene igumanijom Evdokijom.
Namernika dočekuju blagom rečju, posluženjem i majčinskim savetima
da se "ne greši duša i ne radi krivo, već po pravdi boga
istinoga".
Ko jednom dođe u Vraćevšnicu, vratiće se, kažu, opet.
Tekst i foto: Miloš Milišić
