GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 4. 6. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam


 

Kuda na izlet Manastir Vraćevšnica

Dom bezimenih monahinja

Imena monahinja znaju samo najodaniji prijatelji i "sestre". Kad ih pripitate, izbegnu odgovor. Ukoliko se baš insistira, objasniće da im monaška skrušenost ne dozvoljava da pričaju o sebi

Očas posla se od Gornjeg Milanovca, očuvanim asfaltnim putem, stigne do skrovitog manastira Vraćevšnica. Skladni manastirski kompleks nalazi se podno rudničkih strana i opkoljen je gustom šumom. U srednjem veku, kada je podignut, bogomolje su građene daleko od prometnih puteva, u gorama koje su za osvajače i pljačkaše bile nedostupne.

Vraćevšnica, kako Takovci i Rudničani nazivaju bogomolju, podignuta je 1428. godine. NJen ktitor Radič Postupović, visoki čelnik i sin gružanskog vojvode Milutina, odrastao je i vaspitavan je na dvoru cara Lazara Hrebeljanovića i do kraja života ostao je u prijateljstvu s njegovim sinom, potonjim knezom Stefanom Lazarevićem.

Radič, u epskoj poeziji opevan kao Oblačić Rade, pre nego što je sa vojskom svoga oca Milutina 1389. godine krenuo u Kosovski boj, pomolio se, prema predanju, svetom Đorđu i zarekao se, ukoliko ostane živ i vrati se u Gružu, da će, u znak zahvalnosti, podići manastir Vraćevšnicu. Pošto ga je junačka sreća poslužila, nekoliko decenija kasnije, održao je reč i sazidao podno Rudnika crkvu posvećenu Svetom Đorđu, koju su vekovima nastanjivali monasi.

Danas u Vraćevšnici živi 24 monahinje. Doznajemo da pune dve decenije, od 1965. do 1985. godine, u manastir nije došla nijedna monahinja. Poslednjih godina, međutim, sve je više mladih žena koje ovde dolaze. Među njima ima i devojaka s fakultetskom diplomom.

Imena monahinja znaju samo najodaniji prijatelji i "sestre". Kad ih pripitate, izbegnu odgovor. Ako baš insistirate, objasniće da im monaška skrušenost ne dozvoljava da pričaju o sebi.
S neskrivenim zadovoljstvom, pripovedaće, međutim, o bogatoj i slavnoj istorijskoj prošlosti manastira i velikanima srpskog naroda koji su ovde boravili ili ostavili traga. Pored Radiča Postupovića, najčešće pominju kneza Miloša Obrenovića i podvižnike Takovskog ustanka.

Kažu da je Miloš ovde izgradio konak, a iguman Melentije Pavlović, inače prvi mitropolit u obnovljenoj Srbiji, posle liturgije na Cveti 1815. pričestio je kneza i ustanike, koji su posle pričešća, u zoru, otišli kroz planinu u Takovo i podigli Drugi srpski ustanak. Melentije ih je, pod barjakom "krstešem", zakleo na odanost narodu i Srbiji.
Iguman Melentije odigrao je važnu ulogu i u čuvenom boju na LJubiću, kada je posle pogibije vođe Tanaska Rajića, organizovao napad na Turke "oji su se dali u bekstvo i zaustavili tek u Sandžaku".

U proleće 1818. knez Miloš je u Vraćevšnici sazvao narodnu skupštinu i na njoj odredio Kragujevac za srpsku prestonicu. Kraj crkve Svetog Đorđa nalazi se grob Miloševe majke, u narodu poznate kao baba Višnja. Nedaleko odatle, Miloš je podigao konak za dušu svoje majke.
Monahinje s poštovanjem pričaju o knezu Milošu koji je često bogato darivao manastir. Jedna od starijih, blagog pogleda i krotkih reči, pripoveda o događaju o kojem obrenovićevci uglavnom nerado govore. Elem, Miloševa supruga, kneginja LJubica, usmrtila je Petriju, ljubavnicu svog muža. Zna se da je Veliki Miloš bio i veliki ženskaroš, a "gizdava" Petrija, izgleda, prirasla mu je za srce.

- Slušala sam stare monahinje koje su pričale da je kneginja LJubica zarila nož u Petrijine grudi na Veliku gospojinu baš ovde, pred našom crkvom. Morala je to da uradi da bi sačuvala tajnu braka, a ta tajna je velika - šapatom nam je ispričala jedna od monahinja.
I vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Godine 1812. sazvao je skupštinu u manastiru i tu su pročitani zaključci Bukureštanskog mira. Skupu je prisustvovao i izaslanik ruskog cara Aleksandra Prvog, koji je voždu i drugim narodnim starešinama podelio ruske ordene.

Manastir je u svojoj vekovnoj istoriji više puta haran i paljen. Punih 140 godina u njemu nije bilo života, dok ga 1579. godine nije obnovio rudnički mitropolit Diomidije. Poslednji put Vraćevšnica je gorela 1813. godine, posle sloma Prvog srpskog ustanka. Knez Miloš je 1860. manastiru vratio izgled iz doba ktitora Radiča Postupovića.
O svetom mestu danas brinu monahinje, predvođene igumanijom Evdokijom. Namernika dočekuju blagom rečju, posluženjem i majčinskim savetima da se "ne greši duša i ne radi krivo, već po pravdi boga istinoga".

Ko jednom dođe u Vraćevšnicu, vratiće se, kažu, opet.

Tekst i foto: Miloš Milišić


vesti po rubrikama

^putovanja

Selo Mokra Gora, na granici Srbije i Bosne, poslednjih godina postaje istinski raj za turiste
Akcija Glasa -BIRAMO NAJBOLJU TURISTIČKU FOTOGRAFIJU
Više turista u Srbiji
Kuda na izlet Manastir Vraćevšnica
   
 


     


FastCounter by LinkExchange