Zvonko Bogdan, ugledni autor i izvođač tradicionalnih
starogradskih pesama, održaće u četvrtak, 7. juna, koncert u Centru
"Sava", a kako kaže, biće to muzička "šetnja kroz
Panoniju". Bogdan koga nazivaju "velikim gospodinom
starogradske pesme", svoj svečani koncert (20.30) nazvao
je "Hej salaši", a na sceni će ga pratiti dva velika
tamburaška orkestra.
Bogdan
je prepoznatljiv i po svojim učtivim i džentlmenskim manirima,
a njegove pesme nose mirise ravnice, prošlih dana, boemskog života,
one pevaju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, ženama... NJegovi
nastupi bilo u koncertnim dvorana ili čuvenom beogradskom hotelu
"Union" nikada nisu bili ispod granice dobrog ukusa.
O tome zašto je to tako Zvonko Bogdan govori za Glas.
- Slučajno sam se opredelio za to, shvatio da mi je to obaveza
i ne popuštam u nivou na koji prezentujem pesme. Trudim se da
ne idem ispod crte koja znači meru- naglašava pevač i dodaje:
- Borim se da tako i bude i imam jako dobro saradnike. Prvo, to
se postiže zahvaljujući kolegama s kojima godinama radim, a drugo,
tu su organizatori koji osećaju obavezu da sve to bude maksimalno
profesionalno. Dakle nisam sam. Ne umem da pričam o svom radu.
Kroz stihove pričam o ljudima, životima. Trudim se da uz sebe
imam dobre svirače, koji će te priče da dočaraju, da doprinesu
da publika vidi sliku panonske ravnice.
Zvonko Bogdan koga s pravom nazivaju bardom starogradske muzike,
interpretira desetine divnih pesama koje traju preko tri decenije,
a među njegovim hitovima su i pesme "Osam tamburaša s Petrovaradina",
"Već odavno spremam svog mrkova", "Ej, salaši na
severu Bačke", "Fijaker stari", "U tem Somboru",
"Govori se da me varaš" i druge, a mnoge od njih i danas
mogu da se čuju na televiziji, u insertima iz starih šou programa,
u kojima ih je pevao u duetu sa operskom pevačicom Julijom Bisak.
- Nisam ja odustao od takvog načina predstavljanja pesama, već
oni koji me ne zovu da snimamo tu vrstu programa. Julija Bisak
već osam godina ne živi ovde, a drugu osobu koja se uklapa u panonski,
vojvođanski milje, danas ne mogu da nađem. Ne bih želeo da "sa
svećom" Juliji tražim zamenu. To, možda, ne bi bilo to.
LJubitelji starogradskog melosa tvrde, da je na tim šou programima,
koji su mnogo puta reprizirani, odrasla generacija koja je sačuvana
od Grand kulture.
- To mnogi kažu, a ja uživam što je tako i velika mi je čast kad
to čujem-naglašava interpretator.
 |
 |
|
FENOMEN "KO TE IMA TAJ TE NEMA"
"Ko te ima taj te nema" se kako kaže, izvanredno
uklopila u tematiku pesama koje on izvodi, a uz Krstićevu
dozvolu, i male korekcije melodije, imala je prilike da
uđe sve domove i u srca mladih ljudi.
Pesma je u Bogdanovoj interpretaciji, kako se prepričava,
za jedan vikend "obišla planetu" i znali su je
svi tamburaši od Kanade do Australije
Krstić, vođa grupe "Garavi sokak" je, kako kaže,
ponosan na međunarodni uspeh pesme "Ko te ima taj te
nema", koju smatra svojim najzrelijim delom, a hrvatska
režiserka Snežana Tribusun tražila je dozvolu da "Ko
te ima taj te nema" upotrebi u filmu "Tri ljubavne
priče".
|
|
|
 |
|
|
|
|
On i tamburaški guru Janika Balaž, počeli su saradnju 1972, na
Petrovaradinu. Snimao je pesme sa Šandorom Lakatušem, radio je
sa koncertmajstorom Lucijanom Petrovićem, nastupao sa Georgijem
Zamfirom, sa najboljim cimbalistom svih vremena Tonijem Jordakijem,
velikim tamburaškim orkestrom RTV Novi Sad. Ostalo je legenda:
- Nedavno je napravljen jedan klub, koji su sami osnivači nazvali
"Klub poštovalaca Zvonka Bogdana i njegovog stvaralaštva",
čija predsednica kaže da je i Net King Kola teško prepevati i
imitirati. Ne znam da li je takvo poređenje primereno, ali znam
da je na ovim prostorima Kseniju Cicvarić teško 'ponoviti' i biti
bolji od nje. Ona je jedinstvena i kao interpretatorka i kao osoba.
Vi nju možete slušati i poštovati i voleti njenu muziku, a ne
možete je prepevati.
Pre četiri godine je ponovo postigao ogroman uspeh, snimivši
pesmu "Ko te ima, taj te nema" za koju je muziku i tekst
napisao Branislav Krstić, za koju kažu da će ostati deo kolektivnog
sećanja, poput "Tiho noći" ili nekih drugih čiji su
autori zaboravljeni, ali su ih pesme nadživele.
- Biće divno ako bude tako. Na taj način sam i doživeo te stihove
kad sam ih dobio. Uvrstio sam je u svoj program zato što mi se
dopala stilska figura kojom Bane Krstić piše. Učinilo mi se da
će se dobro uklopiti sa pesmama koje su neki pesnici ostavili
pre 150 godina, a koje su deo mog repertoara. Jednostavno, nije
mi se mogla oteti melodija i tonalitet i ritam, a na probi, kada
smo prvi put svirali, muzičari su je odmah upamtili, bez da su
videli note. To je pokazatelj da je pesma prava.
O. Stojimirović
