PETROVAC NA MLAVI - Žitelji Velikog Popovca
i drugih sela u dolini Mlave živeli su pre jednog veka u porodičnim
zadrugama. Tada nije bilo cepanja i deobe poseda među braćom i
sestrama kao danas. Unutar jedne familije radilo se, privređivalo
i stvaralo bez obzira na broj članova koji je premašivao i preko
dvadeset osoba, priča Rade Obradović, hroničar doline Mlave i
Homolja koji je o narodnim običajima i životu na selu napisao
pet hronika. On čuva u svom domu i oko 2.000 starih razglednica
koje svedoče o već zaaboravljenim religioznim, narodnim događajima.
- Neki običaji su iščezli dok su se pojedini još delimično zadržali,
kaže Obradović i dodaje da je u potesu Đula postojao veliki hrast
lužnik, sveto drvo oko koga su se stanovnici okupljali na dan
Svetog Ilije, nosili crkvene barjake, rezali slavski kolač i urezivali
krst u koru hrasta. Sveštenik je čitao molitvu za spas sela, upućenu
Tvorcu neba i zemlje.
U Obradovićevim hronikama čije je izdavanje sam finansirao, ostao
je i zapis o "dodolama" - devojkama i ženama koje su
prizivale kišu u sušnim godinama i pevale dodolske pesme "Oj
dodo, dodole".
- Pre jednog veka meštani su mesnog sveštenika bacali u vodu
Mlave odevenog, verujući da će na taj način uskoro pasti kiša
na polja, kaže Obradović, koji poseduje veliku kolekciju knjiga,
među kojima oko 3.000 zavičajnih.
- Kada je srpski regrut polazio u vojsku ili rat, u džepu je nosio
puščano zrno da bi izbegao metak. U selu je živeo čovek koji je
razgovarao sa zmijama, a jezik se zvao - nemušti, kaže Rade. On
je svoje umeće učio od svog oca Vlade Savinog. Na njegov poziv
su zmije izlazile iz rupa, dolazile mu pred noge, svijale se oko
ruku ali ga nikad nijedna nije ujela.
U Obradovićevim knjigama postoje legende o pedesetak lekovitih
izvora u dolini Peka i Mlave, legende o vampirima, zmajevima,
morama, aždajama i đavolima.
- Mora je devojka koja se noću, u gluvo doba, pojavljivala pretvorena
u životinju, najčešće u psa i ulazila u postelje ljudi i davila
ih. Ko se dobro pre spavanja natrlja belim lukom, i oko ruke veže
crven konac, bio je zaštićen od devojke"more".
D. St. (Sina)
