GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 30. 5. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Prištinski maturanti proslavili 50 godina mature u Beogradu

Gimnazija je sada daleko

Sve do početka rata 1999. godine okupljali su se u rodnom gradu, a sada su rasuti po celom svetu, čak do Izraela

Dorćolski splav "Marina", mladi muzičar na sintisajzeru svira stari hit "My njay". Nekoliko spojenih aranžiranih stolova. Generacija maturanata 56/57. godine Prištinske gimnazije, trideset i troje udešenih sedamdesetogodišnjaka, bivših gimnazijalaca proslavlja pola veka od završetka škole.
Pre dolaska u "Marinu" tri sata plovili su Savom i Dunavom iznajmljenim brodom jer, kaže Duja, koji je na sebe preuzeo ulogu organizatora - najlepše je druženje na vodi.

Kad je sunce zalazilo, napustili su brodić i nastavili da se zabavljaju na splavu.
- Ovako se mi družimo na svakih pet godina. U međuvremenu, ko može svrati svakog prvog četvrtka u mesecu u kafanu "Bosna", tako da smo stalno u kontaktu - kaže Saša Mijatović, bivši maturant, agronom, danas penzioner.

Sve do početka rata, do '99, kako priča Tomislav Dimitrijević, okupljali su se u Prištini.
- Dva-tri meseca ranije počnemo s pripremama. Dogovorimo se ko će koga da obavesti i kad su svi slobodni. Prvo bismo otišli do stare školske zgrade, a onda se slavlje nastavljalo u lokalnoj kafani "Brezovica". Tih godina još su među živima bili neki naši profesori, pa smo pozivali i njih. U našoj generaciji bila su u prištinskoj gimnaziji tri srpska i jedno šiptarsko odeljenje. Normalno, i oni bi bili pozvani, ali su dolazili samo na skup u školi. Dalje u kafanu nisu hteli da idu - govori Tomislav.
- Drugi su mogli samo da nam zavide. Bili smo jedina generacija koja je i posle toliko godina i toliko promena nastavila da se druži, da proslavlja maturu i koja je ostala tako bliska. A možemo i da se pohvalimo da smo generacija koja je iznedrila najbolje stručnjake u svemu i svačemu. Sve sami profesori, direktori, inženjeri... Nema ko nije uspeo u životu - priča LJubomir Perić, koga školski drugovi zovu Duja - onda je počelo raseljavanje sa Kosova i ni to nas nije sprečilo da nastavimo s tradicijom. Sada se po drugi put okupljamo u Beogradu.

- Ima nas ovde večeras iz četiri države. Najviše nas iz Srbije, ali i iz Amerike, Crne Gore i iz Izraela - hvale se "gimnazijalci" kako su na "50 godina mature" stigle i tri drugarice iz inostranstva.
Da ne bude zabune, ova ekipa pohađala je nastavu u vreme kada je osnovna škola trajala četiri godine, a gimnazija osam, tako da njihovo drugarstvo datira iz 1966. godine. Neki su se upoznali i ranije. Dragica i Rašela, na primer, znaju se još iz vremena kada su bile komšinice u Ace Marovića, jednoj od centralnih ulica Prištine i kada su se kao devojčice dovikivale preko ograde.

Dragica sada stanuje u Beogradu, gde je do penzije predavala matematiku na Poljoprivrednom fakultetu, dok Rašela već decenijama živi u Izraelu. Rašela ih je oduševila i pre pet godina kada se pojavila u restoranu "Malo korzo".
- Prošli put napisala nam je divnu pesmu - kaže Dragica.

- Dobro, nisam ja neki poeta, ja to po malo za svoju dušu, ali napisala sam ponovo nešto - skromna je Rašela, dok je Dragica ubeđuje da pročita pesmu sada i pred svima.
Na podijumu pojavljuju se dama u crvenoj haljini, književnica Slavka Knežević i njen pratilac Stevan Baljošević, doktor medicine, i kako ga hvale drugari, najbolji đak u generaciji. Počinje prvi ples.

- I onda je bila najlepša. Mnogima se dopadala. Mi smo se toliko družili i toliko smo bili bliski, kao neki rođaci, da je u našem razredu bilo nekako neumesno i glupo da ti se sviđa drugarica iz klupe i de se zabavljaš sa njom - objašnjava Branislav.
Uz iznenadni aplauz čuo se i povik "Bravo, Buba!"
- Hajde da vidimo da li se sećaš - obraća se Bubi, "Amerikanki", pratilac dok se kreću prema podijumu.

Dragica pleše sa drugom iz klupe. Kažu da nikad nisu prepisivali jedno od drugog.
- Oboje smo bili dobri matematičari, pa nije bilo potrebe da se pomažemo, ali smo celom razredu rešavali zadatke. Napišemo na papir rezultat i onda šaljemo dalje - prisećaju se matematičari kroz kikot.
Pre nego što su kelneri servirali večeru, plesači su se povukli sa podijuma, a Rašela je pročitala novu pesmu. Stih po stih, priča ona priču o tome kako su bili mladi i nabraja šta su sve morali da znaju. Znali su gde je koje more, gde se uliva koja voda, koji broj je deljiv bez ostatka, seća se pesnikinja "za svoju dušu"... Onda prelazi na novine: kako je njihova generacija "slaba na računarima", kako su sad u godinama kada ne mogu baš da se sete "šta se juče zbilo", ali odlično se sećaju davnih dana...

Stari prijatelji glasno su joj aplaudirali.
- Nemaš lepše i bliskije odnose nego u školi. Tada ste svi isti, svi jednaki. Zato mi i negujemo ovu tradiciju jer, šta god da se desi, među ovim ljudima uvek možeš da budeš ono što jesi. Oni te najbolje poznaju i tu nema pretvaranja - govori Branislav.
- Dakle - sažima Saša sve što je njegov drug Brana rekao - poenta je, ljudi, volite se! Bez toga se ne može. Mi se ovde večeras u Beogradu nikad ne bismo skupili i ovako lepo družili, kao nekad kad smo bili deca u Prištini, da nije bilo te čiste drugarske ljubavi i da za sve ove godine nismo jedan drugom izlazili u susret kad god je trebalo.

I. V.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Reporter Glasa na Pešterskoj visoravni, gde su čobani, dočekavši lepo vreme, izveli stada na ispašu i tu će ostati do jeseni
Prva srpska Jagodijada održana juče u selu Kamenare kod Kruševca
Prištinski maturanti proslavili 50 godina mature u Beogradu